Ni Bog ne može da usreći sve ljude, pa ne morate ni vi
Dragi moji, dobro mi došli!
Danas se radi o tome
da je nezahvalno i veoma bolno
a pritom nedostižno
i potpuno besmisleno
želeti da se svakom dopadnemo
i da svako misli dobro o nama.
A upravo tako smo vaspitavane mi žene sa Balkana
i danas u ovom videu
želim da sa vama podelim
nekoliko stvari koje će vam biti korisne
i šta raditi u tim situacijama
i na šta obratiti pažnju.
Ja sam Slavica i ovo je moj YouTube kanal
i ako još niste
subscriber, obavezno stisnite ovde
imate i zvonce,
i uvek ćete biti obavešteni
kada ima nešto novo i korisno
na mom kanalu.
A današnja tema je
ta neodoljiva želja
da svakome ugodimo i da se svakome dopadnemo.
I ja sam prolazila kroz to
i razumem šta to znači.
Jako je teško to izbeći, jer nas nekako
ona čuvena rečenica: "Šta će ljudi reći?"
"Šta će ljudi da pomisle?"
"Moraš da vodiš računa. Šta će ljudi reći..."
stalno nas nekako progoni i
da bismo se ljudima dopali, mi
često budemo ljubazni
želimo da pomognemo,
onda ponekad istrpimo i neku nelagodu
istolerišemo nešto
a ponekad, na primer i "progutamo neku žabu".
I to je sve ok, to je normalno, ljudski
jer nekako zajednički život s nekim ljudima
donosi tako neke stvari i to
je skroz u redu.
U redu je, ako nije preterano.
Ako zbog toga što želimo da se dopadnemo
na primer, potpuno
ne zaboravljamo na svoje potrebe
jer to može da se desi: da ponekad
svoje potrebe stavimo na poslednje mesto
i da uopšte zaboravimo
šta su naše potrebe
i da pokušavamo
da svakom izađemo u susret
da za svakoga budemo tu
da se dopadnemo svakome
koga sretnemo
i da se brinemo o tome da li će
ako kažemo "ne"
onda kada mislimo "ne"
da nas neko ne voli
da nas ogovara i tako dalje,
pa onda kažemo "da" nečemu čemu bismo trebali da kažemo "ne"
i tako se to u stvari vrti u krug.
I zaista ja često i puno radim sa ženama
i često čujem to da
kažu žene: "Ja sam na poslednjem mestu"
"Ja svakom hoću da ugodim"
naročito kada su nam bliski
ljudi u pitanju
to je i u redu: da želimo da ugodimo deci,
da želimo da ugodimo mužu, roditeljima,
braći, sestri... tako bliskim ljudima,
ali i to treba da ima neku
zdravu granicu. Neku onako
potpuno zdravu opuštenost u tome.
Jer važno je da razumete
taj jedan paradoks koji se krije u tome
a paradoks je u tome da u stvari
da žene i muškarci, takođe,
koji pokušavaju svakome da ugode,
koji negde zaboravljaju sebe da bi
drugima izašli u susret, da bi učinili svakome
interesantno je da njih ljudi manje vole i cene
iako oni upravo
izlaze u susret i ljubazni su i fini su
da bi ih drugi cenili
interesantno je da ih drugi ljudi manje cene od onih ljudi
koji drže do sebe.
Koji jednostavno znaju šta hoće i šta neće.
I koji se uopšte ne trude da se svakom dopadnu.
i to je stvarno paradoks.
Interesantno je da ljude koji
kažu "ne"
naročito, na primer
to je slučaj kod žena
i često žene među sobom kažu
"Vidiš kako ona... Nju baš briga, ona"
"vodi računa o sebi, drži do sebe"
"a više je cene nego mene koja"
"poginem za sve"
Jer, u principu,
prema ženama i prema muškarcima
koji zaista tako
sve od sebe daju, uopšte svoje potrebe
ne ispunjavaju
ljudi tretiraju kao krpe.
Ljudi ih zaborave, ne misle na njih
ne poštuju ih
nekako im uopšte nisu važni i
ili, što je još i najgore,
smatraju ih onako uvlakačima
neprijatnim i tako dalje.
A oni izgiboše i sve rade
da bi se dopali, a u stvari imaju suprotan efekat.
Dok, na primer, oni koji umeju da postave granice
oni koji na neki način
drže do sebe, znaju šta su njihove potrebe
jednostavno su dopadljiviji ljudima. Ljudi ih
poštuju, ljudi znaju nekako
znaju gde su im granice kada su ti ljudi u pitanju.
I to je ono što ja često kažem:
vi, u stvari,
vaspitavate svoje okruženje
kako da vas tretira.
Ako vi svoje potrebe jednostavno
ne ispunjavate, ne obraćate pažnju na njih
ili ni ne znate koje su vam potrebe,
nego samo ispunjavate tuđe potrebe
onda vi dozvoljavate da drugi upravljaju vašim životom
i vi u stvari dobijate ono što tolerišete
Ako tolerišete da drugi upravljaju vašim životom,
onda će tako i biti.
Ali, ako to ne tolerišete,
onda neće tako biti.
I zato je vaše da postavite granice
ali to je lako reći
a teško izvesti u svakodnevnom životu.
I zato ja mogu da vam dam
nekoliko saveta koji možda mogu da vam pomognu
da se osvestite
i da možda polako vremenom
krenete drugačije da reagujete na neke stvari.
Pod broj jedan, ono što bih vam savetovala je da
kada na primer
osetite u svakodnevnom životu da
radite to, znači da
ispunjavate neke tuđe želje
samo da biste se dopali nekome
ili kada
jednostavno analizirate kasnije
možda i ne možete da uhvatite taaj momenat, ali
jednostavno odete kući i kažete: "Jao Bože, šta mi je ono trebalo..."
"Trebalo je da kažem 'ne'..."
"To nisam htela da radim..."
Da jednostavno izanalizirate tu situaciju, da vidite
šta se tada dešavalo
šta vas je trigerovalo
šta vas je povuklo
Koju to nelagodu niste mogli da dozvolite, pa ste onda
krenuli da
ipak kaćete "da" nečemu čemu biste rado rekli "ne"
ipak nekome učinili nešto što ipak niste želeli,
i tako dalje. Znači, razmislite
jer osvestiti šta se u stvari dešava
oko vas i u vama
će biti pola posla.
Znači, sama svest o tome
će vas možda u sledećoj takvoj situaciji
i zaustaviti.
Jer, ako godinama imamo taj obrazac i tako radimo
teško ga je prepoznati. Zato,
prvo se bavite neko vreme onako
analiziranjem tih momenata
i osvešćivanjem šta se u stvari dešava
sa vama, da biste progledali.
Druga stvar koju vam savetujem je
da razjasnite neke stvari koje mnogim ljudima nisu jasne.
Mnogi muškarci, a i žene
jednostavno nemaju pojma šta je njima važno.
Ne razmišljaju o tome.
Oni razmišljaju šta je važno deci, šta je važno mužu,
šta je važno muževim roditeljima, šta je važno
šefu, šta je važno kolegama,
šta je važno prijateljima... "Hajde da udovoljim,"
"Hajde da me zavole"
"da im se dopadnem. Ali, šta je meni važno?"
Kad ih pitate, evo ja znam, radim s ljudima godinama,
kad ih pitam: "Šta je tebi važno?"
oni i ne razmišljaju o tome uopšte.
Ne znaju tačno šta je njima važno.
S druge strane, razmislite šta je vama važno.
Koje su vaše potrebe?
Zapišite ova pitanja:
Šta je meni važno? Koje su moje potrebe?
Koje su to potrebe koje ne ispunjavam
ni ja sam/a sebi, niti mi ih drugi ispunjavaju?
tako da biste mogli da se pobrinete za njih.
I treća i najvažnija stvar je: šta je meni cilj u životu.
Gde ja želim da budem za pet, za deset, za dvadeset godina?
I da li me ovo ponašanje, ovi obrasci, vode uopšte tamo.
I da li ste uopšte sebi dozvolili neki cilj ili
živite onako kako vam drugi određuju.
Drugi imaju ciljeve za vas, drugi imaju planove za vas,
uradićete to... najbolje vam je ovo...
i vi onda samo idete i ispunjavate tuđe želje kao džuboks.
I zato je važno da znate šta su vaše želje.
I da polako, kada znate šta su vaše želje,
onda nije tako lako upravljati vama
kao džuboks, kada vi imate svoje želje.
Džuboks nema svoje želje: on ispunjava tuđe.
Ali ako imate svoje želje,
onda ćete lakše možda nekim stvarima da kažete "ne"
zato što reći tim stvarima "ne"
možda znači reći svojim ciljevima "da".
Tako da, razjasnite to.
To će vam sigurno biti korisno.
I pod broj 3 šta je važno da zapamtite:
neće da dođe do smaka sveta
ako vas neko ne voli.
Ili ne daj bože ne podnosi... Boli vas uvo!
Ja sam jednom davno, još 2011. godine
kad sam bila na nekoj edukaciji na Baliju
upoznala jednu fenomenalnu ženu
koja je psihijatar
i natural healer. Ona se zaista bavi fenomenalnim stvarima
istraživanjima i tako dalje, i ona je rekla
nešto što je meni mnogo značilo i što ja često govorim:
"Ja sam u nekom momentu mog života shvatila"
"da ni Bog ne može da usreći sve ljude"
"pa sam shvatila da ne mogu ni ja".
"I da moj zadatak nije da usrećim svakoga"
"nego da usrećim sebe"
"i one oko sebe, koji su mi važni stvarno".
"Ali prvo sebe".
I meni je to mnogo značilo
nekako mi je onako kao
otvorilo neki novi pogled na
sebe, na svoje potrebe,
na ono što sebi dozvolim ili ne dozvolim.
I ja moram da kažem, meni je najteže bilo
kroz moj život, kroz moj posao,
najteže mi je bilo u stvari
nekako sa polaznicima.
Ja sam dugo godina imala polaznike
koji su mi se peli na glavu.
Bukvalno su mi se peli na glavu
i ja sam toliko želela da...
Znala sam da je i njima teško
čim su takvi. Znači, težak im je život
čim se meni penju na glavu, penju se svakom na glavu,
i verovatno im je težak život
i onda sam želela da učinim puno za njih
i puno su mi energije odvlačili
i onda nisam imala energije koliko sam
trebala i mogla da imam energije za one koji
su bili divni, koji su bili blagorodni, koji su
želeli da uče od mene
i onda sam u nekom trenutku shvatila
ne, ne mora kod mene svako da uči.
Ne mora kod mene svako da bude
Ne, kod mene može samo da bude onaj ko uživa u tome,
ko me poštuje, ko me ceni i ko poštuje pravila u mojoj kući.
I od tada
ja imam mir, verujte.
Kada sam to odlučila,
i kada sam stala iza toga i rekla: ok,
ti, Slavice, dobiješ ono što ti tolerišeš.
I kada sam prestala definitivno da tolerišem,
bilo kakva odstupanja od onoga što je meni važno,
što su potrebe moje da bih bila tu
s puno energije za one koji vole da uče od mene,
ja sam postavila granicu
i potpuno se promenilo. Jednostavno, ti ljudi više nisu dolazili kod mene
ili, ako se dešavalo da dolaze,
ja sam to brzo rešavala sa njima.
I rekla: ovde to ne može,
ili ostaješ bez toga ili odlaziš.
I to je to. I onda sam dobijala sasvim drugačiji respekt
od njih. Onda su se povlačili. Krenu da mi
skaču po glavi, ali kada
im stavim granicu, uglavnom se povuku.
Ili odu, što je sasvim ok.
Ali zato, svi oni koji ostanu
su uživali sa mnom, zato što sam ja tako
se pobrinula za moje potrebe
da svoju energiju usmerim na njih.
Da budem tu za njih, za one koji me vole, koji rado uče od mene.
Koji mi se ne penju na glavu, nego žele
da nauče ono što imam da im dam.
I stvarno mogu da kažem, to je poslednjih nekih
desetak godina,
u stvari, možda malo manje, moram da kažem nekih sedam - osam,
sedam - osam godina, tako,
kako sam baš postala
i ja sam rasla u to. Meni je trebalo neke tri - četiri godine
da porastem u to i da
sebi dozvolim stvarno da budem
potpuno kategorična u tome.
I znam da nije lako.
I znam da sam to učila i na drugim poljima,
ali tu mi je nekako bilo najvažnije.
I najviše sam efekta postigla
sa tim i zato i vama želim da poslušate ove moje savete
da razmislite šta je vama važno
da razmislite koje su vaše potrebe
koji su vaši ciljevi, šta vi u stvari želite,
i da posmatrate sebe, da se fokusirate
šta se dešava sa vama kad
pokušavate da ugodite drugim ljudima
i da shvatite da ni bog ne može da usreći sve ljude,
pa da ne morate ni vi i da postavite svoje granice
i da dozvolite sebi da mislite na sebe.
Jer kada to shvatite,
živećete mnogo opuštenije
i mnogo lakše.
Jer, kao što na početku rekoh,
bolno je, nezahvalno,
besmisleno i nedostižno
želeti da se dopadnemo svakome.
Ako vam se ovaj video dopao, podelite ga sa svojim
prijateljima. Kopirajte link pa im pošaljite
Obavezno pritisnite lajk da znam da se ovako nešto vama dopada
da vam je korisno i
dajte mi komentar dole
napišite mi šta je vama najteže
šta vam je korisno iz ovog videa bilo
jeste li nešto isprobali, jeste li nešto osvestili,
i znači li vam ovako nešto.
Pišite mi i lajkujte.
I vidimo se!