Podcast EP001: Marija Đorđić i Žarko Ptiček (6)

A to da li ćete uspeti sa nekim da konkretno ugovorite nešto zavisi od vaših pregovaračkih veština i od vaših trenutnih mogućnosti, a manje zavisi od toga da li imate na strani pravnika ili nemate.

Takođe, jako bitna stvar, nisu svi ugovori formalni. Kod nas je dosta zastupljeno mišljenje da je ugovor samo ako piše da je ugovor, ako je to na papiru i ako sadrži potpise. Što je još gore neki misle da ugovor proizvodi pravno dejstvo samo ako je overen kod notara, a sve ostalo da ne važi kao da se nije ni desilo. To je potpuno netačno. Zakonom o obligacionim odnosima definisano je načelo koje kaže ”Svi ugovori su neformalni” – to znači da se mogu zaključivati bez bilo kakve određene forme – usmeno, pisanim putem, dimnim signalima… na bilo koji način. Ugovor nastaje onog momenta kada dođe do saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora. Zakon ne kaže ukoliko dva ili više lica potpišu. To nije momenat nastanka ugovora. Zakonom se samo za određene vrste ugovora propisuje forma zaključenja i ti ugovori se zovu formalni ugovori. Svi ostali su nefomalni i jedino ste u problemu ukoliko formalni ugovor pokušate da zaključite na neformalan način.

Konkretan primer. Zakon o radu definiše da se Ugovor o radu zaključuje u pisanoj formi i propisuje broj primeraka – dva za poslodavca, jedan za zaposlenog. To je minimum minimuma. Dakle, vi Ugovor o radu ne možete da zaključite usmeno. Pitanje – da li morate da overite ugovor o radu kod notara? Ne, zato što zakon propisuje ovu formu.

Zamislite da odete u pekaru i kupite burek ili kiflu i morate da overavate kod notara kupoprodajni ugovor za kiflu. Znam da bi nekima bilo užasno mnogo posla, ali to je ugovor kojim vi dajete novac, dobijate robu – svi bitni elementi su tu – cena je tu, predmet je tu. Znači, kupovina kifle, piše koliko košta, vi date novac, zaključili ste ugovor o kupoprodaji kifle. To je neformalan ugovor. Sve ostalo je formalno samo ako je zakonom propisano kao takvo.

Šta je jako dobro u celoj situaciji. Ugovori u privredi su po pravilu neformalni, ali da bi mogli da se setimo šta smo i kako hteli, da bi mogli da prikažemo nekom trećem ili sami sebi posle X godina saradnje šta ustvari piše, dobro je da taj dogovor piše. I u jednom društvu kao što je naše, ja mogu da razumem zašto se traži da se ugovori sačinjavaju u pisanom obliku upravo iz ovog razloga podsećanja na to šta je bila volja ugovornih strana.

Takođe, danas postoje i sudske presude u tom smislu, ugovore možete punovažno zaključiti i putem mejla. Zakon o elektronsom dokumentu daje punu pravnu snagu i dokumentima koji su nastali u elektronskom obliku. Tačnije, ne može im se oduzeti pravna snaga i validnost samo zato što su nastali u elektronskom obliku.

Ako vi razmenite mejlove o tome da želite da kupite kiflu: ”E, došao bih teba mi 20 kifli. Cena je ta i ta” i vaša pekara vam odgovori ”Ok” mejlom, to je ugovor bez daljeg.

To su stvari oko kojih je potrebno da vodite račune.

Prvo je potrebno da razgraničite vaša polja na kojima delujete. Nešto je unutrašnje, nešto je ka spolja nešto je ka državi.

Da unutar svakog od tih polja imate tačno definisan, ne mogu da kažem fokus, ali barem okvir u kojem znate da možete da se krećete i da znate makar šta ne želite.

I onda to odgovarajućom formom, kad kažemo odgovarajućom primenjivom formom, dakle ono što je zakon propisao ili pisanim putem tamo gde je neformalno, a želite da se obezbedite da možete da se podsetite, da na taj način zaključujete vaše pravne poslove.

Još jedna stvar koja je specifična to je vaš biznis tokom vremena će imati, kao produkt, dosta prava i obaveza. I vrednost vašeg biznisa u nekom momentu može biti sagledavana od strane nekoga ko želi da kupi ili uloži u njega, poslaće nekoga da se radi new diligence – knjigovođu ili advokatsku kancelariju da pregledaju šta je to što ste vi radili, da li je to ono što vi predstavljate da prodajete ili da li je to predmet investicije. Na ovaj način, ako se krećete u zakonskim okvirima i imate ugovor, upravo dokazujete šta je to što imate, ali samim tim podižete vrednost vaše kompanije. Zato što bilo ko u bilo kom momentu može da uzme i sagleda trenutno stanje i vidi ovde imamo neke neizvršene obaveze, ovo nam je u toku – ne govorim o knjigovodstvenim već o pravnim veličinama – možemo da računamo da, ako završimo ovaj prijekat da ćemo dobiti još toliko para i tako dalje.

Dakle, to su stvari na koje, ako se krene od početka da se obraća pažnja, neverovatno je koliko se podiže sama vrednost tog vašeg biznis poduhvata.

Ivan Minić: Hvala Žarko, hvala Marija. Ovo je bila prva epizoda, sa nama su bili Žarko Ptiček i Marija Đorđić prvi put, ali sigurno ne i poslednji. Molim vas sve da pošaljete svoje komentare na ovu epizodu i teme koje smo obradili i da pošaljete predloge o čemu bi smo mogli ponovo da pričamo sa njima ili sa nekim drugim gostima, kao i da predložite koga bi smo mogli da pozovemo u nekoj od narednih epizoda. Hvala.