Lesson 3.1 Serbian language - Informal introduction
Lesson|Serbian|language|informal|introduction
Lektion 3.1 Serbische Sprache – Informelle Einführung
Μάθημα 3.1 Σερβική γλώσσα - Άτυπη εισαγωγή
Lesson 3.1 Serbian language - Informal introduction
Lección 3.1 Idioma serbio: introducción informal
Leçon 3.1 Langue serbe - Introduction informelle
Lezione 3.1 Lingua serba - Introduzione informale
Урок 3.1 Сербский язык – Неформальное введение
Ders 3.1 Sırp dili - Resmi olmayan giriş
Evo sada jedne zanimljive lekcije nakon ovih prethodnih lekcija koje su se ticale gramatike
Voici|||intéressante||après||précédentes|||||concernaient|
here is|now|one|interesting|lessons|after|these|previous|lesson|that|now|were|were about|grammar
|||interessante||dopo|di queste|precedenti||||||
Ось|тепер|одні|цікавої||після||попередніх|||||стосувалися|граматики
Now here is an interesting lesson after these previous lessons that were about grammar
А вот интересный урок после предыдущих уроков по грамматике.
Kako da se predstavite na srpskom jeziku?
|||présenter vous-même|||
|||introduce yourself||Serbian|language
|||представите себе|||
How to introduce yourself in Serbian?
Как представиться по-сербски?
Zdravo! Ja sam Aleksandra. Ja sam profesorka srpskog jezika. Imam trideset pet godina. Sada se vi predstavite.
||||||||||||||||présentez-vous
|||Alexandra|||professor|||I have|thirty-five|pet|year|Now|yourself||introduce yourself
|||||||||Маю|тридцять||рік||||
Hello! I am aleksandra. I am a teacher of the Serbian language. I am thirty-five years old. Now you introduce yourself.
Привет! Я Александра. Я преподаватель сербского языка. Мне тридцать пять лет. Теперь вы представитесь.
ZAMENICE
Pronoms
Pronouns
займенники
PRONOUNS
Počnimo najpre od ličnih zamenica.
Commençons|d'abord||personnelles|
Let's start|first|of|personal|pronoun
почнемо|спочатку||особистих|займенник
Let's start with personal pronouns first.
Zamenica za prvo lice jednine je ja.
Pronom personnel||||||
|for|first|face|singular|is|I
|||обличчя|однини||
The first person singular pronoun is I.
(Ja sam Aleksandra.)
(I am aleksandra.)
Zamenica za drugo lice jednine ti.
||||singulier|
pronoun|for|second|person|singular|
||друге||однини|ти
The second person singular pronoun you.
Zamenica za treće lice jednine ̶ on (za muški rod), ona (za ženski rod), ono (za srednji rod).
|||||||masculin|||||genre grammatical||||
||third|||||male|gender|||female||it||neutral|
||третє лице однини|||||він|рід|||жіночий рід||||середній рід|
Pronoun for the third person singular - he (for the masculine gender), she (for the feminine gender), it (for the neuter gender).
Zamenica prvog lica množine ̶ mi.
|first|person|plural|
|першого|ми|множина|
The first person plural pronoun ̶ we.
Zamenica drugog lica množine ̶ vi.
|second|||
Second person plural pronoun ̶ vi.
Zamenica za treće lice množine ̶ oni, one, ona; oni za muški rod, one za ženski rod množine, ona za srednji rod.
pronoun||||||||||||||||plural||||
|||||вони|вони|вона для середнього роду|вони||||вони|||||вона|||
Ja
TI
On
Ona , ono
Mi
Vi
Oni , One , Ona
|One|
Primetili ste da samo zamenica za treće lice razlikuje rodove.
Avez-vous remarqué||||pronom personnel||||distingue|genres grammaticaux
you have noticed||||||||differs|genders
|||||||||рода
You noticed that only the third person pronoun distinguishes between genders.
Prilikom neformalnog upoznavanja, pozdravljamo se sa zdravo ili ćao.
Lors de|informelle|rencontre informelle||||||
During|informal|meeting|greet|||||hi
Під час|неформального|знайомства|привіт|||||привіт
When getting to know each other informally, we greet each other with hello or bye.
Zdravo
Ćao
Zdravo znači da nekome želimo zdravlje.
|means||to someone|we wish|health
|||комусь|бажаємо|
Hello means we wish someone health.
Osobi koju dugo poznajemo ili osobi naših godina, obraćamo se u drugom licu jednine ̶ ti.
personne|que||connaissons|||nos||||||||
to a person|whom|long|we know||to a person|of our||we address||||person|singular|
особі||довго|знаємо|||наших||звертаємося||||ти||
We address a person we have known for a long time or a person our age in the second person singular ̶ you.
Kada hoćemo nekoga da pitamo kako se zove, kažemo:
|we want|someone||ask||||we say
|хочемо|когось||питаємо|||зветься|кажемо
When we want to ask someone their name, we say:
Kako se zoveš?
||you are called
||як тебе звати
What is your name?
Kako se ti zoveš?
Obratite pažnju na ovo –š na kraju glagola
Faites attention à|Attention||||||verbe
pay attention|attention|||s|||verb
Notice this –š at the end of the verb
U prvoj lekciji, rekli smo da obratite pažnju na –m na kraju glagola (sedim, šetam)
|||||||attention|||||||
|first|lesson|we said||||||–m||||I sit|I walk
||уроці|сказали|||||||||||
In the first lesson, we said to pay attention to the -m at the end of the verb (I sit, I walk)
To –m bilo je oznaka za prvo lice jednine.
||||marque||||
||to be||a marker||||
||мені було||позначка||||
To -m was a marker for the first person singular.
Ovo –š oznaka je za drugo lice jednine i zato u srpskom jeziku nije neophodno ponavljati zamenice.
||||||||||||||nécessaire||pronoms personnels
||||||person|||so|||||necessary|to repeat|
||||||||||||||необхідно||
This -š marker is for the second person singular, and that is why it is not necessary to repeat pronouns in the Serbian language.
Čak nije ni odlika dobrog stila.
Même|||caractéristique|bon|style
even||even|trait|good|style
Навіть||і|ознака|доброї|стилю
It's not even a sign of good style.
Na pitanje Kako se ti zoveš? Odgovorićemo sa Ja se zovem Aleksandra ili Zovem se Aleksandra.
||||||répondrons|||||||||
|question|||||we will answer||||I am called|||||
|питання|||||Відповімо||||зовусь|||||
To the question What is your name? We will answer with My name is Aleksandra or My name is Aleksandra.
Ja se zovem Zovem se
Nikada nećemo reći Se zovem.
Jamais||||
never|we will|say||
We will never say My name is.
Ova rečca se koja označava povratni glagol, uvek stoji iza glagola, nikada na početku rečenice.
|particule pronominale se|||indique|||||||||début de phrase|se
this|particle||which|indicates|reflexive|verb||||verb|||the beginning|sentence
ця|частка||яка|означає|повернений||завжди||||||початку|
This word se, which indicates a reflexive verb, always comes after the verb, never at the beginning of the sentence.
Može samo da stoji iza akcentovane reči.
|||se place|derrière||
||||behind|accented|word
It can only stand after an accented word.
Оно может стоять только после ударного слова.
Dakle, Ja se zovem Aleksandra. Zovem se Aleksandra Ili kraće Ja sam Aleksandra .
|||||||||plus court|||
so|||||||||or shorter|||
So, my name is Aleksandra. My name is Aleksandra Or I'm Aleksandra for short.
Prilikom upoznavanja, pristojno je da prvo vi kažete svoje ime, odnosno da se prvo vi predstavite, a zatim da pitate osobu sa kojom se upoznajete kako se zove.
Lors de||polie|||||||nom|c'est-à-dire|||||présentiez vous|||||personne|||||||
upon||polite|||||say|||that is|||||||then||ask|the person||whom||you are getting to know|||
||пристойно|||||кажете||||||||||||запитати|особу||якою||знайомитеся|||
When getting acquainted, it is polite to say your name first, that is, to introduce yourself first, and then to ask the person you are meeting with what their name is.
При знакомстве вежливо сначала назвать свое имя, то есть сначала представиться, а потом спрашивать у человека, с которым вы встречаетесь, как его зовут.
Zdravo! Ja sam Aleksandra. Kako se (ti) zoveš?
|||||||are you called
Hello! I am aleksandra. What is your name?
Posle ovog pitanja, kada se sa nekim upoznajete, reći ćete: „ Drago mi je.“
||||||||dire|direz|||
|this|||||someone|||you will|||
Після|цього|питання||||||||||
After this question, when you meet someone, you will say: "I'm glad."
После этого вопроса, встретив кого-нибудь, вы скажете: «Я рад».
To znači da vam je drago ili da vam je prijatno u društvu sagovornika ili da želite da nastavite razgovor.
|it means|||||||||pleasant||the company|the interlocutor|||you want||continue|conversation
||||||||||приємно||компанії|супутника розмови|||||продовжити|розмова
This means that you are happy or comfortable in the company of the interlocutor or that you want to continue the conversation.
Это означает, что вам приятно или комфортно в компании собеседника или вы хотите продолжить разговор.
Koliko imaš godina?
how many||
|маєш|
How old are you?
Koliko ti imaš godina?
how many||are|
How old are you?
Koliko ti imaš godina?
Imam trideset pet godina.
I am thirty-five years old.
Ako se vaše godine završavaju na jedan, upotrebićete oblik godinu
||||se terminent|||utiliserez|forme|
||your||end|||you will use|form|
||ваші|роки|закінчуються|||використаєте||рік
If your years end in one, you will use the year form
Jednu godinu, dvadeset jednu godinu, trideset jednu godinu
||||||one|year
Один||двадцять|||||
One year, twenty-one years, thirty-one years
Imam dvadeset jednu godinu.
I am|twenty||
I am twenty one years old.
Ako se broj vaših godina završava na dva, tri ili četiri, reći ćete godine.
||number|your||ends|||three|||||
||число|ваших||закінчується||||||||
dve godine, dvadeset dve godine, trideset dve godine
two years, twenty-two years, thirty-two years
tri godine, dvadeset tri godine, trideset tri godine
četiri godine, dvadeset četiri godine, trideset četiri godine
Imam trideset četiri godine.
I am thirty-four years old.
U svim ostalim slučajevima govorite: godina.
|tous les|autres|cas de figure||
|all|other|cases||
||іншим|||
In all other cases, say: year.
Imam osamnaest godina.
|eighteen|
|вісімнадцять|
I am eighteen years old.
Imam dvadeset godina.
Imam trideset pet godina.
I am thirty-five years old.
Na pitanje: Gde radiš? Gde ti radiš? Ili Čime se baviš?
||||||||De quoi||tu fais quoi
||||||||||are you engaged
|||працюєш|||||Чим||працюєш
To the question: Where do you work? Where do you work? Or What do you do?
Čime se ti Baviš?
what|||
možemo odgovoriti na sledeće načine:
|||suivantes|manières
|answer|||ways
|відповісти|||способи
we can answer in the following ways:
Ja sam profesor srpskog jezika i književnosti Ili
||||||littérature|
||professor||||literature|
||||||літератури|
I am a professor of Serbian language and literature, Ili
Ja sam student ili kraće: „Studiram ( Ja studiram)“.
||||plus court|||
||student|||I study||
||студент|||Я навчаюся||
I am a student or in short: "I study ( I study)".
Ja učim srpski jezik ili jednostavnije: „Učim srpski jezik.“
|||||plus simplement|||
|||||simpler|||
|||||простіше|||
I'm learning the Serbian language, or more simply: "I'm learning the Serbian language."
Ako želimo nekoga da pitamo za zdravlje ili želimo da znamo kako se oseća u našem društvu, da li mu je dobro ili loše, reći ćemo:
||||||||||||||||société|||||||mal||dirons
||||||||||know|||||our||||he||||||we will
|||||||||||||почуває себе||нашому||||йому||||||
If we want to ask about someone's health or if we want to know how he feels in our society, whether he is good or bad, we will say:
Kako si?
|ти
How are you?
Kako si (ti)?
How are you)?
Na pitanje kako si, najpre se zahvalimo na pitanju, a onda odgovaramo.
||||d'abord||remercions|||||
|||||||||||we answer
||||спочатку||подякуємо||питання|||відповідаємо
When asked how are you, we first thank you for the question, and then we answer.
Когда нас спрашивают, как дела, мы сначала благодарим за вопрос, а потом отвечаем.
Kada želimo da se zahvalimo, kažemo hvala.
||||thank||
When we want to say thank you, we say thank you.
HVALA
Hvala na pitanju, dobro sam. Kako si ti?
||question|||||
Ili kraće: Dobro sam. Hvala.
Or in short: I'm fine. Thank you.
Ako se ne osećate dobro, reći ćete: „Hvala na pitanju, ne baš najbolje.“
|||||||||||pas très|pas très bien
if|||feel||||||||not|best
|||почуваєте||||||||не зовсім|найкраще
If you're not feeling well, you'll say, "Thanks for asking, not so good."
Ili Nije loše. Malo sam umorna i boli me glava.
|||||||||tête
||bad|||tired||it hurts||head
||погано|||втомлена||болить|мене|
Or Not bad. I'm a little tired and have a headache.
Ako vam neko nešto nudi i vi prihvatate, reći ćete: „ Hvala“.
||||offre|||acceptez|||
|||something|offers|||accept|||
||хтось|щось|пропонує|||приймаєте|||
If someone offers you something and you accept it, you will say: "Thank you".
Ako ne želite da prihvatite, reći ćete: „ Ne hvala (ili zahvaljujem)“.
||||accept||||||thank you
||||прийміть||||||дякую
If you do not want to accept, you will say: "No thanks (or thank you)".
Zahvaljujem znači da nešto odbijate
||||refuse
||||reject
||||відмовляєтеся від
Thanking means that you refuse something
Kada želite da znate da li vaš sagovornik ima brata ili sestru, pitaćete: „ Imaš li brata (Imaš li sestru)?“
|||||||interlocuteur|||||||||||
|||know||||conversation partner||brother||sister|you will ask||||||
|||||||||брата||сестру|запитаєте||||||
When you want to know if your interlocutor has a brother or sister, you will ask: "Do you have a brother (Do you have a sister)?"
Ili Da li imaš brata? Da li imaš sestru?
Or Do you have a brother? Do you have a sister?
Da li imaš brata? Da li imaš sestru?
Na ovo pitanje možete odgovoriti sa: „ Imam stariju sestru“ , ako je ona starija ili: „ Imam mlađu sestru“, ako je od vas mlađa.
|||||||старшу|||||старша|||молодшу||||||молодшу
Imam starijeg brata ili Imam mlađeg brata.
|старшого||||молодшого|
stariju sestru ̶ mlađu sestru
starijeg brata ̶ mlađeg brata.
Obratite pažnju na to da se pridev prilagođava imenici.
Faites attention à|Attention|||||adjectif||noms
||||||adjective||
|||||||пристосовується|іменнику
Обратите внимание, что прилагательное адаптируется к существительному.
Stariju sestru dobija isti nastavak kao imenica.
||||suffix||
||отримує|той же|продовження||іменник
Older sister gets the same suffix as a noun.
Старшая сестра получает тот же суффикс, что и существительное.
starijeg brata
Sada spojimo sve ovo da dobijemo jednu celu, neformalnu konverzaciju.
|mettons ensemble||||obtenions||entière||
|з'єднаймо||||отримаємо||цілу|неформальну|неформальна розмова
А теперь давайте соберем все это вместе, чтобы получился один цельный, неформальный разговор.
Zdravo! (ili Ćao) Ja sam Ivan. Kako se ti zoveš?
|||||Іван||||
Zdravo! Ja sam Aleksandra. Drago mi je.
Koliko imaš godina?
Imam trideset pet godina.
Imaš li brata ili sestru?
Imam stariju sestru.
Čime se baviš?
Que fais-tu?||Que fais-tu?
Ja sam profesorka srpskog jezika i književnosti.
||||||littérature
Kada želite da predstavite neku treću osobu, svog druga, drugaricu, brata, sestru, reći ćete:
|||||troisième|personne|||||||
||||якусь|третю||свого|друг|подругу||||
„ Ovo je moj drug.“
|||друг
„Ovo je moj brat.“
|||брат
„Ovo je moj kolega Ivan.“ Na primer.
|||колега|||наприклад
"This is my colleague Ivan." For example.
Ili za ženski rod:
„Ovo je moja drugarica.“
||моя|подруга
„Ovo je moja koleginica.“
|||колега
„Ovo je moja sestra Ana.“
||||Аня
Dosad ste možda zapazili da se u srpskom jeziku ženska imena uglavnom završavaju na –a
Jusqu'à présent||peut-être|avez remarqué||||||||principalement|finissent par -a||
Досі|||помітили||||||жіноча|імена жінок||||
By now you may have noticed that in the Serbian language women's names usually end in -a
Возможно, вы уже заметили, что в сербском языке женские имена обычно оканчиваются на -а.
(Ana, Jelena) kao i imenice ženskog roda.
||||іменники|жіночого роду|роду
Muška imena, kao i imenice muškog roda, uglavnom se završavaju na suglasnik:
Чоловічі|||||чоловічого||||||
drug ̶ drugarica
prijatelj ̶ prijateljica
|female friend
друг|подруга
profesor
profesorka
Prilikom odlaska, pozdravljamo se najčešće sa: Ćao
||||le plus souvent||
|відходу|||||
When leaving, we usually greet each other with: Hello
Уходя, мы обычно приветствуем друг друга: Здравствуйте.
ili ređe: zdravo
|ou plus rarement|
или реже: привет
Ovako izgleda neformalno upoznavanje
Comme ça|||
i neformalna komunikacija
