Prevodilac: Milenka Okuka Lektor: Mile Živković
Kris Anderson: Ilone, hej, dobro došao opet na TED.
Lepo je što si ovde.
Ilon Mask: Hvala na pozivu.
KA: Dakle, u narednih oko pola sata,
provešćemo neko vreme
istražujući tvoju viziju toga koliko bi budućnost mogla da izgleda uzbudljivo,
zbog čega je, valjda, prvo pitanje malčice ironično:
zašto zabušavaš?
IM: Da.
To često pitam samog sebe.
Pokušavamo da iskopamo rupu ispod Los Anđelesa
s ciljem da stvorimo početak
nečega što će, nadamo se, biti 3D mreža tunela
kako bi se olakšalo zakrčenje.
Dakle, trenutno je saobraćaj nešto najiritantnije.
Pogađa ljude u svim delovima sveta.
Toliko vam oduzima od života.
Užasno je.
Naročito je užasno u Los Anđelesu.
(Smeh)
KA: Mislim da si sa sobom poneo
prvu vizualizaciju ovoga koja je ikad prikazana.
Mogu li to da pokažem?
IM: Da, apsolutno. Dakle, ovo je prvi put -
Prosto da pokažem o čemu pričamo.
Dakle, nekoliko ključnih stvari koje su važne
kad imate 3D mrežu tunela.
Prvo - morate da budete u stanju
da integrišete ulaz i izlaz iz tunela
besprekorno sa gradskim tkanjem.
Uz lift,
neku vrstu nosača za automobile, koji je na liftu,
možete da integrišete ulaze i izlaze u i iz mreže tunela,
upotrebom svega dva parking mesta.
Potom automobil stigne na nosač.
Tu brzina nije ograničena,
mi ga dizajniramo da može da ide 200 kilometara na sat.
KA: Koliko?
IM: 200 kilometara na sat ili oko 130 milja na sat.
Pa, trebalo bi da možete da stignete, recimo, od Vestvuda do LAX-a
za šest minuta - pet, šest minuta.
(Aplauz)
KA: Moguće da će provbitna verzija
da bude zasnovana na nekom vidu putarine.
IM: Da.
KA: Što, valjda, ublažava nešto saobraćaja
sa ulica na površini, takođe.
IM: Dakle, ne znam da li su ljudi primetili na snimku,
ali ne postoji stvarno ograničenje koliko nivoa tunela možete da imate.
Možete ići daleko više u dubinu nego što možete u visinu.
Najdublji rudnici su daleko dublji nego što su najviše zgrade visoke,
te možete da olakšate bilo koji proizvoljni stepen gradskog zakrčenja
uz 3D mrežu tunela.
Ovo je veoma važno.
Ključna kritika na račun tunela je da ako dodate jedan sloj tunela,
to bi prosto olakšalo gužve, popunilo bi se
i ponovo biste bili na početku sa gužvom.
Ali mogli biste da imate bezbroj tunela,
bezbroj nivoa.
KA: Ali ljudi - gledano tradicionalno, kopanje je izuzetno skupo,
i to bi zaustavilo ovu ideju.
IM: Da.
Pa, u pravu su.
Da vam dam jedan primer, podzemna produžnica u Los Anđelesu,
koja je - mislim da je duga četiri kilometra,
upravo je završena za dve milijarde dolara.
Otprilike se radi o milijardi dolara po 1,6 km da se napravi podzemna u LA.
A ovo nije najkorisnija podzemna na svetu.
Pa, da, obično je prilično teško kopati tunele.
Mislim da nam je potreban bar desetostruki napredak
u ceni po kilometru tunela.
KA: A kako možete to da postignete?
IM: Zapravo, ako uradite samo dve stvari,
dostigli biste otprilike napredak za red velične,
a mislim da možete više od toga.
Pa, prvo što treba da uradite je da skratite prečnik tunela
za faktor od dva ili više.
Dakle, tunel sa jednom trakom, prema propisima,
mora da ima prečnik od 8, možda 8,5 metara
kako bi ostao prostor u slučaju nesreće i za vozila hitne pomoći,
kao i dovoljno ventilacije za vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Međutim, ako suzite taj prečnik na ono na šta mi ciljamo,
a to je 3,7 metara, što je sasvim dovoljno da električni nosač prođe,
umanjili ste prečnik za faktor od dva
a prostor poprečnog preseka za faktor od četiri,
a cena kopanja tunela je srazmerna poprečnom preseku.
Te je to otprilike unapređenje za pola reda veličine.
Trenutno mašine kopaju tunele polovinu vremena, potom se zaustavljaju,
a preostalo vreme se troši na ojačavanje
zidova tunela.
Pa ako umesto toga dizajnirate mašinu
da obavlja konstantno kopanje i ojačavanje,
time ćete postići napredak za faktor od dva.
Saberite to sve i imaćete faktor od osam.
Takođe, ove mašine nisu ni blizu granice svoijih termalnih moći,
te možete bitno uvećati snagu mašina.
Mislim da možete postići bar faktor od dva,
možda faktor od četiri ili pet povrh toga.
Te smatram da imamo prilično direktan niz koraka
da stignemo do napretka od više od jednog reda veličine
u ceni po kilometru,
a zapravo naš cilj je -
imamo puža ljubimca, po imenu Gari,
nazvan je po pužu Gariju iz "Saut Parka",
mislim, pardon, "Sunđer Boba Kockalonea".
(Smeh)
Dakle, Gari je u stanju -
trenutno može da ide 14 puta brže
od mašine za kopanje tunela.
(Smeh)
KA: Želite da pobedite Garija.
IM: Želimo da pobedimo Garija.
(Smeh)
On nije strpljiv mališa,
a to bi bio uspeh.
Uspeh je pobeda nad pužem.
KA: Ali mnogi ljudi kad zamišljaju, sanjaju gradove budućnosti,
zamišljaju da je zapravo rešenje u letećim automobilima, dronovima itd.
Ide se iznad zemlje.
Zašto to nije bolje rešenje?
Uštedite sve te troškove kopanja?
IM: Tačno. Ja sam za leteće stvari.
Očigledno, pravim rakete, te mi se sviđaju stvari koje lete.
Ne radi se o urođenoj predrasudi protiv letećih stvari,
ali imamo izazov kod letećih auta
zbog toga što će biti prilično bučna,
snaga vetra koju će da stvaraju će da bude veoma velika.
Recimo, ako vam nešto leti iznad glave,
čitava gomila letećih auta koja ide tamo i ovamo,
ne radi se o situaciji koja umanjuje anksioznost.
(Smeh)
Ne razmišljate u sebi: "Pa, danas se osećam bolje."
Razmišljate: "Da li su servisirali radkapnu
ili će da spadne i giljotinira me?"
Slične stvari.
KA: Dakle, tvoja vizija
gradova budućnosti uključuje ovu bogatu, 3D mrežu tunela ispod njih.
Da li je ovo u vezi sa Hiperlupom?
Možeš li da primeniš ove tunele kod ideje sa Hiperlupom
koju si objavio pre nekoliko godina?
IM: Da, nekako smo se petljali
neko vreme oko Hiperlupa.
Sagradili smo test stazu za Hiperlup blizu Spejs iksa,
samo za takmičenje za studente,
kako bismo ohrabrili inovativne ideje u saobraćaju.
I zapravo je na kraju to ispalo najveća vakuumska komora na svetu
posle velikog hadronskog sudarivača,
prema zapremini.
Te je bilo veoma zabavno baviti se time, ali to je bilo nekako poput dokolice,
a onda smo pomislili da bismo mogli -
pa smo napravili malena gurajuća auta da guraju studentske šasije,
ali ćemo pokušati da proverimo koliko brzi gurači mogu da budu,
kad ne guraju nešto.
Pa smo oprezno optimistični,
bićemo brži od najbržeg superbrzog voza u svetu
čak i u rasponu od 1,3 kilometra.
KA: Opa. Odlične kočnice.
IM: Da, mislim, to je - da.
Ili će se razbiti u paramparčad ili će da ide prilično brzo.
KA: Ali onda možeš da zamisliš Hiperlup u tunelu
kako se proteže velikim udaljenostima.
IM: Upravo.
Posmatrajući tehnologiju kopanja tunela,
ispada da, kako biste napravili tunel,
morate -
Kako biste blokirali podzemne vode,
obično morate da dizajnirate zid tunela da izdrži
pritisak od oko pet ili šest atmosfera.
Pa, prelazak na vakuum je tek pritisak od jedne atmosfere,
ili blizu vakuuma.
Te, zapravo, nekako se ispostavlja da automatski,
ako sagradite tunel koji je dovoljno jak da odoleva podzemnim vodama,
automatski je u stanju da izdrži vakuum.
KA: Ha.
IM: Dakle, da.
KA: Dakle, ti možeš da zapravo zamisliš
koje je dužine tunel iz Ilonove budućnosti kojim saobraća Hiperlup?
IM: Mislim da ne postoji stvarno ograničenje dužine.
Možete da kopate koliko želite.
Mislim da ako biste se namerili na nešto
kao Hiperlup od Vašingtona do Njujorka,
mislim da biste verovatno želeli da idete pod zemljom celim putem
jer se radi o gusto naseljenoj oblasti.
Idete ispod mnogo zgrada i kuća,
a ako idete dovoljno duboko,
ne možete da detektujete tunel.
Ponekad ljudi misle, pa, biće prilično iritantno,
ako iskopaju tunel ispod moje kuće.
Ako je taj tunel iskopan
više od tri ili četiri prečnika tunela ispod vaše kuće,
nećete biti u stanju da detektujete da se uopšte kopa.
Zapravo, ako ste u stanju da detektujete kopanje tunela,
kakvu god spravu koristili,
izraelska vojska će da vam da gomilu novca za tu spravu,
jer pokušavaju da detektuju Hamasove tunele,
kao i od carinsko-graničnih jedinica SAD-a koje pokušavaju da otkriju tunele droge.
Dakle, u stvarnosti
zemlja je neverovatno dobra u apsorbovanju vibracija,
a čim je tunel na dubini ispod određenog nivoa,
nemoguće ga je detektovati.
Možda kad biste imali veoma osetljiv seizmički instrument,
mogli biste da ga detektujete.
KA: Dakle, osnovao si novu firmu za to,
zove se Boring kompani.
Fino. Veoma smešno.
(Smeh)
IM: Šta je u tome smešno?
(Smeh)
KA: Koliko ti vremena oduzima?
IM: Otprilike...
dva ili tri procenta.
KA: Kupio si hobi.
Ovako izgleda hobi za Ilona Maska.
(Smeh)
IM: Mislim, ziasta jeste, kao -
U suštini radi se o pripravnicima i ljudima koji to rade honorarno.
Kupili smo polovnu mehanizaciju.
Nekako se usputno petljamo time, ali dobro napreduje, stoga -
KA: Dakle, nešto veći deo tvog vremena
oduzima elektrifikacija automobila i saobraćaja putem Tesle.
Da li je jedna od motivacija za projekat tunela
razumevanje da zapravo,
u svetu u kom su automobili električni i samoupravljajući,
možda će doći do još većeg broja automobila na putevima
u bilo kom momentu nego što ih trenutno ima?
IM: Da, upravo.
Mnogi ljudi misle da ako napravimo autonomne automobile,
da će da idu brže i da će to olakšati gužve.
I do nekog stepena to će da bude tako,
ali čim dobijete zajednička autonomna auta gde je mnogo jeftinije ići autom
i možete ići od tačke do tačke,
pristupačnost putovanja autom će da bude veća od putovanja autobusom.
Koštaće manje od karte za autobus.
Dakle, količina vožnje koja će da se desi će da bude mnogo veća od zajedničkog auta
i zapravo će saobraćaj da bude još gori.
KA: Osnovao si Teslu u cilju ubeđivanja sveta
da je elektrifikacija budućnost automobila,
a pre nekoliko godina, ljudi su ti se smejali.
Sad, baš i ne.
IK: U redu.
(Smeh)
Ne znam. Ne znam.
KA: Ali zar nije tačno da su skoro svi proizvođači automobila
najavili ozbiljne planove elektrifikacije
u kratkoročnoj do srednjeročnoj budućnosti?
IM: Da. Da.
Mislim da skoro svi proizvođači automobila imaju neki program za električna vozila.
Variraju u ozbiljnosti.
Neki su veoma ozbiljni povodom potpunog prelaska na struju,
a neki se samo površno time bave.
A neki su, za čudo, i dalje na tragu gorivnih ćelija,
ali mislim da to neće trajati dugo.
KA: Ali zar nemaš osećaj, pak, Ilone,
da možeš prosto proglasiti pobedu i reći, znaš: "Uspeli smo."
Neka svet pređe na struju, a ti ćeš da se usredsrediš na druge stvari?
IM: Da.
Nameravam da se zadržim na Tesli dokle god mogu da zamislim u budućnosti,
i ima tu mnogo uzbudljivih stvari koje stižu.
Očito, uskoro izlazi model 3.
Otkrićemo Teslin polukamion.
KA: U redu. Stići ćemo do toga.
Dakle, model 3 bi trebalo da izađe oko jula.
IM: Da, dobri su izgledi da će proizvodnja krenuti u julu.
KA: Opa.
Jedna od stvari oko koje su ljudi veoma uzbuđeni
je to da ima autopilota.
A ti si postavio snimak pre nekog vremena
pokazujući kako će ta tehnologija da izgleda.
IM: Da.
Očito imamo autopilota trenutno u modelu S.
KA: Šta vidimo ovde?
IM: Da, ovde koristimo samo kamere i GPS.
Ovde se ne koristi LIDAR, niti radar.
Samo koristimo pasivnu optiku, a to u suštini ljudi koriste.
Trebalo bi čitavim sistemom puteva da upravljamo
pasivnom optikom ili kamerama,
te čim rešite problem kamera
ili vida,
rešili ste samoupravljanje.
Ako ne rešite problem vida, nemate rešenje.
Stoga smo se toliko usredsredili na nabavku vizuelne neuronske mreže
koja je veoma efikasna na putnim uslovima.
KA: Tačno. Mnogi drugi se odlučuju za LIDAR.
Ti želiš kamere plus radar i to je sve.
IM: Možeš u potpunosti da budeš superčovek samo sa kamerama.
Verovatno možeš da budeš deset puta bolji od ljudi,
samo s kamerama.
KA: Dakle, novi automobili koje trenutno prodaju imaju u sebi osam kamera.
Još uvek ne mogu da postignu to što je ovde prikazano.
Kada će moći to da urade?
IM: Mislim da smo i dalje na dobrom putu da uspemo preći državu
od LA do Njujorka do kraja godine, u potpunosti samoupravljajući.
KA: U redu, dakle, do kraja godine, kažeš,
neko će sesti u Teslu, bez dodirivanja volana,