×

Usamos cookies para ayudar a mejorar LingQ. Al visitar este sitio, aceptas nuestras politicas de cookie.


image

Pojačalo, Podcast EP063: Stefan Lalić (5)

Podcast EP063: Stefan Lalić (5)

I to je nešto što se njima dešava par godina pre nas, ali u principu i neminovno čeka nas, i na neki način stavlja sve ljude koji su u bilo kakvoj vrsti proizvodnog posla gde postoji potreba za ljudima koji to rade, koji zapravo prave sve to, stavljeni su u vrlo nezgodnu situaciju. A, vi ste pametni i mladi ljudi i verujem da ćete vi naći neko rešenje za to. Šta je, kada već pričamo o tome da ćete naći rešenje, šta su planovi za budućnost i gde negde vidiš prostor za “Ćao Šećeru” da ostvari svoj pun potencijal, pošto si rekao da se to menjalo, ali nisi rekao u kom smeru ste sad okrenuti?

Planovi za budućnost “Ćao Šećeru”

Stefan Lalić: Dakle, najvažnija stvar jeste izgradnja proizvodnje, to je nešto što će da bude neka naša sigurnost i kapital, s obzirom da će se proizvodni kapaciteti dosta podići. A posle toga, definitivno, mislim da je to maloprodaja. Ne mogu opet da kažem – da, idemo ka tome i biće sve strava, ne znam šta će me sačekati. Mnogo izazova ima s obzirom da smo mi proizvod kakav smo i da dalje odbijamo na primer da ubacimo konzervans, i da nam ljudi uporno pričaju kako je nemoguće da se napravi dug rok trajanja za takve proizvode. Mi i dalje pokušavamo nekim alternativnim načinima da to sprovedemo u delo, ali to je ono što ako pričamo o nekom punom potencijalu, to je realni potencijal, jer ti da otvoriš dva-tri lokala, opet ćeš na kraju raditi lokalno, i opet će taj doseg svakog lokala biti ograničen. Ako, s druge strane, uđeš u maloprodaju, ti si prisutan i to je to.

Ivan Minić: Uz neku centralizovanu proizvodnju.

Stefan Lalić: Naravno, uz neku centralizovanju proizvodnju i to je to čemu mi idemo, pa jednog dana možda izvoz, region, ko zna. To je ono što ćemo probati da uradimo.

Ivan Minić: Voleo bih za kraj da samo podeliš svoje iskustvo koje si pomenuo u jednom trenutku, ali bih voleo da se malo više pozabavimo tim, a ono kaže – kretali smo, nismo imali pojma ni o čemu, pitali smo ljude i dobijali smo odgovore. Kod nas je to sramota, jel. Kod nas je sramota pitati bilo koga za bilo šta, čak i ako ti to treba. Tako smo vaspitani, nakaradno, kao i mnoge druge stvari koje ovde možda nisu najsjanije, ali ima tako povremeno se pojave neki ljudi koje nije sramota da pitaju i onda oni dobiju odgovor. I kad dobiju odgovor, to onda često može da ne bude nešto preterano prijatno, kad shvatiš nešto. Ali, kakvo je vaše iskustvo zapravo bilo sa tim, koliko vam je značilo sve to što ste dobijali od ljudi i kroz neku anegdotu, šta ste zapravo kroz ceo taj proces istraživanja i problem solving-a, kako ste išli i kako su vas ljudi preusmeravali jedni na druge, i šta ste dobili od toga?

Stefan Lalić: Pa, anegdota je da smo imali jedno petsto sastanaka od kada je ideja došla do danas, ako ih nije bilo toliko, ja ne znam. A koliko je to važno… Ne znam, ja nikada nisam bio tip osobe koja se nešto stidi da pita, jer ako imaš nešto u šta veruješ, a ne znaš sve ili moraš da znaš sve, a imaš koga da pitaš ili ako nemaš koga da pitaš, probaš kulturno, nije da će neko da se naljuti. Mislim da to treba da uradiš, ja sam to radio. E, sad… kako je to nekako raslo i kako su ti odgovori ljudi i nekakvo njihovo predznanje o celoj tajni bili sve bolji i bolji, tako je i taj naš know how, odnosno znanje o tome koji sledeći treba da povučem korak, u odnosu na šta ili čime treba sada da se pozabavimo sada, bivali sve bolji i bolji. Ali koliko su nam bili važni, mislim da to nije ni merljivo, jer nekako ti upijaš savete, ti upijaš to znanje i to je negde u tebi, i ti kada razmišljaš o nekom sledećem koraku, ti uvek imaš tu neku perspektivu koju si čuo od nekog do koga sam možda ne bi došao. Tako da, svakako preporučujem.

Ivan Minić: Ono što je meni tu vrlo bitno je, vi pravite proizvod koji nema direktnu konkurenciju. Mislim, u trenutku kad ste krenuli da ga pravite ništa slično nije postojalo. Da, postojalo je proizvoda koji u širom smislu su u istoj negde niši, ali, kao, nemate konkurenciju, tržište nije nešto preterano zasićeno; zasićeno je nekim proizvodima koji se marketiraju kao to ali svi znaju da nisu, ali nije bitno; i imate mogućnost da dođete do tih nekih ljudi koji rade slične, prošli su slične stvari,… I sad, u glavi većine ljudi u sličnim situacijama je – ne smem da ga pitam ili ne smem da je pitam jer oni će mene da vide kao konkurenciju i oduvaće me, jer misle da im ugrožavam posao i sve. Ali, realnost je da, posebno kad su svi ti ljudi relativno mali, da su prilično otvoreni da pomognu jer su fazonu – ima mesta za sve. Nije da ćeš ti meni da pojedeš deo mog kolača, jer potpuno ima sasvim dovoljno prostora. A i ako dođe do toga se mi sad nešto bijemo na tom tržištu, pa jedni druge ćemo da guramo da budemo bolji, jedni drugima ćemo da pomognemo da to tržište raste. Čini mi se da je i to neka stvar koju propagirate i kroz koju ste prošli. Mislim, ti u poslednje vreme sve više deliš te neke informacije ka ljudima i u fazonu si – ljudi, cimajte, pitajte. I mi smo pričali isto šta je možda neki naredni korak za celu tu priču, pa ste dobili neke kontakte, pa se ispostavilo da i tu ima nekog materijala. Samo, prosto, nemojte da vas bude sramota, nema čega da vas bude sramota. To je sasvim normalna, prirodna stvar.

Stefan Lalić: Svi smo pitali. I ti si, pretpostavljam, pitao. Mislim, svi smo prošli taj neki momenat – “I pitaću… “, ali neplanirano prestanem s tim. 🙂 Ivan Minić: I odgovaraću svima ko me pita ako ikako mogu . Stefan Lalić: Da, da to prenesem . Da, što se tiče pitanja, mislim da smo tu temu nekako zatvorili . A što se tiče konkurencije, pa jedna stvar, kada je ta tema u pitanju, je na šta je fokusirana kompanija koja je napravljena . Naša kompanija je od početka bila fokusirana na tržište, ne na konkurenciju ili na minimalnu cenu, već na tržište što znači da smo napravili najbolji mogući proizvod za ljude koji su u fokusu . A druga stvar te priče je da, ne samo da ne možemo da naškodimo jedno drugom, već mi zajedno, ako pričamo tu o zdravim slatkišima, mi zajedno širimo tu potražnju, zajedno se borimo da potreba koja postoji ili nije u nekom jeku postane sve veća, jer de facto se bavimo nekim pravim stvarima . Sećam se kada jednog dana nismo radili, a taj neki konkurentski brend je radio, ja sam bukvalno na Instagramu ljude slao kod njih . Rekao samo – ne, mi ne radimo, rade oni, isto su super slatkiši, probao sam i sviđaju mi se . I to je skroz OK . Ili povezivanje sa nekim drugim brendom, pa malo tamo povezivanje oko Instagrama, šta treba ili treća neka stvar kroz pitanja – gde ste nabavili ono, gde ste nabavili ovo . Ivan Minić: Jedini način da industrija uspe je da se ljudi međusobno pomaže . Mi često to ističemo . Stefan Lalić: I najbolji . Ivan Minić: Pa, sigurno . Ali ne samo što je najbolji, on je i jedini . Ne postoji neki drugi način da postoji zdrava tržišna priča, osim ako svi igrači na tržištu ne uvažavaju jedni druge, i to je… znaš kako kažu ono u biologiji “self regulated system” – imaš deset igrača u igri i sad se pojavi neko ko nije fer i sve to . Deset igrača će ga izbaciti . Jedan na jedan ili tri na dva ili tako nešto će uvek biti vrlo problematično, ali ako postoji neka zdrav priča zajednička, a opet, ne preklapate se samo već se u suštini dopunjavate iako ima proizvoda koji su u suštini slični ali to nije neko veliko pravilo, pa sad da je to nešto presudno . Vole ljudi razne torte, kolače,… Stefane, hvala ti što si bio, hvala ti što si podelio priču i hvala ti što si pozvao ljude da mogu i tebe slobodno da pitaju, jer mislim da mnogima koji sada razmišljaju o nečem sličnom, možeš da daš mnogo dobar insigth, a i mene malo da rasteretiš . Ja kad kažem ljudima – slobodno pitajte, nisam mislio baš toliko slobodno . Imamo taj običaj da u svakoj epizodi delimo po tri primerka knjige . Ovoga puta je Napoleon Hil “Misli i obogati se”, originalna verzija . Ako ste zainteresovani za ovu knjigu, ostavite komentar na Youtube ispod ove epizode i mi ćemo pre objavljivanja naredne epizode izvući tri srećna dobitnika . Treba da kažem i to da je i ova epizoda podržana od strane naših prijatelja iz Infostud grupe, i hvala im na tome . Treba da kažem i hvala tebi Stefane što si došao i što si podelio ovu priču, još jednom . I hvala vama što ste nas slušali i gledali, i kao i do sada podelite sav svoj feedback sa nama, a pitanja koja imate možete ka meni, ali slobodno, možete i njemu . I to je to . Gledamo se i slušamo sledeće srede.


Podcast EP063: Stefan Lalić (5) Podcast EP063: Stefan Lalić (5)

I to je nešto što se njima dešava par godina pre nas, ali u principu i neminovno čeka nas, i na neki način stavlja sve ljude koji su u bilo kakvoj vrsti proizvodnog posla gde postoji potreba za ljudima koji to rade, koji zapravo prave sve to, stavljeni su u vrlo nezgodnu situaciju. A, vi ste pametni i mladi ljudi i verujem da ćete vi naći neko rešenje za to. Šta je, kada već pričamo o tome da ćete naći rešenje, šta su planovi za budućnost i gde negde vidiš prostor za “Ćao Šećeru” da ostvari svoj pun potencijal, pošto si rekao da se to menjalo, ali nisi rekao u kom smeru ste sad okrenuti?

Planovi za budućnost “Ćao Šećeru”

Stefan Lalić: Dakle, najvažnija stvar jeste izgradnja proizvodnje, to je nešto što će da bude neka naša sigurnost i kapital, s obzirom da će se proizvodni kapaciteti dosta podići. A posle toga, definitivno, mislim da je to maloprodaja. Ne mogu opet da kažem – da, idemo ka tome i biće sve strava, ne znam šta će me sačekati. Mnogo izazova ima s obzirom da smo mi proizvod kakav smo i da dalje odbijamo na primer da ubacimo konzervans, i da nam ljudi uporno pričaju kako je nemoguće da se napravi dug rok trajanja za takve proizvode. Mi i dalje pokušavamo nekim alternativnim načinima da to sprovedemo u delo, ali to je ono što ako pričamo o nekom punom potencijalu, to je realni potencijal, jer ti da otvoriš dva-tri lokala, opet ćeš na kraju raditi lokalno, i opet će taj doseg svakog lokala biti ograničen. Ako, s druge strane, uđeš u maloprodaju, ti si prisutan i to je to.

Ivan Minić: Uz neku centralizovanu proizvodnju.

Stefan Lalić: Naravno, uz neku centralizovanju proizvodnju i to je to čemu mi idemo, pa jednog dana možda izvoz, region, ko zna. To je ono što ćemo probati da uradimo.

Ivan Minić: Voleo bih za kraj da samo podeliš svoje iskustvo koje si pomenuo u jednom trenutku, ali bih voleo da se malo više pozabavimo tim, a ono kaže – kretali smo, nismo imali pojma ni o čemu, pitali smo ljude i dobijali smo odgovore. Kod nas je to sramota, jel. Kod nas je sramota pitati bilo koga za bilo šta, čak i ako ti to treba. Tako smo vaspitani, nakaradno, kao i mnoge druge stvari koje ovde možda nisu najsjanije, ali ima tako povremeno se pojave neki ljudi koje nije sramota da pitaju i onda oni dobiju odgovor. That's how we were brought up, weirdly, like many other things that may not be the brightest here, but there are some people who are not ashamed to ask and then they get an answer. I kad dobiju odgovor, to onda često može da ne bude nešto preterano prijatno, kad shvatiš nešto. Ali, kakvo je vaše iskustvo zapravo bilo sa tim, koliko vam je značilo sve to što ste dobijali od ljudi i kroz neku anegdotu, šta ste zapravo kroz ceo taj proces istraživanja i problem solving-a, kako ste išli i kako su vas ljudi preusmeravali jedni na druge, i šta ste dobili od toga?

Stefan Lalić: Pa, anegdota je da smo imali jedno petsto sastanaka od kada je ideja došla do danas, ako ih nije bilo toliko, ja ne znam. A koliko je to važno… Ne znam, ja nikada nisam bio tip osobe koja se nešto stidi da pita, jer ako imaš nešto u šta veruješ, a ne znaš sve ili moraš da znaš sve, a imaš koga da pitaš ili ako nemaš koga da pitaš, probaš kulturno, nije da će neko da se naljuti. Mislim da to treba da uradiš, ja sam to radio. E, sad… kako je to nekako raslo i kako su ti odgovori ljudi i nekakvo njihovo predznanje o celoj tajni bili sve bolji i bolji, tako je i taj naš know how, odnosno znanje o tome koji sledeći treba da povučem korak, u odnosu na šta ili čime treba sada da se pozabavimo sada, bivali sve bolji i bolji. Ali koliko su nam bili važni, mislim da to nije ni merljivo, jer nekako ti upijaš savete, ti upijaš to znanje i to je negde u tebi, i ti kada razmišljaš o nekom sledećem koraku, ti uvek imaš tu neku perspektivu koju si čuo od nekog do koga sam možda ne bi došao. Tako da, svakako preporučujem.

Ivan Minić: Ono što je meni tu vrlo bitno je, vi pravite proizvod koji nema direktnu konkurenciju. Mislim, u trenutku kad ste krenuli da ga pravite ništa slično nije postojalo. Da, postojalo je proizvoda koji u širom smislu su u istoj negde niši, ali, kao, nemate konkurenciju, tržište nije nešto preterano zasićeno; zasićeno je nekim proizvodima koji se marketiraju kao to ali svi znaju da nisu, ali nije bitno; i imate mogućnost da dođete do tih nekih ljudi koji rade slične, prošli su slične stvari,… I sad, u glavi većine ljudi u sličnim situacijama je – ne smem da ga pitam ili ne smem da je pitam jer oni će mene da vide kao konkurenciju i oduvaće me, jer misle da im ugrožavam posao i sve. Ali, realnost je da, posebno kad su svi ti ljudi relativno mali, da su prilično otvoreni da pomognu jer su fazonu – ima mesta za sve. Nije da ćeš ti meni da pojedeš deo mog kolača, jer potpuno ima sasvim dovoljno prostora. A i ako dođe do toga se mi sad nešto bijemo na tom tržištu, pa jedni druge ćemo da guramo da budemo bolji, jedni drugima ćemo da pomognemo da to tržište raste. Čini mi se da je i to neka stvar koju propagirate i kroz koju ste prošli. Mislim, ti u poslednje vreme sve više deliš te neke informacije ka ljudima i u fazonu si – ljudi, cimajte, pitajte. I mi smo pričali isto šta je možda neki naredni korak za celu tu priču, pa ste dobili neke kontakte, pa se ispostavilo da i tu ima nekog materijala. Samo, prosto, nemojte da vas bude sramota, nema čega da vas bude sramota. To je sasvim normalna, prirodna stvar.

Stefan Lalić: Svi smo pitali. I ti si, pretpostavljam, pitao. Mislim, svi smo prošli taj neki momenat – “I pitaću… “, ali neplanirano prestanem s tim. 🙂 Ivan Minić: I odgovaraću svima ko me pita ako ikako mogu . Stefan Lalić: Da, da to prenesem . Da, što se tiče pitanja, mislim da smo tu temu nekako zatvorili . A što se tiče konkurencije, pa jedna stvar, kada je ta tema u pitanju, je na šta je fokusirana kompanija koja je napravljena . Naša kompanija je od početka bila fokusirana na tržište, ne na konkurenciju ili na minimalnu cenu, već na tržište što znači da smo napravili najbolji mogući proizvod za ljude koji su u fokusu . A druga stvar te priče je da, ne samo da ne možemo da naškodimo jedno drugom, već mi zajedno, ako pričamo tu o zdravim slatkišima, mi zajedno širimo tu potražnju, zajedno se borimo da potreba koja postoji ili nije u nekom jeku postane sve veća, jer de facto se bavimo nekim pravim stvarima . Sećam se kada jednog dana nismo radili, a taj neki konkurentski brend je radio, ja sam bukvalno na Instagramu ljude slao kod njih . Rekao samo – ne, mi ne radimo, rade oni, isto su super slatkiši, probao sam i sviđaju mi se . I to je skroz OK . Ili povezivanje sa nekim drugim brendom, pa malo tamo povezivanje oko Instagrama, šta treba ili treća neka stvar kroz pitanja – gde ste nabavili ono, gde ste nabavili ovo . Ivan Minić: Jedini način da industrija uspe je da se ljudi međusobno pomaže . Mi često to ističemo . Stefan Lalić: I najbolji . Ivan Minić: Pa, sigurno . Ali ne samo što je najbolji, on je i jedini . Ne postoji neki drugi način da postoji zdrava tržišna priča, osim ako svi igrači na tržištu ne uvažavaju jedni druge, i to je… znaš kako kažu ono u biologiji “self regulated system” – imaš deset igrača u igri i sad se pojavi neko ko nije fer i sve to . Deset igrača će ga izbaciti . Jedan na jedan ili tri na dva ili tako nešto će uvek biti vrlo problematično, ali ako postoji neka zdrav priča zajednička, a opet, ne preklapate se samo već se u suštini dopunjavate iako ima proizvoda koji su u suštini slični ali to nije neko veliko pravilo, pa sad da je to nešto presudno . Vole ljudi razne torte, kolače,…  Stefane, hvala ti što si bio, hvala ti što si podelio priču i hvala ti što si pozvao ljude da mogu i tebe slobodno da pitaju, jer mislim da mnogima koji sada razmišljaju o nečem sličnom, možeš da daš mnogo dobar insigth, a i mene malo da rasteretiš . Ja kad kažem ljudima – slobodno pitajte, nisam mislio baš toliko slobodno . Imamo taj običaj da u svakoj epizodi delimo po tri primerka knjige . Ovoga puta je Napoleon Hil “Misli i obogati se”, originalna verzija . Ako ste zainteresovani za ovu knjigu, ostavite komentar na Youtube ispod ove epizode i mi ćemo pre objavljivanja naredne epizode izvući tri srećna dobitnika . Treba da kažem i to da je i ova epizoda podržana od strane naših prijatelja iz Infostud grupe, i hvala im na tome . Treba da kažem i hvala tebi Stefane što si došao i što si podelio ovu priču, još jednom . I hvala vama što ste nas slušali i gledali, i kao i do sada podelite sav svoj feedback sa nama, a pitanja koja imate možete ka meni, ali slobodno, možete i njemu . I to je to . Gledamo se i slušamo sledeće srede.