Pojačalo specijal EP7
Transkript razgovora: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podkasta, dobro došli u sedmu epizodu specijala koji realizujemo uz podršku kompanije Visa. Ovoga puta i u narednoj epizodi ćemo se baviti odgovorima na vaša pitanja koja su nam stigla u prethodnih mesec i po. Za početak, hteo bih da vam kažem da obratite pažnju na globalnu akciju kompanija Visa koju realizuju u saradnji sa svojim partnerima, i koja je veoma interesantna. Nosi naziv Platforma za podršku malom biznisu, i tu možete da nađete brojne zanimljive servise i usluge koje kako korisnici Visa Business kartica možete da dobijete ili potpuno besplatno ili uz neki značajan popust. Neke od tih stvari su realizovane i sa nekim bankama, pa ako imate sreće možda možete da dobijete i potpuno besplatno interenet prodavnicu ili nešto slično, pa se informišite definitivno o tome.
E, sad… za ovih mesec i po dana došlo je dosta zanimljivih pitanja od vas i ja sam odabrao nekoliko kojima ćemo se baviti. Svi ste dobili odgovore. A ova pitanja koja sam odabrao, odabrao sam iz razloga što verujem da su nešto što većem broju vas može da znači, odnosno da su to neke od tema koje zanimaju malo širi spektar ljudi.
Kako da testiramo proizvod pre izlaska na tržište?
I prvo pitanje: “Kako da testiramo proizvod pre izlaska na tržište?”.
To je dosta često pitanje i to je nešto na čemu značajan broj ljudi pravi greške. Mi smo kroz Pojačalo imali dosta gostiju koji su radili razne vrste proizvoda kakvi pre toga nisu postojali na tržištu. Kod takvih proizvoda je vrlo bitno da istražite da ne biste pravili nešto što je super, ali nikome ne treba.
I tu ima nekoliko stvari. Možete da krenete od kruga prijatelja, možete uvek da testirate u krugu prijatelja ali nemojte uzimati krug prijatelja kao relevatnu ciljnu grubu ili bilo kakav feedback. To su prijatelji. I čak i ako se potrude da budu objektivni, vrlo je verovatno neće reći iskreno šta zaista misle o samom proizvodu. Ili će biti pri stavu da to što neko njima važan i drag pravi nešto svakako super i oni će vas podržavati, i možda će i kupiti taj proizvod kada krenete, ali to će oni uraditi zbog vas a ne zbog proizvoda. Ali, krenite sa njima, dođite do toga da oni budu zadovoljni, ali onda obavezno proširite krug ljudi sa kojima radite istraživanje. Probajte da identifikujete ko su potencijalni kupci vašeg proizvoda, i probajte da ih nađete.
U slučaju aplikacije “Mile Cvik”, odnosno “Vozi” app, Vlada Šijaković je išao na pumpe i startovao ljude koji voze automobile koji su otprilike takvi da može da zamisli te ljude kao korisnik svoje aplikacije, i pitao ih je stvari. Možda to malo deluje čudno kada čovek dođe i pita vas nešto, ali to su ljudi koji vas ne znaju, koji nemaju razloga da vas lažu i koji će reći da li je nešto dobro, da li je nešto jasno, da li stvari funkcionišu na predvidljiv način, da li umeju da koriste vaš proizvod. E, tako isto ako pravite neki proizvod koji je za masovniju upotrebu, sigurno možete da dođete do ljudi koji nisu vaši neposredni najbliži. Možda je to ekipa sa kojom neko od vaših prijatelja radi, koji može da vam napravi kontakt ali vi onda obavezno naglasite “voleo bih da dobijem jedan objektivan feedback.”
I, razmislite šta ćete da ih pitate. Ali jedna od najvažnijih stvari koje morate da ih pitate nije da li vam se ovo dopada, nego – da li ste spremni da izdvojite novac za ovo. I, takođe, nešto što možete da pitate je – koliko mislite da ovaj proizvod vredi, jer ako proizvod za koji vi smatrate da vredi 500 dinara, a niko nije spreman da ga plati više od 200 dinara, imate problem. Možda postoji publika, ali ne postoji product market feed, to je nešto u čemu najčešće mali biznisi “fejluju”.
I to je nešto na čemu i vi treba da radite. To je otprilike kako biste mogli da počnete.
Šta najčešće nedostaje na sajtovima kompanija?
Drugo pitanje: “Šta najčešće nedostaje na sajtovima kompanija?”
Pa nedostaje svašta, ali jedna od stvari koja bi baš trebala da bude uvek jasno rešene, jer to izaziva poverenje, je da postoje jasne informacije o tome ko stoji iza sajta, koja firma, koji matični broj, koji PIB, sa kojom adresom, sa kojim kontakt telefonom i kojim radnim vremenom. I da, kada neko zapravo pozove taj telefon ili napiše mail na taj mail, dobije odgovor na to. To je nešto što najčešće nedostaje.
Takođe, vrlo je loša praksa, a mislim da je ta praska generalno došla sa društvenih mreža, da za stvari koje nisu kompleksne bude varijanta da cenu mogu da dobiju tek na upit. To mogu da razumem ukoliko vaš proizvod zahteva nekakvu kompleksnu implementaciju i mnogo zavisi od toga gde se ugrađuje, i tako dalje. Ali i u tom slučaju, vi možete da date osnovnu cenu proizvoda i da kažete da ugradnja ide “od-do”, i u tom slučaju možete da postavite na sajt nekoliko primera onoga što ste radili, i da kažete – za ovaj nivo kompleksnosti to bi bila ova cena, za ovaj nivo kompleksnosti to bi bila ova cena, pa vi negde procenite koliko bi za vaš slučaj bila cena. Ne obećavate ništa, svakako je svaki slučaj specifičan, ali dajete ljudima mogućnost da stvore neku sliku, jer ako ih terate da se jave i ako moraju da čekaju odgovor, vrlo verovatno će značajan deo njih odustati.
Gde najčešće firme greše u svom online nastupu?
Slična tema, ne baš ista. Ono gde firme najčešće greše je da ne razmišljaju, zapravo, kome se obraćaju. U odnosu na to ko vam je publika, vi ćete i oblikovati svoje poruke. U odnosu na to ko vam je poruka, videćete i gde ćete biti prisutni. Ako ste restoran, apsolutno ima smisla da budete prisutni na Instagramu. Ako se bavite proizvodnjom dečije garderobe ili nameštaja za decu i bebe, onda da – možete da budete na Instagramu i treba da budete na Instagramu, ali apsolutno treba da budete prisutni i u Facebook grupama ili na sajtova gde se okupljaju mame jer tu je vaša publika. Tu možete da pitate za savet, tu možete da gradite bazu vernih korisnika, i tu možete uvek da dobijete iskren feedback.
Tako i za sve ostale, da kažem, oblasti manje-više. Ukoliko ste auto-servis, sigurno da ima smisla da se udružite sa klubovima obožavalaca određenih vrsta automobila među kojima su i marke koje vi servisirate. Sigurno da ima smisla da budete prisutni na YouTube gde ljudi komentarišu automobile, sada kod nas ima nekoliko vrlo interesantnih kanala na kojima ljudi snimaju sadržaje na tu temu, i tako dalje.
Šta god da je tema, nađite zajednicu na koju ćete da se naslonite, i u toj zajednici nemojte isključivo da prodajete, u toj zajednici pokušajte da doprinesete svojim znanjem i kvalitetom i to će sigurno imati blagotvorne efekte na vaše poslovanje.
Kako bih reklamirao perionicu tepiha u manjem mestu?
Pa, na razne načine. Jedan od načina bi sigurno bio da podelim flajere svuda u krug. Takođe, Facebook i Google oglašavanje bi bilo vezano za lokaciju i nekakav krug od bilo 5, 10 ili 20 kilometara, jer nekako razmišljam da to nije baš stvar kojih ima beskonačno mnogo u malim mestima. Možda grešima, ali verovatno da ima jedna, dve perionice u krugu od 20 kilometara. I to onda znači da možda ne morate da isključivo da se vezujete samo za lokalno, ljude koji su vam najbliži. Možda neko iz susednog mesta želi da dođe. Možda i ne želi da dođe, ali ako ponudite opciju da vi u toku dana napravite krug po svim okolnim selima i mestima, pokupite proizvod i onda sutradan ili prekosutra ih na isti način razvezete, možda to može da vam omogući nekakve dodatne mušterije, pa su to neke stvari o kojima bih ja primarno razmišljao.
Znači, dobra Google My business lokacija, odnosno dobro objašnjena lokacija na Google Maps, jer ko god bude tražio sa telefona, prikazaće mu se tri objekta koja su mu najbliža, a ako je vaš među njima, jako dobro za vas. A zatim i kroz oglašavanje, nešto što je vezano za lokaciju, odnosno krug oko vaše lokacije koji vam je prihvatljiv da obiđete i gde biste mogli da uradite i pick-up i isporuku samog proizvoda.
Šta treba da pripremimo pre nego što počnemo biznis?
Ovo pitanje je bilo malo duže, ali ja sam ga skratio za potrebe ovog podkasta. Treba da pripremite strpljenje, toga nikad nema dovoljno. I treba da pokušate da razmišljate u kontekstu da sve što radite, radite na duge straze, odnosno da kad planirate troškove, da kada planirate budžet sa kojim ulećete u priču, ne isplanirate tri meseca i za tri meseca ako ne poleti, onda sve propada; nego da razmišljate da je to bar 12 meseci, da barem 12 meseci možete da pokrijete bazične troškove i da toliko imate u startu.
Sigurno će se desiti nešto nepredviđeno loše. Nadajamo se, desiće se i nešto nepredviđeno dobro, pa će stvari možda krenuti brže, ali morate da bude svesni toga da za većinu bizisa treba od 6 do 12 meseci da se oni slegnu na svoje mesto na tržištu, da budu dovoljno primećeni, da se formira neka kritična masa ljudi i da bude cela priča, ne samo održiva, već i da ima neki trend rasta koji može da vam omogući da stabilno poslujete, lagano vraćate investiciju i da možda u nekom trenutku krenete da reinvestirate i proširujete celu priču.
Takođe, vrlo je bitno da se i jako dobro informišete i moj savet je uvek da pričate sa ljudima koji su u sličnom biznisu. Naravno da ne želite da pričate sa ljudima koji su vam direktna konkurencija, odnosno vi možda i želite, ali oni gotovo sigurno ne žele da pričaju sa vama. Ali možete da se raspitate kod nekoga ko je u sličnoj poziciji, možete da probate da nađete nekoga ko je imao dodira sa tim poslom, naraočito ako vi prethodno niste ne biste li nekako dobili jasniju sliku o tome šta je to nešto što vi radite, pošto u idealnim okolnostima svaki biznis treba da im nešto što se zove USP – unique selling proposition, odnosno jedinstvenu prodajnu ponudu; odnosno ono što vas čini različitim u odnosu na sve ostale koji se time bave.
Vi možete da budete još jedan potpuno isti kafić u kraju, ali onda je ono najbolje što možete da očekujete je da prođete kao svi potpuno ostali i isti kafići u kraju, a u suštini, uvek se boriti za jedan isti kolač i samo ćete učiniti i to da ostali a i vi dobijete manje parče tog kolača. Ali ako budete drugačiji, onda tu možda možete da napravite neku razliku. Pitanje je da li taj vaš drugačiji pristup znači i nešto bolje ili ne. Možda to što ste vi drugačiji nikome ne treba, ali razmišljate o tome da ne morate uvek po svaku cenu da se borite isključivo sa cenom proizvoda ili cenom usluge, već da možete da pokušate i nešto drugo. Vi možete da budete bravar, i može da bude vaša komparativna prednost u odnosu na druge to što izlazite na teren, to što možete da radite neke druge stvari koje drugi ne mogu da rade, što ste dostupni 24 sata, to što možda neke od stvari ste spremni da uradite i tako da možete da imate i neku isporuku ili nešto slično. Možete da budete malo drugačiji od svih ostalih i ako ste malo drugačiji od svih ostalih, možete da očekujete da ćete i imati i malo drugačije rezultate od svih ostalih. A to obično nije loše.
Da li popusti i akcije imaju smisla za povećanje prodaje?
Sledeće pitanje je: “Da li popusti i akcije imaju smisla za povećanje prodaje?” Zavisi. I sa tim treba biti vrlo pažljiv, zato što jednom kada ponudite jedan proizvod po nižoj ceni, biće vrlo teško prodati ga po staroj ceni. Odnosno, možete to da i ne bude toliko problem ali onda morate vrlo jasno da iskomunicirate zašto je taj proizvod sada jeftiniji. Da li je to zato što ističe rok trajanja, da li je to neka posebna akcija – novogodišnja ili nešto slično, ili je to posebna cena u slučaju da neko kupi više komada proizvoda. Uvek bolje prolaze akcije u kojima vi kažete – “na tri kupljena proizvoda dobijate jedan gratis”, nego ukoliko kažete – “dajemo 25% popusta”, jer kada date 25% oni tačno znaju koliko su manje platili proizvod i od tog trenutka proizvod koji je koštao 800 dinara, a sada je 600 dinara, će u njihovoj glavi biti proizvod do 600 dinara i to je to. Ako kažete da ste dali jedan dodatni proizvod gratis, onda je to doživljeno kao dobra volja i to negde ima smisla.
Znači, pokušajte da razmišljate u kom kontekstu da je uvek bolje napraviti akciju koja podrazumeva više prozivoda ili nekakav bonus i na taj način, prvo – rešićete se većeg broja proizvoda, a sa druge strane, naravno, dobićete i neku veću količinu novca.
Ono što isto možete da radite je da možete da kombinujete više proizvoda, pa ne mora da bude varijanta da je to “za tri kupljena proizvoda četvrti gratis”, već da za recimo za ceo paket proizvoda koji imate, ako su to nekakvi prehrambeni proizvodi, da za set od 4-5-6 proizvoda stoji jedinstvena određeni procenat u odnosu na zbirnu cenu tih proizvoda, jer posto, sa trudom koji ste uložili da prodate jedan sada prodajete šest, pa možete i malo profita da se odreknete.
To bi bilo to za ovaj put, hvala vam na pažnji. Sledeće nedelje nastavljamo sa pitanjima koja su stigla.
Hvala kompaniji Visa što nas podržava, i hvala im za sjajnu akciju koju rade sa pričom Platforma za podršku malom biznisu. Svakih nekoliko dana izađe neka nova stvar u okviru platforme koja pokazuje koliko truda zapravo u kompaniji ulažu da se sa svojim partnerima realizuju akcije koje imaju smisla za predstavnike malih biznisa, pa tako ispratite šta je aktuelno i da li možda to može da pomogne i vama i vašem poslovanju da ga podignete na jedan viši nivo.
Hvala vam na pažnji, vidimo se sledeće srede u poslednjoj specijalnoj epizodi, a u nedelju ide redovna kao i do sada.
Svako dobro.
Nove epizode u vašem inbox-u: Da li želite da dobijate informacije o našim aktivnostima na e-mail?
PRIJAVITE SE! Pratite nas na mrežama:
Naši gosti: Ivan Minić Ivan Minić svoju karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador.
Kao dizajner, developer i project manager radio je na više od 350 projekata za klijente iz 28 zemalja. Tokom poslednjih nekoliko godina, kao deo Simplicity.rs tima, sa pozicije konsultanta u oblasti internet marketinga, sarađivao je sa više od 50 najpoznatijih svetskih brendova u vezi sa njihovim nastupom na lokalnom tržištu. U saradnji sa Telenor Srbija osmislio je i pokrenuo MojaFirma.rs.
Organizovao i suorganizovao mnoštvo stručnih skupova, od 2002. na ovamo, uključujući i Blogomaniju '13, koja je okupila više od 1.000 ljudi iz regiona oko teme elektronskog poslovanja i digitalnog marketinga na Kopaoniku. Prethodnih godina pomaže strukovnoj organizaciji – IAB Serbia, u organizaciji događaja. Javno govori na temu preduzetništva, marketinga i razvoja poslovanja i samozapošljavanja.
Blog For The Win, na kome piše na prethodno navedene teme, više puta je proglašavan jednim od najboljih u regionu. Piše i za Netokraciju, Sportske.net, BeforeAfter, JužneVesti, a povremeno kao fotograf i snimatelj ilustruje sportske priče lokalnog izdanja Vice-a i SportKlub-a.
Od septembra 2015. godine izabran je za Zamenika predsednika Konferencije suosnivača Registra nacionalnog internet domena Srbije, a od 2019. godine je član Upravnog odbora fondacije. Od juna 2016. pokreće sa partnerima servis MojaPijaca.rs. U decembru 2016. predsedava stučnim žirijem srpskih IAB MIXX awards, lokalnog izdanja jedinog globalnog takmičenja koje je 100% – digital.
Od februara 2017. godine predaje na Fakultetu za medije i komunikacije predmet Upravljanje digitalnim projektima.
Od januara 2019. godine uređuje i vodi podcast Pojačalo.
Pojačalo podcast je video i audio podcast. To znači da ga možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Apple i Google podcast.
