Hari Poter i Dvorana tajni, 2.2. Hari Poter i Dvorana tajni - Dobijevo upozorenje

2.2. Hari Poter i Dvorana tajni - Dobijevo upozorenje

2. Dobijevo upozorenje Hari se jedva suzdrža da ne vrisne. Malo stvorenje na krevetu imalo je velike uši poput šišmiša i buljave zelene oči veličine teniskih loptica. Hari odmah shvati da su to oči koje su ga tog jutra posmatrale iz baštenske živice. Dok su zurili jedno u drugo, Hari začu Dadlijev glas iz hodnika. – Mogu li uzeti vaše kapute, gospodine i gospođo Mejson? Stvorenje skliznu s kreveta i pokloni se tako duboko da je vrhom svog dugačkog, tankog nosa dotaklo tepih. Hari primeti da je obučeno u nešto nalik staroj jastučnici s prorezima za ruke i noge. – Ovaj... zdravo – reče Hari nervozno. – Hari Poter! – reče stvorenje, prodornim piskavim glasom, za koji je Hari bio siguran da će se čuti niza stepenice. – Dobi je toliko dugo želeo da vas upozna, gospodine... Velika mi je čast... – H-hvala – reče Hari, povlačeći se uza zid i tonući u svoju radnu stolicu, odmah pored Hedvige, koja je spavala u velikom kavezu. Hteo je da pita: „Šta si ti?“, ali pomisli da bi to zvučalo isuviše grubo, te umesto toga upita: – Ko si ti? – Dobi, gosn'. Samo Dobi. Dobi, kućni vilenjak – reče stvorenje. – A, stvarno? – reče Hari. – Ovaj, ne bih da budem nepristojan ili nešto slično, ali... nije baš pravi trenutak da mi se kućni vilenjak mota po sobi. Iz dnevne sobe se začu piskav, izveštačen smeh tetka-Petunije. Vilenjak obori glavu. – Nije da mi nije drago što sam te upoznao – dodade Hari brzo – ali, ovaj, da li si došao iz nekog određenog razloga? – Oh, da, gosn' – reče Dobi iskreno. – Dobi je došao da vam kaže... gosn'... Teško je to reći, gosn'... Dobi ne zna odakle da počne... – Sedi – reče Hari uljudno, pokazujući na krevet. Na njegov užas, vilenjak briznu u plač – i to vrlo glasan plač. – D-da sednem! – zavijao je. – Nikad... niko nikad... Hariju se učini da su glasovi odozdo naglo utihnuli. – Izvini – prošaputa on – nisam hteo da te uvredim. – Da uvredite Dobija! – zagrcnu se vilenjak. – Dobija nijedan čarobnjak nikada nije ponudio da sedne – kao sebi ravnog... Pokušavajući da ga utiša običnim 'Pssst', i da istovremeno deluje umirujuće, Hari pridiže Dobija na krevet, gde ovaj sede štucajući, nalik na veoma ružnu veliku lutku. Na kraju je uspeo da se skrasi i ostade da sedi, piljeći u Harija s izrazom ganutog divljenja. – Ti, verovatno, naprosto nisi upoznao baš mnogo pristojnih čarobnjaka – reče Hari, pokušavajući da ga razveseli. Dobi odmahnu glavom. A onda, bez ikakvog upozorenja, poskoči i poče besno da lupa glavom o prozor, vičući: – Nevaljali Dobi! Nevaljali Dobi! – Nemoj... šta to radiš? – prosikta Hari, skoči na noge i odvuče Dobija nazad na krevet. Hedviga se probudi, uz izuzetno glasan krik, i poče mahnito da udara krilima po rešetkama kaveza. – Dobi je morao da se kazni, gosn' – reče vilenjak, gledajući pomalo zrikavo. – Dobi umalo nije rekao nešto ružno o svojoj porodici, gosn'... – Tvojoj porodici? – Čarobnjačkoj porodici u kojoj Dobi služi, gosn'... Dobi je kućni vilenjak... obavezan da zauvek služi jednu kuću i jednu porodicu... – Je l' oni znaju da si ovde? – upita Hari znatiželjno. Dobi zadrhta. – Oh ne, gosn', ne... Dobi će morati da kazni sebe vrlo svirepo zato što je došao da vas vidi, gosn'. Dobi će zbog ovoga morati da priklješti svoje uši vratima rerne, ako bi oni ikada saznali, gosn'... – Ali zar neće primetiti ako priklještiš sebi uši vratima rerne? – Dobi sumnja u to, gosn'. Dobi stalno kažnjava sebe zbog nečega, gosn'. Oni pušćaju Dobiju to da radi, gosn'. Nekad me i podsete da se dodatno kaznim... – Ali zašto ne odeš? Zašto ne pobegneš? – Kućnog vilenjaka mora neko da oslobodi, gosn'. A ta porodica nikada neće osloboditi Dobija... Dobi će do svoje smrti služiti tu porodicu, gosn'... Hari je zurio. – A ja sam mislio da je meni teško što moram ovde da ostanem još četiri nedelje – reče on. – Pored tvoje priče, Darslijevi deluju gotovo čovečno. Zar niko ne može da ti pomogne? Mogu li ja? Hari se skoro u istom trenutku pokajao što je to rekao. Dobi se opet istopio u talasima zahvalnosti. – Molim te – prošaputa Hari izbezumljeno – molim te, tiše. Ako Darslijevi čuju bilo šta, ako saznaju da si ovde... – Hari Poter pita da li može da pomogne Dobiju... Dobi je čuo za vašu veličinu, gosn', ali Dobi nije znao kol'ka je vaša dobrota... Hari, koji je osećao primetnu vrućinu u licu, reče: – Sve što si čuo o mojoj veličini obična je gomila gluposti. Nisam čak ni najbolji u razredu na Hogvortsu, već Hermiona, ona je... Ali se brzo prekinu, jer je sama pomisao na Hermionu bila bolna. – Hari Poter je smeran i skroman – reče Dobi s poštovanjem a njegove okrugle oči se zacakliše. – Hari Poter ne priča o svojoj pobedi nad Onim Koji Se Ne Sme Imenovati. – Voldemorom? – reče Hari. Dobi šakama prekri svoje šišmišolike uši i zaječa: – Ne izgovarajte to ime, gosn'! Ne izgovarajte ime! – Izvini – reče Hari brzo. – Znam mnoge koji ne vole da ga čuju... moj prijatelj Ron... Ponovo zastade. Pomisao na Rona takođe je bila bolna. Dobi se nagnu ka Hariju, očiju širokih kao farovi. – Dobi je čuo govorkanja – reče promuklo – da je Hari Poter sreo Mračnog gospodara po drugi put, pre samo nekoliko nedelja... Da mu je Hari Poter ponovo umakao. Hari klimnu glavom a Dobijeve oči se iznenada zacakliše od suza. – Ah, gosn' – prodahta on, brišući lice krajem prljave jastučnice koju je nosio. – Hari Poter je hrabar i smeo! Već se suočio s tolikim silnim opasnostima! Ali Dobi je došao da zaštiti Harija Potera, da ga upozori, makar posle morao da priklješti uši vratima rerne... Hari Poter ne sme da se vrati na Hogvorts. Tišinu je remetio samo zveket noževa i viljušaka odozdo, i udaljeno brujanje teča Vernonovog glasa. – Š-šta? – zamuca Hari. – Ali ja moram da se vratim – polugodište počinje prvog septembra. To je jedino što me nagoni da istrajem. Ne znaš kako je ovde. Ja ne pripadam ovde. Ja pripadam tvom svetu... na Hogvortsu. – Ne, ne, ne – zacijuka Dobi, vrteći glavom tako jako da su mu uši landarale. – Hari Poter mora ostati tamo gde je bezbedan. On je previše važan, previše dobar da bismo ga izgubili. Ako se Hari Poter vrati na Hogvorts, biće u smrtnoj opasnosti. – Zašto? – upita Hari iznenađeno. – Postoji zavera, Hari Poteru. Zavera da se ove godine dogode najužasnije stvari na Hogvortskoj školi za veštičarenje i čarobnjaštvo – prošaputa Dobi, sav usplahiren. – Dobi to zna već mesecima, gosn'. Hari Poter ne sme da dovede sebe u opasnost. Isuviše je važan, gospodine! – Kakve užasne stvari? – upita brzo Hari. – Ko to planira? Dobi čudnovato zahropta, a onda poče mahnito da udara glavom o zid. – Dobro! – viknu Hari, zgrabivši vilenjaka za ruku ne bi li ga zaustavio. – Ne možeš da kažeš, razumem. Ali zašto mene upozoravaš? – Iznenada mu pade na pamet strašno neprijatna misao. – Čekaj – da to nema veze s Vol... izvini... sa Znaš-Već-Kim, je li? Samo klimni ili odmahni glavom – dodade brzo, pošto se Dobijeva glava ponovo opasno približavala zidu. Dobi polako zavrte glavom. – Ne... ne s Onim Koji Se Ne Sme Imenovati, gosn'. Ali Dobi širom razrogači oči, kao da hoće nešto da nagovesti Hariju. Hari je, međutim, bio potpuno smeten. – Da nema možda brata, je li? Dobi odmahnu glavom, izbečivši oči više no ikad dotad. – Pa, onda ne mogu da se setim ko bi još bio u stanju da počini užasne stvari na Hogvortsu – reče Hari. – Mislim, kao prvo, tamo je Dambldor... ti znaš ko je Dambldor, zar ne? Dobi pognu glavu. – Albus Dambldor je najbolji direktor koga je Hogvorts ikada imao. Dobi zna za njega, gosn'. Dobi je čuo da se Dambldorova moć može meriti s moćima Onog Koji Se Ne Sme Imenovati kada je ovaj bio na vrhuncu. Ali, gosn' – Dobijev glas se stiša do jedva razaznatljivog šapata – postoje moći koje Dambldor ne bi... koje nijedan pristojan čarobnjak... I pre nego što je Hari mogao da ga zaustavi, Dobi skoči s kreveta, zgrabi Harijevu stonu lampu i poče njome da se udara po glavi, ispuštajući krike koji su parali uši. U prizemlju iznenada nastade tajac. Trenutak kasnije, Hari, čije je srce htelo da iskoči, začu teču Vernona kako dolazi hodnikom, govoreći: – Sigurno je Dadli ponovo zaboravio da ugasi televizor, mangup mali. – Brzo! U orman! – prosikta Hari, gurajući Dobija unutra, zatvarajući vrata i baci se na krevet baš pre nego što se kvaka okrenula. – Šta – to – kog đavola – radiš? – upita teča Vernon kroz zube, preteće približivši lice Harijevom. – Upravo si upropastio poentu mog vica o japanskom igraču golfa... pisneš li još jednom, zažalićeš što si se rodio, dečače! I izađe iz sobe bučnim koracima. Drhteći, Hari pusti Dobija iz ormana. – Vidiš li kako je ovde? – reče. – Vidiš zašto moram da se vratim na Hogvorts? To je jedino mesto gde imam... ovaj, gde makar mislim da imam prijatelje. – Prijatelje koji čak i ne pišu Hariju Poteru? – reče Dobi lukavo. – Verovatno su samo – stani malo – reče Hari, namrštivši se. – Otkud ti znaš da mi prijatelji ne pišu? Dobi poče da se premešta s noge na nogu. – Hari Poter ne sme da se ljuti na Dobija... Dobi je imao najbolju nameru... – Da li si ti to zadržavao moja pisma? – Dobi ih drži ovde, gosn' – reče vilenjak. Spretno se izmakavši van Harijevog domašaja, on izvuče debeo svežanj koverti iz jastučnice koju je nosio. Hari je mogao da prepozna Hermionin uredan rukopis, Ronov neuredan švrakopis, pa čak i škrabotine koje su, činilo se, poticale od Hagrida, čuvara imanja na Hogvortsu. Dobi uplašeno pogleda u Harija. – Hari Poter ne sme da se ljuti... Dobi se nadao... ukoliko bi Hari Poter pomislio da su ga prijatelji zaboravili... Hari Poter možda ne bi želeo da se vrati u školu, gosn'... Hari ga nije slušao. Posegao je za pismima, ali Dobi odskoči van njegovog domašaja. – Hari Poter će ih dobiti, gosn', ako Dobiju obeća da se neće vratiti na Hogvorts. Oh, gosn', ovo je opasnost s kojom ne smete da se suočite! Recite da se nećete vratiti, gosn'! – Ne – odbrusi Hari ljutito. – Vrati mi pisma mojih prijatelja! – Onda Hari Poter ne ostavlja Dobiju drugi izlaz – reče vilenjak žalosno. Pre nego što je Hari mogao da se pomeri, Dobi se sjuri ka vratima od sobe, otvori ih i otrča niza stepenice. Suvih usta, s grčem u stomaku, Hari poskoči za njim, pokušavajući da ne pravi buku. Preskočio je poslednjih šest stepenika, doskočivši kao mačka na tepih u hodniku, osvrćući se, pogledom tražeći Dobija. Iz trpezarije začu kako teča Vernon govori: – ...ispričajte Petuniji onu mnogo smešnu priču o onim američkim vodoinstalaterima, gospodine Mejson, jedva čeka da je čuje... Hari otrča u kuhinju kroz hodnik, osećajući neko propadanje u stomaku. Tetka Petunijino remek-delo sačinjeno od pudinga, šlaga i ljubičica od marcipana lebdelo je gore, blizu plafona. Na vrhu kredenca, u uglu, čučao je Dobi. – Ne – zagrakta Hari. – Molim te... ubiće me... – Hari Poter mora da kaže da se neće vratiti u školu... – Dobi... molim te... – Recite, gospodine... – Ne mogu! Dobi mu uputi tragičan pogled. – Onda Dobi to mora da uradi, gosn', za dobro Harija Potera. Puding pade na pod s treskom od kojeg bi srce prestalo da kuca. Kad se posuda razbi, šlag se razlete po prozorima i zidovima. Uz zvuk nalik fijuku biča, Dobi nestade. Iz trpezarije se začu vriska, a teča Vernon upade u kuhinju, gde zateče Harija, ukočenog od šoka, od glave do pete prekrivenog tetka Petunijinim pudingom. Isprva se činilo da će teča Vernon uspeti da zabašuri celu stvar. ('To je samo naš sestrić – veoma je poremećen – upoznavanje s nepoznatim ljudima ga uznemiri, pa smo ga ostavili gore...') Ugurao je zgranute Mejsonove nazad u trpezariju, obećao Hariju da će ga živog odrati kada Mejsonovi odu i dao mu metlu. Tetka Petunija je iskopala neki sladoled iz zamrzivača, a Hari, još uvek se tresući, krenu da riba kuhinju. Teča Vernon je još i mogao da ugovori posao – da nije bilo sove. Tetka Petunija je upravo nudila goste mentol bombonama kad velika sova kukuvija prolete kroz prozor dnevne sobe, ispusti pismo na glavu gospođe Mejson i ponovo izlete napolje. Gospođa Mejson vrisnu kao vila zloslutnica i istrča iz kuće, urlajući kako su svi poludeli. Gospodin Mejson je ostao tek toliko da saopšti Darslijevima kako se njegova žena smrtno boji ptica svih vrsta i veličina, i da ih pita je li to neka njihova neslana šala. Hari se ukipi u kuhinji, zgrabivši resastu metlu za svaki slučaj, jer je teča Vernon krenuo na njega, s demonskim sjajem u svojim sitnim očima. – Čitaj! – prosikta zlokobno, mašući pismom koje je sova dostavila. – Hajde – čitaj! Hari uze pismo. U njemu nije bila rođendanska čestitka. Poštovani gospodine Poter, Dobili smo informaciju da je večeras, u devet časova i dvanaest minuta, u vašem mestu boravka upotrebljena Lebdeća čin. Kao što već znate, maloletnim čarobnjacima je zabranjeno da izvode čini van škole, i svako ponovno korišćenje čarolija s vaše strane može dovesti do vašeg izbacivanja iz škole (po Dekretu o opravdanom ograničenju maloletničkog čarobnjaštva iz 1875, paragraf C). Takođe bismo želeli da vas podsetimo da sve magijske radnje koje prete da budu primećene od nečarobnjačke zajednice (Normalaca) predstavljaju ozbiljan prekršaj po 13. odeljku Statuta o tajnosti Međunarodne konfederacije čarobnjaka. Uživajte u raspustu! Iskreno vaša, Mafalda Hopkirk Odeljenje za nepropisnu upotrebu magije Ministarstvo magije Hari podiže pogled s pisma i proguta knedlu. – Nisi nam rekao da ne smeš da koristiš magiju van škole – reče teča Vernon, s ludačkim sjajem u očima. – Zaboravio si to da pomeneš... smeo si s uma, ako smem da primetim... Ustremio se na Harija kao veliki buldog, iskezivši zube. – Pa, imam vesti za tebe, momče... Zaključaću te... nećeš se više nikada vratiti u tu školu... nikada... A ukoliko pokušaš da upotrebiš čarolije da se izbaviš... oni će te izbaciti! I odvuče Harija uza stepenice, smejući se kao manijak. Teča Vernon je održao reč. Sledećeg jutra platio je majstoru da namesti rešetke na Harijevom prozoru. Sam je napravio mali otvor pri dnu vrata, kako bi kroz njega mogli da ubacuju male količine hrane, tri puta na dan. Puštali su Harija u kupatilo ujutru i uveče. Inače je ostatak vremena bio zaključan u sobi. * * * Tri dana kasnije, Darslijevi nisu ničim nagoveštavali da će popustiti, a Hari nije video nikakav izlaz iz ove situacije. Ležao je na krevetu, posmatrajući kako sunce tone iza rešetaka na prozorima, očajno se pitajući šta će biti s njim. Kakva je korist upotrebiti magiju da bi izašao iz sobe ako će ga zbog toga izbaciti s Hogvortsa? A ipak, život u Šimširovoj ulici postao je nepodnošljiv. Sad kad su Darslijevi znali da ih neće pretvoriti u slepe miševe, izgubio je svoje jedino oružje. Dobi je možda spasao Harija od užasnih stvari koje će se desiti na Hogvortsu, ali kako stvari stoje, on će ionako verovatno umreti od gladi. Otvor na vratima se zaljulja i pojavi se tetka Petunijina ruka, gurajući u sobu činiju sa supom iz kesice. Hari, kome je stomak krčao od gladi, skoči sa kreveta i zgrabi je. Supa je bila hladna kao led, ali on ispi polovinu u jednom gutljaju. Prišao je Hedviginom kavezu i ubacio gnjecavo povrće sa dna činije u njenu praznu posudu za hranu. Ona protrese perje i uputi mu pogled pun gađenja. – Ne vredi ti da se duriš i dižeš kljun, to je sve što imamo – reče Hari sumorno. Vratio je praznu činiju na pod blizu otvora i ponovo legao na krevet, još gladniji nego što je bio pre supe. Pod pretpostavkom da još uvek bude živ kroz četiri nedelje, šta će se desiti ako se ne vrati na Hogvorts? Da li će oni poslati nekog da vidi šta je s njim? Hoće li uspeti da nateraju Darslijeve da ga puste? Soba je postajala sve mračnija. Iscrpljen, dok mu je stomak krčao, neprekidno prebirajući u glavi ista pitanja bez odgovora, Hari pade u nemiran san. Sanjao je da ga pokazuju u zoološkom vrtu, s natpisom „Maloletni čarobnjak“ na njegovom kavezu. Ljudi su zurili u njega kroz rešetke, dok je on ležao, gladan i slab, na postelji od sena. Video je Dobijevo lice u gomili i povikao, tražeći pomoć, ali mu Dobi odgovori: – Hari Poter je tu siguran, gosn'! – i nestade. Uto se pojaviše Darslijevi i Dadli začangrlja po rešetkama, smejući mu se. – Prekini – promrmlja Hari, dok je čangrljanje odzvanjalo u njegovoj bolnoj glavi. – Pusti me na miru... prestani... pokušavam da spavam... Onda otvori oči. Kroz rešetke na prozoru blistala je mesečina. A neko jeste piljio kroz rešetke u njega: neko pegavog lica, riđe kose i dugog nosa. S druge strane Harijevog prozora bio je Ron Vizli.

2.2. Hari Poter i Dvorana tajni - Dobijevo upozorenje ||||||warning 2.2. Harry Potter und die Kammer des Schreckens – Dobies Warnung 2.2. Harry Potter and the Chamber of Secrets - Dobby's Warning 2.2. Harry Potter y la cámara secreta - La advertencia de Dobby 2.2. Гарри Поттер и Тайная комната - Предупреждение Добби

2\\. Dobijevo upozorenje Hari se jedva suzdrža da ne vrisne. Harrys Warnung hält ihn kaum vom Schreien ab. Malo stvorenje na krevetu imalo je velike uši poput šišmiša i buljave zelene oči veličine teniskih loptica. |||||||||bats||bulging||||| Das kleine Wesen auf dem Bett hatte große Ohren wie Fledermäuse und hervorquellende grüne Augen in der Größe von Tennisbällen. Het wezentje op het bed had grote vleermuisachtige oren en uitpuilende groene ogen zo groot als tennisballen. Hari odmah shvati da su to oči koje su ga tog jutra posmatrale iz baštenske živice. Harry erkannte sofort, dass dies die Augen waren, die ihn an diesem Morgen von der Gartenhecke aus beobachtet hatten. Harry besefte meteen dat dat de ogen waren die hem die ochtend vanuit de tuinheg hadden gadegeslagen. Dok su zurili jedno u drugo, Hari začu Dadlijev glas iz hodnika. Als sie einander anstarrten, hörte Harry Dudleys Stimme aus dem Flur. – Mogu li uzeti vaše kapute, gospodine i gospođo Mejson? – May I have your coats, Mr. and Mrs. Mason? Stvorenje skliznu s kreveta i pokloni se tako duboko da je vrhom svog dugačkog, tankog nosa dotaklo tepih. Die Kreatur glitt vom Bett und verbeugte sich so tief, dass die Spitze ihrer langen, dünnen Nase den Teppich berührte. Hari primeti da je obučeno u nešto nalik staroj jastučnici s prorezima za ruke i noge. |||||||||pillowcase|||||| Harry bemerkte, dass er so etwas wie ein altes Kissen mit Schlitzen für seine Arme und Beine anhatte. Harry noticed that it was dressed in what looked like an old pillowcase with slits for arms and legs. – Ovaj... zdravo – reče Hari nervozno. „Ähm … hallo“, sagte Harry nervös. – Hari Poter! – reče stvorenje, prodornim piskavim glasom, za koji je Hari bio siguran da će se čuti niza stepenice. said the creature, in a piercing shrill voice that Harry was sure could be heard down the stairs. zei het wezen, met een doordringende, schrille stem waarvan Harry zeker wist dat hij de trap af kon worden gehoord. – Dobi je toliko dugo želeo da vas upozna, gospodine... Velika mi je čast... – H-hvala – reče Hari, povlačeći se uza zid i tonući u svoju radnu stolicu, odmah pored Hedvige, koja je spavala u velikom kavezu. |||||||||||||||||pulling|||||||||||||||||| „Dobby wollte Sie schon so lange treffen, Sir … Es ist mir eine große Ehre …“ „H-danke“, sagte Harry, lehnte sich gegen die Wand und sank in seinen Stuhl, direkt neben Hedwig, die schlief in einem großen Käfig. "Dobby has wanted to meet you for so long, sir... It's such an honor..." "T-thank you," Harry said, backing up against the wall and sinking into his desk chair, right next to Hedwig, who was sleeping in a large cage. . "Dobby wil u al zo lang ontmoeten, meneer... Het is zo'n eer..." "T-dank u," zei Harry terwijl hij achteruit tegen de muur leunde en in zijn bureaustoel zakte, vlak naast Hedwig, die in een grote kooi sliep. . Hteo je da pita: „Šta si ti?“, ali pomisli da bi to zvučalo isuviše grubo, te umesto toga upita: – Ko si ti? Er wollte fragen: "Was bist du?", aber er dachte, das würde zu hart klingen, und fragte stattdessen: - Wer bist du? Hij wilde vragen: "Wat ben jij?", maar dacht dat het te hard zou klinken, en vroeg in plaats daarvan: - Wie ben jij? – Dobi, gosn'. Samo Dobi. Dobi, kućni vilenjak – reče stvorenje. ||elf|| – A, stvarno? – reče Hari. – Ovaj, ne bih da budem nepristojan ili nešto slično, ali... nije baš pravi trenutak da mi se kućni vilenjak mota po sobi. |||||rude|||||||||||||||| - Ähm, ich will nicht unhöflich sein oder so, aber ... es ist nicht der richtige Zeitpunkt für einen Hauselfen, in meinem Zimmer herumzulaufen. - Well, I don't want to be rude or anything like that, but... it's not the right time to have a house elf hanging around my room. - Nou, ik wil niet onbeleefd zijn of zoiets, maar... het is niet het juiste moment om een huiself in mijn kamer te hebben. Iz dnevne sobe se začu piskav, izveštačen smeh tetka-Petunije. Das quietschende, künstliche Lachen von Tante Petunia war aus dem Wohnzimmer zu hören. Vilenjak obori glavu. Der Elf senkte den Kopf. – Nije da mi nije drago što sam te upoznao – dodade Hari brzo – ali, ovaj, da li si došao iz nekog određenog razloga? ||||||||||||||||||||specific| „Es ist nicht so, dass ich mich nicht freue, dich kennenzulernen“, fügte Harry schnell hinzu, „aber, äh, bist du aus einem bestimmten Grund gekommen?“ "It's not that I'm not glad to meet you," Harry added quickly, "but, er, did you come for any particular reason?" 'Het is niet dat ik niet blij ben je te ontmoeten,' voegde Harry er snel aan toe, 'maar eh, ben je om een bepaalde reden gekomen?' – Oh, da, gosn' – reče Dobi iskreno. – Dobi je došao da vam kaže... gosn'... Teško je to reći, gosn'... Dobi ne zna odakle da počne... – Sedi – reče Hari uljudno, pokazujući na krevet. |||||||||||||||||||||politely||| „Dobby ist gekommen, um es Ihnen zu sagen … Sir … Es ist schwer zu sagen, Sir … Dobby weiß nicht, wo er anfangen soll …“ „Setzen Sie sich“, sagte Harry höflich und deutete auf das Bett. "Dobby komt je vertellen... meneer... Het is moeilijk te zeggen, meneer... Dobby weet niet waar hij moet beginnen..." "Ga zitten," zei Harry beleefd, wijzend naar het bed. Na njegov užas, vilenjak briznu u plač – i to vrlo glasan plač. Zu seinem Entsetzen brach der Elf in Tränen aus – und ein sehr lauter Schrei. Tot zijn afschuw barstte de elf in tranen uit – en daarbij een heel luide kreet. – D-da sednem! - Ik-laat me zitten! – zavijao je. – Nikad... niko nikad... Hariju se učini da su glasovi odozdo naglo utihnuli. |||||||||from below|| „Niemals … niemand jemals …“ Harrys Stimme schien abrupt zu verstummen. – Izvini – prošaputa on – nisam hteo da te uvredim. „Es tut mir leid“, flüsterte er, „ich wollte dich nicht beleidigen.“ – Da uvredite Dobija! – zagrcnu se vilenjak. choked|| – Dobija nijedan čarobnjak nikada nije ponudio da sedne – kao sebi ravnog... Pokušavajući da ga utiša običnim 'Pssst', i da istovremeno deluje umirujuće, Hari pridiže Dobija na krevet, gde ovaj sede štucajući, nalik na veoma ružnu veliku lutku. |||||||||||||||||||||calmly|||||||||stuttering|Dobby||very|||Dobby - Dobija wurde noch nie von einem Zauberer angeboten, sich hinzusetzen - als ebenbürtig ... Harry versucht, ihn mit einem gewöhnlichen 'Pssst' zum Schweigen zu bringen und gleichzeitig eine beruhigende Wirkung zu haben, und hebt Dobija zum Bett, wo er hicksend sitzt , wie eine sehr hässliche große Puppe. - Dobby no wizard has ever offered to sit down - as his equal... Trying to silence him with a simple 'Pssst', and acting soothing at the same time, Harry lifts Dobby onto the bed, where he sits hiccupping, looking like a very ugly big doll. Na kraju je uspeo da se skrasi i ostade da sedi, piljeći u Harija s izrazom ganutog divljenja. |||||||and|||||||||of amazed| Schließlich schaffte er es, sich hinzusetzen, blieb sitzen und starrte Harry mit einem Ausdruck bewegter Bewunderung an. Eventually he managed to settle down and remained seated, gazing at Harry with an expression of wistful admiration. – Ti, verovatno, naprosto nisi upoznao baš mnogo pristojnih čarobnjaka – reče Hari, pokušavajući da ga razveseli. ||simply|||||||||||| „Du hast wahrscheinlich nur nicht viele anständige Zauberer getroffen“, sagte Harry und versuchte, ihn aufzuheitern. Dobi odmahnu glavom. Dobby schüttelte den Kopf. Dobby shook his head. A onda, bez ikakvog upozorenja, poskoči i poče besno da lupa glavom o prozor, vičući: – Nevaljali Dobi! |||||||||||||||Naughty| Und dann, ohne Vorwarnung, sprang er auf und fing an, wütend mit dem Kopf gegen die Scheibe zu schlagen und zu schreien: - Bad Dobi! And then, without any warning, he jumped up and began furiously banging his head against the window, shouting: - Naughty Dobby! Nevaljali Dobi! – Nemoj... šta to radiš? – prosikta Hari, skoči na noge i odvuče Dobija nazad na krevet. Hedviga se probudi, uz izuzetno glasan krik, i poče mahnito da udara krilima po rešetkama kaveza. Hedwig erwachte mit einem extrem lauten Schrei und begann hektisch mit den Flügeln gegen die Gitterstäbe des Käfigs zu schlagen. – Dobi je morao da se kazni, gosn' – reče vilenjak, gledajući pomalo zrikavo. |||||||||||suspiciously „Dobby musste bestraft werden, Sir“, sagte der Elf und sah aus wie eine kleine Grille. - Dobby had to be punished, sir - said the elf, looking a bit sarcastic. – Dobi umalo nije rekao nešto ružno o svojoj porodici, gosn'... – Tvojoj porodici? |almost|||||||||| - Dobby almost said something bad about his family, Mr... - Your family? – Čarobnjačkoj porodici u kojoj Dobi služi, gosn'... Dobi je kućni vilenjak... obavezan da zauvek služi jednu kuću i jednu porodicu... – Je l' oni znaju da si ovde? – upita Hari znatiželjno. Dobi zadrhta. – Oh ne, gosn', ne... Dobi će morati da kazni sebe vrlo svirepo zato što je došao da vas vidi, gosn'. – Oh no, sir, no... Dobby will have to punish himself very cruelly for coming to see you, sir. Dobi će zbog ovoga morati da priklješti svoje uši vratima rerne, ako bi oni ikada saznali, gosn'... – Ali zar neće primetiti ako priklještiš sebi uši vratima rerne? |||||||||by the door of the|oven||||||||||||pinch|||| Dobby's gonna have to pin his ears to the oven door for this, if they ever find out, mister... - But won't they notice if you pin your ears to the oven door? Dobby zal hiervoor zijn oren tegen de ovendeur moeten spelden, als ze er ooit achter komen, meneer... - Maar zullen ze het niet merken als je je oren tegen de ovendeur speldt? – Dobi sumnja u to, gosn'. - Dobby betwijfelt dat, meneer. Dobi stalno kažnjava sebe zbog nečega, gosn'. Dobby blijft zichzelf ergens voor straffen, meneer. Oni pušćaju Dobiju to da radi, gosn'. They let it work, sir. Ze lieten het werken, meneer. Nekad me i podsete da se dodatno kaznim... – Ali zašto ne odeš? |||||||||||you go Soms herinneren ze me eraan mezelf extra te straffen... - Maar waarom ga je niet? Zašto ne pobegneš? – Kućnog vilenjaka mora neko da oslobodi, gosn'. - Someone has to free the house elf, sir. A ta porodica nikada neće osloboditi Dobija... Dobi će do svoje smrti služiti tu porodicu, gosn'... Hari je zurio. And that family will never free Dobby... Dobby will serve that family until his death, sir... Harry stared. En die familie zal Dobby nooit bevrijden... Dobby zal die familie dienen tot aan zijn dood, meneer... Harry staarde hem aan. – A ja sam mislio da je meni teško što moram ovde da ostanem još četiri nedelje – reče on. |||||||||I have to|||||||| - En ik vond het moeilijk voor mij dat ik hier nog vier weken moest blijven - zei hij. – Pored tvoje priče, Darslijevi deluju gotovo čovečno. ||||seem||humanly – Afgezien van jouw verhaal lijken de Duffelingen bijna menselijk. Zar niko ne može da ti pomogne? Can't anyone help you? Kan niemand je helpen? Mogu li ja? Hari se skoro u istom trenutku pokajao što je to rekao. Harry had er bijna meteen spijt van dat hij dat had gezegd. Dobi se opet istopio u talasima zahvalnosti. |||||waves|of gratitude Dobby melted again in waves of gratitude. Dobby smolt weer weg in golven van dankbaarheid. – Molim te – prošaputa Hari izbezumljeno – molim te, tiše. - Alsjeblieft - fluisterde Harry verwoed - alsjeblieft, stiller. Ako Darslijevi čuju bilo šta, ako saznaju da si ovde... – Hari Poter pita da li može da pomogne Dobiju... Dobi je čuo za vašu veličinu, gosn', ali Dobi nije znao kol'ka je vaša dobrota... Hari, koji je osećao primetnu vrućinu u licu, reče: – Sve što si čuo o mojoj veličini obična je gomila gluposti. ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||noticeable|heat|||||||||||||| If the Dursleys hear anything, if they find out you're here... – Harry Potter asks if he can help Dobby... Dobby has heard of your greatness, sir, but Dobby didn't know the extent of your kindness... Harry, feeling a noticeable heat in his face, said, “Everything you've heard about my size is just a bunch of nonsense. Als de Duffelingen iets horen, als ze erachter komen dat je hier bent... - Harry Potter vraagt of hij Dobby kan helpen... Dobby heeft gehoord van je grootsheid, meneer, maar Dobby wist niet hoe groot je vriendelijkheid was. .. Harry, die een merkbare warmte in zijn gezicht voelde, zei: 'Alles wat je over mijn maat hebt gehoord, is gewoon een hoop onzin. Nisam čak ni najbolji u razredu na Hogvortsu, već Hermiona, ona je... Ali se brzo prekinu, jer je sama pomisao na Hermionu bila bolna. Ik ben niet eens de beste van mijn klas op Zweinstein, maar Hermelien, zij wel... Maar ze braken al snel af, omdat alleen al de gedachte aan Hermelien pijnlijk was. – Hari Poter je smeran i skroman – reče Dobi s poštovanjem a njegove okrugle oči se zacakliše. |||||||||||||||sparkled "Harry Potter is humble and humble," said Dobby respectfully, his round eyes glazing over. – Hari Poter ne priča o svojoj pobedi nad Onim Koji Se Ne Sme Imenovati. – Voldemorom? – reče Hari. Dobi šakama prekri svoje šišmišolike uši i zaječa: – Ne izgovarajte to ime, gosn'! Ne izgovarajte ime! – Izvini – reče Hari brzo. – Znam mnoge koji ne vole da ga čuju... moj prijatelj Ron... Ponovo zastade. Pomisao na Rona takođe je bila bolna. ||||||painful Dobi se nagnu ka Hariju, očiju širokih kao farovi. – Dobi je čuo govorkanja – reče promuklo – da je Hari Poter sreo Mračnog gospodara po drugi put, pre samo nekoliko nedelja... Da mu je Hari Poter ponovo umakao. |||murmurs||hoarsely||||||||||||||||||||| "Dobby heard rumours," he said hoarsely, "that Harry Potter had met the Dark Lord for the second time, just a few weeks ago... That Harry Potter had eluded him again." 'Dobby heeft geruchten gehoord,' zei hij schor, 'dat Harry Potter de Heer van het Duister voor de tweede keer ontmoette, nog maar een paar weken geleden... Dat Harry Potter hem weer was ontgaan.' Hari klimnu glavom a Dobijeve oči se iznenada zacakliše od suza. Harry knikte en Dobby's ogen werden plotseling glazig van de tranen. – Ah, gosn' – prodahta on, brišući lice krajem prljave jastučnice koju je nosio. - Ah, meneer - hijgde hij en veegde zijn gezicht af met het uiteinde van de vuile kussensloop die hij droeg. – Hari Poter je hrabar i smeo! – Harry Potter is brave and bold! Već se suočio s tolikim silnim opasnostima! Hij heeft al zulke grote gevaren gelopen! Ali Dobi je došao da zaštiti Harija Potera, da ga upozori, makar posle morao da priklješti uši vratima rerne... Hari Poter ne sme da se vrati na Hogvorts. ||||||||||||||||||oven||||||||| Maar Dobby kwam om Harry Potter te beschermen, om hem te waarschuwen, ook al moest hij daarna zijn oren aan de ovendeur spelden... Harry Potter mag niet terugkeren naar Zweinstein. Tišinu je remetio samo zveket noževa i viljušaka odozdo, i udaljeno brujanje teča Vernonovog glasa. The silence was broken only by the clatter of knives and forks from below, and the distant hum of Vernon's voice. – Š-šta? – zamuca Hari. mumbles| – Ali ja moram da se vratim – polugodište počinje prvog septembra. To je jedino što me nagoni da istrajem. |||||drives||persevere That's the only thing that drives me to persevere. Dat is het enige dat mij drijft om door te zetten. Ne znaš kako je ovde. Ja ne pripadam ovde. ||belong| Ja pripadam tvom svetu... na Hogvortsu. – Ne, ne, ne – zacijuka Dobi, vrteći glavom tako jako da su mu uši landarale. "No, no, no," Dobby squealed, shaking his head so hard his ears were ringing. 'Nee, nee, nee,' gilde Dobby, terwijl hij zijn hoofd zo hard schudde dat zijn oren suisden. – Hari Poter mora ostati tamo gde je bezbedan. On je previše važan, previše dobar da bismo ga izgubili. He is too important, too good to lose. Hij is te belangrijk, te goed om te verliezen. Ako se Hari Poter vrati na Hogvorts, biće u smrtnoj opasnosti. – Zašto? – upita Hari iznenađeno. – Postoji zavera, Hari Poteru. |conspiracy|| "Er is een samenzwering, Harry Potter." Zavera da se ove godine dogode najužasnije stvari na Hogvortskoj školi za veštičarenje i čarobnjaštvo – prošaputa Dobi, sav usplahiren. ||||||||||||||||||agitated "A plot to make the most horrible things happen at Hogwarts School of Witchcraft and Wizardry this year," whispered Dobby, all flustered. – Dobi to zna već mesecima, gosn'. Hari Poter ne sme da dovede sebe u opasnost. Harry|||||||| Harry Potter must not put himself in danger. Isuviše je važan, gospodine! – Kakve užasne stvari? – upita brzo Hari. – Ko to planira? - Wie plant het? Dobi čudnovato zahropta, a onda poče mahnito da udara glavom o zid. – Dobro! – viknu Hari, zgrabivši vilenjaka za ruku ne bi li ga zaustavio. schreeuwde Harry, terwijl hij de hand van de elf vastgreep om hem tegen te houden. – Ne možeš da kažeš, razumem. Ali zašto mene upozoravaš? – Iznenada mu pade na pamet strašno neprijatna misao. - A terribly unpleasant thought suddenly occurred to him. – Čekaj – da to nema veze s Vol... izvini... sa Znaš-Već-Kim, je li? Samo klimni ili odmahni glavom – dodade brzo, pošto se Dobijeva glava ponovo opasno približavala zidu. 'Knik maar of schud je hoofd,' voegde hij er snel aan toe, toen Dobby's hoofd weer gevaarlijk dicht bij de muur kwam. Dobi polako zavrte glavom. – Ne... ne s Onim Koji Se Ne Sme Imenovati, gosn'. Ali Dobi širom razrogači oči, kao da hoće nešto da nagovesti Hariju. |||wide open|||||||hint| Hari je, međutim, bio potpuno smeten. – Da nema možda brata, je li? |||brother|| - Maybe he doesn't have a brother, does he? - Misschien heeft hij geen broer, of wel? Dobi odmahnu glavom, izbečivši oči više no ikad dotad. Dobby shook his head, averting his eyes more than ever before. Dobby schudde zijn hoofd en wendde zijn blik meer af dan ooit tevoren. – Pa, onda ne mogu da se setim ko bi još bio u stanju da počini užasne stvari na Hogvortsu – reče Hari. "Well, then I can't think of anyone else who would be capable of doing such horrible things at Hogwarts," said Harry. – Mislim, kao prvo, tamo je Dambldor... ti znaš ko je Dambldor, zar ne? Dobi pognu glavu. – Albus Dambldor je najbolji direktor koga je Hogvorts ikada imao. Dobi zna za njega, gosn'. Dobi je čuo da se Dambldorova moć može meriti s moćima Onog Koji Se Ne Sme Imenovati kada je ovaj bio na vrhuncu. ||||||||||||||||||||||peak Dobby had gehoord dat de macht van Perkamentus vergelijkbaar was met die van Hij die niet genoemd mag worden toen deze op zijn hoogtepunt was. Ali, gosn' – Dobijev glas se stiša do jedva razaznatljivog šapata – postoje moći koje Dambldor ne bi... koje nijedan pristojan čarobnjak... I pre nego što je Hari mogao da ga zaustavi, Dobi skoči s kreveta, zgrabi Harijevu stonu lampu i poče njome da se udara po glavi, ispuštajući krike koji su parali uši. But, sir' – Dobby's voice drops to a barely audible whisper – there are powers that Dumbledore wouldn't… that no decent wizard… And before Harry could stop him, Dobby jumped off the bed, grabbed Harry's desk lamp and began to beat himself on the head with it, emitting ear-splitting screams. Maar, meneer' – Dobby's stem daalt tot een nauwelijks hoorbaar gefluister - er zijn krachten die Perkamentus niet zou... die geen fatsoenlijke tovenaar... En voordat Harry hem kon tegenhouden, sprong Dobby van het bed, greep Harry's bureaulamp en begon zichzelf te slaan ermee op het hoofd, oorverdovende kreten uitstotend. U prizemlju iznenada nastade tajac. Trenutak kasnije, Hari, čije je srce htelo da iskoči, začu teču Vernona kako dolazi hodnikom, govoreći: – Sigurno je Dadli ponovo zaboravio da ugasi televizor, mangup mali. – Brzo! U orman! – prosikta Hari, gurajući Dobija unutra, zatvarajući vrata i baci se na krevet baš pre nego što se kvaka okrenula. |||||||||||||||||the doorknob| – Šta – to – kog đavola – radiš? – upita teča Vernon kroz zube, preteće približivši lice Harijevom. - Aunt Vernon asked through gritted teeth, bringing her face menacingly closer to Harry's. – Upravo si upropastio poentu mog vica o japanskom igraču golfa... pisneš li još jednom, zažalićeš što si se rodio, dečače! ||ruined|the point||joke|||||||||||||| - You just ruined the point of my joke about the Japanese golfer... if you write one more time, you'll regret being born, boy! I izađe iz sobe bučnim koracima. ||||noisy| Drhteći, Hari pusti Dobija iz ormana. shivering||||| – Vidiš li kako je ovde? – reče. – Vidiš zašto moram da se vratim na Hogvorts? To je jedino mesto gde imam... ovaj, gde makar mislim da imam prijatelje. – Prijatelje koji čak i ne pišu Hariju Poteru? – reče Dobi lukavo. – Verovatno su samo – stani malo – reče Hari, namrštivši se. – Otkud ti znaš da mi prijatelji ne pišu? - How do you know that my friends don't write to me? Dobi poče da se premešta s noge na nogu. – Hari Poter ne sme da se ljuti na Dobija... Dobi je imao najbolju nameru... – Da li si ti to zadržavao moja pisma? – Dobi ih drži ovde, gosn' – reče vilenjak. Spretno se izmakavši van Harijevog domašaja, on izvuče debeo svežanj koverti iz jastučnice koju je nosio. Hari je mogao da prepozna Hermionin uredan rukopis, Ronov neuredan švrakopis, pa čak i škrabotine koje su, činilo se, poticale od Hagrida, čuvara imanja na Hogvortsu. ||||||||||handwriting||||||||||||||| Harry could recognize Hermione's neat handwriting, Ron's sloppy scrawl, and even scribbles that seemed to come from Hagrid, the caretaker of the Hogwarts grounds. Dobi uplašeno pogleda u Harija. Dobby looked at Harry fearfully. – Hari Poter ne sme da se ljuti... Dobi se nadao... ukoliko bi Hari Poter pomislio da su ga prijatelji zaboravili... Hari Poter možda ne bi želeo da se vrati u školu, gosn'... Hari ga nije slušao. Posegao je za pismima, ali Dobi odskoči van njegovog domašaja. – Hari Poter će ih dobiti, gosn', ako Dobiju obeća da se neće vratiti na Hogvorts. "Harry Potter will have them, sir, if he promises Dobby not to return to Hogwarts." Oh, gosn', ovo je opasnost s kojom ne smete da se suočite! Oh, sir, this is a danger you must not face! Recite da se nećete vratiti, gosn'! – Ne – odbrusi Hari ljutito. – Vrati mi pisma mojih prijatelja! – Onda Hari Poter ne ostavlja Dobiju drugi izlaz – reče vilenjak žalosno. Pre nego što je Hari mogao da se pomeri, Dobi se sjuri ka vratima od sobe, otvori ih i otrča niza stepenice. Suvih usta, s grčem u stomaku, Hari poskoči za njim, pokušavajući da ne pravi buku. Dry-mouthed, stomach churning, Harry jumped after him, trying not to make any noise. Preskočio je poslednjih šest stepenika, doskočivši kao mačka na tepih u hodniku, osvrćući se, pogledom tražeći Dobija. Iz trpezarije začu kako teča Vernon govori: – ...ispričajte Petuniji onu mnogo smešnu priču o onim američkim vodoinstalaterima, gospodine Mejson, jedva čeka da je čuje... Hari otrča u kuhinju kroz hodnik, osećajući neko propadanje u stomaku. |||||||||||||||||||||||||ran||||||||| From the dining room they heard Aunt Vernon say: - ...tell Petunia that very funny story about those American plumbers, Mr. Mason, she can't wait to hear it... Harry ran into the kitchen through the hall, feeling something in his stomach. Tetka Petunijino remek-delo sačinjeno od pudinga, šlaga i ljubičica od marcipana lebdelo je gore, blizu plafona. ||||||||||||was floating|||| Na vrhu kredenca, u uglu, čučao je Dobi. On top of the sideboard, in the corner, crouched Dobby. – Ne – zagrakta Hari. – Molim te... ubiće me... – Hari Poter mora da kaže da se neće vratiti u školu... – Dobi... molim te... – Recite, gospodine... – Ne mogu! Dobi mu uputi tragičan pogled. – Onda Dobi to mora da uradi, gosn', za dobro Harija Potera. Puding pade na pod s treskom od kojeg bi srce prestalo da kuca. The pudding fell to the floor with a heart-stopping crash. Kad se posuda razbi, šlag se razlete po prozorima i zidovima. Uz zvuk nalik fijuku biča, Dobi nestade. |||the crack of||| With a sound like the whistle of a whip, Dobby disappeared. Iz trpezarije se začu vriska, a teča Vernon upade u kuhinju, gde zateče Harija, ukočenog od šoka, od glave do pete prekrivenog tetka Petunijinim pudingom. Screams came from the dining room, and Aunt Vernon stormed into the kitchen, where she found Harry, frozen in shock, covered head to toe in Aunt Petunia's pudding. Isprva se činilo da će teča Vernon uspeti da zabašuri celu stvar. |||||||||hush up|| ('To je samo naš sestrić – veoma je poremećen – upoznavanje s nepoznatim ljudima ga uznemiri, pa smo ga ostavili gore...') Ugurao je zgranute Mejsonove nazad u trpezariju, obećao Hariju da će ga živog odrati kada Mejsonovi odu i dao mu metlu. ||||nephew||||||||||||||||||||||||||||||||||| ('It's just our cousin – he's very disturbed – meeting strangers makes him nervous, so we left him upstairs...') He ushered the huddled Masons back into the dining room, promised Harry he'd be skinned alive when the Masons left, and gave him broom. Tetka Petunija je iskopala neki sladoled iz zamrzivača, a Hari, još uvek se tresući, krenu da riba kuhinju. Teča Vernon je još i mogao da ugovori posao – da nije bilo sove. Uncle Vernon could still have contracted the job - if it hadn't been for the owl. Tetka Petunija je upravo nudila goste mentol bombonama kad velika sova kukuvija prolete kroz prozor dnevne sobe, ispusti pismo na glavu gospođe Mejson i ponovo izlete napolje. ||||offering|||||||||||||||||||||| Aunt Petunia was just offering the guests menthol candies when a large cuckoo owl flew through the living room window, dropped the letter on Mrs. Mason's head, and flew out again. Gospođa Mejson vrisnu kao vila zloslutnica i istrča iz kuće, urlajući kako su svi poludeli. Gospodin Mejson je ostao tek toliko da saopšti Darslijevima kako se njegova žena smrtno boji ptica svih vrsta i veličina, i da ih pita je li to neka njihova neslana šala. Hari se ukipi u kuhinji, zgrabivši resastu metlu za svaki slučaj, jer je teča Vernon krenuo na njega, s demonskim sjajem u svojim sitnim očima. ||busying himself|||||||||||||||||||||| Harry fumbled in the kitchen, grabbing a fringed broom just in case, as Uncle Vernon charged at him, a demonic glint in his tiny eyes. – Čitaj! - Read! – prosikta zlokobno, mašući pismom koje je sova dostavila. – Hajde – čitaj! Hari uze pismo. U njemu nije bila rođendanska čestitka. There was no birthday card in it. Poštovani gospodine Poter, Dobili smo informaciju da je večeras, u devet časova i dvanaest minuta, u vašem mestu boravka upotrebljena Lebdeća čin. Kao što već znate, maloletnim čarobnjacima je zabranjeno da izvode čini van škole, i svako ponovno korišćenje čarolija s vaše strane može dovesti do vašeg izbacivanja iz škole (po Dekretu o opravdanom ograničenju maloletničkog čarobnjaštva iz 1875, paragraf C). Takođe bismo želeli da vas podsetimo da sve magijske radnje koje prete da budu primećene od nečarobnjačke zajednice (Normalaca) predstavljaju ozbiljan prekršaj po 13. odeljku Statuta o tajnosti Međunarodne konfederacije čarobnjaka. We would also like to remind you that any magical activity that threatens to be noticed by the non-wizarding community (Normals) is a serious offense under Section 13 of the Statute of Secrecy of the International Confederation of Wizards. Uživajte u raspustu! Iskreno vaša, Mafalda Hopkirk Odeljenje za nepropisnu upotrebu magije Ministarstvo magije Hari podiže pogled s pisma i proguta knedlu. – Nisi nam rekao da ne smeš da koristiš magiju van škole – reče teča Vernon, s ludačkim sjajem u očima. – Zaboravio si to da pomeneš... smeo si s uma, ako smem da primetim... Ustremio se na Harija kao veliki buldog, iskezivši zube. ||||mention||||||if I may||I notice||||||||| "You forgot to mention that... you were out of your mind, if I may say so..." He lunged at Harry like a big bulldog, baring his teeth. – Pa, imam vesti za tebe, momče... Zaključaću te... nećeš se više nikada vratiti u tu školu... nikada... A ukoliko pokušaš da upotrebiš čarolije da se izbaviš... oni će te izbaciti! - Well, I've got news for you, boy... I'm going to lock you up... you'll never go back to that school... ever... And if you try to use spells to get out... they'll kick you out! I odvuče Harija uza stepenice, smejući se kao manijak. Teča Vernon je održao reč. ||||word Sledećeg jutra platio je majstoru da namesti rešetke na Harijevom prozoru. The next morning he paid the handyman to fit the bars on Harry's window. Sam je napravio mali otvor pri dnu vrata, kako bi kroz njega mogli da ubacuju male količine hrane, tri puta na dan. Puštali su Harija u kupatilo ujutru i uveče. Inače je ostatak vremena bio zaključan u sobi. * * * Tri dana kasnije, Darslijevi nisu ničim nagoveštavali da će popustiti, a Hari nije video nikakav izlaz iz ove situacije. ||||||hinting|||||||||||| * * * Three days later, the Dursleys showed no sign of relenting, and Harry saw no way out of this situation. Ležao je na krevetu, posmatrajući kako sunce tone iza rešetaka na prozorima, očajno se pitajući šta će biti s njim. He lay on the bed, watching the sun sink behind the bars of the windows, desperately wondering what would become of him. Kakva je korist upotrebiti magiju da bi izašao iz sobe ako će ga zbog toga izbaciti s Hogvortsa? A ipak, život u Šimširovoj ulici postao je nepodnošljiv. Sad kad su Darslijevi znali da ih neće pretvoriti u slepe miševe, izgubio je svoje jedino oružje. Dobi je možda spasao Harija od užasnih stvari koje će se desiti na Hogvortsu, ali kako stvari stoje, on će ionako verovatno umreti od gladi. Dobby may have saved Harry from the horrible things that were about to happen at Hogwarts, but as things stood, he was probably going to starve to death anyway. Otvor na vratima se zaljulja i pojavi se tetka Petunijina ruka, gurajući u sobu činiju sa supom iz kesice. ||||||||||||||||||the bag The opening in the door swung open and Aunt Petunia's hand appeared, pushing a bowl of soup from a pouch into the room. Hari, kome je stomak krčao od gladi, skoči sa kreveta i zgrabi je. Harry, his stomach rumbling with hunger, jumped off the bed and grabbed her. Supa je bila hladna kao led, ali on ispi polovinu u jednom gutljaju. Prišao je Hedviginom kavezu i ubacio gnjecavo povrće sa dna činije u njenu praznu posudu za hranu. Ona protrese perje i uputi mu pogled pun gađenja. – Ne vredi ti da se duriš i dižeš kljun, to je sve što imamo – reče Hari sumorno. "It's not worth sulking and raising your beak, that's all we've got," said Harry gloomily. Vratio je praznu činiju na pod blizu otvora i ponovo legao na krevet, još gladniji nego što je bio pre supe. Pod pretpostavkom da još uvek bude živ kroz četiri nedelje, šta će se desiti ako se ne vrati na Hogvorts? Assuming he was still alive in four weeks, what would happen if he didn't return to Hogwarts? Da li će oni poslati nekog da vidi šta je s njim? Hoće li uspeti da nateraju Darslijeve da ga puste? ||||they force|||| Soba je postajala sve mračnija. Iscrpljen, dok mu je stomak krčao, neprekidno prebirajući u glavi ista pitanja bez odgovora, Hari pade u nemiran san. exhausted|||||||||||||||||| Exhausted, his stomach rumbling, repeating the same unanswered questions over and over in his head, Harry fell into a fitful sleep. Sanjao je da ga pokazuju u zoološkom vrtu, s natpisom „Maloletni čarobnjak“ na njegovom kavezu. Ljudi su zurili u njega kroz rešetke, dok je on ležao, gladan i slab, na postelji od sena. Video je Dobijevo lice u gomili i povikao, tražeći pomoć, ali mu Dobi odgovori: – Hari Poter je tu siguran, gosn'! He saw Dobby's face in the crowd and called out for help, but Dobby answered him: - Harry Potter is safe here, sir! – i nestade. Uto se pojaviše Darslijevi i Dadli začangrlja po rešetkama, smejući mu se. – Prekini – promrmlja Hari, dok je čangrljanje odzvanjalo u njegovoj bolnoj glavi. – Pusti me na miru... prestani... pokušavam da spavam... Onda otvori oči. Kroz rešetke na prozoru blistala je mesečina. A neko jeste piljio kroz rešetke u njega: neko pegavog lica, riđe kose i dugog nosa. S druge strane Harijevog prozora bio je Ron Vizli.