×

We gebruiken cookies om LingQ beter te maken. Als u de website bezoekt, gaat u akkoord met onze cookiebeleid.


image

Hari Poter i Vatreni pehar, 4.18. Hari Poter i Vatreni pehar - Odmeravanje štapića (1)

4.18. Hari Poter i Vatreni pehar - Odmeravanje štapića (1)

Kada se Hari probudio u nedelju ujutro, trebalo mu je malo vremena da se priseti zašto se oseća tako očajno i zabrinuto. A onda se na njega svališe sećanja na prethodnu noć. Ustao je i razgrnuo zavese svog kreveta s baldahinom, u nameri da popriča s Ronom, da natera Rona da mu poveruje... samo da bi otkrio kako je Ronov krevet prazan. Očigledno je već sišao na doručak. Hari se obuče i siđe spiralnim stepeništem u dnevni boravak. Čim se pojavio, ljudi koji su već završili doručak grunuše ponovo da aplaudiraju. Pomisao na silazak u Veliku salu i suočavanje s ostatkom grifindoraca, koji će ga svi tretirati kao nekakvog heroja, nije bila primamljiva. Ipak, mogao je da bira: ili to, ili da ostane ovde i dozvoli da ga sateraju u ćošak braća Krivej, koja su mu žučno mahala da im se pridruži. On žustro ode do rupe s portretom, gurnu je da bi je otvorio, ispuza se niz nju i nađe se licem u lice s Hermionom. – Zdravo – reče ona, pridigavši gomilu tosta, koju je nosila u salveti. – Donela sam ti ovo... hoćeš li da se prošetamo? – Dobra ideja – reče Hari zahvalno. Oni siđoše niza stepenice, brzo pređoše preko Ulazne dvorane i ne osvrnuvši se ka Velikoj sali, i uskoro su već koračali preko travnjaka ka jezeru, gde je durmstranški brod bio ukotvljen, praveći crn odraz na površini vode. Bilo je prohladno jutro, i oni nastaviše da se kreću, grickajući tost, a Hari je usput objašnjavao Hermioni šta se tačno dogodilo pošto je napustio grifindorski sto prethodne noći. Na njegovo veliko olakšanje, Hermiona je priču prihvatila bez pitanja. – Pa naravno da sam znala da se nisi sâm prijavio – reče ona kada je završio priču o tome šta se dogodilo u odaji pored Sale. – Da si samo video svoj izraz kada je Dambldor pročitao tvoje ime! Ali pitanje je, ko ga je ubacio? Ćudljivko ima pravo, Hari... ne verujem da je to mogao da učini bilo koji učenik... nikada ne bi uspeli da prevare Pehar, ili da pređu preko Dambldorove Starosne crte. – Da li si videla Rona? – prekinu je Hari. Hermiona je oklevala. – Ovaj... da... bio je na doručku – reče ona. – Da li i dalje misli da sam se sâm prijavio? – Pa... ne, ne bih rekla... ne zaista – reče Hermiona snebivajući se. – Šta to treba da znači: ne zaista? – Hari, zar ne vidiš? – reče Hermiona očajno. – Ljubomoran je! – Ljubomoran? – reče Hari s nevericom. – Ljubomoran na šta? Da ne želi možda da napravi budalu od sebe pred celom školom, je li? – Vidi – reče Hermiona strpljivo – ti si taj koji je uvek u centru pažnje, znaš i sâm. Znam da to nije tvoja krivica – dodade brzo, videvši da Hari besno otvara usta – znam da ti to ne tražiš... ali Ron mora da se nadmeće sa svom tom braćom kod kuće, a ti si mu najbolji prijatelj, i zaista si poznat... on je uvek skrajnut u stranu kad god te ljudi vide, i nosi se s tim, nikada to ne spominje, ali pretpostavljam da je ovo bila kap koja je prepunila čašu... – Sjajno – reče Hari ogorčeno. – Zaista sjajno. Reci mu u moje ime da ću se menjati s njim u bilo koje doba. Reci mu umesto mene da može slobodno sve to da dobije... ljude koji zure u moje čelo gde god da odem... – Ja neću ništa da mu kažem – reče Hermiona kratko. – Reci mu sâm, to je jedini način da ovo raščistite. – Neću ja da trčkam za njim da bih ga naterao da odraste! – reče Hari tako glasno da je jato sova od straha izletelo iz obližnjeg drveta. – Možda će mi poverovati da mi sve ovo ne prija kad budem polomio vrat ili... – To nije smešno – reče Hermiona tiho. – To uopšte nije smešno. – Izgledala je izuzetno uznemireno. – Hari, razmišljala sam... znaš šta treba da uradimo, zar ne? Odmah, čim se vratimo u zamak? – Da, da šutnemo Rona u... – Da pišemo Sirijusu. Moraš da mu kažeš šta se dogodilo. Zamolio te je da ga izveštavaš o svemu što se događa na Hogvortsu... takoreći kao da je očekivao da se nešto ovako dogodi. Ponela sam malo pergamenta i pero sa sobom... – Mani se toga – reče Hari, okrećući se oko sebe kako bi se uverio da ih niko ne čuje. Ali zemljište oko zamka bilo je pusto. – Vratio se u zemlju samo zato što me je peckao ožiljak. Verovatno će da upadne pravo u zamak ako mu kažem da me je neko prijavio na Tročarobnjački turnir... – On bi želeo da mu kažeš – reče Hermiona strogo. – Ionako će uskoro da sazna... – Kako? – Hari, ovo neće ostati među nama – reče Hermiona vrlo ozbiljno. – Ovaj Turnir je čuven, i ti si čuven, bila bih vrlo iznenađena ukoliko u Dnevnom proroku ne piše ništa o tvom učešću... već se nalaziš u polovini knjiga o Znaš-Već-Kome, zaista... a Sirijus bi radije hteo da to sazna od tebe, sigurna sam. – Dobro, dobro, pisaću mu – reče Hari, bacivši poslednje parče svog tosta u jezero. Za trenutak su oboje stajali i gledali ga kako pluta na površini, pre nego što se iz vode izdigao veliki pipak i povukao ga ispod površine. Onda se vratiše u zamak. – Čiju ću sovu da upotrebim?– reče Hari, dok su se peli uz stepenice. – Rekao mi je da više ne koristim Hedvigu. – Pitaj Rona možeš li da pozajmiš... – Neću ništa da pitam Rona – reče Hari odsečno. – Pa, onda pozajmi jednu od školskih sova, njih svako može da koristi – reče Hermiona. Oni se popeše u sovarnik. Hermiona dade Hariju list pergamenta, pero i bočicu mastila, a zatim se prošeta niz duge redove stalaka, zagledajući različite sove, dok je Hari seo uza zid i napisao pismo.

Dragi Sirijuse, Rekao si mi da te obaveštavam o svemu što se dešava na Hogvortsu, dakle evo – ne znam da li si čuo, ali Tročarobnjački turnir se održava ove godine i u subotu uveče sam izabran za četvrtog šampiona. Ne znam ko je ubacio moje ime u Vatreni pehar, ali ja nisam. Drugi hogvortski šampion je Sedrik Digori, iz Haflpafa.

On zastade na ovom mestu, razmišljajući. Imao je potrebu da kaže nešto o velikom teretu uznemirenosti koja mu se ugnezdila u grudima od prethodne večeri, ali nije mogao to da pretoči u reči, stoga je jednostavno ponovo umočio pero u bočicu i napisao:

Nadam se da si ti dobro, kao i Bakbik. Tvoj Hari.

– Gotovo – reče on Hermioni, dižući se na noge i otresajući slamu s odore. Hedviga doleprša na njegovo rame, i ispruži nogu. – Ne mogu tebe da koristim – reče joj Hari, okrećući se da nađe jednu od školskih sova. – Moram da iskoristim jednu od ovih... Hedviga je vrlo glasno huknula i uzletela tako naglo da je kandže zarila u Harijevo rame. Držala je leđa okrenuta Hariju sve vreme dok je privezivao pismo za nogu velike sove kukuvije. Kada je kukuvija odletela, Hari posegnu da pomazi Hedvigu, ali ona besno škljocnu kljunom i odlete na jednu od krovnih greda, van njegovog domašaja. – Prvo Ron, a sada i ti – reče Hari ljutito. – Nisam ja kriv zbog toga. * * * Ako je Hari i pomislio da će se situacija popraviti kada se svi budu navikli na ideju da je on šampion, sutrašnji dan mu je pokazao koliko je pogrešio. Nije više mogao da izbegava ostatak škole kada se vratio na časove – a bilo je očigledno da i ostatak škole, baš kao i grifindorci, misli da se Hari sâm prijavio na turnir. Za razliku od grifindoraca, nisu pak bili impresionirani. Haflpafovci, koji su inače bili u odličnim odnosima s grifindorcima, postali su neverovatno hladni prema svima njima. Jedan čas iz Herbologije bio je dovoljan da to pokaže. Bilo je očigledno da su se haflpafovci osećali kao da je Hari ukrao slavu njihovom šampionu. To osećanje bilo je pogoršano, moguće je, činjenicom da je haflpafovska kuća retko kada dobijala priliku za slavlje, i da je Sedrik bio jedan od retkih koji im je ikada doneo makar malo slave, pobedivši jednom Grifindor u kvidiču. Erni Makmilan i Džastin Finč-Flečli, s kojima se Hari inače vrlo dobro slagao, nisu pričali s njim, iako su rasađivali odskakujuće lukovice u istu žardinjeru – nasmejali su se pomalo neprijatno kada se jedna od odskakujućih lukovica iskobeljala iz Harijevog stiska i tresnula ga po licu. Ron takođe nije pričao s Harijem. Hermiona je sedela između njih dvojice, vodeći vrlo usiljen razgovor, ali iako su joj obojica normalno odgovarali, izbegavali su da se međusobno pogledaju. Hariju se činilo da je čak i profesorka Mladica hladna prema njemu – uostalom, ona je glavešina haflpafske kuće. Verovatno bi se u normalnim okolnostima radovao što će ponovo da vidi Hagrida, ali čas Brige o magijskim stvorenjima značio je da će se videti i sa sliterincima – suočiće se s njima, po prvi put otkako je postao šampion. Kao što se moglo predvideti, Melfoj je stigao pred Hagridovu kolibu čvrsto nabacivši svoj poznati podrugljivi osmeh. – Ah vidite, momci, to je šampion – rekao je Krebu i Gojlu, čim su se približili dovoljno da ih Hari čuje. – Imate li blokčiće za autograme? Bolje da mu uzmemo potpis sada, pošto sumnjam da će još dugo biti među nama... polovina Tročarobnjačkih šampiona je poginula... šta misliš, koliko ćeš dugo izdržati, Poteru? Moja procena je deset minuta od početka prvog zadatka. Kreb i Gojl se ulizivački grohotom nasmejaše, ali Melfoj je tu morao da prestane pošto je Hagrid izronio iza svoje kolibe noseći nakrivljenu gomilu sanduka, svaki sa po jednim zadnjerasprskavajućim skrutom. Na užas celog razreda, Hagrid je nastavio da objašnjava da je razlog zbog kojeg se skruti međusobno ubijaju zapravo višak neiskorišćene energije, i da bi najbolje rešenje bilo da svako iz razreda stavi povodac po jednom skrutu i povede ga u kratku šetnju. Jedina dobra stvar u vezi s ovim planom bila je ta što je potpuno zaokupila Melfoja. – Da vodim u šetnju ovu stvar? – ponovio je, zgađen, zureći u jednu od kutija. – A gde bi tačno trebalo da stavimo povodac? Oko žaoke, rasprskavajućeg dela ili oko sisaljke? – Po sredini – reče Hagrid demonstrativno. – Ovaj... možda bi 'teli da navučete svoje rukavice od zmajeve krljušti, samo k'o dodatnu meru pred'strožnosti, to jest. Hari... dođ' 'vamo i pomozi mi sas ovim povelikim... Hagridova prava namera, zapravo, bila je da popriča s Harijem podalje od ostatka razreda. Sačekao je dok nisu svi otišli sa svojim skrutima, a zatim se okrenuo Hariju i rekao, vrlo ozbiljno: – Daklem... takmičiš se, Hari. Na turniru. Školski šampion. – Jedan od šampiona – ispravi ga Hari. Hagridove oči, poput crnih buba, delovale su vrlo zabrinuto ispod njegovih divljih obrva. – Nemaš pojma ko gi je ubacijo 'mesto tebe, Hari? – Znači, veruješ da to nisam ja uradio? – reče Hari, s naporom prikrivajući nalet zahvalnosti koji je osetio posle Hagridovih reči. – Naravski da ti verujem – zahropta Hagrid. – Ti ka'š da nis' ti, i ja ti verujem... i Dambldor ti veruje, također. – Voleo bih da znam ko je to uradio – reče Hari ogorčeno. Njih dvojica pogledaše preko travnjaka. Razred je trenutno bio veoma raštrkan, i svi su imali velike poteškoće. Skruti su sada bili dugački po metar, i izuzetno snažni. Nisu više bili bez ljušture i bezbojni, već su razvili debeo, sjajnosivkast oklop. Izgledali su kao mešavina džinovskih škorpiona i izduženih kraba – ali i dalje bez prepoznatljivih glava ili očiju. Postali su neverovatno jaki, i bilo je veoma teško obuzdavati ih. – Izgleda da se zabavljaju, je l'da? – reče Hagrid veselo. Hari je pretpostavio da priča o skrutima, pošto se njegovi drugovi iz razreda sigurno nisu zabavljali. Malomalo pa bi se, uz snažno beng, začula eksplozija na završetku nekog skruta, koja bi ga odbacila napred nekoliko metara, i ne jedna osoba našla bi se na stomaku na zemlji očajnički pokušavajući da se vrati na noge. – Ah, ne znadem, Hari – Hagrid naglo uzdahnu, gledajući nadole ka njemu zabrinutog izraza lica. – Školski šampion... izgleda da se samo tebi baš sve to dešava, zar ne? Hari mu ne odgovori. Da, izgledalo je da se sve dešava baš njemu... to je bilo manje-više ono što mu je Hermiona rekla dok su šetali oko jezera, i to je bio razlog, sudeći po njoj, što Ron više neće da govori s njim. * * * Sledećih nekoliko dana za Harija su bili među najgorim na Hogvortsu. Poslednji put se približno isto tako osećao tokom onih meseci u drugoj godini kada ga je veliki deo škole sumnjičio da napada druge učenike. Ali Ron je tada bio na njegovoj strani. Mislio je da bi bio u stanju da se nosi sa čitavom školom, kad bi samo mogao da povrati Ronovo prijateljstvo, ali nije hteo ni da pokušava da ubedi Rona da ponovo govori s njim, ako ovaj to nije želeo. Kao nikad dotad, bio je usamljen, sa svim tim neraspoloženjem koje se oko njega zgušnjavalo sa svih strana. Mogao je da razume ponašanje haflpafovaca, iako mu se nije dopadalo. Oni su imali svog šampiona koga treba da podržavaju. Od sliterinaca nije očekivao ništa osim zlobnih uvreda – tamo je bio izuzetno nepopularan kao i uvek, zbog toga što je toliko puta dotad pomogao Grifindoru da ih pobedi, i u kvidiču, i u šampionatu kuća. Ali se nadao da bi rejvenkloovci mogli da nađu u svojim srcima bar onoliko podrške za njega koliko je pružaju Sedriku. Međutim, prevario se. Većina rejvenkloovaca je izgleda mislila da on toliko očajnički želi da sebi prigrabi još malo slave, da je čak prevario i sam Pehar i naveo ga da prihvati njegovo ime. Zatim, bila je tu i činjenica da Sedriku više pristaje uloga šampiona nego njemu, Hariju. Izuzetno lep, s pravilnim nosem, tamnom kosom i sivim očima, Sedrik je izgledao tako da je bilo teško reći kome se ovih dana više dive, njemu ili Viktoru Krumu. Hari je čak video kako iste one devojke iz šestog razreda koje su se bile onoliko navadile da dobiju Krumov autogram sada mole Sedrika da im se potpiše na torbama za vreme ručka. U međuvremenu, nije bilo odgovora od Sirijusa, Hedviga je odbijala da mu priđe blizu, profesorka Treloni je predviđala njegovu smrt čak sa većom sigurnošću nego inače, toliko je loše radio Prizivajuće čini na časovima Čini kod profesora Flitvika da je dobio dodatni domaći zadatak – i postao je jedina osoba koja ga je ikada dobila, osim Nevila. – Zapravo, uopšte nije toliko teško, Hari – pokušavala je da ga razuveri Hermiona, dok su odlazili posle završetka Flitvikovog časa. Ona je, inače, uspevala tokom čitavog časa da tera predmete da lete preko cele učionice ka njoj, kao da je sama neki uvrnuti magnet za sunđere, kante za otpatke i lunoskope. – Samo se nisi koncentrisao kako valja... – Pitam se zašto? – reče Hari mračno, dok je Sedrik Digori prolazio pored njih okružen velikom grupom devojaka koje su se usiljeno smeškale, i sve redom posmatrale Harija kao da je posebno veliki zadnjerasprskavajući skrut. – Ipak... nema veze, je li? Mogu unapred da se radujem popodnevnom dvočasu Napitaka... Dvočas Napitaka uvek je bio užasno iskustvo, ali tih dana je to bilo pravo mučenje. Biti zatvoren u tamnici na sat i po sa Snejpom i sliterincima, koji su se listom nameračili da kazne Harija što više zbog toga što se usudio da postane školski šampion, bila je najneprijatnija stvar koju je Hari mogao da zamisli. Već se izborio s tim jednog petka, dok je Hermiona sedela pored njega, tiho mu govoreći: „Ignoriši ih, ignoriši ih, ignoriši ih“, a ni danas stvar nije izgledala ništa bolje. Kada su on i Hermiona stigli ispred Snejpove tamnice posle ručka, videli su da sliterinci već čekaju ispred, a da svako od njih nosi veliki bedž prikačen na odoru. U jednom munjevitom trenutku Hari pomisli da su to bedževi U.B.L.j.U.V.-a – a onda vide da svi imaju istu poruku, ispisanu svetlucavim crvenim slovima koja su jarko plamtela u mračnom podzemnom hodniku:

4.18. Hari Poter i Vatreni pehar - Odmeravanje štapića (1) 4.18. Harry Potter und der Feuerkelch – Messstäbe (1) 4.18. Harry Potter and the Goblet of Fire - Measuring Wands (1) 4.18. Harry Potter et la coupe de feu - Baguettes de mesure (1) 4.18. Harry Potter e o Cálice de Fogo - Varinhas de Medição (1)

Kada se Hari probudio u nedelju ujutro, trebalo mu je malo vremena da se priseti zašto se oseća tako očajno i zabrinuto. A onda se na njega svališe sećanja na prethodnu noć. Ustao je i razgrnuo zavese svog kreveta s baldahinom, u nameri da popriča s Ronom, da natera Rona da mu poveruje... samo da bi otkrio kako je Ronov krevet prazan. Očigledno je već sišao na doručak. Hari se obuče i siđe spiralnim stepeništem u dnevni boravak. Čim se pojavio, ljudi koji su već završili doručak grunuše ponovo da aplaudiraju. As soon as he appeared, the people who had already finished breakfast burst into applause again. Pomisao na silazak u Veliku salu i suočavanje s ostatkom grifindoraca, koji će ga svi tretirati kao nekakvog heroja, nije bila primamljiva. The thought of going down to the Great Hall and facing the rest of the Gryffindors, who would all treat him like some sort of hero, was not appealing. Ipak, mogao je da bira: ili to, ili da ostane ovde i dozvoli da ga sateraju u ćošak braća Krivej, koja su mu žučno mahala da im se pridruži. However, he had a choice: either that, or stay here and allow himself to be cornered by the Crabbe brothers, who were vehemently waving for him to join them. On žustro ode do rupe s portretom, gurnu je da bi je otvorio, ispuza se niz nju i nađe se licem u lice s Hermionom. – Zdravo – reče ona, pridigavši gomilu tosta, koju je nosila u salveti. – Donela sam ti ovo... hoćeš li da se prošetamo? – Dobra ideja – reče Hari zahvalno. Oni siđoše niza stepenice, brzo pređoše preko Ulazne dvorane i ne osvrnuvši se ka Velikoj sali, i uskoro su već koračali preko travnjaka ka jezeru, gde je durmstranški brod bio ukotvljen, praveći crn odraz na površini vode. They descended the stairs, quickly passed through the Entrance Hall without looking back at the Great Hall, and soon they were already walking across the lawn towards the lake, where the Durmstrang ship was anchored, casting a black reflection on the surface of the water. Bilo je prohladno jutro, i oni nastaviše da se kreću, grickajući tost, a Hari je usput objašnjavao Hermioni šta se tačno dogodilo pošto je napustio grifindorski sto prethodne noći. It was a chilly morning, and they continued to move, nibbling on toast, while Harry explained to Hermione what exactly happened after he left the Gryffindor table the previous night. Na njegovo veliko olakšanje, Hermiona je priču prihvatila bez pitanja. To his great relief, Hermione accepted the story without questioning. – Pa naravno da sam znala da se nisi sâm prijavio – reče ona kada je završio priču o tome šta se dogodilo u odaji pored Sale. – Da si samo video svoj izraz kada je Dambldor pročitao tvoje ime! Ali pitanje je, ko ga je ubacio? Ćudljivko ima pravo, Hari... ne verujem da je to mogao da učini bilo koji učenik... nikada ne bi uspeli da prevare Pehar, ili da pređu preko Dambldorove Starosne crte. Moody is right, Harry... I don't believe any student could have done that... they would never have been able to trick the Goblet, or cross Dumbledore's Age Line. – Da li si videla Rona? - Have you seen Ron? – prekinu je Hari. - Harry interrupted. Hermiona je oklevala. – Ovaj... da... bio je na doručku – reče ona. – Da li i dalje misli da sam se sâm prijavio? – Pa... ne, ne bih rekla... ne zaista – reče Hermiona snebivajući se. - Well... no, I wouldn't say... not really - Hermione said, hesitating. – Šta to treba da znači: ne zaista? - What does that mean: not really? – Hari, zar ne vidiš? - Harry, don't you see? – reče Hermiona očajno. – Ljubomoran je! – Ljubomoran? – reče Hari s nevericom. – Ljubomoran na šta? Da ne želi možda da napravi budalu od sebe pred celom školom, je li? Doesn't he maybe want to make a fool of himself in front of the whole school, right? – Vidi – reče Hermiona strpljivo – ti si taj koji je uvek u centru pažnje, znaš i sâm. "Look," said Hermione patiently, "you're the one always in the spotlight, you know that yourself." Znam da to nije tvoja krivica – dodade brzo, videvši da Hari besno otvara usta – znam da ti to ne tražiš... ali Ron mora da se nadmeće sa svom tom braćom kod kuće, a ti si mu najbolji prijatelj, i zaista si poznat... on je uvek skrajnut u stranu kad god te ljudi vide, i nosi se s tim, nikada to ne spominje, ali pretpostavljam da je ovo bila kap koja je prepunila čašu... – Sjajno – reče Hari ogorčeno. I know it's not your fault," she quickly added, seeing Harry angrily opening his mouth, "I know you don't seek it... but Ron has to compete with all those brothers at home, and you're his best friend, and really well-known... he's always pushed aside whenever people see you, and he deals with it, never mentions it, but I guess this was the last straw..." - "Great," Harry said bitterly. – Zaista sjajno. Reci mu u moje ime da ću se menjati s njim u bilo koje doba. Tell him in my name that I will switch with him at any time. Reci mu umesto mene da može slobodno sve to da dobije... ljude koji zure u moje čelo gde god da odem... – Ja neću ništa da mu kažem – reče Hermiona kratko. Tell him instead of me that he can freely have it all... people staring at my forehead wherever I go... - I won't say anything to him - Hermione said shortly. – Reci mu sâm, to je jedini način da ovo raščistite. - Tell him yourself, that's the only way to clear this up. – Neću ja da trčkam za njim da bih ga naterao da odraste! - I'm not going to run after him to make him grow up! – reče Hari tako glasno da je jato sova od straha izletelo iz obližnjeg drveta. - said Harry so loudly that a flock of owls flew out of the nearby tree in fear. – Možda će mi poverovati da mi sve ovo ne prija kad budem polomio vrat ili... – To nije smešno – reče Hermiona tiho. - Maybe he'll believe me that I don't enjoy all this when I break my neck or... - That's not funny - Hermione said quietly. – To uopšte nije smešno. – Izgledala je izuzetno uznemireno. – Hari, razmišljala sam... znaš šta treba da uradimo, zar ne? Odmah, čim se vratimo u zamak? – Da, da šutnemo Rona u... – Da pišemo Sirijusu. Moraš da mu kažeš šta se dogodilo. Zamolio te je da ga izveštavaš o svemu što se događa na Hogvortsu... takoreći kao da je očekivao da se nešto ovako dogodi. Ponela sam malo pergamenta i pero sa sobom... – Mani se toga – reče Hari, okrećući se oko sebe kako bi se uverio da ih niko ne čuje. Ali zemljište oko zamka bilo je pusto. – Vratio se u zemlju samo zato što me je peckao ožiljak. - He returned to the country just because his scar was tingling. Verovatno će da upadne pravo u zamak ako mu kažem da me je neko prijavio na Tročarobnjački turnir... – On bi želeo da mu kažeš – reče Hermiona strogo. He will probably storm right into the castle if I tell him someone reported me to the Triwizard Tournament... - He would like you to tell him - Hermione said sternly. – Ionako će uskoro da sazna... – Kako? - He will find out soon anyway... - How? – Hari, ovo neće ostati među nama – reče Hermiona vrlo ozbiljno. – Ovaj Turnir je čuven, i ti si čuven, bila bih vrlo iznenađena ukoliko u Dnevnom proroku ne piše ništa o tvom učešću... već se nalaziš u polovini knjiga o Znaš-Već-Kome, zaista... a Sirijus bi radije hteo da to sazna od tebe, sigurna sam. – Dobro, dobro, pisaću mu – reče Hari, bacivši poslednje parče svog tosta u jezero. Za trenutak su oboje stajali i gledali ga kako pluta na površini, pre nego što se iz vode izdigao veliki pipak i povukao ga ispod površine. Onda se vratiše u zamak. – Čiju ću sovu da upotrebim?– reče Hari, dok su se peli uz stepenice. – Rekao mi je da više ne koristim Hedvigu. – Pitaj Rona možeš li da pozajmiš... – Neću ništa da pitam Rona – reče Hari odsečno. – Pa, onda pozajmi jednu od školskih sova, njih svako može da koristi – reče Hermiona. Oni se popeše u sovarnik. Hermiona dade Hariju list pergamenta, pero i bočicu mastila, a zatim se prošeta niz duge redove stalaka, zagledajući različite sove, dok je Hari seo uza zid i napisao pismo. Hermione gave Harry a piece of parchment, a quill, and a bottle of ink, then walked down the long rows of shelves, looking at different owls, while Harry sat against the wall and wrote a letter.

Dragi Sirijuse, Rekao si mi da te obaveštavam o svemu što se dešava na Hogvortsu, dakle evo – ne znam da li si čuo, ali Tročarobnjački turnir se održava ove godine i u subotu uveče sam izabran za četvrtog šampiona. Dear Sirius, You told me to keep you updated on everything happening at Hogwarts, so here it is - I don't know if you've heard, but the Triwizard Tournament is taking place this year and on Saturday evening I was chosen as the fourth champion. Ne znam ko je ubacio moje ime u Vatreni pehar, ali ja nisam. I don't know who put my name in the Goblet of Fire, but it wasn't me. Drugi hogvortski šampion je Sedrik Digori, iz Haflpafa.

On zastade na ovom mestu, razmišljajući. Imao je potrebu da kaže nešto o velikom teretu uznemirenosti koja mu se ugnezdila u grudima od prethodne večeri, ali nije mogao to da pretoči u reči, stoga je jednostavno ponovo umočio pero u bočicu i napisao: He felt the need to say something about the great burden of unease that had settled in his chest since the previous evening, but he couldn't put it into words, so he simply dipped his pen back into the inkwell and wrote:

Nadam se da si ti dobro, kao i Bakbik. I hope you are well, as well as Bakbik. Tvoj Hari. Yours, Harry.

– Gotovo – reče on Hermioni, dižući se na noge i otresajući slamu s odore. Hedviga doleprša na njegovo rame, i ispruži nogu. – Ne mogu tebe da koristim – reče joj Hari, okrećući se da nađe jednu od školskih sova. – Moram da iskoristim jednu od ovih... Hedviga je vrlo glasno huknula i uzletela tako naglo da je kandže zarila u Harijevo rame. Držala je leđa okrenuta Hariju sve vreme dok je privezivao pismo za nogu velike sove kukuvije. Kada je kukuvija odletela, Hari posegnu da pomazi Hedvigu, ali ona besno škljocnu kljunom i odlete na jednu od krovnih greda, van njegovog domašaja. – Prvo Ron, a sada i ti – reče Hari ljutito. – Nisam ja kriv zbog toga. * * * Ako je Hari i pomislio da će se situacija popraviti kada se svi budu navikli na ideju da je on šampion, sutrašnji dan mu je pokazao koliko je pogrešio. Nije više mogao da izbegava ostatak škole kada se vratio na časove – a bilo je očigledno da i ostatak škole, baš kao i grifindorci, misli da se Hari sâm prijavio na turnir. Za razliku od grifindoraca, nisu pak bili impresionirani. Haflpafovci, koji su inače bili u odličnim odnosima s grifindorcima, postali su neverovatno hladni prema svima njima. Jedan čas iz Herbologije bio je dovoljan da to pokaže. Bilo je očigledno da su se haflpafovci osećali kao da je Hari ukrao slavu njihovom šampionu. To osećanje bilo je pogoršano, moguće je, činjenicom da je haflpafovska kuća retko kada dobijala priliku za slavlje, i da je Sedrik bio jedan od retkih koji im je ikada doneo makar malo slave, pobedivši jednom Grifindor u kvidiču. Erni Makmilan i Džastin Finč-Flečli, s kojima se Hari inače vrlo dobro slagao, nisu pričali s njim, iako su rasađivali odskakujuće lukovice u istu žardinjeru – nasmejali su se pomalo neprijatno kada se jedna od odskakujućih lukovica iskobeljala iz Harijevog stiska i tresnula ga po licu. Ernie Macmillan and Justin Finch-Fletchley, with whom Harry otherwise got along very well, did not speak to him, even though they were planting bouncing bulbs in the same planter - they smiled somewhat uncomfortably when one of the bouncing bulbs slipped out of Harry's grip and hit him in the face. Ron takođe nije pričao s Harijem. Ron also did not speak to Harry. Hermiona je sedela između njih dvojice, vodeći vrlo usiljen razgovor, ali iako su joj obojica normalno odgovarali, izbegavali su da se međusobno pogledaju. Hermione sat between the two of them, leading a very forced conversation, but although both of them responded normally to her, they avoided looking at each other. Hariju se činilo da je čak i profesorka Mladica hladna prema njemu – uostalom, ona je glavešina haflpafske kuće. Verovatno bi se u normalnim okolnostima radovao što će ponovo da vidi Hagrida, ali čas Brige o magijskim stvorenjima značio je da će se videti i sa sliterincima – suočiće se s njima, po prvi put otkako je postao šampion. Kao što se moglo predvideti, Melfoj je stigao pred Hagridovu kolibu čvrsto nabacivši svoj poznati podrugljivi osmeh. – Ah vidite, momci, to je šampion – rekao je Krebu i Gojlu, čim su se približili dovoljno da ih Hari čuje. – Imate li blokčiće za autograme? Do you have autograph books? Bolje da mu uzmemo potpis sada, pošto sumnjam da će još dugo biti među nama... polovina Tročarobnjačkih šampiona je poginula... šta misliš, koliko ćeš dugo izdržati, Poteru? We better get his signature now, I doubt he will be with us much longer... half of the Triwizard Champions have died... what do you think, how long will you last, Potter? Moja procena je deset minuta od početka prvog zadatka. My estimate is ten minutes from the start of the first task. Kreb i Gojl se ulizivački grohotom nasmejaše, ali Melfoj je tu morao da prestane pošto je Hagrid izronio iza svoje kolibe noseći nakrivljenu gomilu sanduka, svaki sa po jednim zadnjerasprskavajućim skrutom. Crabbe and Goyle grinned sycophantically, but Malfoy had to stop as Hagrid emerged from his cabin carrying a crooked heap of crates, each containing a rear-spraying skrewt. Na užas celog razreda, Hagrid je nastavio da objašnjava da je razlog zbog kojeg se skruti međusobno ubijaju zapravo višak neiskorišćene energije, i da bi najbolje rešenje bilo da svako iz razreda stavi povodac po jednom skrutu i povede ga u kratku šetnju. To the horror of the entire class, Hagrid continued to explain that the reason the skrewts were killing each other was actually due to excess unused energy, and that the best solution would be for each student to put a leash on one skrewt and take it for a short walk. Jedina dobra stvar u vezi s ovim planom bila je ta što je potpuno zaokupila Melfoja. The only good thing about this plan was that it completely occupied Malfoy. – Da vodim u šetnju ovu stvar? – ponovio je, zgađen, zureći u jednu od kutija. – A gde bi tačno trebalo da stavimo povodac? Oko žaoke, rasprskavajućeg dela ili oko sisaljke? – Po sredini – reče Hagrid demonstrativno. – Ovaj... možda bi 'teli da navučete svoje rukavice od zmajeve krljušti, samo k'o dodatnu meru pred'strožnosti, to jest. Hari... dođ' 'vamo i pomozi mi sas ovim povelikim... Hagridova prava namera, zapravo, bila je da popriča s Harijem podalje od ostatka razreda. Harry... come over here and help me with this big... Hagrid's true intention was actually to talk to Harry away from the rest of the class. Sačekao je dok nisu svi otišli sa svojim skrutima, a zatim se okrenuo Hariju i rekao, vrlo ozbiljno: – Daklem... takmičiš se, Hari. He waited until everyone had left with their books, then turned to Harry and said, very seriously: - So... you're competing, Harry. Na turniru. In the tournament. Školski šampion. – Jedan od šampiona – ispravi ga Hari. Hagridove oči, poput crnih buba, delovale su vrlo zabrinuto ispod njegovih divljih obrva. – Nemaš pojma ko gi je ubacijo 'mesto tebe, Hari? – Znači, veruješ da to nisam ja uradio? – reče Hari, s naporom prikrivajući nalet zahvalnosti koji je osetio posle Hagridovih reči. – Naravski da ti verujem – zahropta Hagrid. – Ti ka'š da nis' ti, i ja ti verujem... i Dambldor ti veruje, također. – Voleo bih da znam ko je to uradio – reče Hari ogorčeno. Njih dvojica pogledaše preko travnjaka. Razred je trenutno bio veoma raštrkan, i svi su imali velike poteškoće. Skruti su sada bili dugački po metar, i izuzetno snažni. Nisu više bili bez ljušture i bezbojni, već su razvili debeo, sjajnosivkast oklop. Izgledali su kao mešavina džinovskih škorpiona i izduženih kraba – ali i dalje bez prepoznatljivih glava ili očiju. Postali su neverovatno jaki, i bilo je veoma teško obuzdavati ih. – Izgleda da se zabavljaju, je l'da? – reče Hagrid veselo. Hari je pretpostavio da priča o skrutima, pošto se njegovi drugovi iz razreda sigurno nisu zabavljali. Malomalo pa bi se, uz snažno beng, začula eksplozija na završetku nekog skruta, koja bi ga odbacila napred nekoliko metara, i ne jedna osoba našla bi se na stomaku na zemlji očajnički pokušavajući da se vrati na noge. Suddenly, with a strong bang, an explosion would be heard at the end of a corridor, which would throw him forward several meters, and one person would find themselves desperately trying to get back on their feet on the ground. – Ah, ne znadem, Hari – Hagrid naglo uzdahnu, gledajući nadole ka njemu zabrinutog izraza lica. - Oh, I don't know, Harry - Hagrid sighed suddenly, looking down at him with a worried expression on his face. – Školski šampion... izgleda da se samo tebi baš sve to dešava, zar ne? - The school champion... it seems like all of this is happening only to you, isn't it? Hari mu ne odgovori. Da, izgledalo je da se sve dešava baš njemu... to je bilo manje-više ono što mu je Hermiona rekla dok su šetali oko jezera, i to je bio razlog, sudeći po njoj, što Ron više neće da govori s njim. Yes, it seemed like everything was happening to him... that was more or less what Hermione told him as they walked around the lake, and according to her, that was the reason why Ron no longer wanted to talk to him. * * * Sledećih nekoliko dana za Harija su bili među najgorim na Hogvortsu. * * * The next few days were among the worst for Harry at Hogwarts. Poslednji put se približno isto tako osećao tokom onih meseci u drugoj godini kada ga je veliki deo škole sumnjičio da napada druge učenike. The last time he felt similarly was during those months in his second year when a large part of the school suspected him of attacking other students. Ali Ron je tada bio na njegovoj strani. Mislio je da bi bio u stanju da se nosi sa čitavom školom, kad bi samo mogao da povrati Ronovo prijateljstvo, ali nije hteo ni da pokušava da ubedi Rona da ponovo govori s njim, ako ovaj to nije želeo. Kao nikad dotad, bio je usamljen, sa svim tim neraspoloženjem koje se oko njega zgušnjavalo sa svih strana. Mogao je da razume ponašanje haflpafovaca, iako mu se nije dopadalo. Oni su imali svog šampiona koga treba da podržavaju. Od sliterinaca nije očekivao ništa osim zlobnih uvreda – tamo je bio izuzetno nepopularan kao i uvek, zbog toga što je toliko puta dotad pomogao Grifindoru da ih pobedi, i u kvidiču, i u šampionatu kuća. Ali se nadao da bi rejvenkloovci mogli da nađu u svojim srcima bar onoliko podrške za njega koliko je pružaju Sedriku. Međutim, prevario se. Većina rejvenkloovaca je izgleda mislila da on toliko očajnički želi da sebi prigrabi još malo slave, da je čak prevario i sam Pehar i naveo ga da prihvati njegovo ime. Most of the Ravenclaws seemed to think that he so desperately wanted to grab a little more glory for himself, that he even managed to deceive the Cup itself and get it to accept his name. Zatim, bila je tu i činjenica da Sedriku više pristaje uloga šampiona nego njemu, Hariju. Then, there was also the fact that Cedric seemed more suited for the role of champion than him, Harry. Izuzetno lep, s pravilnim nosem, tamnom kosom i sivim očima, Sedrik je izgledao tako da je bilo teško reći kome se ovih dana više dive, njemu ili Viktoru Krumu. Extremely handsome, with a straight nose, dark hair, and gray eyes, Cedric looked in a way that it was hard to say who these days was admired more, him or Viktor Krum. Hari je čak video kako iste one devojke iz šestog razreda koje su se bile onoliko navadile da dobiju Krumov autogram sada mole Sedrika da im se potpiše na torbama za vreme ručka. U međuvremenu, nije bilo odgovora od Sirijusa, Hedviga je odbijala da mu priđe blizu, profesorka Treloni je predviđala njegovu smrt čak sa većom sigurnošću nego inače, toliko je loše radio Prizivajuće čini na časovima Čini kod profesora Flitvika da je dobio dodatni domaći zadatak – i postao je jedina osoba koja ga je ikada dobila, osim Nevila. In the meantime, there was no response from Sirius, Hedwig refused to approach him, Professor Trelawney predicted his death even more confidently than usual, he did so poorly in Summoning Charms in Professor Flitwick's class that he got extra homework - and became the only person ever to receive it, besides Neville. – Zapravo, uopšte nije toliko teško, Hari – pokušavala je da ga razuveri Hermiona, dok su odlazili posle završetka Flitvikovog časa. Actually, it's not that difficult, Harry - Hermione tried to reassure him as they left after the end of Flitwick's class. Ona je, inače, uspevala tokom čitavog časa da tera predmete da lete preko cele učionice ka njoj, kao da je sama neki uvrnuti magnet za sunđere, kante za otpatke i lunoskope. Throughout the class, she managed to make objects fly across the entire classroom towards her, as if she were some twisted magnet for sponges, trash cans, and Lunascopes. – Samo se nisi koncentrisao kako valja... – Pitam se zašto? – reče Hari mračno, dok je Sedrik Digori prolazio pored njih okružen velikom grupom devojaka koje su se usiljeno smeškale, i sve redom posmatrale Harija kao da je posebno veliki zadnjerasprskavajući skrut. – Ipak... nema veze, je li? - However... it doesn't matter, does it? Mogu unapred da se radujem popodnevnom dvočasu Napitaka... Dvočas Napitaka uvek je bio užasno iskustvo, ali tih dana je to bilo pravo mučenje. I can already look forward to the afternoon double Potions lesson... The Potions double lesson was always a horrible experience, but those days it was truly torturous. Biti zatvoren u tamnici na sat i po sa Snejpom i sliterincima, koji su se listom nameračili da kazne Harija što više zbog toga što se usudio da postane školski šampion, bila je najneprijatnija stvar koju je Hari mogao da zamisli. Being locked in a dungeon for an hour and a half with Snape and the Slytherins, all of whom were determined to punish Harry as much as possible for daring to become the school champion, was the most unpleasant thing Harry could imagine. Već se izborio s tim jednog petka, dok je Hermiona sedela pored njega, tiho mu govoreći: „Ignoriši ih, ignoriši ih, ignoriši ih“, a ni danas stvar nije izgledala ništa bolje. He had already dealt with that one Friday, while Hermione sat next to him, quietly saying, "Ignore them, ignore them, ignore them," and today the situation didn't look any better. Kada su on i Hermiona stigli ispred Snejpove tamnice posle ručka, videli su da sliterinci već čekaju ispred, a da svako od njih nosi veliki bedž prikačen na odoru. When he and Hermione arrived in front of Snape's office after lunch, they saw that the Slytherins were already waiting outside, each wearing a large badge attached to their robes. U jednom munjevitom trenutku Hari pomisli da su to bedževi U.B.L.j.U.V.-a – a onda vide da svi imaju istu poruku, ispisanu svetlucavim crvenim slovima koja su jarko plamtela u mračnom podzemnom hodniku: In one lightning moment, Harry thought they were U.B.L.O.O.D. badges - but then they saw that they all had the same message, spelled out in sparkling red letters that brightly lit up the dark underground corridor: