×

Utilizziamo i cookies per contribuire a migliorare LingQ. Visitando il sito, acconsenti alla nostra politica dei cookie.

image

Hari Poter i Dvorana tajni, 2.5. Hari Poter i Dvorana tajni - Mlatarajuća vrba (1)

2.5. Hari Poter i Dvorana tajni - Mlatarajuća vrba (1)

5. Mlatarajuća vrba Kraj letnjeg raspusta došao je brže nego što je Hari želeo. Jedva je čekao da se vrati na Hogvorts, ali je mesec koji je proveo u Jazbini bio najsrećniji u njegovom životu. Bilo mu je teško da ne zavidi Ronu kad god bi pomislio na Darslijeve i na to kako će ga dočekati kada se sledeći put pojavi u Šimširovoj ulici. Poslednje večeri je gospođa Vizli čarolijom prizvala divnu večeru, koja se sastojala od svih Harijevih omiljenih jela i završila se ukusnim pudingom od melase. Fred i Džordž su krunisali veče bacajući Filibasterov vatromet. Ispunili su kuhinju crvenim i plavim iskrama koje su se najmanje pola sata odbijale od tavanica i zidova. Onda je došlo vreme za poslednju šolju tople čokolade i spavanje. Sledećeg jutra im je dugo trebalo da krenu. Ustali su uz prvo „kukuriku“, ali se činilo da treba još štošta da se uradi. Gospođa Vizli je jurcala naokolo, loše volje, tražeći rasparene čarape i pera, deca su se sudarala na stepenicama, poluobučena i s komadima tosta u rukama, a gospodin Vizli samo što nije slomio vrat spotakavši se o zalutalu kokošku dok je gacao po dvorištu noseći Džinin kovčeg u kola. Hari nije mogao da shvati kako će osmoro ljudi, šest velikih kovčega, dve sove i pacov uspeti da stanu u mali ford angliju. Naravno, nije računao na posebne odlike koje mu je dodao gospodin Vizli. – Ni reči Moli – prošaputa on Hariju kad otvori prtljažnik i pokaza mu kako ga je pomoću čarolije proširio, tako da u njega lako stanu kovčezi. Kada su se najzad svi smestili u kola, gospođa Vizli baci pogled na zadnje sedište, na kome su komotno sedeli Hari, Ron, Fred, Džordž i Persi, jedan pored drugog, i reče: – Normalci odista znaju više nego što mi mislimo, zar ne? – Ona i Džini se smestiše na prednje sedište, koje je bilo prošireno tako da je izgledalo kao klupa u parku. – Mislim, nikad se ne bi reklo da je ovoliko prostran, gledano spolja, zar ne? Gospodin Vizli upali motor i oni izađoše iz dvorišta, a Hari se osvrnu da poslednji put pogleda kuću. Jedva je stigao da se zapita kada će je ponovo videti, a oni se vratiše: Džordž je zaboravio svoju kutiju s Filibasterovim vatrometom. Pet minuta posle toga zaustavili su se u dvorištu da bi Fred otrčao po svoju metlu. Skoro su stigli na auto-put kada Džini ciknu da je zaboravila dnevnik. Dok se ona popela nazad u kola, već su strašno kasnili i svi su postajali nervozni. Gospodin Vizli baci pogled na sat, pa na svoju ženu. – Moli, draga... – Ne, Arture. – Niko nas ne bi video. Ovo malo dugme ovde je pojačavač nevidljivosti koji sam ugradio – on bi nas odveo visoko u vazduh – a onda bismo leteli iznad oblaka. Bili bismo tamo za deset minuta i niko ne bi posumnjao... – Rekla sam ne, Arture, ne usred bela dana. Stigli su do Kings krosa u petnaest do jedanaest. Gospodin Vizli pretrča preko ulice da nađe kolica za njihove kovčege, a onda svi zajedno pohitaše na stanicu. Hari je i prošle godine putovao Hogvorts ekspresom. Ali štos je bio u tome kako doći na peron devet i tri četvrtine, koji nije bio vidljiv normalskom oku. Trebalo je proći kroz čvrstu pregradu koja je razdvajala perone devet i deset. Nije bolelo, ali se to moralo uraditi oprezno, kako nijedan Normalac ne bi primetio vaš nestanak. – Prvo Persi – reče gospođa Vizli, gledajući nervozno u sat iznad njihovih glava, koji je pokazivao da imaju samo još pet minuta da ležerno nestanu kroz pregradu. Persi žustro krenu napred, i nestade. Sledeći je otišao gospodin Vizli, a pratili su ga Fred i Džordž. – Ja ću povesti Džini, a vas dvojica krenite odmah za nama – reče gospođa Vizli Hariju i Ronu, uhvativši Džini za ruku i odlazeći. Dok su trepnuli, već su nestale. – Hajdemo zajedno, imamo još samo minut – reče Ron Hariju. Hari proveri da li je Hedvigin kavez dobro učvršćen povrh njegovog kovčega, a potom odgura kolica maltene do same pregrade. Bio je krajnje samouveren, nije mu bilo ni približno neprijatno kao kad je koristio flu-prašak. Obojica su, nagnuti nad ručkama svojih kolica, odlučno išli sve brže ka pregradi. Na nekoliko koraka od nje, oni potrčaše i... TRAS! Oboja kolica udariše o pregradu i odbiše se nazad. Ronov kovčeg pade na pločnik perona uz glasan tup udarac, Hari bi oboren s nogu, a Hedvigin kavez odskoči na uglačan pločnik i ona se otkotrlja, krešteći u znak protesta. Ljudi sa svih strana zurili su u njih, a čuvar koji je bio u blizini povika: – Šta to radite, do đavola? – Izgubili smo kontrolu nad kolicima – prodahta Hari, držeći se za rebra dok je ustajao. Ron otrča po Hedvigu, koja je pravila takvu scenu da se iz gomile koja ih je okruživala čulo mrmljanje o zlostavljanju životinja. – Zašto ne možemo da prođemo? – Hari prosikta Ronu. – Pojma nemam... Ron se osvrnu oko sebe u širokom luku. Tuce znatiželjnika ih je još uvek posmatralo. – Zakasnićemo na voz – prošaputa Ron. – Ne razumem zašto se prolaz zapečatio... Hari podiže pogled ka velikom satu, s osećajem mučnine u dubini stomaka. Deset sekundi... devet sekundi... On oprezno zakotrlja svoja kolica napred, sve dok ne dodirnuše pregradu, i pogura ih iz sve snage. Metal ostade čvrst. Tri sekunde... dve sekunde... jedna sekunda... – Otišao je – reče Ron, zaprepašćeno. – Voz je otišao. Šta ako mama i tata ne mogu da prođu nazad do nas? Imaš li nešto normalskog novca? Hari se šuplje nasmeja. – Darslijevi mi nisu dali džeparac poslednjih šest godina. Ron nasloni uvo na hladnu pregradu. – Ništa ne čujem – reče napeto. – Šta ćemo da radimo? Ne znam koliko će vremena mami i tati biti potrebno da se vrate po nas. Osvrnuše se oko sebe. Ljudi su ih još uvek gledali, uglavnom zbog Hedviginog neprekidnog kreštanja.. – Mislim da je najbolje da odemo i sačekamo ih pored kola – reče Hari. – Privlačimo preveliku pa... – Hari – reče Ron, sa sjajem u očima. – Kola! – Šta s njima? – Možemo da odletimo kolima do Hogvortsa! – Ali mislio sam... – Zaglavili smo se, je l' da? A moramo da stignemo do škole, zar ne? A čak i maloletni čarobnjaci mogu da koriste čarolije u hitnim slučajevima, odeljak devetnaesti ili tako nešto, Dekreta o ograničavanju čega već... Harijeva panika iznenada se pretvori u uzbuđenje. – Umeš li da letiš njima? – Bez problema – reče Ron, okrećući svoja kolica ka izlazu. – Ajde, idemo, ako požurimo, moći ćemo da pratimo Hogvorts ekspres. I oni brzim hodom prođoše kroz gomilu radoznalih Normalaca, izađoše sa stanice, nazad na put gde je bio parkiran stari ford anglija. Višestrukim dodirom svog čarobnog štapića Ron otključa gepek veliki poput pećine. Ubaciše svoje kovčege unutra, staviše Hedvigu na zadnje sedište i smestiše se napred. – Proveri da li neko gleda – reče Ron, paleći kola još jednim dodirom štapića. Hari izbaci glavu kroz prozor: saobraćaj na glavnom putu ispred njih bio je gust, ali je njihova ulica bila prazna. – Može? – reče. Ron pritisnu malo srebrno dugme na vozačkoj tabli. Kola oko njih nestadoše – baš kao i oni. Hari je osećao kako sedište pod njim podrhtava, čuo je motor, osećao svoje ruke na kolenima i naočare na nosu, ali po onome što je mogao da vidi, činilo mu se kao da se pretvorio samo u par očnih jabučica, koje plutaju nekoliko stopa iznad tla u prljavoj ulici punoj parkiranih kola. – Hajdemo – reče Ron. Zemlja i prljave zgrade s obe strane ostadoše pod njima, nestajući iz vida kako su se kola dizala. Začas je pod njima ležao čitav London, zadimljen i svetlucav. Onda se začu mali prasak, i kola se ponovo pojaviše, zajedno sa Harijem i Ronom. – O, ne – reče Ron, treskajući po pojačavaču nevidljivosti. – Ne radi... Obojica stadoše da ga udaraju. Kola nestadoše. A onda se ponovo pojaviše. – Drž' se! – viknu Ron, i iz sve snage nagazi pedalu za gas; uleteli su pravo u niske vunaste oblake, i sve postade tmurno i maglovito. – Šta sad? – upita Hari, trepćući ka čvrstoj masi oblaka koja ih je pritiskala sa svih strana. – Moramo da vidimo voz da bismo znali u kom pravcu da idemo – reče Ron. – Ponovo se spusti dole – brzo... Spustiše se ponovo ispod oblaka i stadoše da se okreću na svojim sedištima, žmirkajući ka zemlji... – Vidim ga! – uzviknu Hari. – Tačno ispred – tamo! Hogvorts ekspres je klizio po pruzi ispod njih poput kakve skerletne zmije. – Pravo na sever – reče Ron, proveravajući kompas na vozačkoj tabli. – Dobro, moraćemo da ga proveravamo na otprilike svakih pola sata. Drži se... – I ustremiše se uvis među oblake. Minut kasnije, izbiše na bleštavilo sunčeve svetlosti. Bio je to sasvim drugi svet. Točkovi kola klizili su po moru paperjastih oblaka, nebo beše vedro, beskrajno plavetnilo ispod zaslepljujuće belog sunca. – Sad jedino treba da pazimo na avione – reče Ron. Oni se pogledaše i počeše da se smeju; dugo nisu mogli da se zaustave. Bilo je to kao da su uronili u neki divan san. Ovo je, pomisli Hari, zaista bio jedini način da se putuje: prolazeći pored vrtloga i kula od snežnih oblaka, u kolima punim toplih i jarkih sunčevih zraka, s velikom kesom karamela u kaseti, i zamišljajući ljubomorna lica Freda i Džordža kada glatko i spektakularno slete na veliki travnjak ispred zamka Hogvorts. Redovno su proveravali gde je voz dok su leteli sve dalje i dalje na sever, opažajući drukčiji prizor svaki put kad se spuste ispod oblaka. Uskoro je London ostao daleko iza njih, a zamenila su ga uredna zelena polja koja su prelazila u široka ljubičasta vresišta, sela s crkvama malim poput igračaka i veliki, živahan grad s automobilima koji su ličili na raznobojne mraviće. Međutim, posle nekoliko sati bez ikakvih dešavanja Hari je morao da prizna da je ponešto od te zanimljivosti iščilelo. Od karamela su strašno ožedneli, a nisu imali ništa za piće. On i Ron su skinuli svoje džempere, ali se Harijeva majica lepila za naslon sedišta, a naočare su mu neprekidno klizile ka vrhu znojavog nosa. Više nije primećivao fantastične oblike oblaka i čežnjivo je mislio na voz, kilometrima ispod njih, gde si mogao da kupiš ledeni sok od bundeve s kolica koja je gurala punačka veštica. Zašto nisu mogli da prođu na peron devet i tri četvrtine? – Ne može da bude još mnogo daleko, zar ne? – zahropta Ron, satima kasnije, kad sunce poče da tone u tlo od oblaka, bojeći ga u tamnoružičasto. – Spreman da još jednom proverimo gde je voz? Još uvek je bio tačno ispod njih, vijugajući šinama pored snegom prekrivenih planina. Ispod kupole od oblaka bilo je mnogo mračnije. Ron dade gas i ponovo ih uzdiže, ali dok je to radio motor poče da cvili. Hari i Ron razmeniše nervozne poglede. – Verovatno je samo umoran – reče Ron. – Nikada ranije nije išao ovoliko daleko... I obojica su se pravila da ne primećuju da cviljenje postaje sve glasnije i glasnije, dok se nebo sve više smračivalo. U pomrčini su se rascvetale zvezde. Hari ponovo navuče svoj džemper. Pokušavao je da ne obraća pažnju na to što brisači slabo podrhtavaju, kao da protestuju. – Nismo daleko – reče Ron, više kolima nego Hariju. – Samo što nismo stigli – i on nervozno potapša vozačku tablu. Kada su se malo kasnije ponovo spustili ispod oblaka, morali su da čkilje kroz mrak ne bi li otkrili nešto po čemu bi se orijentisali. – Tamo! – viknu Hari tako da Ron i Hedviga odskočiše. – Pravo napred! Na tamnom horizontu, visoko na litici nad jezerom, videli su se obrisi mnogih kula i tornjeva zamka Hogvorts. Ali kola počeše da podrhtavaju i da gube brzinu. – Hajde – reče Ron molećivo, blago drmusajući volan – samo što nismo stigli, hajde... Motor zastenja. Ispod haube se pojaviše tanki mlazevi pare. Hari uhvati sebe kako se grčevito drži za ivicu sedišta dok su leteli ka jezeru. Kola se jako zatresoše. Izvirujući kroz prozor, Hari vide glatku, crnu površinu vode, mirnu kao ogledalo, milju ispod njih. Na volanu su se beleli Ronovi zglobovi. Kola ponovo zadrhtaše. – Hajde – promrmlja Ron. Bili su iznad jezera... zamak je bio pravo ispred njih... Ron nagazi na gas. Začu se glasan zveket, potom pljusak i motor potpuno stade. – Oh ne – reče Ron, kroz tišinu. Vrh kola poče da ponire.

Learn languages from TV shows, movies, news, articles and more! Try LingQ for FREE

2.5. Hari Poter i Dvorana tajni - Mlatarajuća vrba (1) 2.5. Harry Potter und die Kammer des Schreckens - Die schlagende Weide (1) 2.5. Harry Potter and the Chamber of Secrets - The Waving Willow (1) 2.5. Harry Potter y la cámara secreta - El sauce ondeante (1) 2.5. Гарри Поттер и Тайная комната — Колышущаяся ива (1)

5\\. Mlatarajuća vrba Kraj letnjeg raspusta došao je brže nego što je Hari želeo. Jedva je čekao da se vrati na Hogvorts, ali je mesec koji je proveo u Jazbini bio najsrećniji u njegovom životu. Bilo mu je teško da ne zavidi Ronu kad god bi pomislio na Darslijeve i na to kako će ga dočekati kada se sledeći put pojavi u Šimširovoj ulici. Es fiel ihm schwer, Ron nicht zu beneiden, wenn er an die Darsleys dachte und wie sie ihn begrüßen würden, wenn er das nächste Mal in der Boxwood Street auftauchte. He found it hard not to envy Ron whenever he thought of the Dursleys and how they would greet him the next time he appeared in Boxwood Street. Poslednje večeri je gospođa Vizli čarolijom prizvala divnu večeru, koja se sastojala od svih Harijevih omiljenih jela i završila se ukusnim pudingom od melase. Am letzten Abend beschwor Mrs. Weasley auf magische Weise ein wunderbares Abendessen herauf, das aus allen Lieblingsgerichten von Harry bestand und mit einem köstlichen Melassepudding endete. On the last evening, Mrs. Weasley had conjured up a wonderful dinner, which consisted of all of Harry's favorite foods and ended with a delicious molasses pudding. Fred i Džordž su krunisali veče bacajući Filibasterov vatromet. Fred und George krönten den Abend, indem sie Phillibaster-Feuerwerk warfen. Ispunili su kuhinju crvenim i plavim iskrama koje su se najmanje pola sata odbijale od tavanica i zidova. Sie füllten die Küche mindestens eine halbe Stunde lang mit roten und blauen Funken, die von Decken und Wänden abprallten. They filled the kitchen with red and blue sparks that bounced off the ceilings and walls for at least half an hour. Onda je došlo vreme za poslednju šolju tople čokolade i spavanje. Sledećeg jutra im je dugo trebalo da krenu. Ustali su uz prvo „kukuriku“, ali se činilo da treba još štošta da se uradi. Sie standen zuerst mit dem „Mais“ auf, aber es schien, dass noch mehr getan werden musste. They got up with the first "cuckoo", but it seemed that there was more to be done. Gospođa Vizli je jurcala naokolo, loše volje, tražeći rasparene čarape i pera, deca su se sudarala na stepenicama, poluobučena i s komadima tosta u rukama, a gospodin Vizli samo što nije slomio vrat spotakavši se o zalutalu kokošku dok je gacao po dvorištu noseći Džinin kovčeg u kola. Mrs. Weasley rannte schlecht gelaunt herum und suchte nach zerrissenen Socken und Federn, Kinder stießen auf der Treppe zusammen, halb angezogen und mit Toastscheiben in der Hand, und Mr. Weasley brach sich fast das Genick, als er über ein streunendes Huhn stolperte Er wanderte mit Gins Koffer im Auto über den Hof. Mrs. Weasley was running around in a bad mood, looking for torn socks and feathers, the children were crashing on the stairs, half-dressed and pieces of toast in their hands, and Mr. Weasley had almost broken his neck tripping over a stray chicken as he trudged around the yard carrying Ginny's coffin. in the car. Hari nije mogao da shvati kako će osmoro ljudi, šest velikih kovčega, dve sove i pacov uspeti da stanu u mali ford angliju. Harry konnte sich nicht vorstellen, wie acht Personen, sechs große Koffer, zwei Eulen und eine Ratte es schaffen würden, in einen kleinen englischen Ford zu passen. Naravno, nije računao na posebne odlike koje mu je dodao gospodin Vizli. Natürlich rechnete er nicht mit den besonderen Qualitäten, die Mr. Weasley ihm hinzufügte. – Ni reči Moli – prošaputa on Hariju kad otvori prtljažnik i pokaza mu kako ga je pomoću čarolije proširio, tako da u njega lako stanu kovčezi. „Kein Wort, Molly“, flüsterte er Harry zu, als er den Koffer öffnete und ihm zeigte, wie er ihn magisch erweitert hatte, sodass die Särge problemlos hineinpassten. Kada su se najzad svi smestili u kola, gospođa Vizli baci pogled na zadnje sedište, na kome su komotno sedeli Hari, Ron, Fred, Džordž i Persi, jedan pored drugog, i reče: – Normalci odista znaju više nego što mi mislimo, zar ne? When they were finally settled in the car, Mrs. Weasley glanced at the back seat, where Harry, Ron, Fred, George and Percy were sitting comfortably side by side, and said, "Normals really do know more than we think, don't they?" not? – Ona i Džini se smestiše na prednje sedište, koje je bilo prošireno tako da je izgledalo kao klupa u parku. She and Ginny settled into the front seat, which was extended to look like a park bench. – Mislim, nikad se ne bi reklo da je ovoliko prostran, gledano spolja, zar ne? - Ich meine, man könnte nie sagen, dass es so geräumig ist, von außen gesehen, oder? Gospodin Vizli upali motor i oni izađoše iz dvorišta, a Hari se osvrnu da poslednji put pogleda kuću. Jedva je stigao da se zapita kada će je ponovo videti, a oni se vratiše: Džordž je zaboravio svoju kutiju s Filibasterovim vatrometom. He barely had time to wonder when he would see her again when they returned: George had forgotten his box of Filibuster fireworks. Pet minuta posle toga zaustavili su se u dvorištu da bi Fred otrčao po svoju metlu. Skoro su stigli na auto-put kada Džini ciknu da je zaboravila dnevnik. Dok se ona popela nazad u kola, već su strašno kasnili i svi su postajali nervozni. Gospodin Vizli baci pogled na sat, pa na svoju ženu. – Moli, draga... – Ne, Arture. – Niko nas ne bi video. - Niemand würde uns sehen. Ovo malo dugme ovde je pojačavač nevidljivosti koji sam ugradio – on bi nas odveo visoko u vazduh – a onda bismo leteli iznad oblaka. This little button here is the invisibility booster that I built in – it would take us high up in the air – and then we'd be flying above the clouds. Bili bismo tamo za deset minuta i niko ne bi posumnjao... – Rekla sam ne, Arture, ne usred bela dana. Wir wären in zehn Minuten da, und niemand würde es vermuten …« Ich sagte nein, Arthur, nicht am hellichten Tag. We'd be there in ten minutes and no one would suspect... - I said no, Arthur, not in broad daylight. Stigli su do Kings krosa u petnaest do jedanaest. Gospodin Vizli pretrča preko ulice da nađe kolica za njihove kovčege, a onda svi zajedno pohitaše na stanicu. Hari je i prošle godine putovao Hogvorts ekspresom. Ali štos je bio u tome kako doći na peron devet i tri četvrtine, koji nije bio vidljiv normalskom oku. Aber der Trick bestand darin, zu Gleis neundreiviertel zu gelangen, das für das normale Auge nicht sichtbar war. But the trick was how to get to platform nine and three quarters, which was not visible to the normal eye. Trebalo je proći kroz čvrstu pregradu koja je razdvajala perone devet i deset. Nije bolelo, ali se to moralo uraditi oprezno, kako nijedan Normalac ne bi primetio vaš nestanak. – Prvo Persi – reče gospođa Vizli, gledajući nervozno u sat iznad njihovih glava, koji je pokazivao da imaju samo još pet minuta da ležerno nestanu kroz pregradu. „Percy zuerst“, sagte Mrs. Weasley und blickte nervös auf die Uhr über ihren Köpfen, die anzeigte, dass sie nur noch fünf Minuten Zeit hatten, um gemächlich durch die Barriere zu verschwinden. Persi žustro krenu napred, i nestade. Sledeći je otišao gospodin Vizli, a pratili su ga Fred i Džordž. – Ja ću povesti Džini, a vas dvojica krenite odmah za nama – reče gospođa Vizli Hariju i Ronu, uhvativši Džini za ruku i odlazeći. "I'll take Ginny, and you two follow us right away," said Mrs. Weasley to Harry and Ron, taking Ginny's hand and leaving. Dok su trepnuli, već su nestale. – Hajdemo zajedno, imamo još samo minut – reče Ron Hariju. Hari proveri da li je Hedvigin kavez dobro učvršćen povrh njegovog kovčega, a potom odgura kolica maltene do same pregrade. Harry vergewisserte sich, dass Hedwigs Käfig sicher über seinem Sarg befestigt war, dann schob er den Wagen fast bis zum Schott. Harry checked that Hedwig's cage was securely fastened on top of his trunk, then pushed the cart slowly up to the bulkhead. Bio je krajnje samouveren, nije mu bilo ni približno neprijatno kao kad je koristio flu-prašak. He was extremely confident, not nearly as uncomfortable as when he used the flu powder. Obojica su, nagnuti nad ručkama svojih kolica, odlučno išli sve brže ka pregradi. Na nekoliko koraka od nje, oni potrčaše i... TRAS! Oboja kolica udariše o pregradu i odbiše se nazad. Beide Karren schlugen gegen das Schott und prallten zurück. Ronov kovčeg pade na pločnik perona uz glasan tup udarac, Hari bi oboren s nogu, a Hedvigin kavez odskoči na uglačan pločnik i ona se otkotrlja, krešteći u znak protesta. Ron's trunk fell to the pavement of the platform with a loud thud, knocking Harry off his feet, and Hedwig's cage bounced onto the polished pavement and she rolled, squealing in protest. Ljudi sa svih strana zurili su u njih, a čuvar koji je bio u blizini povika: – Šta to radite, do đavola? – Izgubili smo kontrolu nad kolicima – prodahta Hari, držeći se za rebra dok je ustajao. Ron otrča po Hedvigu, koja je pravila takvu scenu da se iz gomile koja ih je okruživala čulo mrmljanje o zlostavljanju životinja. Ron rannte hinter Hedwig her, die eine solche Szene machte, dass ein Gemurmel über Tierquälerei aus der Menge um sie herum zu hören war. – Zašto ne možemo da prođemo? – Hari prosikta Ronu. – Pojma nemam... Ron se osvrnu oko sebe u širokom luku. - Keine Ahnung... Ron sah sich in weitem Bogen um. - I have no idea... Ron looked around in a wide arc. Tuce znatiželjnika ih je još uvek posmatralo. Dutzende Neugierige beobachteten sie noch immer. – Zakasnićemo na voz – prošaputa Ron. – Ne razumem zašto se prolaz zapečatio... Hari podiže pogled ka velikom satu, s osećajem mučnine u dubini stomaka. „Ich verstehe nicht, warum der Durchgang versiegelt ist …“ Harry blickte auf die große Uhr und ihm wurde übel. Deset sekundi... devet sekundi... On oprezno zakotrlja svoja kolica napred, sve dok ne dodirnuše pregradu, i pogura ih iz sve snage. Zehn Sekunden ... neun Sekunden ... Er rollte seinen Karren vorsichtig vorwärts, bis sie das Schott berührten, und schob sie mit aller Kraft. Ten seconds... nine seconds... He gingerly rolled his cart forward until it touched the bulkhead, and pushed it with all his might. Metal ostade čvrst. Tri sekunde... dve sekunde... jedna sekunda... – Otišao je – reče Ron, zaprepašćeno. – Voz je otišao. Šta ako mama i tata ne mogu da prođu nazad do nas? Was ist, wenn Mama und Papa uns nicht erreichen können? Imaš li nešto normalskog novca? Do you have any normal money? Hari se šuplje nasmeja. Harry gave a hollow laugh. – Darslijevi mi nisu dali džeparac poslednjih šest godina. "The Dursleys haven't given me pocket money for the last six years." Ron nasloni uvo na hladnu pregradu. Ron legte sein Ohr auf die kalte Barriere. – Ništa ne čujem – reče napeto. „Ich höre nichts“, sagte er angespannt. – Šta ćemo da radimo? - Was wir tun? Ne znam koliko će vremena mami i tati biti potrebno da se vrate po nas. I don't know how long it will take mom and dad to come back for us. Osvrnuše se oko sebe. Er hat sich umgesehen. Ljudi su ih još uvek gledali, uglavnom zbog Hedviginog neprekidnog kreštanja.. – Mislim da je najbolje da odemo i sačekamo ih pored kola – reče Hari. People were still looking at them, mostly because of Hedwig's constant screaming.. "I think it's best to go and wait for them by the car," said Harry. – Privlačimo preveliku pa... – Hari – reče Ron, sa sjajem u očima. „Wir ziehen zu viele an, also …“ „Harry“, sagte Ron mit einem Funkeln in den Augen. – Kola! – Šta s njima? – Možemo da odletimo kolima do Hogvortsa! – Ali mislio sam... – Zaglavili smo se, je l' da? - Aber ich dachte ... - Wir stecken fest, oder? - But I thought... - We're stuck, aren't we? A moramo da stignemo do škole, zar ne? A čak i maloletni čarobnjaci mogu da koriste čarolije u hitnim slučajevima, odeljak devetnaesti ili tako nešto, Dekreta o ograničavanju čega već... Harijeva panika iznenada se pretvori u uzbuđenje. Und selbst minderjährige Zauberer können in Notfällen Magie anwenden, Abschnitt neunzehn oder so, das Dekret über die Begrenzung dessen, was bereits … Harrys Panik verwandelt sich plötzlich in Aufregung. – Umeš li da letiš njima? – Bez problema – reče Ron, okrećući svoja kolica ka izlazu. „Kein Problem“, sagte Ron und drehte seinen Wagen zum Ausgang. "No problem," said Ron, turning his cart toward the exit. – Ajde, idemo, ako požurimo, moći ćemo da pratimo Hogvorts ekspres. I oni brzim hodom prođoše kroz gomilu radoznalih Normalaca, izađoše sa stanice, nazad na put gde je bio parkiran stari ford anglija. Višestrukim dodirom svog čarobnog štapića Ron otključa gepek veliki poput pećine. Mit mehreren Berührungen seines Zauberstabs öffnet Ron einen höhlengroßen Koffer. With multiple taps of his wand, Ron unlocked a trunk as big as a cave. Ubaciše svoje kovčege unutra, staviše Hedvigu na zadnje sedište i smestiše se napred. He slid his trunks inside, put Hedwig in the back seat, and settled in the front. – Proveri da li neko gleda – reče Ron, paleći kola još jednim dodirom štapića. „Sorg dafür, dass jemand zusieht“, sagte Ron und zündete das Auto mit einer weiteren Berührung seines Zauberstabs an. Hari izbaci glavu kroz prozor: saobraćaj na glavnom putu ispred njih bio je gust, ali je njihova ulica bila prazna. – Može? – reče. Ron pritisnu malo srebrno dugme na vozačkoj tabli. Ron drückte einen kleinen silbernen Knopf auf dem Armaturenbrett. Kola oko njih nestadoše – baš kao i oni. The cars around them disappeared - just like them. Hari je osećao kako sedište pod njim podrhtava, čuo je motor, osećao svoje ruke na kolenima i naočare na nosu, ali po onome što je mogao da vidi, činilo mu se kao da se pretvorio samo u par očnih jabučica, koje plutaju nekoliko stopa iznad tla u prljavoj ulici punoj parkiranih kola. Harry konnte fühlen, wie der Sitz unter ihm wackelte, er konnte den Motor hören, er konnte seine Hände auf seinen Knien und die Brille auf seiner Nase spüren, aber von dem, was er sehen konnte, schien es sich nur in ein Paar Augäpfel zu verwandeln, die ein paar schwebten Fuß über dem Boden in einer schmutzigen Straße voller geparkter Autos. Harry felt the seat shake beneath him, heard the engine, felt his hands on his knees and his glasses on his nose, but from what he could see, he seemed to have turned into nothing more than a pair of eyeballs, floating a few feet above soil in a dirty street full of parked cars. – Hajdemo – reče Ron. Zemlja i prljave zgrade s obe strane ostadoše pod njima, nestajući iz vida kako su se kola dizala. Die Erde und die schmutzigen Gebäude auf beiden Seiten blieben unter ihnen und verschwanden aus dem Blickfeld, als das Auto anhob. Začas je pod njima ležao čitav London, zadimljen i svetlucav. In no time the whole of London lay beneath them, smoky and glittering. Onda se začu mali prasak, i kola se ponovo pojaviše, zajedno sa Harijem i Ronom. Dann gab es einen kleinen Knall und das Auto tauchte wieder auf, zusammen mit Harry und Ron. – O, ne – reče Ron, treskajući po pojačavaču nevidljivosti. "Oh, nein", sagte Ron und schlug auf den Unsichtbarkeitsverstärker. "Oh no," said Ron, slamming his invisibility enhancer. – Ne radi... Obojica stadoše da ga udaraju. - Er arbeitet nicht ... Sie fingen beide an, ihn zu schlagen. - It doesn't work... Both of them stopped hitting him. Kola nestadoše. The car disappeared. A onda se ponovo pojaviše. – Drž' se! – viknu Ron, i iz sve snage nagazi pedalu za gas; uleteli su pravo u niske vunaste oblake, i sve postade tmurno i maglovito. – Šta sad? – upita Hari, trepćući ka čvrstoj masi oblaka koja ih je pritiskala sa svih strana. – Moramo da vidimo voz da bismo znali u kom pravcu da idemo – reče Ron. – Ponovo se spusti dole – brzo... Spustiše se ponovo ispod oblaka i stadoše da se okreću na svojim sedištima, žmirkajući ka zemlji... – Vidim ga! – uzviknu Hari. – Tačno ispred – tamo! Hogvorts ekspres je klizio po pruzi ispod njih poput kakve skerletne zmije. Der Hogwarts-Express glitt wie eine scharlachrote Schlange die Gleise unter ihnen hinunter. The Hogwarts Express slithered along the tracks below them like some kind of scarlet snake. – Pravo na sever – reče Ron, proveravajući kompas na vozačkoj tabli. – Dobro, moraćemo da ga proveravamo na otprilike svakih pola sata. Drži se... – I ustremiše se uvis među oblake. Halten Sie an ... - Und er stürzte hoch zwischen den Wolken. Minut kasnije, izbiše na bleštavilo sunčeve svetlosti. Eine Minute später leuchtete er im grellen Sonnenlicht. A minute later, he burst into a glare of sunlight. Bio je to sasvim drugi svet. Točkovi kola klizili su po moru paperjastih oblaka, nebo beše vedro, beskrajno plavetnilo ispod zaslepljujuće belog sunca. Die Räder des Autos glitten über das Meer aus flauschigen Wolken, der Himmel war klar, endlos blau unter der blendend weißen Sonne. – Sad jedino treba da pazimo na avione – reče Ron. Oni se pogledaše i počeše da se smeju; dugo nisu mogli da se zaustave. Sie sahen einander an und fingen an zu lachen; sie konnten lange nicht aufhören. Bilo je to kao da su uronili u neki divan san. Es war, als wären sie in einen wunderbaren Traum gestürzt. Ovo je, pomisli Hari, zaista bio jedini način da se putuje: prolazeći pored vrtloga i kula od snežnih oblaka, u kolima punim toplih i jarkih sunčevih zraka, s velikom kesom karamela u kaseti, i zamišljajući ljubomorna lica Freda i Džordža kada glatko i spektakularno slete na veliki travnjak ispred zamka Hogvorts. This, thought Harry, was really the only way to travel: passing by swirls and towers of snow clouds, in a car full of warm and bright sunlight, with a big bag of toffees in the cassette, and imagining the jealous faces of Fred and George when the smooth and spectacular they landed on the large lawn in front of Hogwarts Castle. Redovno su proveravali gde je voz dok su leteli sve dalje i dalje na sever, opažajući drukčiji prizor svaki put kad se spuste ispod oblaka. Sie überprüften regelmäßig, wo sich der Zug befand, während sie immer weiter nach Norden flogen, und bemerkten jedes Mal eine andere Szene, wenn sie unter den Wolken hinabstiegen. They regularly checked where the train was as they flew farther and farther north, noticing a different sight each time they descended below the clouds. Uskoro je London ostao daleko iza njih, a zamenila su ga uredna zelena polja koja su prelazila u široka ljubičasta vresišta, sela s crkvama malim poput igračaka i veliki, živahan grad s automobilima koji su ličili na raznobojne mraviće. London war bald weit hinter ihnen, ersetzt durch gepflegte grüne Felder, die sich in weite purpurrote Heideflächen verwandelten, Dörfer mit spielzeugkleinen Kirchen und eine große, lebhafte Stadt mit Autos, die wie bunte Ameisen aussahen. Soon London was far behind them, replaced by neat green fields that turned into wide purple heaths, villages with churches as small as toys, and a big, bustling city with cars that looked like multicolored ants. Međutim, posle nekoliko sati bez ikakvih dešavanja Hari je morao da prizna da je ponešto od te zanimljivosti iščilelo. Allerdings musste Harry nach ein paar Stunden ohne Ereignisse zugeben, dass ein Teil dieser Neugier verschwunden war. Od karamela su strašno ožedneli, a nisu imali ništa za piće. On i Ron su skinuli svoje džempere, ali se Harijeva majica lepila za naslon sedišta, a naočare su mu neprekidno klizile ka vrhu znojavog nosa. Više nije primećivao fantastične oblike oblaka i čežnjivo je mislio na voz, kilometrima ispod njih, gde si mogao da kupiš ledeni sok od bundeve s kolica koja je gurala punačka veštica. Er bemerkte die fantastischen Formen der Wolken nicht mehr und sehnte sich nach dem Zug, der meilenweit unter ihm lag, wo man eiskalten Kürbissaft von einem Karren kaufen konnte, der von einer dicken Hexe geschoben wurde. Zašto nisu mogli da prođu na peron devet i tri četvrtine? – Ne može da bude još mnogo daleko, zar ne? – zahropta Ron, satima kasnije, kad sunce poče da tone u tlo od oblaka, bojeći ga u tamnoružičasto. Ron schnaubte Stunden später, als die Sonne begann, aus den Wolken in den Boden zu sinken und ihn dunkelrosa zu malen. – Spreman da još jednom proverimo gde je voz? Još uvek je bio tačno ispod njih, vijugajući šinama pored snegom prekrivenih planina. Er war immer noch direkt unter ihnen und schlängelte sich entlang der Schienen neben den schneebedeckten Bergen. It was still right below them, winding its tracks past the snow-capped mountains. Ispod kupole od oblaka bilo je mnogo mračnije. Ron dade gas i ponovo ih uzdiže, ali dok je to radio motor poče da cvili. Ron hit the gas and lifted them up again, but as he did so the engine began to screech. Hari i Ron razmeniše nervozne poglede. – Verovatno je samo umoran – reče Ron. „Er ist wahrscheinlich nur müde“, sagte Ron. – Nikada ranije nije išao ovoliko daleko... I obojica su se pravila da ne primećuju da cviljenje postaje sve glasnije i glasnije, dok se nebo sve više smračivalo. - Er war noch nie so weit gegangen ... Und sie taten beide so, als würden sie nicht bemerken, dass das Gejammer immer lauter wurde, während der Himmel dunkler wurde. - He had never gone this far before... And they both pretended not to notice that the whining was getting louder and louder, while the sky grew darker and darker. U pomrčini su se rascvetale zvezde. Die Sterne blühten in der Sonnenfinsternis. The stars bloomed in the eclipse. Hari ponovo navuče svoj džemper. Pokušavao je da ne obraća pažnju na to što brisači slabo podrhtavaju, kao da protestuju. He was trying not to pay attention to the fact that the windshield wipers were shaking slightly, as if in protest. – Nismo daleko – reče Ron, više kolima nego Hariju. – Samo što nismo stigli – i on nervozno potapša vozačku tablu. „Wir kommen gleich an“, sagte er und klopfte nervös auf das Armaturenbrett. Kada su se malo kasnije ponovo spustili ispod oblaka, morali su da čkilje kroz mrak ne bi li otkrili nešto po čemu bi se orijentisali. Als sie wenig später wieder unter den Wolken hinabstiegen, mussten sie durch die Dunkelheit blinzeln, um etwas zu entdecken, an dem sie sich orientieren konnten. When they descended again a little later under the clouds, they had to squint through the darkness in order not to discover something by which to orient themselves. – Tamo! – viknu Hari tako da Ron i Hedviga odskočiše. Harry shouted so that Ron and Hedwig jumped. – Pravo napred! - Geradeaus! Na tamnom horizontu, visoko na litici nad jezerom, videli su se obrisi mnogih kula i tornjeva zamka Hogvorts. Am dunklen Horizont, hoch oben auf der Klippe über dem See, waren die Umrisse vieler Türme und Türme von Schloss Hogwarts zu sehen. Ali kola počeše da podrhtavaju i da gube brzinu. – Hajde – reče Ron molećivo, blago drmusajući volan – samo što nismo stigli, hajde... Motor zastenja. „Komm schon“, sagte Ron flehend und rüttelte leicht am Lenkrad, „wir sind fast da, komm schon …“ Der Motor ächzte. Ispod haube se pojaviše tanki mlazevi pare. Unter der Motorhaube erschienen dünne Dampfstrahlen. Hari uhvati sebe kako se grčevito drži za ivicu sedišta dok su leteli ka jezeru. Harry ertappte sich dabei, wie er sich an die Kante des Sitzes klammerte, als sie auf den See zuflogen. Kola se jako zatresoše. Izvirujući kroz prozor, Hari vide glatku, crnu površinu vode, mirnu kao ogledalo, milju ispod njih. Peering out the window, Harry saw a smooth, black surface of water, as still as a mirror, a mile below them. Na volanu su se beleli Ronovi zglobovi. Kola ponovo zadrhtaše. – Hajde – promrmlja Ron. Bili su iznad jezera... zamak je bio pravo ispred njih... Ron nagazi na gas. Začu se glasan zveket, potom pljusak i motor potpuno stade. Es gab ein lautes Knallen, dann einen Platzregen und der Motor ging komplett aus. – Oh ne – reče Ron, kroz tišinu. „Oh nein“, sagte Ron durch die Stille. Vrh kola poče da ponire. Das Dach des Autos begann einzusinken.