2.10. Hari Poter i Dvorana tajni - Pomahnitala Bladžerka (1)
10. Pomahnitala Bladžerka Posle nesrećne epizode s vílicama, profesor Lokhart više nije donosio živa stvorenja na čas. Umesto toga, čitao im je odlomke iz svojih knjiga, a ponekad bi i odglumio neke dramatičnije delove. Obično je birao Harija da mu pomaže u tim dramatizacijama. Hari je dosad bio prisiljen da glumi prostog seljaka iz Transilvanije koga je Lokhart izlečio od Brbljajuće kletve, jetija s prehladom glave i vampira koji, nakon što se Lokhart s njim obračunao, nije mogao da jede ništa više osim zelene salate. Na sledećem času Odbrane od Mračnih veština izveo je Harija ispred razreda da bi Hari ovoga puta glumio vukodlaka. Da nije imao jak razlog da Lokhart ostane dobro raspoložen, odbio bi to da učini. – Jedan lep, gromoglasni urlik, Hari – baš tako – a onda, verujte, skočio sam na njega – ovako – tresnuo ga o pod – eto tako – i uspeo da ga držim dole jednom rukom – a drugom sam mu stavio čarobni štapić pod grlo – i onda sam skupio svu preostalu snagu, i izveo neizmerno komplikovanu Homomorfnu čin – on ispusti žalostan jecaj – hajde, Hari – malo piskavije – dobro – krzno nestade, zubi se smanjiše – i ponovo postade čovek. Jednostavno, a ipak delotvorno – i još jedno selo će me zauvek pamtiti kao junaka koji ih je oslobodio od užasa napada vukodlaka jednom mesečno. Oglasi se zvono i Lokhart ustade. – Za domaći: napišite pesmu o mojoj pobedi nad strašnim Vaga-Vaga vukodlakom! Ko napiše najbolju pesmicu dobiće potpisani primerak knjige Magični ja. Učenici počeše da odlaze. Hari se vrati u zadnji deo učionice, gde su ga čekali Ron i Hermiona. – Spremni? – promrmlja Hari. – Sačekajte dok svi odu – reče Hermiona nervozno. – U redu... Ona priđe Lokhartovom stolu, grčevito stiskajući list papira u ruci. Hari i Ron su je u stopu pratili. – Ovaj... profesore Lokhart? – promuca Hermiona. – Htela sam... da uzmem ovu knjigu iz biblioteke. Samo kao dodatnu lektiru. – Ona ispruži list papira, neznatno drhtavom rukom. – Ali stvar je u tome što se ona nalazi u Zabranjenom odeljku biblioteke, stoga mi treba potpis profesora – sigurna sam da bi mi pomogla da bolje razumem ono što ste rekli o sporodelujućim otrovima u Lutanju sa zlodusima... – A, Lutanje sa zlodusima! – reče Lokhart, uzimajući papirić iz Hermionine ruke, i široko joj se osmehnu. – Moja možda najomiljenija knjiga. Jeste li uživali u njoj? – O, da – reče Hermiona žustro. – Strašno pametno, kako ste poslednjeg zloduha zarobili pomoću cediljke za čaj... – Pa, siguran sam da mi niko neće zameriti ako najboljoj učenici generacije pružim malo dodatne pomoći – reče Lokhart srdačno, i izvuče ogromno paunovo pero. – Da, lepo je, zar ne? – reče on, pogrešno protumačivši izraz gnušanja na Ronovom licu. – Obično ga čuvam za potpisivanje knjiga. On naškraba ogroman vijugav potpis na preporuku, i vrati je Hermioni. – Nego, Hari – reče Lokhart, dok je Hermiona savijala preporuku nespretnim prstima, i ubacivala je u torbu – ako se ne varam, sutra je prva utakmica kvidiča u sezoni? Grifindor protiv Sliterina, je li tako? Čujem da si koristan igrač. I ja sam bio Tragač. Pozvali su me da igram za reprezentaciju, ali više sam voleo da svoj život posvetim istrebljivanju Mračnih sila. Međutim, ako ti ikada zatreba privatni trening, ne ustručavaj se da me zamoliš. Uvek mi je drago da prenesem svoje umeće manje veštim igračima... Hari nesigurno pročisti grlo, a onda požuri napolje za Ronom i Hermionom. – Ne mogu da verujem – reče, dok su sve troje razgledali potpis na preporuci – nije čak ni pogledao koju knjigu tražimo. – To je zato što je skot bez mozga – reče Ron. – Baš nas briga, dobili smo ono što nam je trebalo. – On nije skot bez mozga – reče Hermiona piskavo, dok su gotovo trčali ka biblioteci. – Samo zato što je rekao da si najbolja učenica generacije... Oni se utišaše kad stupiše u prigušen mir biblioteke. Madam Pins, bibliotekarka, bila je mršava razdražljiva žena koja je ličila na neuhranjenog lešinara. – Napici najdejstveniji? – ponovi ona sumnjičavo, pokušavajući da uzme preporuku od Hermione, ali je Hermiona nije puštala. – Da li bih mogla da je zadržim? – upita ona bez daha. – Ma, daj – reče Ron, istrgnuvši je iz njene ruke i gurnu je ka Madam Pins. – Nabavićemo ti drugi autogram. Lokhart će potpisati bilo šta ukoliko mu to dovoljno dugo stoji u mestu. Madam Pins pridiže preporuku ka svetlu, rešena da prepozna falsifikat, ali preporuka prođe proveru. Ona se iskrade između visokih polica i vrati se posle nekoliko minuta noseći veliku knjigu plesnivog izgleda. Hermiona je pažljivo stavi u torbu, i oni odoše, trudeći se da ne idu prebrzo ili bar da ne liče na krivce. Pet minuta kasnije opet su bili zabarikadirani u neispravnom kupatilu Jecajuće Mirte. Hermiona je osporavala Ronove primedbe ukazujući da je to poslednje mesto gde bi iko pri zdravoj pameti otišao, tako da im je bila zagarantovana privatnost. Jecajuća Mirta je bučno plakala u svom separeu, ali oni su je ignorisali, kao i ona njih. Hermiona oprezno otvori Napitke najdejstvenije, i sve troje se nadviše nad umrljanim stranicama. Na prvi pogled je bilo jasno zašto se nalazi u Zabranjenom odeljku. Neki od napitaka imali su takve posledice da je i sama pomisao na njih bila jeziva, a bilo je i nekih vrlo neprijatnih ilustracija, uključujući crtež nekog čoveka čija je nutrina bila izvrnuta napolje, čini se, i sliku veštice kojoj je iz glave izbijalo još nekoliko pari ruku. – Evo ga – reče Hermiona uzbuđeno, čim je pronašla stranicu s naslovom Višesokovni napitak. Bila je ukrašena crtežom ljudi koji su bili usred preobražaja u nekog drugog. Hari se iskreno nadao da je umetnik izmislio izraze dubokog bola na njihovim licima. – Ovo je najsloženiji napitak koji sam ikada videla – reče Hermiona dok su brzo pregledali recept. – Muve čipkastih krila, pijavice, židak korov i čvornovata trava – promrmlja ona, prstom prelazeći po spisku sastojaka. – Pa, oni su dosta laki, ima ih u ormančiću sa đačkim zalihama, možemo sami da se poslužimo. Oooo, vidi, dvorogov rog u prahu – ne znam gde ćemo to da nađemo... iseckana koža drekavca – i za to ćemo se dovijati – i, naravno, delić onog u koga hoćemo da se pretvorimo. – Molim? – reče Ron oštro. – Kako to misliš delić onoga u koga se pretvaramo? Ja neću da pijem ništa što u sebi sadrži Krebove nokte... Hermiona nastavi, kao da ništa nije čula. – Ne moramo još da brinemo o tome, te stvari se dodaju tek na kraju... Ron se, ostavši bez teksta, okrenu ka Hariju, koga je nešto drugo brinulo. – Da li shvataš koliko toga ćemo morati da ukrademo, Hermiona? Iseckana koža drekavca, toga sigurno nema u đačkom ormančiću. Šta da radimo, da provalimo u Snejpovo lično skladište? Ne znam da li je to dobra ideja... Hermiona uz tresak zalupi knjigu. – Pa, ako ćete vas dvojica da budete kukavice, u redu – reče ona. Na obrazima joj se pojaviše svetloružičaste mrlje, a oči joj još više zasijaše. – Ja neću da kršim pravila, da znate. Ali ja mislim da su pretnje deci normalskog porekla mnogo gori prestup od kuvanja komplikovanog napitka. A ukoliko vama nije stalo da otkrijete je li to Melfoj, idem pravo kod Madam Pins, da joj vratim knjigu... – Nisam ni sanjao da ću doživeti dan kada ćeš me ti ubeđivati da prekršim pravila – reče Ron. – Dobro, uradićemo to. Ali bez noktiju, važi? – Koliko će nam vremena uopšte trebati da ga napravimo? – upita Hari kad Hermiona, delujući nešto veselije, ponovo otvori knjigu. – Pa, židak korov mora da se ubere kad je pun mesec, a muve čipkastih krila moraju da se krčkaju dvadeset i jedan dan... rekla bih da će biti gotovo za otprilike mesec dana, ukoliko nabavimo sve sastojke. – Mesec dana? – reče Ron. – Melfoj do tada može da napadne polovinu dece normalskog porekla u školi! – Ali Hermionine oči se opet opasno suziše, pa on brzo dodade: – Ali to je najbolji plan koji imamo, stoga, punom parom napred. Međutim, dok je Hermiona proveravala je li bezbedno da izađu iz klozeta, Ron promrmlja Hariju: – Mnogo manje bismo se maltretirali ako bi ti sutra prosto oborio Melfoja s njegove metle. * * * U subotu rano ujutru Hari se probudio i neko vreme leškario misleći na predstojeću utakmicu kvidiča. Bio je nervozan, uglavnom zbog pomisli šta će Drvce da kaže ako Grifindor izgubi, ali i zbog suočavanja s timom koji jaše na najbržim trkačkim metlama koje se zlatom mogu kupiti. Nikada još nije toliko želeo da pobede Sliterin. Nakon pola sata ležanja, dok mu se utroba prevrtala, ustao je, obukao se i rano sišao na doručak, gde je zatekao ostatak grifindorskog tima šćućuren za dugačkim, praznim stolom: svi su delovali napeto i nisu mnogo pričali. Nešto pre jedanaest sati cela škola zaputila se prema stadionu za kvidič. Bio je sparan dan i vazduh je mirisao na oluju. Ron i Hermiona pohitaše da požele Hariju sreću dok je ulazio u svlačionice. Tim je obukao svoje skerletne grifindorske odore, a onda su seli i saslušali Drvcetovu uobičajenu poletnu priču pred utakmicu. – Sliterin ima bolje metle od nas – poče on – nema svrhe to da poričemo. Ali mi imamo bolje ljude na svojim metlama. Više smo trenirali od njih, leteli smo po svim vremenskim prilikama... („I te kako“, promrmlja Džordž Vizli. „Nisam se propisno osušio još od avgusta.“) – ...i nateraćemo ih da proklinju dan kada su dopustili tom malom ljigavcu Melfoju da kupi mesto u njihovom timu. Grudi napetih od uzbuđenja, Drvce se okrenu ka Hariju. – Na tebi je da im pokažeš da Tragač mora imati i nešto više od bogatog oca. Uhvati Skrivalicu pre Melfoja, ili crkni pokušavajući to da učiniš, Hari, zato što danas moramo da pobedimo. Moramo. – Znači, bez pritiska, Hari – reče Fred, namignuvši mu. Kad su izašli na teren dočeka ih gromoglasna vika, uglavnom bodrenje, jer su Rejvenklo i Haflpaf jedva čekali da vide sliterince poražene, ali čuli su se i urlanje i zvižduci sliterinskih navijača. Madam Bućkuriš, nastavnica kvidiča, zatraži od Flinta i Drvceta da se rukuju, što oni i učiniše, razmenivši preteće poglede i stežući ruke jedan drugom više nego što je bilo potrebno. – Na znak pištaljke – reče Madam Bućkuriš – tri... dva... jedan... Uz vrisak publike koja ih je bodrila dok su uzletali, četrnaest igrača podiže se ka olovnom nebu. Hari je leteo na većoj visini od ostalih, žmirkajući u potrazi za Skrivalicom. – Je l' sve u redu tamo, faco s ožiljkom? – viknu Melfoj, proletevši ispod njega, razmećući se brzinom svoje metle. Hari nije imao vremena da mu odgovori. Istog trenutka teška crna Bladžerka pojuri ka njemu; on je izbeže za dlaku, osetivši kako mu je okrznula kosu kad je proletela. – Zamalo, Hari! – reče Džordž, projurivši pored njega s palicom u ruci, spreman da odbaci Bladžerku nazad ka jednom sliterincu. Hari vide Džordža kako snažno udara Bladžerkom u pravcu Adrijana Pjusija, ali Bladžerka se na polovini puta obrnu u vazduhu, promeni pravac, i ponovo se stušti na Harija. Hari se brzo spusti metlom ne bi li je izbegao, a Džordžu pođe za rukom da je svom snagom odbije ka Melfoju. Bladžerka ponovo skrenu kao bumerang i ustremi se ka Harijevoj glavi. Hari naglo ubrza i pojuri ka drugom kraju terena. Mogao je da čuje Bladžerku kako fijuče iza njega. Šta se to dešava? Bladžerke se nikada ne usredsrede na jednog igrača, kao sad, njihov posao je da pokušaju s metli da obore što više igrača. Fred Vizli je čekao Bladžerku na drugom kraju terena. Čim Fred svom snagom zamahnu ka Bladžerki, Hari se sagnu. Bladžerka beše skrenuta s kursa. – To smo završili! – viknu Fred srećno, ali se prevario; Hari ju je privlačio kao magnet, i Bladžerka se ponovo baci za njim, primoravši Harija da odleti punom brzinom. Poče da pada kiša. Hari oseti teške kapi na svom licu, kako mu prskaju po naočarima. Nije imao pojma šta se dešava u igri dok nije čuo Lija Džordana kako prenosi: – Sliterin vodi, šezdeset prema nula. Sliterinske nadmoćne metle očigledno su obavljale svoj zadatak, a u međuvremenu je mahnita Bladžerka činila sve što je u njenoj moći ne bi li oborila Harija na zemlju. Fred i Džordž su sada leteli toliko blizu njega, s obe strane, da Hari nije mogao da vidi ništa osim mlataranja njihovih ruku i nije imao šanse da traži Skrivalicu, a kamoli da je uhvati.
