Prevodilac: Milenka Okuka Lektor: Mile Živković
U nekom trenutku u našim životima,
gotovo svakome od nas će srce da bude slomljeno.
Moja pacijentkinja Keti je isplanirala svoje venčanje još u osnovnoj školi.
Upoznaće svog budućeg supruga
do 27 godine,
veriće se godinu kasnije
i udati godinu nakon toga.
Međutim, kad je Keti napunila 27 godina nije pronašla muža.
Pronašla je čvorić u dojci.
Provela je mnogo meseci na teškoj hemterapiji
i bolnim operacijama,
a onda, baš kad je bila spremna da se ponovo baci u svet zabavljanja,
pronašla je čvorić u drugoj dojci
i morala je sve ispočetka.
Keti se ipak oporavila
i jedva je čekala da nastavi potragu za mužem
čim su joj obrve ponovo izrasle.
Kada idete na prve sastanke u Njujorku,
morate da budete u stanju da izrazite širok spektar emocija.
(Smeh)
Ubrzo potom, upoznala je Riča i zaljubila se.
Veza je bila sve čemu se nadala.
Šest meseci kasnije,
nakon krasnog vikenda u Novoj Engleskoj,
Rič je rezervisao mesta u njihovom omiljenom romantičnom restoranu.
Keti je znala da će da je zaprosi
i jedva je mogla da obuzda svoje uzbuđenje.
Međutim, Rič to veče nije zaprosio Keti.
Raskinuo je s njom.
Koliko god da mu je bilo stalo do Keti - a zaista jeste -
prosto nije bio zaljubljen.
Keti je bila skrhana.
Srce joj je bilo istinski slomljeno i sada je bila suočena s novim oporavkom.
Međutim, pet meseci nakon raskida,
Keti i dalje nije mogla da prestane da misli na Riča.
Srce joj je i dalje bilo itekako slomljeno.
Pitanje glasi:
zašto?
Zašto ova neverovatno jaka i odlučna žena
nije bila u stanju da prikupi iste emotivne resurse
koji su joj pomogli da prođe kroz četiri godine tretmana raka?
Zašto se mnogi od nas batrgaju
kada pokušavamo da se oporavimo od slomljenog srca?
Zašto nas isti mehanizmi borbe
zbog kojih savlađujemo razne vrste životnih izazova
tako bedno ostave na cedilu kada nam se slomi srce?
Tokom preko 20 godina privatne prakse,
video sam ljude raznih starosnih dobi i porekla
kako se suočavaju sa svim vidovima raskida
a naučio sam sledeće:
kada vam je slomljeno srce,
oni instinkti na koje se obično oslanjate
će vas iznova voditi stranputicom.
Prosto ne možete da verujete onome što vam mozak govori.
Na primer, znamo iz istraživanja o ljudima sa slomljenim srcem
da je jasno razumevanje toga zašto je veza okončana
veoma važno za našu sposobnost da idemo dalje.
Ipak, iznova i iznova
kada nam pruže prosto i iskreno objašnjenje,
poput onog koje je Rič pružio Keti,
odbacujemo ga.
Slomljeno srce stvara tako dramatičan emotivni bol
da nam mozak govori kako uzrok mora da bude jednako dramatičan.
A taj telesni instinkt je toliko snažan
da može čak i najrazumnije i najuravnoteženije od nas da navede
da smišljamo misterije i teorije zavere
tamo gde ih uopšte nema.
Keti je postala ubeđena da mora da se nešto dogodilo
tokom njenog romantičnog izleta sa Ričom
zbog čega mu se smučila veza,
te je postala opsednuta time da sazna šta je to bilo.
Pa je provodila bezbrojne sate
prolazeći u svom umu kroz svaki minut tog vikenda,
pretražujući po sećanju tragove kojih nije bilo.
Ketin um je obmanuo da pokrene ovaj sumanuti lov na veštice.
Međutim, šta je navodilo da se posveti tome toliko meseci?
Slomljeno srce je daleko podmuklije nego što smo svesni toga.
Postoji razlog zašto nastavljamo da se spuštamo kroz zečje rupe
čak i kad znamo da ćemo se zbog toga osećati gore.
Izučavanja mozga su pokazala
da apstinencija od romantične ljubavi
pokreće iste mehanizme u našem mozgu koji se aktiviraju
kada zavisnici apstiniraju od supstanci, poput kokaina ili opijata.
Keti je krizirala.
A kako nije mogla da ima heroin tj. da zapravo bude sa Ričom,
njen nesvesni um je izabrao metadon tj. njena sećanja s njim.
Njeni instinkti su joj govorili da pokušava da reši misteriju,
međutim, ona je zapravo
tako dobijala svoju dozu.
Zbog toga je tako teško izlečiti slomljeno srce.
Zavisnici znaju da su zavisni.
Znaju kada se drogiraju.
Međutim, ljudi slomljenog srca ne znaju.
Međutim, sada znate.
A ako vam je slomljeno srce ne možete to da ignorišete.
Morate da prepoznate da koliko god da je neodoljiv nagon,
svakim pohodom niz aleju sećanja, svakom porukom koju pošaljete,
svaki sekund koji potrošite uhodeći vaše bivše na društvenim mrežama,
samo hranite vašu zavisnost,
produbljujete emotivni bol
i komplikujete sopstveni oporavak.
Savlađivanje slomljenog srca nije putovanje.
Radi se o bici, a vaš razum je vaše najjače oružje.
Ne postoji objašnjenje za raskid koje će se činiti zadovoljavajućim.
Nikakva racionalizacija ne može da ukloni bol koji osećate.
Zato ne tragajte za njom, ne očekujte je,
prosto prihvatite onu koja vam je ponuđena ili sami za sebe izmislite neku
a potom ostavite pitanje na počinak
jer vam je potreban zaključak kako biste odoleli zavisnosti.
A potrebno vam je i još nešto:
morate da budete spremni da zaboravite,
da prihvatite da je gotovo.
U suprotnom, mozak će se hraniti nadom
i vratiće vas unazad.
Nada može da bude neverovatno destruktivna kad vam je srce slomljeno.
Slomljeno srce je majstor manipulacije.
Lakoća kojom postiže da naš um uradi baš suprotno
od onoga što nam je potrebno da bismo se oporavili
je izvanredna.
Jedna od najuobičajenijih sklonosti koju imamo kad nam je srce slomljeno
je da idealizujemo osobu koja ga je slomila.
Provodimo sate sećajući se njenog osmeha,
kako smo se divno zbog nje osećali,
onog puta kada smo se popeli na planinu i vodili ljubav pod zvezdama.
Sve što se time postiže je da naš gubitak bude još bolniji.
Svesni smo toga.
Ipak dozvoljavamo našem umu da vrti najveće hitove jedan za drugim,
kao da smo taoci sopstvene pasivno-agresivne Spotifaj liste.
(Smeh)
Zbog slomljenog srca te misli će da vam iskrsavaju u umu.
Pa, kako biste izbegli idealizovanje, morate da ih uravnotežite
sećajući se njenog mrštenja, ne samo njenog osmeha,
koliko ste se loše zbog nje osećali,
činjenice da ste nakon vođenja ljubavi, zalutali spuštajući se niz planinu,
da ste se prepirali kao ludi i niste razgovarali dva dana.
Svojim pacijentima govorim da sastave iscrpnu listu
svih načina na koje je ta osoba bila pogrešna za vas,
svih loših kvaliteta, svih sitnih mana
i da to potom drže u telefonu.
(Smeh)
I čim sastavite listu,
morate da je koristite.
Kada čujem ma nagoveštaj idealizovanja
ili nagoveštaj daška nostalgije tokom seansi,
kažem: "Telefon, molim."
(Smeh)
Vaš um će pokušati da vam kaže da je bila savršena.
Međutim, nije, niti je veza to bila.
A ako želite da je zaboravite, morate da se podsećate na to,
često.
Niko od nas nije imun na slomljeno srce.
Moj pacijent Migel je imao 56 godina, stariji je direktor u softverskoj firmi.
Pet godina nakon što mu je supruga umrla,
konačno je osetio da je spreman da se ponovo zabavlja.
Uskoro je upoznao Šeron,
i usledila je uzbudljiva romansa.
Nakon mesec dana, upoznali su jedno drugo sa njihovom odraslom decom,
a nakon dva meseca su počeli zajedno da žive.
Kada se sredovečni ljudi zabavljaju, oni ne dangube.
To je kao kad bi se "Ljubav, zapravo" ukrstila sa "Brzim i žestokim".
(Smeh)
Migel je bio srećan kako godinama nije bio.
Međutim, noć uoči njihove prve godišnjice,
Šeron ga je ostavila.
Odlučila je da se preseli na Zapadnu obalu kako bi bila bliže deci,
a nije želela vezu na daljinu.
Migel je bio u potpunosti zatečen i krajnje razoren.
Jedva da je mogao da funkcioniše na poslu mnogo, mnogo meseci,
i kao posledica toga umalo je ostao bez posla.
Još jedna posledica slomljenog srca je što osećanje usamljenosti i bola
može značajno da ugrozi naše intelektualno funkcionisanje,
naročito tokom izvođenja složenih zadataka koji uključuju logiku i rasuđivanje.
Privremeno nam umanjuje količnik inteligencije.
Međutim, nije samo intezitet Migelove patnje
zbunjivao njegove poslodavce;
radilo se o trajanju.
Migel je i sam bio zbunjen ovim,
i zaista prilično posramljen zbog toga.
"Šta nije u redu sa mnom?" upitao me tokom naše seanse.
"Kakva to odrasla osoba potroši skoro godinu
na prevazilaženje jednogodišnje veze?"
Zapravo, kod mnogih je tako.
Slomljeno srce sadrži sve oznake tradicionalnog gubitka i bola:
nesanica, nametljive misli,
disfunkcija imunog sistema.
Četrdeset procenata ljudi doživljava klinički izmerljivu depresiju. Slomljeno srce je složena psihološka povreda.
Utiče na nas na gomilu načina.
Na primer, Šeron je bila i veoma društvena
i veoma aktivna.
Organizovala je večere kod kuće svakog vikenda.
Ona i Migel su išli na kampovanja sa drugim parovima.
Iako Migel nije bio religiozan,
pratio je Šeron u crkvu svake nedelje,
gde je prihvaćen od strane pastve.
Migel nije samo izgubio devojku;
izgubio je celokupan društveni život,
podršku zajednice iz Šeronine crkve.
Izgubio je identitet sebe kao para.
Sad, Migel je spoznao da je raskid ostavio ogromnu prazninu u njegovom životu,
međutim nije uspeo da spozna
da je ostavio mnogo više od jedne.
A to je krucijalno,
ne samo jer objašnjava zašto slomljeno srce može da bude tako razorno,
već zato što nam saopštava kako da ozdravimo.
Da biste izlečili slomljeno srce,
morate da prepoznate praznine u svom životu i da ih popunite,
i mislim na sve njih.
Praznine u vašem identitetu:
morate nanovo da utvrdite ko ste i šta vam je važno u životu.
Praznine u vašem društvenom životu,
propuštene aktivnosti, čak i prazan prostor na zidu
gde su nekad visile slike.
Međutim, ništa od toga neće vredeti
ukoliko ne sprečite greške koje vas mogu vratit unazad,
bespotrebna traganja za objašnjenjima,
idealizacija bivših, umesto fokusiranja na to koliko su bili pogrešni za vas,
prepuštanje mislima i ponašanjima koja im i dalje daju glavnu ulogu
u vašem sledećem poglavlju života
u kom bi trebalo da budu statisti.
Prevazilaženje slomljenog srca je teško,
no ako odbijete da vas vaš um obmanjuje i preduzmete korake ka iscelenju,
možete značajno da umanjite patnju.
I nećete samo vi imati korist od toga.
Bićete dostupniji vašim prijateljima,
angažovaniji sa porodicom,
da ne pominjemo milijarde dolara kompromitovane produktivnosti
na radnom mestu, koja može da se izbegne.
Pa, ako znate nekoga čije je srce slomljeno,
imajte samilosti,
jer je otkriveno da je društvena podrška važna za njihov oporavak.
I imajte strpljenja
jer će im trebati duže da nastave nego što vi mislite da hoće.
A ako vi patite,
znajte sledeće:
teško je, radi se o bici unutar vašeg sopstvenog uma,
i morate da budete istrajni da biste pobedili.
Međutim, imate oružja.
Možete da se borite.
I zacelićete.
Hvala vam.
(Aplauz)