speak academy, Lesson 3.2 Part II Serbian Language - How to Build PRESENT

Lesson 3.2 Part II Serbian Language - How to Build PRESENT

PREZENT

Sad je vreme da naučimo kako se gradi prezent.

U srpskom jeziku prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka (prezentska osnova + nastavci).

Prezentsku osnovu dobijamo tako što od prvog lica množine prezenta odbijemo nastavak –mo, recimo ako imamo glagol trčati:

Mi trčimo

Osnova je trči-.

Njoj dodajemo nastavke.

Nastavci su sledeći:

Oni pričaju.

Oni vuku.

Oni trče.

Kada se koji od ova tri nastavka upotrebljava, govorićemo u nekoj od narednih lekcija.

Glagol zvati se u prezentu (potvrdni oblik)

Glagol imati (prezent, potvrdni oblik)

Da bismo dobili odrični oblik glagola, dodaćemo ispred rečcu ne. Rečca ne piše se odvojeno od glagola.

Ja se ne zovem Marija. Ja se zovem Aleksandra.

Ali, kod glagola imati, rečca ne piše se spojeno sa glagolom.

Lesson 3.2 Part II Serbian Language - How to Build PRESENT |||||||строить (1)|настоящее время |||||how||Build|present |||||Як||Будувати|теперішній час Lektion 3.2 Teil II Serbische Sprache – Wie man PRESENT aufbaut Μάθημα 3.2 Μέρος II Σερβική Γλώσσα - Πώς να δημιουργήσετε το ΠΑΡΟΝ Lesson 3.2 Part II Serbian Language - How to Build PRESENT Lección 3.2 Parte II Idioma serbio: cómo construir PRESENTE Leçon 3.2 Partie II Langue serbe - Comment construire le PRÉSENT Lezione 3.2 Parte II Lingua serba - Come costruire PRESENT Урок 3.2 Часть II Сербский язык – Как построить настоящее время Ders 3.2 Kısım II Sırp Dili - PRESENT Nasıl Oluşturulur 课 3.2 第二部分塞尔维亚语 - 如何构建现在时

PREZENT презент (1) Présent present подарунок

Sad je vreme da naučimo kako se gradi prezent. ||||учимся|||строится| Now||time||learn|||builds|present tense Сумно||||вивчимо як|||будується презент| Jetzt ist es an der Zeit zu lernen, wie man ein Geschenk bastelt.

U srpskom jeziku prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka (prezentska osnova + nastavci). |||||||основы настоящего времени|||суффиксов|основа настоящего||суффиксы ||||||||base verbale||terminaisons||| |||||||present tense|base||endings|present|base|endings (1) |||||||теперішній|основа||закінчень|презентна|основа|закінчення дієслів ||||||||grundlag||||| In the Serbian language, the present tense is built from the present stem and continuations (present stem + continuations).

Prezentsku osnovu dobijamo tako što od prvog lica množine prezenta odbijemo nastavak –mo, recimo ako imamo glagol trčati: ||получаем|||||||настоящее время|отбрасываем|окончание|мы||||| |base du présent|obtenons|||||personne||||terminaison|||||| present|basis|we get|"by"|||first|first person plural|plural|present|we remove|ending|we|for example|if|we have|verb|"to run" Презентну|основу|отримуємо|||||||презент|відкидаємо||мої|наприклад||||бігти ||||||||flertallet|præsentum|||||||| We get the present base by removing the suffix -mo from the first person plural of the present, for example if we have the verb to run:

Mi trčimo |мы бегаем |we run |бігаємо We are running

Mi trčimo |run We are running

Osnova je trči-. ||бегать La base|| ||run ||бігти The basis is run-.

Nastavci su sledeći: ||suivants The suffixes||next ||наступні The sequels are as follows:

Oni pričaju. |speak |говорять They are talking.

Oni vuku. |тянут |pull |тягнуть de| They pull.

Oni trče. |они бегут |are running |вони бігають

Kada se koji od ova tri nastavka upotrebljava, govorićemo u nekoj od narednih lekcija. ||||||||||||следующих| Quand||lequel||||suffix|utilise|||||prochaines| ||which||||suffix|is used|we will talk||one of||upcoming|lessons ||||||продовження|використовується|говоритимемо||якійсь||наступних| We will discuss when any of these three endings are used in one of the following lessons.

Glagol zvati se u prezentu (potvrdni oblik) |||||утвердительный (1)|форма 1 Verbe s'appeler présent|s'appeler||||affirmatif|forme affirmative |to call||||affirmative| |||||підтверджувальний| The verb to be called in the present tense (affirmative form)

Glagol imati (prezent, potvrdni oblik) |||affirmative|form The verb to have (present, affirmative form)

Da bismo dobili odrični oblik glagola, dodaćemo ispred rečcu ne. Rečca ne piše se odvojeno od glagola. |чтобы||отрицательный|||добавим||частица|не|||||отдельно|| ||obtenu|négatif|||||particule ne||||||séparément|| |we|get|negative|||we will add|in front of|particle||particle||||separately|| ||отримали||||додамо||частка не||||||окремо|| |||negativt||||||||||||| To get the negative form of the verb, we will add the word 'not' in front of it. The word 'not' is written separately from the verb.

Ja se ne zovem Marija. Ja se zovem Aleksandra. ||||Maria|||| ||||Марія|||| My name is not Marija. My name is Aleksandra.

Ali, kod glagola imati, rečca ne piše se spojeno sa glagolom. ||||||||слитно|| ||||particule ne||||attaché|| |about|verb||||||||verb |з контекстом|||||||||дієсловом ||||||||sammen||verbet But, with the verb to have, the word is not written in conjunction with the verb.