×

We use cookies to help make LingQ better. By visiting the site, you agree to our cookie policy.


image

TED, Budjenje javnih institucija: Filip Vuksa at TEDxNoviSad

Budjenje javnih institucija: Filip Vuksa at TEDxNoviSad

Transkript: Aleksandar Korom Lektor: Ivana Korom

Dobar dan svima.

Moram da počnem sa nekim pitanjima:

Da li volite kada vam ujutru,

kada idete na primer, na posao, u školu ili na fakultet

i kada vam zakasni javni prevoz?

Kada po vas dođe potpuno prljav i neispravan autobus?

Kada vam se desi ili nekom od vaših prijatelja,

da upadnete u šaht, na sred ulice, koji nema poklopac?

Ili na primer, [da] se izgubite u nekoj ulici

zato što u celom kvartu ne radi javna rasveta?

Ja to apsolutno ne volim i borac sam zaista protiv toga.

Celu svoju akciju počeo sam sa samo 15 godina,

sasvim slučajno, samo zato što sam bio zaljubljenik u biciklizam.

Svakog dana sam vozio bicikl po Beogradu, na biciklističkoj stazi

od Dorćola do Ade Ciganlije.

To je više bio autoput. Ne možemo [to] nazvati biciklističkom stazom.

Nije bilo ni obeležja da se radi o stazi;

kola su stalno prelazila stazu, parkirala se na nju,

bile su tu brojne rupe, javna rasveta nije radila,

divlji kučići su napadali bicikliste i to je zaista bilo sve,

samo ne uživanje, to je bila jako velika nebezbednost.

Evo kako je ta staza nekada izgledala

kada sam počinjao da podnosim te prijave.

To je zaista bila katastrofa.

Međutim, ono što je možda još veća katastrofa

je [to] što je tu stazu koristilo dnevno jako puno biciklista

i svi su govorili kako to smeta, kako to ne valja,

ali niko ništa nije uradio po tom pitanju.

Sa samo 15 godina odlučio sam da malo istražim

ko bi za to mogao da bude nadležan, da pokrenemo institucije...

i uputio sam svoju prvu prijavu.

Ona se odnosila, bazično, samo na postavljanje znaka:

"[Ovo] je biciklistička staza."

Naravno, tu je krenula već klasična srpska stvar:

"Nismo mi nadležni!", onda ni drugi nisu bili nadležni,

ni treći, a četvrti su rekli: "Nismo mi ali nije ni niko drugi."

Ipak, upornost se mnogo isplati.

Tokom tri godine, koliko sam se bavio akcijom biciklističke staze,

uspeo sam da dovedem [do toga] da je ona prošle godine kompletno rekonstruisana,

pet kilometara je potpuno asfaltirano i sređeno

i evo kako to danas, na primer, izgleda.

To uopšte nije bila laka stvar

niti to mogu da pripišem samo sebi.

Sa preko 150 prijava raznim inspekcijama, direkcijama i sekretarijatima,

stalnim, da tako nazovem, dosađivanjem njima,

morali su nešto da urade. Pritisak je ključ!

Evo, takođe, imamo još neke primere kako je to izgledalo

i kako sad izgleda.

Međutim, najgore je što se građani nisu angažovali da to zaista bude tako.

Građani su dosta apatični, pre svega jer se boje tog birokratskog sistema:

"Pa nije on nadležan", "[Što] ja uopšte da se bakćem s tim",

"Šta će to meni, voziću bicikl i ćutaću"...

Nećemo!

Evo, na primer, popravljeno je preko 60 bandera javne rasvete.

Evo ih sve ispravne, na ovoj slici možemo da ih vidimo.

Takođe, ovo je nekada predstavljalo biciklističku stazu,

a taj deo danas izgleda ovako.

Ne preterano bolje ali makar imamo deo za sebe.

Međutim, akcija se brzo širila.

Nije značilo da se pomirim sa apatijom ljudi oko sebe

iako je reakcija društva bila otprilike: "Ne znam šta ćeš time uspeti ali

dobro, nije ništa loše to što radiš."

Svi su bili skeptični, međutim, akcija je imala velike rezultate.

Vremenom je bilo ljudi koji su hteli da se priključe, [ali i onih koji nisu]

međutim, pritisak je ostao ključ!

Svaki početak je težak, tu je bilo:

"Eno ga onaj mali, došao je da nam dosađuje za stazu" i slično,

međutim, evo je sada ta staza sređena.

Sa preko tri godine akcijanja oko te staze, dakle podneto je preko 150 prijava,

popravljeno je preko pet kilometara, dakle detaljno je rekonstruisana staza

i popravljeno je preko 60 svetiljki, kao i još brojne neke sitnije stvari usput.

To je samo dokaz koliko pojedinac može da utiče na svoje okruženje.

Svi mi možemo ali često nećemo, iz nekog razloga.

Akcija se nastavila i u širem gradskom jezgru.

Ovo što vidite je, na primer, neki trotoar ili bi makar trebalo da bude trotoar

koji je kasnije sređen.

Ali ne zato što su se nadležni sami setili već zato što su bili zasuti prijavama

i ovo je, na primer, samo jedna od gomile stvari,

od 1500 prijava koje danas imam podnetih sa samo 20 godina, što je...

(Aplauz)

... što je prosto samo dokaz koliko pojedinac može da utiče.

Jer te nadležne institucije nisu tu same radi sebe

i kao što je bilo u prethodnom govoru reči, one su se odaljile od nas

i to je ključna stvar.

One su tu zbog nas, zbog naših problema

ali koliko smo možda i mi sami krivi što smo pustili da [one] odu od nas

i na primer, što je ona staza bila u onakvom stanju?

I mi snosimo deo krivice, mi smo ih pustili da to urade.

Dakle, akcija se nastavila širom grada

kada sam video da neki rezultati mogu da se postignu

tako da je popravljeno jako puno svetiljki u samom gradu.

Asfaltirano je dosta ulica gde su postojali problemi trotoara i slično.

Međutim, poseban akcenat sam bacio na javni prevoz.

Javni prevoz je neka osnovna vrsta kretanja kroz Beograd,

koristi ga preko milion ljudi dnevno ali možda ne na odgovarajući način.

Evo, na primer, kako izgleda čistoća jednog prosečnog beogradskog autobusa

i kako izgleda posle gomile prijava.

To nije nešto što smemo da dozvolimo da se dešava ali dešava se.

Građani su [veoma] apatični ali to, opet, nije opravdanje

da stvari prosto ostanu na ovom nivou na kakvom jesu.

Sa preko 600 prijava rešio sam neke probleme javnog prevoza u Beogradu.

Leta 2010. godine, bio je letnji raspust,

seo sam i obišao svih 145 linija javnog prevoza u Beogradu u oba smera...

(Aplauz)

... ali to uopšte nije bilo slučajno.

Ja sam, ustvari, krenuo u kontrolu stajališta. Stajalište? Šta je to?

To je neko mesto gde treba da nađemo osnovnu informaciju

koji nam autobus tu staje, kada nam staje i gde on ide.

To je neki zakonski minimum

koji, naravno, grad Beograd, u ovom slučaju, nije ispoštovao.

Ni mnogi drugi gradovi, nažalost, to ne poštuju, a to nije nešto što košta.

Ali su vitalne informacije.

Prešavši 145 linija javnog prevoza, u oba smera, prekontrolisao sam

preko 2600 stajališta, kao i celokupan vozni park GSP-a i ostalih prevoznika,

podneo brojne prijave, međutim, šta im je bio najveći problem tada

je obeleženost noćnih linija.

Vi nigde niste mogli da nađete informaciju

gde staje taj autobus, na kom stajalištu i slično...

i u velikom elaboratu, koji sam podneo posle inspekciji,

šta je potrebno popraviti jer [tu su] bile potrebne intervencije

na preko 1500 stajališta, završilo se na tome

da je popravljeno, [odnosno], zamazano stotinak stajališta

tu i tamo, ali ništa bitnije.

Godinu ipo dana sam čekao, čekao i čekao,

ništa se nije dešavalo i odlučio sam da sam krenem u rešavanje, na primer,

jednostavnog problema kao što je obeležavanje noćnih linija.

Uzeo sam svoje pare i to nije bila velika suma,

radi se o osam hiljada dinara, koje gradska uprava tvrdi da nema

već zadnje tri godine. (Smeh)

[Odštampao sam] te nalepnice; merdevine [u] ruke

i krenuo od stajališta do stajališta, evo kako je to izgledalo, eto ih nalepnice...

i od stajališta do stajališta, sa merdevinama, sam krenuo da lepim.

U početku sam prepešačio između 100 i 150 kilometara,

to sad ne mogu ni ja da budem precizan i tom prilikom sam obavio

oko 10% posla obeležavanja stajališta.

Pri tom, za ovo obeležavanje, mi imamo: GSP, direkciju za javni prevoz

i saobraćajnu inspekciju. I niko od njih ne radi.

Mi smo ih, kao građani, pustili da se odalje i da nas ne slušaju.

Na kraju krajeva, nije ključna stvar u tome da mi to treba da uradimo.

Ključna stvar je u tome da mi njih treba da nateramo da urade.

Ja sam obeležio 10% stajališta u Beogradu, što se tiče noćnih linija.

Tada su mediji dosta doprineli da se ta akcija dalje raširi.

Oni su pisali o tome, izveštavali i bilo je na TV-u

i prosto je došlo do te situacije: "Sramota! Grad nema osam hiljada dinara

pa onda drugi ljudi to moraju da rade." A to je tako simbolična suma,

ja nisam kupio novi autobus, to su najobičnije nalepnice.

Tada sam bio pozvan u Stari dvor kod menadžera grada Beograda,

Aleksandra Bijelića, gde smo imali sastanak sa direktorom

direkcije za javni prevoz i gde je dogovoreno da će oni preuzeti

obeležavanje tih stajališta, da će oni to sad završiti.

Započet je posao i to je zaista tako odrađeno.

Evo, dakle, [ovde] imamo statistiku o kojoj sam pričao.

I danas imamo 2600 potpuno popravljenih stajališta.

Međutim, to je samo neko kao pojedinac uradio i to je mogao da bude svako od nas

ali nažalost nije. Ljudi su često apatični.

Evo i danas kako ta stajališta izgledaju. Dakle, potpuno su obeležena.

Strpljenje, upornosti jaka želja omogućavaju sve! Zašto?

Moj primer konkretno pokazuje da konstantnim pritiskom

vi možete da izgurate šta god hoćete.

To je, na primer, na nekom lokalnom i gradskom nivou

i mi se svi susrećemo sa brojnim problemima na ulici, u parku, u naselju,

međutim, ko će nešto konkretno da preduzme?

Nažalost - retko ko.

Svi se plašimo te aždaje od birokratije i nadam se

da uskoro zaista neće više biti razloga da se toga plašimo.

Moj projekat, pod nazivom "Sa birokratijom na ti",

verujem da će nas uskoro i dovesti [do toga] da sa birokratijom budemo na ti,

je jedan od pobedničih projekata Ministarstva Omladine i sporta,

a posredstvom Građanskih inicijativa.

Trenutno se radi na izradi internet prezentacija,

gde će tačno, u ovom slučaju na lokalnom nivou [grada Beograda],

biti procenjeno tačno ko je za šta nadležan u gradu,

ko kako mora da postupi, koje su obaveze inspektora,

koje su obaveze nekog drugog zaposlenog,

biće "sažvakani" zakoni, dakle građani neće morati to više da traže,

biće već gotovi formulari prijava gde će biti dovoljno da ih građani

[odštampaju] i potpuno besplatno podnesu

kako bi iskoristili taj sajt kao jako bitnu platformu

za pokretanje nekih svojih, potpuno lokalnih akcija,

a koje bi bile od velike pomoći i za opštu korist i za društvo.

Međutim, opet nailazimo na deo neefikasnosti institucija

sa kojima ćemo se, nadam se, bolje boriti u budućnosti.

Pa svakako jedan od primera i verovatno [jednu] od najinteresantnijih

anegdota, mogu da vam opišem događaj kada mi je samo jednog dana

zazvonio mobilni telefon, javio se izvesni Zlatko Vojvodić

i rekao je da je moj broj telefona dobio [od] inspekcije.

Zašto? Opisao mi je slučaj da je zvao opštinu, upravu za energetiku,

lokalnu komunalnu inspekciju,

saobraćajnu inspekciju i gradsku komunalnu inspekciju.

Svi su rekli: "Nismo mi nadležni!"

Kada je došao do zadnje inspekcije, a to je gradska komunalna,

oni su rekli: "Evo vam ovaj broj, Vukša je nadležan za tu rasvetu!"

(Smeh) (Aplauz)

Meni zaista nikakav problem nije bio da pomognem čoveku,

zaista smo taj problem u brzom roku rešili, to je popravljeno sve i sređeno,

međutim, ne tako što smo mi išli i menjali sijalice nego što smo

naterali upravo te koji "nisu nadležni", kako kažu, da počnu da rade svoj posao.

Dakle, ima tu dosta aspekata gde svi mi možemo da utičemo.

Naše okruženje - grad, to se svih nas tiče.

Ali treba da se uključimo u proces svih tih donošenja odluka,

sprovođenja gradskih odluka, zakona i slično, jer mi direktno

imamo korist od toga, nama to znači.

Nama će doći neki prljavi autobus, nama će doći neobeleženi autobus

zbog kog, na primer, GSP Beograd već više puta imam na sudu preko inspekcije

zato što, jednostavno, autobus koji ide na naselje Karaburma,

njemu napred piše da ide na Novi Beograd, i slične stvari se dešavaju.

A to je tako jednostavna stvar, ali niko neće ništa uraditi

i mislim da je, prosto, neopravdana ova apatija građana i da moramo

svi, kao građani i kao društvo, da se probudimo, da doprinesemo

sami sebi, jer kao što je u videu [Dženifer Palke] rečeno,

prvo građanstvo mora da se popravi pa će onda država.

Država, odnosno vlada, je odličan aparat da se

neke stvari pređu, da se neke stvari proguraju,

kod nas možda malo teže ali dokazao sam da je moguće.

Tako da, ostaje mi samo za kraj da vas pitam:

"Šta ćete vi da uradite sledeće za svoje okruženje?"

(Aplauz)

(Uzvici) (Aplauz)

Voditelj: Moram da te pitam, cela priča koju si ispričao,

jednostavno, složili smo se svi, ne možemo a da ne spomenemo i to,

cela tvoja borba, ne samo što si se oznojao toliko pošteno svih ovih godina

nego si čak imao prepreka i zidova, što mi danas kažemo,

i u najbukvalnijem smislu; ti si imao incident u kojem te je

jedan radnik GSP-a ili vozač jednog preduzeća, bukvalno

fizički napao dok si obavljao jedan od tih poslova.

O čemu se tu radilo?

Filip Vukša: Jeste, došlo je zaista do incidenta

u naselju Zemun... (Smeh)

... tačnije, slikao sam autobus sa potpuno polupanim staklima

i kao takav ne sme da bude u saobraćaju, međutim kada je vozač

već video da ja to slikam, a zbog čega on ne bi trpeo neke posledice,

on me je napao.

Međutim, kasnije se ispostavilo da je on imao neku čak i prijavu

ranije, koju sam ja prosledio pa je nešto zbog toga bio kažnjen...

(Smeh)

... međutim, bilo je zaista drastičnih slučajeva,

a [ovaj] je bio neki čak od sitnijih.

Jer bilo je ranije slučajeva i mnogo rizičnijih gde se,

srećom, incidenti nisu dešavali. Kao, na primer, kada vam ne dođe

zadnji autobus uopšte. Čovek ode u garažu,

stotinu putnika ostane na ulici i nikom ništa.

Tako da takve stvari ne možemo da prosto pustimo da prođu nekažnjeno,

moramo ih mi kontrolisati, da li je to građanska kontrola,

da li je to kombinacija građanske kontrole uz buđenje institucija,

mislim da je to za sada neko održivije rešenje

ali ono što takođe moram da naglasim je da su institucije, makar blago,

počele da menjaju taj stav. One nas, pre svega ne smeju

da doživljavaju kao protivnike, niti mi njih.

Mi smo tu da zajedno radimo i zajedno pokrijemo stvari

tako da smo i ovog puta uspeli, ovaj incident je uspešno rešen,

kasnije, tako da...

Voditelj: Dobro. Reci mi, kada su već bili toliko sposobni,

zbog svih gradskih komunalnih službi, da daju i ostalim ljudima tvoj broj telefona

da rešavaš probleme, da te nisu možda i zvali,

da nisi imao nekih ponuda i za posao u tom smislu?

FV: Da, tačno je, u jednom trenutku je čak i bila ponuda za posao

u javnom sektoru, međutim, to stvarno nije nešto što mogu da prihvatim

pre svega zbog...

Voditelj: Pa, mislim, ako nemaju osam hiljada dinara, pitanje je

kolika bi ti plata bila. (Smeh)

FV: To nismo baš dotakli prosto zbog ovog odnosa

prema ovom radu koji sad imam i prvenstveno zbog fakulteta,

to nije nešto što mogu da prihvatim, međutim u nekom daljem periodu bi mi

bilo zadovoljstvo da mogu da doprinesem svom gradu i učinim nešto bolje, najdirektnijim putem za njega.

Voditelj: Hvala ti najlepše. FV: Hvala.

Voditelj: Filip Vukša! (Aplauz)

Budjenje javnih institucija: Filip Vuksa at TEDxNoviSad Erwachen öffentlicher Institutionen: Filip Vuksa bei TEDxNoviSad The awakening of public institutions: Filip Vuksa at TEDxNoviSad El despertar de las instituciones públicas: Filip Vuksa en TEDxNoviSad O despertar das instituições públicas: Filip Vuksa no TEDxNoviSad Пробуждение общественных институтов: Филип Вукса на TEDxNoviSad Uppvaknande av offentliga institutioner: Filip Vuksa på TEDxNoviSad

Transkript: Aleksandar Korom Lektor: Ivana Korom

Dobar dan svima. Bom dia a todos.

Moram da počnem sa nekim pitanjima: I have to start with some questions: Tenho que começar com algumas perguntas:

Da li volite kada vam ujutru, Do you like when in the morning, Vind je het leuk als je 's morgens, Você gosta quando de manhã,

kada idete na primer, na posao, u školu ili na fakultet when you go, for example, to work, school or college als je bijvoorbeeld naar je werk, school of universiteit gaat quando você vai, por exemplo, para o trabalho, escola ou universidade

i kada vam zakasni javni prevoz? and when is your public transport late? e quando seu transporte público está atrasado?

Kada po vas dođe potpuno prljav i neispravan autobus? When a completely dirty and malfunctioning bus comes to pick you up? Quando um ônibus completamente sujo e com defeito vem buscá-lo?

Kada vam se desi ili nekom od vaših prijatelja, When it happens to you or one of your friends, Als het jou of een van je vrienden overkomt, Quando isso acontece com você ou um de seus amigos,

da upadnete u šaht, na sred ulice, koji nema poklopac? in een mangat vallen, midden op straat, dat geen deksel heeft? cair num bueiro, no meio da rua, que não tem tampa?

Ili na primer, [da] se izgubite u nekoj ulici Of bijvoorbeeld [om] te verdwalen in een straat Ou por exemplo, [para] se perder em uma rua

zato što u celom kvartu ne radi javna rasveta? omdat de openbare verlichting niet in de hele wijk werkt? porque a iluminação pública não funciona em todo o bairro?

Ja to apsolutno ne volim i borac sam zaista protiv toga. Ik vind het absoluut niet leuk en ben er echt een vechter tegen. Eu absolutamente não gosto disso e sou realmente um lutador contra isso.

Celu svoju akciju počeo sam sa samo 15 godina, Ik begon mijn hele campagne toen ik nog maar 15 jaar oud was, Comecei toda a minha campanha quando tinha apenas 15 anos,

sasvim slučajno, samo zato što sam bio zaljubljenik u biciklizam. heel toevallig, gewoon omdat ik van fietsen hield. por acaso, só porque eu gostava de andar de bicicleta.

Svakog dana sam vozio bicikl po Beogradu, na biciklističkoj stazi Elke dag fietste ik rond Belgrado, op het fietspad Todos os dias eu andava de bicicleta por Belgrado, na ciclovia

od Dorćola do Ade Ciganlije. de Dorćol para Ada Ciganlija.

To je više bio autoput. Ne možemo [to] nazvati biciklističkom stazom. Het was meer een snelweg. We kunnen [het] geen fietspad noemen. Era mais uma rodovia. Não podemos chamá-la de ciclovia.

Nije bilo ni obeležja da se radi o stazi; Er was geen teken dat het een spoor was; Não havia sinal de que fosse uma pista;

kola su stalno prelazila stazu, parkirala se na nju, auto's staken constant de baan over, parkeerden erop, carros cruzavam constantemente a pista, estacionavam nela,

bile su tu brojne rupe, javna rasveta nije radila, er waren talloze kuilen, de openbare verlichting deed het niet, havia muitos buracos, a iluminação pública não funcionava,

divlji kučići su napadali bicikliste i to je zaista bilo sve, дикие|||||||||| wilde honden vielen fietsers aan en dat was het dan ook echt, cães selvagens atacaram ciclistas e foi isso mesmo,

samo ne uživanje, to je bila jako velika nebezbednost. gewoon niet genieten, het was een hele grote onzekerheid. só não gozo, era uma insegurança muito grande.

Evo kako je ta staza nekada izgledala Zo zag het pad er ooit uit Aqui está a aparência da trilha

kada sam počinjao da podnosim te prijave. ||||я подаю||заявления toen ik die aanvragen begon in te dienen.

To je zaista bila katastrofa.

Međutim, ono što je možda još veća katastrofa Wat echter misschien een nog grotere ramp is

je [to] što je tu stazu koristilo dnevno jako puno biciklista is [dat] dat pad elke dag door veel fietsers werd gebruikt

i svi su govorili kako to smeta, kako to ne valja, en iedereen zei hoe vervelend het is, hoe het niet goed is,

ali niko ništa nije uradio po tom pitanju. maar niemand deed er iets aan.

Sa samo 15 godina odlučio sam da malo istražim Toen ik pas 15 jaar oud was, besloot ik wat onderzoek te doen

ko bi za to mogao da bude nadležan, da pokrenemo institucije... wie zou daar verantwoordelijk voor kunnen zijn, laten we beginnen met de instellingen...

i uputio sam svoju prvu prijavu.

Ona se odnosila, bazično, samo na postavljanje znaka: Het verwees eigenlijk alleen naar de plaatsing van het bord:

"[Ovo] je biciklistička staza."

Naravno, tu je krenula već klasična srpska stvar: Dit is natuurlijk waar het klassieke Servische begon:

"Nismo mi nadležni!", onda ni drugi nisu bili nadležni, ||ответственный|||||| "Wij hebben de leiding niet!", dan waren anderen ook niet de baas,

ni treći, a četvrti su rekli: "Nismo mi ali nije ni niko drugi." de derde ook niet, en de vierde zei: "Wij zijn het niet, maar ook niemand anders."

Ipak, upornost se mnogo isplati. ||||окупает Doorzettingsvermogen loont echter enorm.

Tokom tri godine, koliko sam se bavio akcijom biciklističke staze, Gedurende de drie jaar dat ik betrokken was bij de actie van het fietspad,

uspeo sam da dovedem [do toga] da je ona prošle godine kompletno rekonstruisana, Het is me vorig jaar gelukt om het volledig gereconstrueerd te krijgen,

pet kilometara je potpuno asfaltirano i sređeno vijf kilometer zijn volledig geasfalteerd en aangelegd

i evo kako to danas, na primer, izgleda. en zo ziet het er bijvoorbeeld vandaag uit.

To uopšte nije bila laka stvar Het was helemaal niet gemakkelijk

niti to mogu da pripišem samo sebi. en ik kan het ook niet alleen aan mezelf toeschrijven.

Sa preko 150 prijava raznim inspekcijama, direkcijama i sekretarijatima, Met ruim 150 meldingen aan diverse inspecties, directies en secretariaten,

stalnim, da tako nazovem, dosađivanjem njima, constant, om het zo te noemen, door ze te vervelen,

morali su nešto da urade. Pritisak je ključ! ze moesten iets doen. Druk is de sleutel!

Evo, takođe, imamo još neke primere kako je to izgledalo Ook hier hebben we nog wat voorbeelden van hoe het eruit zag

i kako sad izgleda. en hoe het er nu uitziet.

Međutim, najgore je što se građani nisu angažovali da to zaista bude tako. Het ergste is echter dat de burgers er niet aan hebben meegewerkt om het zo te maken.

Građani su dosta apatični, pre svega jer se boje tog birokratskog sistema: Burgers zijn nogal apathisch, vooral omdat ze bang zijn voor dat bureaucratische systeem:

"Pa nije on nadležan", "[Što] ja uopšte da se bakćem s tim", |||ответственный||||||мучиться|| "Nou, hij heeft niet de leiding", "[Waarom zou ik me daar überhaupt druk over maken",

"Šta će to meni, voziću bicikl i ćutaću"... |||||||молчу "Wat maakt het mij uit, ik fiets en hou me stil"...

Nećemo!

Evo, na primer, popravljeno je preko 60 bandera javne rasvete. Hier zijn bijvoorbeeld ruim 60 openbare verlichtingsvlaggen hersteld.

Evo ih sve ispravne, na ovoj slici možemo da ih vidimo. Hier zijn ze allemaal correct, we kunnen ze op deze foto zien.

Takođe, ovo je nekada predstavljalo biciklističku stazu,

a taj deo danas izgleda ovako. en dat deel ziet er vandaag zo uit.

Ne preterano bolje ali makar imamo deo za sebe. Niet overdreven beter, maar we hebben tenminste een deel voor onszelf.

Međutim, akcija se brzo širila. De actie verspreidde zich echter snel.

Nije značilo da se pomirim sa apatijom ljudi oko sebe Het betekende niet dat ik de apathie van de mensen om me heen tolereerde

iako je reakcija društva bila otprilike: "Ne znam šta ćeš time uspeti ali |||||примерно|||||||

dobro, nije ništa loše to što radiš." Nou, er is niets mis met wat je doet."

Svi su bili skeptični, međutim, akcija je imala velike rezultate. Iedereen was sceptisch, maar de actie had geweldige resultaten.

Vremenom je bilo ljudi koji su hteli da se priključe, [ali i onih koji nisu] |||||||||присоединиться||||| Na verloop van tijd waren er mensen die mee wilden doen, [maar ook degenen die dat niet deden]

međutim, pritisak je ostao ključ! |давление|||ключевой момент

Svaki početak je težak, tu je bilo: Elk begin is moeilijk, er was:

"Eno ga onaj mali, došao je da nam dosađuje za stazu" i slično, "Daar is die kleine man, hij komt ons lastigvallen over de baan" en dergelijke,

međutim, evo je sada ta staza sređena. ||||||упорядочена nu is dat nummer echter opgelost.

Sa preko tri godine akcijanja oko te staze, dakle podneto je preko 150 prijava, Met meer dan drie jaar actie rond dat spoor, zijn er dus meer dan 150 aanvragen ingediend,

popravljeno je preko pet kilometara, dakle detaljno je rekonstruisana staza meer dan vijf kilometer werden gerepareerd, dus de baan werd tot in detail gereconstrueerd

i popravljeno je preko 60 svetiljki, kao i još brojne neke sitnije stvari usput.

To je samo dokaz koliko pojedinac može da utiče na svoje okruženje. Het is slechts een bewijs van hoeveel een individu zijn omgeving kan beïnvloeden.

Svi mi možemo ali često nećemo, iz nekog razloga.

Akcija se nastavila i u širem gradskom jezgru. Ook in de wijdere binnenstad ging de actie door.

Ovo što vidite je, na primer, neki trotoar ili bi makar trebalo da bude trotoar ||||||||||хотя бы||||тротуар Wat je ziet is bijvoorbeeld een stoep, of dat zou in ieder geval een stoep moeten zijn

koji je kasnije sređen. |||упорядоченный wat later werd geregeld.

Ali ne zato što su se nadležni sami setili već zato što su bili zasuti prijavama Maar niet omdat de autoriteiten het zelf bedacht hebben, maar omdat ze werden overspoeld met aanvragen

i ovo je, na primer, samo jedna od gomile stvari,

od 1500 prijava koje danas imam podnetih sa samo 20 godina, što je... van de 1500 aanvragen die ik vandaag heb ingediend op slechts 20 jaar oud, dat is...

(Aplauz)

... što je prosto samo dokaz koliko pojedinac može da utiče. ... wat gewoon een bewijs is van hoe invloedrijk een individu kan zijn.

Jer te nadležne institucije nisu tu same radi sebe Want die bevoegde instellingen zijn er niet voor zichzelf

i kao što je bilo u prethodnom govoru reči, one su se odaljile od nas

i to je ključna stvar.

One su tu zbog nas, zbog naših problema

ali koliko smo možda i mi sami krivi što smo pustili da [one] odu od nas

i na primer, što je ona staza bila u onakvom stanju?

I mi snosimo deo krivice, mi smo ih pustili da to urade.

Dakle, akcija se nastavila širom grada

kada sam video da neki rezultati mogu da se postignu

tako da je popravljeno jako puno svetiljki u samom gradu.

Asfaltirano je dosta ulica gde su postojali problemi trotoara i slično.

Međutim, poseban akcenat sam bacio na javni prevoz.

Javni prevoz je neka osnovna vrsta kretanja kroz Beograd,

koristi ga preko milion ljudi dnevno ali možda ne na odgovarajući način. ||||||||||подходящий|

Evo, na primer, kako izgleda čistoća jednog prosečnog beogradskog autobusa |||||||среднего||

i kako izgleda posle gomile prijava.

To nije nešto što smemo da dozvolimo da se dešava ali dešava se.

Građani su [veoma] apatični ali to, opet, nije opravdanje

da stvari prosto ostanu na ovom nivou na kakvom jesu.

Sa preko 600 prijava rešio sam neke probleme javnog prevoza u Beogradu.

Leta 2010. godine, bio je letnji raspust, |||||каникулы

seo sam i obišao svih 145 linija javnog prevoza u Beogradu u oba smera... поисковая оптимизация||||||||||||направления

(Aplauz)

... ali to uopšte nije bilo slučajno.

Ja sam, ustvari, krenuo u kontrolu stajališta. Stajalište? Šta je to?

To je neko mesto gde treba da nađemo osnovnu informaciju

koji nam autobus tu staje, kada nam staje i gde on ide.

To je neki zakonski minimum

koji, naravno, grad Beograd, u ovom slučaju, nije ispoštovao. ||||||||соблюдал

Ni mnogi drugi gradovi, nažalost, to ne poštuju, a to nije nešto što košta.

Ali su vitalne informacije. ||жизненно важные|

Prešavši 145 linija javnog prevoza, u oba smera, prekontrolisao sam пересекши||||||в обе стороны||

preko 2600 stajališta, kao i celokupan vozni park GSP-a i ostalih prevoznika,

podneo brojne prijave, međutim, šta im je bio najveći problem tada

je obeleženost noćnih linija.

Vi nigde niste mogli da nađete informaciju

gde staje taj autobus, na kom stajalištu i slično...

i u velikom elaboratu, koji sam podneo posle inspekciji,

šta je potrebno popraviti jer [tu su] bile potrebne intervencije

na preko 1500 stajališta, završilo se na tome

da je popravljeno, [odnosno], zamazano stotinak stajališta ||||загрязнено||

tu i tamo, ali ništa bitnije. |||||более важное

Godinu ipo dana sam čekao, čekao i čekao,

ništa se nije dešavalo i odlučio sam da sam krenem u rešavanje, na primer,

jednostavnog problema kao što je obeležavanje noćnih linija.

Uzeo sam svoje pare i to nije bila velika suma,

radi se o osam hiljada dinara, koje gradska uprava tvrdi da nema

već zadnje tri godine. (Smeh)

[Odštampao sam] te nalepnice; merdevine [u] ruke

i krenuo od stajališta do stajališta, evo kako je to izgledalo, eto ih nalepnice...

i od stajališta do stajališta, sa merdevinama, sam krenuo da lepim. ||||||с лестницей||||

U početku sam prepešačio između 100 i 150 kilometara,

to sad ne mogu ni ja da budem precizan i tom prilikom sam obavio

oko 10% posla obeležavanja stajališta.

Pri tom, za ovo obeležavanje, mi imamo: GSP, direkciju za javni prevoz ||||обозначение|||||||

i saobraćajnu inspekciju. I niko od njih ne radi.

Mi smo ih, kao građani, pustili da se odalje i da nas ne slušaju.

Na kraju krajeva, nije ključna stvar u tome da mi to treba da uradimo.

Ključna stvar je u tome da mi njih treba da nateramo da urade. ||||||||||заставим||

Ja sam obeležio 10% stajališta u Beogradu, što se tiče noćnih linija. ||отметил||||||||

Tada su mediji dosta doprineli da se ta akcija dalje raširi.

Oni su pisali o tome, izveštavali i bilo je na TV-u

i prosto je došlo do te situacije: "Sramota! Grad nema osam hiljada dinara

pa onda drugi ljudi to moraju da rade." A to je tako simbolična suma,

ja nisam kupio novi autobus, to su najobičnije nalepnice.

Tada sam bio pozvan u Stari dvor kod menadžera grada Beograda,

Aleksandra Bijelića, gde smo imali sastanak sa direktorom

direkcije za javni prevoz i gde je dogovoreno da će oni preuzeti

obeležavanje tih stajališta, da će oni to sad završiti.

Započet je posao i to je zaista tako odrađeno.

Evo, dakle, [ovde] imamo statistiku o kojoj sam pričao.

I danas imamo 2600 potpuno popravljenih stajališta.

Međutim, to je samo neko kao pojedinac uradio i to je mogao da bude svako od nas

ali nažalost nije. Ljudi su često apatični.

Evo i danas kako ta stajališta izgledaju. Dakle, potpuno su obeležena.

Strpljenje, upornosti jaka želja omogućavaju sve! Zašto? терпение||||||

Moj primer konkretno pokazuje da konstantnim pritiskom

vi možete da izgurate šta god hoćete.

To je, na primer, na nekom lokalnom i gradskom nivou

i mi se svi susrećemo sa brojnim problemima na ulici, u parku, u naselju,

međutim, ko će nešto konkretno da preduzme?

Nažalost - retko ko.

Svi se plašimo te aždaje od birokratije i nadam se ||||змеи|||||

da uskoro zaista neće više biti razloga da se toga plašimo.

Moj projekat, pod nazivom "Sa birokratijom na ti",

verujem da će nas uskoro i dovesti [do toga] da sa birokratijom budemo na ti,

je jedan od pobedničih projekata Ministarstva Omladine i sporta,

a posredstvom Građanskih inicijativa.

Trenutno se radi na izradi internet prezentacija,

gde će tačno, u ovom slučaju na lokalnom nivou [grada Beograda],

biti procenjeno tačno ko je za šta nadležan u gradu,

ko kako mora da postupi, koje su obaveze inspektora,

koje su obaveze nekog drugog zaposlenog,

biće "sažvakani" zakoni, dakle građani neće morati to više da traže,

biće već gotovi formulari prijava gde će biti dovoljno da ih građani

[odštampaju] i potpuno besplatno podnesu

kako bi iskoristili taj sajt kao jako bitnu platformu

za pokretanje nekih svojih, potpuno lokalnih akcija,

a koje bi bile od velike pomoći i za opštu korist i za društvo.

Međutim, opet nailazimo na deo neefikasnosti institucija

sa kojima ćemo se, nadam se, bolje boriti u budućnosti.

Pa svakako jedan od primera i verovatno [jednu] od najinteresantnijih

anegdota, mogu da vam opišem događaj kada mi je samo jednog dana

zazvonio mobilni telefon, javio se izvesni Zlatko Vojvodić

i rekao je da je moj broj telefona dobio [od] inspekcije.

Zašto? Opisao mi je slučaj da je zvao opštinu, upravu za energetiku,

lokalnu komunalnu inspekciju,

saobraćajnu inspekciju i gradsku komunalnu inspekciju.

Svi su rekli: "Nismo mi nadležni!"

Kada je došao do zadnje inspekcije, a to je gradska komunalna,

oni su rekli: "Evo vam ovaj broj, Vukša je nadležan za tu rasvetu!"

(Smeh) (Aplauz)

Meni zaista nikakav problem nije bio da pomognem čoveku,

zaista smo taj problem u brzom roku rešili, to je popravljeno sve i sređeno,

međutim, ne tako što smo mi išli i menjali sijalice nego što smo

naterali upravo te koji "nisu nadležni", kako kažu, da počnu da rade svoj posao.

Dakle, ima tu dosta aspekata gde svi mi možemo da utičemo.

Naše okruženje - grad, to se svih nas tiče.

Ali treba da se uključimo u proces svih tih donošenja odluka,

sprovođenja gradskih odluka, zakona i slično, jer mi direktno

imamo korist od toga, nama to znači.

Nama će doći neki prljavi autobus, nama će doći neobeleženi autobus

zbog kog, na primer, GSP Beograd već više puta imam na sudu preko inspekcije

zato što, jednostavno, autobus koji ide na naselje Karaburma,

njemu napred piše da ide na Novi Beograd, i slične stvari se dešavaju.

A to je tako jednostavna stvar, ali niko neće ništa uraditi

i mislim da je, prosto, neopravdana ova apatija građana i da moramo

svi, kao građani i kao društvo, da se probudimo, da doprinesemo

sami sebi, jer kao što je u videu [Dženifer Palke] rečeno,

prvo građanstvo mora da se popravi pa će onda država.

Država, odnosno vlada, je odličan aparat da se

neke stvari pređu, da se neke stvari proguraju, |||||||проталкиваются

kod nas možda malo teže ali dokazao sam da je moguće.

Tako da, ostaje mi samo za kraj da vas pitam:

"Šta ćete vi da uradite sledeće za svoje okruženje?"

(Aplauz)

(Uzvici) (Aplauz) восклицания|

Voditelj: Moram da te pitam, cela priča koju si ispričao,

jednostavno, složili smo se svi, ne možemo a da ne spomenemo i to,

cela tvoja borba, ne samo što si se oznojao toliko pošteno svih ovih godina ||||||||вспотел||честно|||

nego si čak imao prepreka i zidova, što mi danas kažemo, ||||препятствия||||||

i u najbukvalnijem smislu; ti si imao incident u kojem te je

jedan radnik GSP-a ili vozač jednog preduzeća, bukvalno

fizički napao dok si obavljao jedan od tih poslova.

O čemu se tu radilo?

Filip Vukša: Jeste, došlo je zaista do incidenta

u naselju Zemun... (Smeh)

... tačnije, slikao sam autobus sa potpuno polupanim staklima

i kao takav ne sme da bude u saobraćaju, međutim kada je vozač

već video da ja to slikam, a zbog čega on ne bi trpeo neke posledice,

on me je napao.

Međutim, kasnije se ispostavilo da je on imao neku čak i prijavu

ranije, koju sam ja prosledio pa je nešto zbog toga bio kažnjen... |||||||||||наказан

(Smeh)

... međutim, bilo je zaista drastičnih slučajeva, ||||драматических|

a [ovaj] je bio neki čak od sitnijih. |||||||мелких

Jer bilo je ranije slučajeva i mnogo rizičnijih gde se,

srećom, incidenti nisu dešavali. Kao, na primer, kada vam ne dođe

zadnji autobus uopšte. Čovek ode u garažu,

stotinu putnika ostane na ulici i nikom ništa.

Tako da takve stvari ne možemo da prosto pustimo da prođu nekažnjeno,

moramo ih mi kontrolisati, da li je to građanska kontrola,

da li je to kombinacija građanske kontrole uz buđenje institucija,

mislim da je to za sada neko održivije rešenje

ali ono što takođe moram da naglasim je da su institucije, makar blago,

počele da menjaju taj stav. One nas, pre svega ne smeju ||||позиция||||||

da doživljavaju kao protivnike, niti mi njih. |воспринимают|||||

Mi smo tu da zajedno radimo i zajedno pokrijemo stvari

tako da smo i ovog puta uspeli, ovaj incident je uspešno rešen,

kasnije, tako da...

Voditelj: Dobro. Reci mi, kada su već bili toliko sposobni,

zbog svih gradskih komunalnih službi, da daju i ostalim ljudima tvoj broj telefona

da rešavaš probleme, da te nisu možda i zvali,

da nisi imao nekih ponuda i za posao u tom smislu?

FV: Da, tačno je, u jednom trenutku je čak i bila ponuda za posao

u javnom sektoru, međutim, to stvarno nije nešto što mogu da prihvatim

pre svega zbog...

Voditelj: Pa, mislim, ako nemaju osam hiljada dinara, pitanje je

kolika bi ti plata bila. (Smeh)

FV: To nismo baš dotakli prosto zbog ovog odnosa ||||||||отношения

prema ovom radu koji sad imam i prvenstveno zbog fakulteta, |||||||прежде всего||

to nije nešto što mogu da prihvatim, međutim u nekom daljem periodu bi mi

bilo zadovoljstvo da mogu da doprinesem svom gradu i učinim nešto bolje, najdirektnijim putem za njega.

Voditelj: Hvala ti najlepše. FV: Hvala.

Voditelj: Filip Vukša! (Aplauz)