×

Χρησιμοποιούμε cookies για να βελτιώσουμε τη λειτουργία του LingQ. Επισκέπτοντας τον ιστότοπο, συμφωνείς στην πολιτική για τα cookies.

Άρχισε αυτό το μάθημα τώρα
image

Hari Poter i Kamen mudrosti, 1.12. Hari Poter i Kamen mudrosti - Ogledalo žudnje (audio knjiga) (2)

1.12. Hari Poter i Kamen mudrosti - Ogledalo žudnje (audio knjiga) (2)

Nije bilo nikakavog potpisa. Hari je zurio u poruku. Ron se divio ogrtaču. – Sve bih dao da imam nešto ovakvo – reče on. – Sve. Šta je bilo? – Ništa – reče Hari. Osećao se čudno. Ko mu je poslao ogrtač? Da li je on zbilja nekada pripadao njegovom ocu? Pre nego što je mogao bilo šta da kaže ili pomisli, vrata spavaonice se širom otvoriše, i Fred i Džordž Vizli banuše unutra. Hari brzo skloni ogrtač. Nije još želeo da tu tajnu podeli s bilo kim. – Srećan Božić! – Hej, pogledaj – i Hari ima vizlijevski džemper! Fred i Džordž su nosili plave džempere, jedan je imao veliko žuto F, a drugi veliko Dž. – Harijev je bolji od naših, dabome – reče Fred, podigavši Harijev džemper. – Ona se očigledno mnogo više trudi ako nisi član porodice. – Zašto ne obučeš svoj, Rone? – upita ga Džordž. – Hajde, obuci ga, baš su lepi i topli. – Mrzim bordo – promrmlja Ron mrzovoljno, dok ga je navlačio na glavu. – Tebi nije ispisala inicijal – primeti Džordž. – Valjda misli da ti nećeš zaboraviti svoje ime. Ali ni mi nismo glupi, znamo da se zovemo Džred i Fordž. – Kakva je to buka? Persi Vizli promoli glavu kroz vrata, gledajući s neodobravanjem. Očigledno je i on bio usred otvaranja svojih poklona, jer je i sâm preko ruke nosio vrećast džemper, koji mu Fred odmah istrgnu. – 'A' kao asistent! Obuci ga, Persi, hajde, svi mi već nosimo svoje, čak je i Hari dobio jedan. – Ja... ne bih... – reče Persi tupo, dok su mu blizanci silom navlačili džemper preko glave, smaknuvši mu pri tom naočare. – A ti danas nećeš sedeti s asistentima – reče Džordž. – Božić je dan za porodično okupljanje. I oni odvukoše Persija iz sobe, ruku džemperom pripojenih uz telo. * * * Hari nikad u životu nije uživao u tako bogatoj božićnoj trpezi. Stotine debelih, pečenih ćurki, brda pečenog i kuvanog krompira, poslužavnici puni tanko sečene goveđe pršute, duboke zdele pune graška spremljenog na maslacu, srebrne sosijere s gustim sosom i sosom od brusnice, gomila čarobnjačkih praskalica na svakih metar stola, koje nisu ličile ni na jedne koje su Normalci i Darslijevi kupovali, a koje su u sebi imale male plastične igračke i klimave papirne šeširiće. Hari povuče jednu čarobnjačku praskalicu zajedno s Fredom, ali ona nije zapucketala, već se oglasila bučnim praskom nalik na topovsku eksploziju, i sve ih obavila oblakom plavog dima, dok su iznutra, iz dima, izleteli pravi pravcati admiralski šešir i nekoliko živih, belih miševa. Za Visokim stolom, Dambldor je svoj šiljati čarobnjački šešir već bio trampio za ženski šešir s cvećem i veselo se smejuljio šali koju mu je profesor Flitvik upravo pročitao. Posle ćurke poslužili su flambirane božićne pudinge. Persi umalo nije polomio zub o srebrni sikl koji je bio sakriven u njegovom parčetu pite. Hari je gledao Hagrida koji je postajao sve rumeniji i rumeniji u licu kako je naručivao sve više vina, da bi na kraju poljubio profesorku Mek Gonagal u obraz, a ona se, na Harijevo iznenađenje, samo zakikotala i pocrvenela, dok se vrh njenog šiljatog šešira naherio i srozao. Kada je konačno napustio sto, Hari je bio sav natovaren stvarčicama koje je izvukao iz praskavih bombona, uključujući i paket svetlucavih nepucajućih balona, pribor za uzgajanje vlastitih veštičjih mladeža i bradavica, a dobio je i svoj vlastiti komplet figura za čarobnjački šah. Beli miševi su već bili nestali, i Hari je imao gadan predosećaj da će svi završiti na božićnoj trpezi Gospođe Noris. Hari i Vizlijevi proveli su bezbrižno popodne grudvajući se oko zamka. Zatim su se mokri, promrzli i gotovo bez daha vratili do kamina u grifindorskom dnevnom boravku, gde je Hari isprobao svoj novi komplet za šah i spektakularno izgubio partiju od Rona. Imao je utisak da ne bi bio tako strašno potučen da se Persi nije toliko trudio da mu pomogne. Posle čaja sa sendvičima od ćuretine, čajnim kolačima, krem-štanglicama i božićnom tortom, svi su bili i suviše siti i pospani da bi se bavili nečim ozbiljnijim dok ne dođe vreme za spavanje. Zato su sedeli i posmatrali kako Persi juri Freda i Džordža kroz grifindorsku kulu zato što su mu ukrali njegovu asistentsku značku. Za Harija je to bio najlepši božićni dan u životu. A ipak, jedna sitnica mu čitavog dana nije davala mira. Tek kada je legao mogao je slobodno da misli na nju: na Nevidljivi ogrtač i onoga ko mu ga je poslao. Ron, koji se prejeo ćurke i kolača, nije imao takvih briga, te je zaspao čim je navukao zavese svog baldahina. Hari je ležao na samoj ivici kreveta i neprestano izvlačio Ogrtač koji je ležao pod krevetom. Očevo... ovo je pripadalo njegovom ocu. Pustio je da mu materijal pada preko ruku, mekši od svile, lak kao vazduh. Iskoristi ga na pravi način, pisalo je u poruci. Morao je da ga isproba, i to odmah. Zato se polako iskrade iz kreveta i obmota ogrtač oko sebe. Pogledavši nadole, umesto svojih nogu video je samo mesečinu i senke. Bio je to veoma smešan osećaj. Iskoristi ga na pravi način. Iznenada, Hari se sasvim razbudi. U ovom Ogrtaču, ceo Hogvorts mu je bio dostupan. Obuze ga čudno uzbuđenje dok je tako stajao u mraku i tišini. Mogao je da ide svuda naokolo u tom ogrtaču a da Filč to nikada ne sazna. Ron je nešto brundao u snu. Da li da ga probudi? Nešto ga zadrža... bio je to Ogrtač njegovog oca... shvatio je da ovoga puta... prvi put... želi da ga isproba nasamo. Iskrao se iz spavaonice, sišao niza stepenice, preko dnevnog boravka i uspentrao se kroz rupu u portretu. – Ko je to tamo? – zakrešta Debela Dama. Hari ne reče ništa. Hitro krenu dalje niz hodnik. Kuda da ide? Zastade, dok mu je srce brzo udaralo, i razmisli. A onda se seti. Zabranjeni odeljak u biblioteci. Mogao bi da čita do mile volje, sve dok ne otkrije ko je Flamel. On krenu ka biblioteci, čvrsto pripijajući Nevidljivi ogrtač uza sebe u hodu. Biblioteka je bila u mrklom mraku, i delovala je veoma jezivo. Hari upali lampu da bi osvetlio sebi put između rafova knjiga. Izgledalo je kao da lampa lebdi u vazduhu i, mada je Hari mogao da oseti ruku kojom je držao lampu, od tog prizora su ga podilazili žmarci. Zabranjeni odeljak bio je na samom kraju biblioteke. Pažljivo prekoračivši konopac koji je odvajao te knjige od ostatka biblioteke, on pridiže lampu kako bi pročitao naslove. Oni mu nisu bili od pomoći. Oljuštena, izbledela zlatna slova sačinjavala su reči na jezicima koje Hari nije mogao da razume. Neke su čak bile bez naslova. Jedna knjiga imala je na sebi tamnu mrlju koja je užasavajuće ličila na krv. Hariju se kosa diže na glavi. Možda je umišljao, a možda je zaista čuo tihi šapat iz tih knjiga, koje kao da su znale da je on neko ko ne bi smeo tu da bude. Morao je odnekud da počne. On pažljivo spusti lampu na pod i poče da pretura po najnižoj polici u potrazi za nekom knjigom zanimljivog izgleda. Pažnju mu privuče jedan veliki crno-srebrni tom. Jedva ga izvuče jer je bio vrlo težak i, balansirajući ga na kolenima, otvori. Istog trenutka prodoran krik od kojeg se ledi krv zapara tišinu – knjiga je vrištala! Hari je brzo zatvori, ali se vrisak i dalje čuo, visok, neprekidan ton koji je parao uši. On se zatetura unazad i obori svoju lampu, koja se istog trena ugasi. Uspaničen, začu korake kako se približavaju iz hodnika van biblioteke – uteravši knjigu koja je vrištala natrag na policu, on stade da beži. Mimoišao se sa Filčom kod samih vrata; njegove svetle, divlje oči gledale su pravo kroz Harija; on se provuče ispod Filčove isturene ruke i pojuri kroz hodnik dok mu je vrištanje knjige i dalje odzvanjalo u ušima. Iznenada zastade pred jednim visokim oklopom. Bežeći glavom bez obzira iz biblioteke, nije obratio pažnju kuda ide. Možda je to bilo zbog tame, tek, nije uopšte mogao da prepozna gde se nalazi. Znao je da postoji jedan oklop pored kuhinja, ali Hari mora da je bio bar pet spratova iznad kuhinja. – Rekli ste da dođem pravo do vas, profesore, ako neko noću luta naokolo, a neko je bio u biblioteci – u Zabranjenom odeljku. Hari oseti kako mu od užasa sva krv napušta lice. Gde god se on sad nalazio, Filč je očigledno znao prečicu, pošto je njegov mek, unjkav glas bio sve bliži i, na njegov užas, razgovarao je baš sa Snejpom. – Zabranjeni odeljak? Pa, nisu mogli da odmaknu daleko, uhvatićemo ih. Hari stade kao ukopan dok su se Filč i Snejp približavali iza ćoška njemu u susret. Nisu ga mogli videti, ali hodnik je bio tako uzan da će udariti u njega ako se još malo približe – Nevidljivi ogrtač nije ga činio manje čvrstim. On pođe unazad što je tiše mogao. Levo od njega bila su neznatno odškrinuta vrata. Ona su mu bila jedina nada. Hitro skliznu kroz njih, zadržavši dah, pokušavajući da ih ne pomeri i, na svoje veliko olakšanje, uspe da uđe unutra a da ga oni ne primete. Upravo su prolazili i Hari se nasloni uza zid, dišući duboko i osluškujući kako njihovi koraci zamiru. Baš je bilo gusto! Prošlo je nekoliko sekundi pre nego što je primetio u kakvu se to sobu sakrio. Izgledala je kao učionica koja se ne koristi. Video je tamne obrise klupa i stolica naslaganih duž zidova, a tu je bila i prevrnuta korpa za otpatke – ali preko puta, na zidu, bilo je nešto što nije tu pripadalo, već se činilo da ga je neko tu sklonio da ne smeta. Bilo je to veličanstveno ogledalo, visoko sve do tavanice, s ukrasnim zlatnim ramom, na dvonožnom stalku. Pri vrhu bio je izrezbaren natpis: Ejnduž acrs govt ćev ecil ejovt it mejuzakop en. Panika je popustila, sada kad Filča i Snejpa više nije bilo na vidiku, i Hari se približi ogledalu želeći ponovo da se ogleda a da ne vidi svoj odraz u njemu. A onda zakorači tačno ispred njega. Morao je da zapuši usta rukama da bi obuzdao krik. Okrenu se. Srce mu je lupalo jače nego kad je ona knjiga zavrištala – jer u ogledalu ne spazi samo sebe, već i gomilu ljudi koji su stajali tik uz njega. Ali soba je bila prazna. Ubrzano dišući, polako se okrete natrag ka ogledalu. U njemu je bio on, bled i zaplašen, a oko njega najmanje deset drugih ljudi. Hari pogleda preko ramena no, i dalje, nikoga ne beše pored njega. Ili su možda i oni takođe nevidljivi? Da nije možda u sobi punoj nevidljivih ljudi, a to čarobno ogledalo može da pokaže njihov odraz bili nevidljivi ili ne? Ponovo se pogleda u ogledalu. Žena koja je stajala baš iza njegovog odraza smešila se i mahala mu. Hari ispruži ruku i oseti prazan vazduh kraj sebe. Da je zaista tu, on bi je dotakao, jer su njihovi odrazi bili vrlo blizu jedan uz drugi, međutim oseti samo vazduh – i ona i svi ostali postojali su jedino u ogledalu. Žena je bila vrlo lepa. Imala je tamnocrvenu kosu, a njene oči – oči su joj baš kao moje, pomisli Hari, približivši se ogledalu još više. Svetlozelene – potpuno istog oblika, a onda primeti da ona plače; smeje se i plače istovremeno. Visok, mršav crnokos muškarac koji je stajao kraj nje obgrli je rukom. Nosio je naočari, a kosa mu je bila vrlo neuredna. Štrčala je pozadi, baš kao i Harijeva. Hari se toliko približi ogledalu da je gotovo dodirivao nosom svoj odraz. – Mama? – prošaputa on. – Tata? Oni su ga samo posmatrali sa smeškom. A Hari polako pogleda i ostala lica u ogledalu, i vide slične parove zelenih očiju kao što su njegove, noseve slične njegovom, čak i malog starca koji je imao Harijeva koščata kolena – Hari je zapravo, prvi put u životu, gledao svoju porodicu. Poterovi su se smešili i mahali mu, dok je Hari čežnjivo gledao u njih, ruku priljubljenih na staklo ogledala, kao da se nada da će propasti kroz njega i dohvatiti ih. Oseti snažan bol koji ga probada, ispunjen koliko radošću toliko i užasnom tugom. Nije znao koliko dugo je tako stajao.

1.12. Hari Poter i Kamen mudrosti - Ogledalo žudnje (audio knjiga) (2) 1.12. Harry Potter und der Stein der Weisen – Der Spiegel der Begierde (Hörbuch) (2) 1.12. Harry Potter and the Sorcerer's Stone - The Mirror of Desire (Audiobook) (2)

Nije bilo nikakavog potpisa. Der var ingen underskrift. Hari je zurio u poruku. Ron se divio ogrtaču. Ron beundrede kappen. Ron bewunderte die Robe. – Sve bih dao da imam nešto ovakvo – reče on. - Jeg ville give hvad som helst for at have sådan noget - sagde han. „Ich würde alles geben, um so etwas zu haben“, sagte er. - I would give anything to have something like this - he said. – Sve. Šta je bilo? Was ist es? – Ništa – reče Hari. Osećao se čudno. Ko mu je poslao ogrtač? Da li je on zbilja nekada pripadao njegovom ocu? Tilhørte han virkelig engang sin far? Pre nego što je mogao bilo šta da kaže ili pomisli, vrata spavaonice se širom otvoriše, i Fred i Džordž Vizli banuše unutra. Bevor er etwas sagen oder denken konnte, schwang die Schlafsaaltür auf und Fred und George Weasley stürmten hinein. Hari brzo skloni ogrtač. Harry zog schnell seinen Umhang aus. Nije još želeo da tu tajnu podeli s bilo kim. He didn't want to share that secret with anyone yet. – Srećan Božić! – Hej, pogledaj – i Hari ima vizlijevski džemper! Fred i Džordž su nosili plave džempere, jedan je imao veliko žuto F, a drugi veliko Dž. – Harijev je bolji od naših, dabome – reče Fred, podigavši Harijev džemper. „Harry ist natürlich besser als unserer“, sagte Fred und hob Harrys Pullover auf. – Ona se očigledno mnogo više trudi ako nisi član porodice. – Zašto ne obučeš svoj, Rone? – upita ga Džordž. – Hajde, obuci ga, baš su lepi i topli. - Come on, put it on, they are really nice and warm. – Mrzim bordo – promrmlja Ron mrzovoljno, dok ga je navlačio na glavu. "I hate burgundy," muttered Ron sullenly as he pulled it over his head. – Tebi nije ispisala inicijal – primeti Džordž. - She didn't write your initials - noted George. – Valjda misli da ti nećeš zaboraviti svoje ime. - I guess he thinks you won't forget your name. Ali ni mi nismo glupi, znamo da se zovemo Džred i Fordž. – Kakva je to buka? - Was ist das für ein Lärm? Persi Vizli promoli glavu kroz vrata, gledajući s neodobravanjem. Percy Weasley poked his head through the door, looking disapproving. Očigledno je i on bio usred otvaranja svojih poklona, jer je i sâm preko ruke nosio vrećast džemper, koji mu Fred odmah istrgnu. Offenbar war er auch gerade dabei, seine Geschenke zu öffnen, denn er trug einen weiten Pullover über dem Arm, den Fred sofort herunterriss. Apparently he was in the middle of opening his presents too, because he himself was wearing a baggy sweater over his arm, which Fred immediately tore off. – 'A' kao asistent! Obuci ga, Persi, hajde, svi mi već nosimo svoje, čak je i Hari dobio jedan. – Ja... ne bih... – reče Persi tupo, dok su mu blizanci silom navlačili džemper preko glave, smaknuvši mu pri tom naočare. „Ich … ich würde nicht …“, sagte Percy unverblümt, als die Zwillinge ihm gewaltsam seinen Pullover über den Kopf zogen und ihm die Brille herunterrissen. "I... I wouldn't..." Percy said bluntly, as the twins pulled the sweater over his head, knocking off his glasses. – A ti danas nećeš sedeti s asistentima – reče Džordž. – Božić je dan za porodično okupljanje. - Julen er en dag for familiesammenkomster. I oni odvukoše Persija iz sobe, ruku džemperom pripojenih uz telo. Und sie zerrten Persia aus dem Raum, ihre Hände in einem Pullover, der an ihrem Körper befestigt war. And they dragged Percy out of the room, his arms pinned to his body by the sweater. * * * Hari nikad u životu nije uživao u tako bogatoj božićnoj trpezi. * * * Harry had never enjoyed such a rich Christmas meal in his life. Stotine debelih, pečenih ćurki, brda pečenog i kuvanog krompira, poslužavnici puni tanko sečene goveđe pršute, duboke zdele pune graška spremljenog na maslacu, srebrne sosijere s gustim sosom i sosom od brusnice, gomila čarobnjačkih praskalica na svakih metar stola, koje nisu ličile ni na jedne koje su Normalci i Darslijevi kupovali, a koje su u sebi imale male plastične igračke i klimave papirne šeširiće. Hunderte von dicken, gebratenen Truthähnen, Hügel aus gerösteten und gekochten Kartoffeln, Tabletts voller dünn geschnittener Rinderschinken, tiefe Schüsseln voller in Butter gelagerter Erbsen, silberne Untertassen mit dicker Sauce und Preiselbeersauce, ein Haufen magischer Sprinkler auf jedem Meter Eine, die die Normals und Darles kauften und die kleine Plastikspielzeuge und wackelige Papierhüte enthielt. Hundreds of fat roast turkeys, mountains of baked and boiled potatoes, trays full of thinly sliced beef prosciutto, deep bowls full of peas cooked in butter, silver saucers with thick gravy and cranberry sauce, piles of wizard crackers on every meter of the table, which didn't even look like the ones that the Normals and Dursleys bought that had little plastic toys and wobbly paper hats in them. Hari povuče jednu čarobnjačku praskalicu zajedno s Fredom, ali ona nije zapucketala, već se oglasila bučnim praskom nalik na topovsku eksploziju, i sve ih obavila oblakom plavog dima, dok su iznutra, iz dima, izleteli pravi pravcati admiralski šešir i nekoliko živih, belih miševa. Harry zog einen der Zauberer mit Fred heraus, aber es knisterte nicht, es klang wie ein Kanonenschuss, hüllte sie alle in eine blaue Rauchwolke, und darin flogen ein echter gerader Admiralshut und ein paar lebende weiße Mäuse heraus des Rauchs. . Harry pulled one of the wizard's firecrackers along with Fred, but it didn't crackle, but went off with a loud boom like a cannon blast, enveloping them all in a cloud of blue smoke, while from inside, out of the smoke, flew out a straight-faced admiral's hat and several live, white mice. . Za Visokim stolom, Dambldor je svoj šiljati čarobnjački šešir već bio trampio za ženski šešir s cvećem i veselo se smejuljio šali koju mu je profesor Flitvik upravo pročitao. Am Lehrertisch hatte Dumbledore bereits seinen spitzen Zaubererhut gegen einen Frauenblumenhut eingetauscht und er lachte fröhlich über den Schal, den Professor Flitwick ihm gerade vorgelesen hatte. At the High Table, Dumbledore had already traded his pointy wizard hat for a lady's hat with flowers and was laughing happily at the joke Professor Flitwick had just read to him. Posle ćurke poslužili su flambirane božićne pudinge. After the turkey they served flambéed Christmas puddings. Persi umalo nije polomio zub o srebrni sikl koji je bio sakriven u njegovom parčetu pite. Percy brach sich fast den Zahn an dem Silberschekel, der in seinem Stück Kuchen versteckt war. Percy almost broke a tooth on the silver shekel that was hidden in his slice of pie. Hari je gledao Hagrida koji je postajao sve rumeniji i rumeniji u licu kako je naručivao sve više vina, da bi na kraju poljubio profesorku Mek Gonagal u obraz, a ona se, na Harijevo iznenađenje, samo zakikotala i pocrvenela, dok se vrh njenog šiljatog šešira naherio i srozao. Harry beobachtete, wie Hagrid immer roter wurde, als er immer mehr Wein bestellte, nur um Professor McGonagall auf die Wange zu küssen, und zu Harrys Überraschung kicherte sie nur und errötete, als die Spitze ihres spitzen Hutes naherio und srozao wurde. Harry watched as Hagrid grew redder and redder in the face as he ordered more and more wine, finally kissing Professor McGonagall on the cheek, and to Harry's surprise she just giggled and blushed as the top of her pointed hat naherio and srozalo. Kada je konačno napustio sto, Hari je bio sav natovaren stvarčicama koje je izvukao iz praskavih bombona, uključujući i paket svetlucavih nepucajućih balona, pribor za uzgajanje vlastitih veštičjih mladeža i bradavica, a dobio je i svoj vlastiti komplet figura za čarobnjački šah. Als er schließlich den Tisch verließ, war Harry vollgepackt mit Dingen, die er aus platzenden Bonbons gezogen hatte, darunter eine Packung glitzernder, nicht platzender Luftballons, Zubehör für die Aufzucht seiner eigenen Hexenjungen und Brustwarzen, und er bekam sein eigenes Set magischer Schachfiguren . When he finally left the table, Harry was loaded down with goodies he'd pulled from the popsicles, including a pack of sparkly unburstable balloons, a kit for growing his own witches' moles and warts, and he'd been given his very own set of wizarding chess pieces. Beli miševi su već bili nestali, i Hari je imao gadan predosećaj da će svi završiti na božićnoj trpezi Gospođe Noris. Die weißen Mäuse waren bereits weg und Harry hatte eine böse Vorahnung, dass alle am Weihnachtstisch von Mrs. Norris landen würden. The white mice were already gone, and Harry had a nasty feeling they were all going to end up at Mrs. Norris's Christmas table. Hari i Vizlijevi proveli su bezbrižno popodne grudvajući se oko zamka. Harry und die Weasleys verbrachten einen sorglosen Nachmittag zusammengekauert im Schloss. Harry and the Weasleys spent a carefree afternoon milling around the castle. Zatim su se mokri, promrzli i gotovo bez daha vratili do kamina u grifindorskom dnevnom boravku, gde je Hari isprobao svoj novi komplet za šah i spektakularno izgubio partiju od Rona. Dann, nass, kalt und fast außer Atem, kehrten sie zum Kamin im Gryffindor-Wohnzimmer zurück, wo Harry sein neues Schachspiel ausprobierte und spektakulär eine Partie gegen Ron verlor. Then, wet, cold and nearly out of breath, they returned to the fireplace in the Gryffindor lounge, where Harry tried out his new chess set and spectacularly lost the game to Ron. Imao je utisak da ne bi bio tako strašno potučen da se Persi nije toliko trudio da mu pomogne. He had the impression that he wouldn't have been beaten so badly if Percy hadn't tried so hard to help him. Posle čaja sa sendvičima od ćuretine, čajnim kolačima, krem-štanglicama i božićnom tortom, svi su bili i suviše siti i pospani da bi se bavili nečim ozbiljnijim dok ne dođe vreme za spavanje. After tea with turkey sandwiches, teacakes, cream bars and Christmas cake, everyone was too full and sleepy to do anything serious until it was time for bed. Zato su sedeli i posmatrali kako Persi juri Freda i Džordža kroz grifindorsku kulu zato što su mu ukrali njegovu asistentsku značku. Also saßen sie da und sahen zu, wie Percy Fred und George durch den Gryffindor-Turm jagte, weil sie sein Assistenten-Abzeichen stahlen. So they sat and watched as Percy chased Fred and George through Gryffindor tower for stealing his assistant badge. Za Harija je to bio najlepši božićni dan u životu. A ipak, jedna sitnica mu čitavog dana nije davala mira. And yet, one little thing did not give him peace all day. Tek kada je legao mogao je slobodno da misli na nju: na Nevidljivi ogrtač i onoga ko mu ga je poslao. Only when he lay down could he think freely of her: of the Invisibility Cloak and of whoever had sent it to him. Ron, koji se prejeo ćurke i kolača, nije imao takvih briga, te je zaspao čim je navukao zavese svog baldahina. Ron, der Truthahn und Kuchen aß, hatte solche Sorgen nicht, also schlief er ein, sobald er die Vorhänge seines Baldachins zurückgezogen hatte. Ron, who had gorged himself on turkey and brownies, had no such worries, and fell asleep as soon as he drew the curtains of his canopy. Hari je ležao na samoj ivici kreveta i neprestano izvlačio Ogrtač koji je ležao pod krevetom. Harry was lying on the very edge of the bed and was constantly pulling out the Cloak that was lying under the bed. Očevo... ovo je pripadalo njegovom ocu. Father's... this belonged to his father. Pustio je da mu materijal pada preko ruku, mekši od svile, lak kao vazduh. Er ließ den Stoff über seine Hände fallen, weicher als Seide, leicht wie Luft. He let the material fall over his hands, softer than silk, light as air. Iskoristi ga na pravi način, pisalo je u poruci. Use it in the right way, the message said. Morao je da ga isproba, i to odmah. Zato se polako iskrade iz kreveta i obmota ogrtač oko sebe. So he slowly crept out of bed and wrapped the robe around himself. Pogledavši nadole, umesto svojih nogu video je samo mesečinu i senke. Looking down, he saw only moonlight and shadows instead of his feet. Bio je to veoma smešan osećaj. It was a very funny feeling. Iskoristi ga na pravi način. Iznenada, Hari se sasvim razbudi. Pludselig var Harry lysvågen. Suddenly, Harry was wide awake. U ovom Ogrtaču, ceo Hogvorts mu je bio dostupan. Obuze ga čudno uzbuđenje dok je tako stajao u mraku i tišini. Eine seltsame Erregung überkam ihn, als er in der Dunkelheit und Stille stand. A strange excitement came over him as he stood thus in the darkness and silence. Mogao je da ide svuda naokolo u tom ogrtaču a da Filč to nikada ne sazna. Ron je nešto brundao u snu. Ron mumlede noget i søvne. Da li da ga probudi? Skal hun vække ham? Nešto ga zadrža... bio je to Ogrtač njegovog oca... shvatio je da ovoga puta... prvi put... želi da ga isproba nasamo. Something held him back… it was his father's Cloak… he realized that this time… for the first time… he wanted to try it on alone. Iskrao se iz spavaonice, sišao niza stepenice, preko dnevnog boravka i uspentrao se kroz rupu u portretu. – Ko je to tamo? - Who is that there? – zakrešta Debela Dama. Hari ne reče ništa. Hitro krenu dalje niz hodnik. Kuda da ide? Zastade, dok mu je srce brzo udaralo, i razmisli. He paused, his heart beating fast, and thought. A onda se seti. Zabranjeni odeljak u biblioteci. Mogao bi da čita do mile volje, sve dok ne otkrije ko je Flamel. He could read to his heart's content, until he discovered who Flamel was. On krenu ka biblioteci, čvrsto pripijajući Nevidljivi ogrtač uza sebe u hodu. He started towards the library, clutching the Invisibility Cloak tightly as he went. Biblioteka je bila u mrklom mraku, i delovala je veoma jezivo. The library was in pitch darkness, and it seemed very eerie. Hari upali lampu da bi osvetlio sebi put između rafova knjiga. Harry turned on the lamp to light his way between the stacks of books. Izgledalo je kao da lampa lebdi u vazduhu i, mada je Hari mogao da oseti ruku kojom je držao lampu, od tog prizora su ga podilazili žmarci. Es war, als ob die Lampe in der Luft schweben würde, und obwohl Harry die Hand fühlen konnte, die die Lampe hielt, erschrak er über den Anblick. It looked like the lamp was floating in the air, and although Harry could feel the hand holding the lamp, the sight gave him goosebumps. Zabranjeni odeljak bio je na samom kraju biblioteke. Der verbotene Bereich befand sich ganz am Ende der Bibliothek. Pažljivo prekoračivši konopac koji je odvajao te knjige od ostatka biblioteke, on pridiže lampu kako bi pročitao naslove. Carefully stepping over the rope that separated those books from the rest of the library, he raises the lamp to read the titles. Oni mu nisu bili od pomoći. They were no help to him. Oljuštena, izbledela zlatna slova sačinjavala su reči na jezicima koje Hari nije mogao da razume. Peeling, faded gold letters made up words in languages Harry couldn't understand. Neke su čak bile bez naslova. Some were even untitled. Jedna knjiga imala je na sebi tamnu mrlju koja je užasavajuće ličila na krv. Ein Buch hatte einen dunklen Fleck, der schrecklich wie Blut aussah. Hariju se kosa diže na glavi. Možda je umišljao, a možda je zaista čuo tihi šapat iz tih knjiga, koje kao da su znale da je on neko ko ne bi smeo tu da bude. Vielleicht bildete er sich das ein, und vielleicht hörte er wirklich ein leises Flüstern aus diesen Büchern, das zu wissen schien, dass er jemand war, der nicht dort sein sollte. Morao je odnekud da počne. On pažljivo spusti lampu na pod i poče da pretura po najnižoj polici u potrazi za nekom knjigom zanimljivog izgleda. He carefully set the lamp down on the floor and began rummaging through the lowest shelf in search of an interesting looking book. Pažnju mu privuče jedan veliki crno-srebrni tom. Ein großer schwarz-silberner Band erregte seine Aufmerksamkeit. A large black and silver tome caught his attention. Jedva ga izvuče jer je bio vrlo težak i, balansirajući ga na kolenima, otvori. He could barely pull it out because it was very heavy and, balancing it on his knees, opened it. Istog trenutka prodoran krik od kojeg se ledi krv zapara tišinu – knjiga je vrištala! In diesem Moment ein durchdringender Schrei, der das Blut gefrieren und verstummen ließ – das Buch schrie! At the same moment, a blood-curdling scream broke the silence - the book was screaming! Hari je brzo zatvori, ali se vrisak i dalje čuo, visok, neprekidan ton koji je parao uši. Harry lukkede den hurtigt, men skriget blev stadig hørt, en høj, vedvarende tone, der var øresønderrivende. Harry quickly closed it, but the scream was still heard, a high, continuous tone that was ear-splitting. On se zatetura unazad i obori svoju lampu, koja se istog trena ugasi. Uspaničen, začu korake kako se približavaju iz hodnika van biblioteke – uteravši knjigu koja je vrištala natrag na policu, on stade da beži. Mimoišao se sa Filčom kod samih vrata; njegove svetle, divlje oči gledale su pravo kroz Harija; on se provuče ispod Filčove isturene ruke i pojuri kroz hodnik dok mu je vrištanje knjige i dalje odzvanjalo u ušima. He passed Filch at the very door; his bright, wild eyes looked straight through Harry; he ducked under Filch's outstretched arm and dashed down the hall, the screeching of the book still ringing in his ears. Iznenada zastade pred jednim visokim oklopom. Bežeći glavom bez obzira iz biblioteke, nije obratio pažnju kuda ide. Running headfirst out of the library, he didn't pay attention to where he was going. Možda je to bilo zbog tame, tek, nije uopšte mogao da prepozna gde se nalazi. Vielleicht lag es an der Dunkelheit, aber er konnte nicht einmal erkennen, wo er war. Maybe it was because of the darkness, he just couldn't recognize where he was at all. Znao je da postoji jedan oklop pored kuhinja, ali Hari mora da je bio bar pet spratova iznad kuhinja. He knew there was one armory next to the kitchens, but Harry must have been at least five floors above the kitchens. – Rekli ste da dođem pravo do vas, profesore, ako neko noću luta naokolo, a neko je bio u biblioteci – u Zabranjenom odeljku. - Sie sagten, ich solle direkt zu Ihnen kommen, Herr Professor, wenn nachts jemand herumirrt und jemand in der Bibliothek ist - in der Verbotenen Abteilung. - You said to come straight to you, professor, if someone is wandering around at night, and someone was in the library - in the Forbidden Section. Hari oseti kako mu od užasa sva krv napušta lice. Harry felt all the blood leave his face in horror. Gde god se on sad nalazio, Filč je očigledno znao prečicu, pošto je njegov mek, unjkav glas bio sve bliži i, na njegov užas, razgovarao je baš sa Snejpom. Wo auch immer er jetzt war, Filch kannte offensichtlich die Abkürzung, als seine sanfte, unfreundliche Stimme näher kam und er zu seinem Entsetzen mit Snape sprach. Wherever he was now, Filch obviously knew the shortcut, as his soft, husky voice was getting closer and, to his horror, it was Snape he was talking to. – Zabranjeni odeljak? Pa, nisu mogli da odmaknu daleko, uhvatićemo ih. Well, they couldn't go far, we'll catch them. Hari stade kao ukopan dok su se Filč i Snejp približavali iza ćoška njemu u susret. Harry froze as Filch and Snape came around the corner to meet him. Nisu ga mogli videti, ali hodnik je bio tako uzan da će udariti u njega ako se još malo približe – Nevidljivi ogrtač nije ga činio manje čvrstim. They couldn't see him, but the corridor was so narrow that they would bump into him if they got any closer – the Invisibility Cloak didn't make him any less solid. On pođe unazad što je tiše mogao. Er trat so leise wie möglich zurück. He backed away as quietly as he could. Levo od njega bila su neznatno odškrinuta vrata. Til venstre for ham var en dør på klem. Links von ihm war eine leicht angelehnte Tür. Ona su mu bila jedina nada. Hitro skliznu kroz njih, zadržavši dah, pokušavajući da ih ne pomeri i, na svoje veliko olakšanje, uspe da uđe unutra a da ga oni ne primete. Upravo su prolazili i Hari se nasloni uza zid, dišući duboko i osluškujući kako njihovi koraci zamiru. Sie gingen gerade vorbei und Harry lehnte sich gegen die Wand, atmete tief durch und lauschte ihren leiser werdenden Schritten. They were just passing by and Harry leaned against the wall, breathing deeply and listening to their footsteps die away. Baš je bilo gusto! Es war so dicht! It was really thick! Prošlo je nekoliko sekundi pre nego što je primetio u kakvu se to sobu sakrio. Es dauerte ein paar Sekunden, bis er bemerkte, in was für einem Raum er sich versteckte. A few seconds passed before he noticed what kind of room he had hidden himself in. Izgledala je kao učionica koja se ne koristi. Video je tamne obrise klupa i stolica naslaganih duž zidova, a tu je bila i prevrnuta korpa za otpatke – ali preko puta, na zidu, bilo je nešto što nije tu pripadalo, već se činilo da ga je neko tu sklonio da ne smeta. Er sah die dunklen Umrisse von Bänken und Stühlen, die entlang der Wände gestapelt waren, und es gab einen umgestürzten Mülleimer – aber auf der anderen Straßenseite war etwas an der Wand, das dort nicht hingehörte, aber jemand schien es weggenommen zu haben, also er hatte nichts dagegen. He saw the dark outlines of benches and chairs lined up along the walls, and there was an overturned wastebasket – but across the way, on the wall, there was something that didn't belong there, and it seemed that someone had put it there out of the way. Bilo je to veličanstveno ogledalo, visoko sve do tavanice, s ukrasnim zlatnim ramom, na dvonožnom stalku. It was a magnificent mirror, high up to the ceiling, with an ornate golden frame, on a two-legged stand. Pri vrhu bio je izrezbaren natpis: Ejnduž acrs govt ćev ecil ejovt it mejuzakop en. Near the top was a carved inscription: Einduž acrs govt čev ecil ejovt it mejuzakop en. Panika je popustila, sada kad Filča i Snejpa više nije bilo na vidiku, i Hari se približi ogledalu želeći ponovo da se ogleda a da ne vidi svoj odraz u njemu. The panic subsided, now that Filch and Snape were no longer in sight, and Harry moved closer to the mirror, wanting to look at himself again without seeing his reflection in it. A onda zakorači tačno ispred njega. And then he stepped right in front of him. Morao je da zapuši usta rukama da bi obuzdao krik. He had to cover his mouth with his hands to stifle a scream. Okrenu se. Srce mu je lupalo jače nego kad je ona knjiga zavrištala – jer u ogledalu ne spazi samo sebe, već i gomilu ljudi koji su stajali tik uz njega. Ali soba je bila prazna. Ubrzano dišući, polako se okrete natrag ka ogledalu. U njemu je bio on, bled i zaplašen, a oko njega najmanje deset drugih ljudi. He was in it, pale and frightened, and around him were at least ten other people. Hari pogleda preko ramena no, i dalje, nikoga ne beše pored njega. Ili su možda i oni takođe nevidljivi? Eller er de måske også usynlige? Da nije možda u sobi punoj nevidljivih ljudi, a to čarobno ogledalo može da pokaže njihov odraz bili nevidljivi ili ne? Vielleicht ist er nicht in einem Raum voller unsichtbarer Menschen, und dieser magische Spiegel kann ihnen zeigen, ob sie unsichtbar sind oder nicht? That it is not perhaps in a room full of invisible people, and that magic mirror can show their reflection whether they are invisible or not? Ponovo se pogleda u ogledalu. Žena koja je stajala baš iza njegovog odraza smešila se i mahala mu. Hari ispruži ruku i oseti prazan vazduh kraj sebe. Harry reached out and felt the empty air beside him. Da je zaista tu, on bi je dotakao, jer su njihovi odrazi bili vrlo blizu jedan uz drugi, međutim oseti samo vazduh – i ona i svi ostali postojali su jedino u ogledalu. Wenn sie wirklich da wäre, hätte er sie berührt, denn ihre Spiegelungen waren sehr nahe beieinander, aber sie konnte nur die Luft spüren – und sie und alle anderen existierten nur im Spiegel. If she was really there, he would have touched her, because their reflections were very close to each other, but he only felt the air - she and everyone else existed only in the mirror. Žena je bila vrlo lepa. Imala je tamnocrvenu kosu, a njene oči – oči su joj baš kao moje, pomisli Hari, približivši se ogledalu još više. Svetlozelene – potpuno istog oblika, a onda primeti da ona plače; smeje se i plače istovremeno. Visok, mršav crnokos muškarac koji je stajao kraj nje obgrli je rukom. Ein großer, dünner, schwarzhaariger Mann, der neben ihr stand, legte seinen Arm um sie. A tall, thin, black-haired man standing next to her put his arm around her. Nosio je naočari, a kosa mu je bila vrlo neuredna. Štrčala je pozadi, baš kao i Harijeva. Den stak ud bagpå, ligesom Harrys. Hari se toliko približi ogledalu da je gotovo dodirivao nosom svoj odraz. – Mama? – prošaputa on. - hviskede han. – Tata? Oni su ga samo posmatrali sa smeškom. A Hari polako pogleda i ostala lica u ogledalu, i vide slične parove zelenih očiju kao što su njegove, noseve slične njegovom, čak i malog starca koji je imao Harijeva koščata kolena – Hari je zapravo, prvi put u životu, gledao svoju porodicu. And Harry slowly looked at the other faces in the mirror, and they saw similar pairs of green eyes like his, noses like his, even a little old man who had Harry's bony knees – Harry was actually, for the first time in his life, looking at his family. Poterovi su se smešili i mahali mu, dok je Hari čežnjivo gledao u njih, ruku priljubljenih na staklo ogledala, kao da se nada da će propasti kroz njega i dohvatiti ih. The Potters smiled and waved at him, while Harry looked longingly at them, his hands pressed against the glass of the mirror, as if he hoped to fall through it and reach them. Oseti snažan bol koji ga probada, ispunjen koliko radošću toliko i užasnom tugom. Er fühlte einen starken Schmerz, der ihn durchbohrte, erfüllt von ebenso viel Freude wie von schrecklicher Traurigkeit. He felt a sharp pain that pierced him, filled as much with joy as with terrible sadness. Nije znao koliko dugo je tako stajao.