Serbian Lesson 5.2 - Negation - Serbian language courses ||отрицание||| |Lesson|negation||| Serbisch-Lektion 5.2 – Verneinung – Serbisch-Sprachkurse Serbian Lesson 5.2 - Negation - Serbian language courses Lección de serbio 5.2 - Negación - Cursos de serbio Leçon de serbe 5.2 - Négation - Cours de langue serbe Сербский язык урок 5.2 - Отрицание - Курсы сербского языка Sırpça Dersi 5.2 - Olumsuzluk - Sırpça dil kursları

NEGACIJA негативизация NEGATION

ODRIČNI OBLICI GRADE SE VRLO JEDNOSTAVNO -stavljanjem NE ispred glagola отрицательные|формы|глагол|||просто|ставлением||| négatif|formes négatives|formes négatives|||très simplement|en mettant|||verbe negative|forms|verbs|||simply|putting|||verb ||||||додаванням||| NEGATIVE FORMS ARE BUILT VERY SIMPLY - by putting NOT in front of the verb

Rečca ne gotovo nikada se ne piše spojeno sa glagolom частица||готово|||||слитно|| Particule verbale séparée||presque jamais|||||attaché|| word particle||almost never|never|it||is written|as one word|with|verb The particle 'ne' almost never is written together with the verb

Želim da se odreknem loših navika |||отказаться|плохих| |||renoncer à|mauvaises|mauvaises habitudes I want|that|myself|give up|bad|habits Хочу|||відмовлюсь|поганських|звичок I want to give up bad habits

Ne želim da se odreknem loših navika ||||give up|bad| I don't want to give up bad habits

To je naporno ||утомительно ||C'est fatigant. ||tiring ||Bu zor. ||втомливо It's exhausting

Pišem rad već dva sta пишу|работу|||недели ||déjà||deux heures I write|paper|already|two|years Я пишу|робота|||роки I've been writing a paper for two hundred years

Ne pišem rad jer nemam inspiraciju |||||вдохновения |écris|travail||| |I write|paper|because|I don't have|inspiration |||||натхнення I don't write a paper because I have no inspiration

Ponekad glumim dobro raspoloženje |играю|| Parfois|faire semblant||bonne humeur sometimes|pretend||mood |я вдаю||настрій Sometimes I fake a good mood

Nikada ne glumim dobro raspoloženje ||faire semblant de|| ||I pretend||mood I never fake a good mood

Takva sam kakva sam такая||| that way||how| така||така| I am who I am

U poslenjem primeru primetili ste da je dvostruka negacija |последнем||||||двойная| |dernier|dernier exemple|avez remarqué||||double| |last|the last example|you noticed||||double|negation |останнім||||||подвійна| In the last example you noticed that it is a double negation

u srpskom jeziku moguća |||возможная |||possible |||possible |||можлива in the Serbian language is possible

nikada ne glumim jamais||je fais semblant ||I act I never pretend

Koristimo je kada želimo nešto da naglasimo ||||||подчеркнуть Nous l'utilisons||||||souligner we use||||||emphasize ||||||підкреслити We use it when we want to emphasize something

Glagoli jesam, hteti i imati u oblicima prezenta pišu se spojeno sa ne ||||||формах|презента||||| ||vouloir||||formes verbales||||ne séparément|| ||to want||||forms||write||together|| The verbs to be, to want, and to have in the present forms are written together with 'not'

I to su jedini primeri |||единственные|примеры ||||exemples |||the only|examples |||єдині|приклади And those are the only examples

Ima ih malo i nije ih teško zapamtiti |||||||запомнить ||||||difficile|mémoriser |||||||to remember ||||||неважко|запам'ятати There are few of them and they are not difficult to remember

Glagol jesam već smo spominjali ||||упоминали ||||mentionné ||||mentioned ||||згадували

Evo tabele ostala dva glagola |таблицы||| |tables|the remaining|| |таблиця|інші два|| Here is the table of the other two verbs

Glagol hteti - potvrdni oblik ||утвердительный|форма ||affirmatif| ||affirmative| The verb 'to want' - affirmative form

Odrični oblik отрицательный| Forme négative| Negative form

Glagol hteti u potvrdnom obliku češće upotrebljavamo u kraćim oblicima ||||||||коротких| |||affirmatif||plus souvent|utilisons||formes plus courtes| ||||form|more often|we use||shorter forms|forms |||||частіше|||коротших| The verb 'to want' in the affirmative form is more often used in shorter forms

Duže oblike koristimo ili kada odgovaramo na pitanje ili kada želimo nešto posebno da naglasimo ||||||||||||особенное|| Formes longues||utilisons||||||||||particulièrement||mettre en évidence longer|forms|we use|||we answer|||||||especially||emphasize We use longer forms either when answering a question or when we want to emphasize something in particular

Hoćeš li sladoled? do you want||ice cream ||морозиво Do you want ice cream?

Neću. Ja ću uzeti samo kafu |||prendre|| I won't|||take||coffee не буду||буду|взяти|| I will not. I'll just take the coffee

Kraći oblik ide uz glagol u iinfinitivu i služi za građenje futura budućeg vremena o kome će biti reči kasnije |||k краткому|||инфинитиве||служит||строительство|будущего|будущего||||||| ||||||||sert à||construction de futur||||||||parlerons plus tard|plus tard shorter|||to|verb||infinitive||serves|||future tense|future|time|||will||| ||||||інфінітив||служить|||майбутнього часу|майбутнього|часу|||||| The shorter form goes with the verb in the infinitive and is used to construct the future tense that will be discussed later.

Kadas smo govorili o akcentima rekli smo da u srpskom jeziku postoje reči koje nemaju svoj akcenat već da primaju akcenat od reči ispred ili iza sebe Када||||акцентах|||||||||||||||принимают||||||| ||||accents|avons dit||||||existent||||||||||||||| we||||accents|||||||||||their|accent|||receive|||||||them Кад ми||||акцентах|||||||||||||а||приймають||||||| When we talked about accents, we said that in the Serbian language there are words that do not have their own accent but receive the accent from the word in front of or behind them.

Takva je rečca NE such||| Such is the particle NE.

Možda ste primetili da u nekim primerima akcenat prelazi na rečcu NE ||||||||переходит||| ||||||||shifts||word| ||||||||переходить||| You may have noticed that in some examples the accent shifts to the word NE

čujem j'entends чу I hear

ne čujem I do not hear

ne čuješ |не чуєш

ne čuje

vidim - ne vidim бачу||

ne vidiš |не бачиш

ne vidi |не бачить

Ovo je moguće samo kada je na prvom slogu akcentovane reši silazni akcenat - ||возможно||||||||реши|нисходящий|акцент |||||||||||accent descendant| ||possible|||||||||falling accent| ||можливо||коли||||||рішення|спадний| This is possible only when the first accented syllable has a descending accent -

kratkosilazni ili dugosilazni краткосилазный|| Brève descendante||descendant long short descending||long descending краткочас|| short descent or long descent

On prelazi na rečcu NE i postaje kratkosilazni |||||||shortly descending ||||||стає| It switches to the word NE and becomes a short descending accent

ne čujem - ne vidim |n'entends pas|| I do not hear - I do not see

Kod reči koje imaju na prvom slogu uzlazni akcenat, akcenat ne prelazi na NE |||||||восходящий|||||| |||||||accent montant|||||| |||||||rising|||||| ||які|||||висхідний|||||| For words that have an ascending accent on the first syllable, the accent does not transfer to NE

Ja ne želim

ja mogu

ja ne mogu

on ne može

oni ne mogu

U ovom slučaju samou prvom licu jednine kratkouzlazni akcenat je na prvom slogu |||в этом||||краткозвучный||||| |||seul||première personne singulier||||||| |this|case|in||||short rising||||| |||в цьому||||короткозниж|||||

i on ne prelazi na ne