4.2. Hari Poter i Vatreni pehar - Ožiljak (2)
Dragi Sirijuse, Hvala ti na prethodnom pismu, ona ptica je bila ogromna, jedva da je mogla da prođe kroz moj prozor. Stvari ovde teku po običaju. Dadlijeva dijeta ne ide baš najbolje. Moja tetka ga je juče uhvatila kako švercuje krofne u svoju sobu. Rekli su da će morati da mu ukinu džeparac ako nastavi to da radi, pa se on naljutio i bacio svoj plejstejšn kroz prozor. To je neka vrsta kompjutera na kome možeš da igraš igrice. Pomalo glupo od njega, sada više ne može da igra svoju omiljenu igricu Megasakaćenje, treći deo, da ne bi mislio na klopu. Ja sam dobro, uglavnom zato što se Darslijevi boje da se ti možeš pojaviti i sve ih pretvoriti u slepe miševe ako te ja lepo zamolim da to učiniš. Ipak, jutros mi se desila čudna stvar. Ožiljak me je opet zaboleo. Poslednji put kada se to dogodilo bilo je stoga što je Voldemor bio na Hogvortsu. Ali ne bih rekao da bi sada mogao da bude u mojoj blizini, zar ne? Da li znaš mogu li kletve izazvati bolove posle mnogo godina? Poslaću ovo po Hedvigi kada se vrati, trenutno je otišla u lov. Pozdravi Bakbika u moje ime. Hari.
Da, pomisli Hari, to je u redu. Nema smisla ubacivati u pismo san, nije želeo da izgleda kao da je previše zabrinut. Presavio je pergament i odložio ga na sto, spremnog za Hedvigu kada se vrati. Onda je ustao, protegao se i još jedanput otvorio orman. Ne gledajući u svoj odraz, počeo je da se oblači pre nego što će da siđe na doručak.
