Serbian Lesson 5.1 - Present - Serbian Language courses
Serbian||Настоящий|Serbian language|Serbian language|
Serbisch-Lektion 5.1 – Gegenwart – Serbisch-Sprachkurse
Σερβικά Μάθημα 5.1 - Παρόν - Μαθήματα σερβικής γλώσσας
Serbian Lesson 5.1 - Present - Serbian Language courses
Lección de serbio 5.1 - Presente - Cursos de idioma serbio
Сербский урок 5.1 - Настоящее время - Курсы сербского языка
Sırpça Dersi 5.1 - Şu Anda - Sırp Dili kursları
塞爾維亞語課程 5.1 - 現在 - 塞爾維亞語課程
PREZENT
gift
Glagoli u srpskom jeziku završavaju se na -ti -sti ili -ći
Verbs|verbs in Serbian|Serbian|language|end|oneself, oneself, oneself|at|you|-ty|or|to be
дієслова||||||||ти||ти
Verbs in the Serbian language end in -ti -sti or -qi
Glagoli na -ti
Verbs|to, at, on|to do
pevati
to sing
співати
pisati
write
čitati
read
читати
šetati
walk
гуляти
Glagoli na -sti
verbs|to|to be
jesti
to eat
їсти
plesati
dance
танцювати
tresti
shake, hit
трясти
sesti
sixth
шостий
Glagoli na -ćo
verbs|will|verbs in -ćo
||на -ть
ići
to go
йти
doći
to come
прийти
poći
to go
піти з місця
vući
pulling
тягти
Do sada smo već koristili neke oblike prezenta:
||||avons utilisé||formes|
||||used|||
||||використовували|||
So far we have already used some forms of the present tense:
sedim, šetam, zovem se, imam
I sit, I walk, my name is, I have
nemam
do not have
Sada ćemo se malo pozabaviti graženjem prezenta
||||nous occuper de|formation du présent|
||Now we will|||the present tense|
|||||графікою|
Now we will deal a little with the construction of the present
Prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka
|||||base verbale||désinences verbales
The present is built from the present base and continuations
Prezentska osnova dobija se odbijanjem nastavka -mo od prvog lica množine prezenta
||||retrait|terminaison||||||
||||subtracting|||||||
||||відкиданням|||||||
The present base is obtained by dropping the suffix -mo from the first person plural of the present tense
Uzmimo za primer glagol TRČATI
||||Courir
let's take||||
візьмемо||||
Let's take for example the verb RUN
Prvo lice množine prezenta glasi:
||||звучить
mi trčimo
|ми бігаємо
Odbijemo nastavak mo i dobijemo osnovu - trči
Nous rejetons||||||
||||we get||
||мо||||
za prvo lice jednine –m,
||||first person singular
ja trčim
|бігаю
za drugo lice jednine –š
ti trčiš
|you run
|ти бігаєш
za treće lice jednine nema nastavka
on , ona, ono trči
za prvo lice množine –mo
mi trčimo
|бігаємо
za drugo lice množine –te
||||вас
vi trčite
|you run
|ви бігаєте
trećem licu množine dodajemo nastavak -e
третьому|||||
oni trče
za treće lice množine može se upotrebiti jedan od nastavaka: –ju, -u ili –e.
||||||utiliser|||||||
||||||використати||||їх|||
Kasnije ćemo objasniti koji nastavak dodajemo trećem licu množine
Plus tard||expliquer||||||
Пізніше|пояснимо|пояснити||||||
Ovako se gradi i prezent glagola zvati se u potvrdnom obliku
Comme ceci|||||||||affirmatif|
Zašto jednostavno ne gradimo prezent odbijanjem nastavka -ti?
|simplement||||refus de||
|||we build||||
|просто ж просто||будуємо||||
Why don't we just build the present by rejecting the suffix -ti?
Uzmimo na primer glagol voleti
Prenons par exemple||||
||||любити
Ako odbijemo nastavak -ti
|si nous rejetons||
dobijamo osnovu vole-
||основи люблять
Ja volem
|love
|хочу
Mi ne kažemo Ja volem, mada ćete to čuti u nekim dijalektima, već ja volim
|||||bien que|allez entendre||entendre||||||
|||||but||||||dialects|||
|||||хоча|||чути|||діалектах||я люблю|я люблю
We don't say I love, although you will hear it in some dialects, but I love
Kada imamo glagole koji se završavaju na -ći
||verbs|||||
||дієслова|||||
situacija je još komplikovanija
|||more complicated
ситуація ще складніша|||складніша
Zamislite glagol ići kome
Imaginez le verbe|||à quelqu'un
Imagine|||
|||куди
odbijemo nastavak -ći
refusons de continuer||
Dobijamo samo jedno i. Onda nastaje potpuna zbrka
|||||||confusion totale
|||||arises|complete|chaos
|||||виникає|повна|плутанина
Kako glasi prezent glagola ići?
Prvo lice množine prezenta - mi idemo
|||||йдемо
Odbijemo nastavak -mo
Dobili smo osnovu ide-
||base de l'idée|
|||іде
U srpskom jeziku postoje tri grupe glagola
i na osnovu toga odrežujemo nastavke u prezentu
||la base de|en fonction de|déterminons|||
||||we conjugate|||
||||відрізаємо|||
U prvu grupu spadaju glagoli čija se prezentska osnova završava na -i
|||relèvent||dont||||se termine||
|першу|групу|належать||||||||
Takvi glagoli u trećem licu množine dobijaju nastavak -e
||||||obtiennent||
такі||||||отримують||
Glagol učiti - mi učimo
|||ми вчимо
osnova je uči
||вчить
oni uče
|вчаться
Glagol NOSITI
|носити
Drugau grupu glagola čine glagoli čija se prezentska osnova završava na -a
Deuxième|||||||||||
другий|||складають||||||||
U trećem licu množine dobijaju nastavak -ju
pričati
говорити
mi pričamo
|ми говоримо
we are talking
Osnova je priča
||історія
Oni pričaju
|вони говорять
Igrati
грати
osnova je IGRA
основа є гра||гра
Treću grupu glagola čine glagoli
čija se prezentska osnova završava na -je ili -e
Nastavak za treće lice množine je -u
Glagol čuti
Mi čujemo
|чуємо
osnova je čuje
U trećem licu množine dobija nastavak -u
oni čuju
|вони чують
Jesti
mi jedemo
|їмо
osnova je jede
||їсть
