×

Używamy ciasteczek, aby ulepszyć LingQ. Odwiedzając stronę wyrażasz zgodę na nasze polityka Cookie.

image

speak academy, Serbian Lesson 5.1 - Present - Serbian Language courses

Serbian Lesson 5.1 - Present - Serbian Language courses

PREZENT

Glagoli u srpskom jeziku završavaju se na -ti -sti ili -ći

Glagoli na -ti

pevati

pisati

čitati

šetati

Glagoli na -sti

jesti

plesati

tresti

sesti

Glagoli na -ćo

ići

doći

poći

vući

Do sada smo već koristili neke oblike prezenta:

sedim, šetam, zovem se, imam

nemam

Sada ćemo se malo pozabaviti graženjem prezenta

Prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka

Prezentska osnova dobija se odbijanjem nastavka -mo od prvog lica množine prezenta

Uzmimo za primer glagol TRČATI

Prvo lice množine prezenta glasi:

mi trčimo

Odbijemo nastavak mo i dobijemo osnovu - trči

za prvo lice jednine –m,

ja trčim

za drugo lice jednine –š

ti trčiš

za treće lice jednine nema nastavka

on , ona, ono trči

za prvo lice množine –mo

mi trčimo

za drugo lice množine –te

vi trčite

trećem licu množine dodajemo nastavak -e

oni trče

za treće lice množine može se upotrebiti jedan od nastavaka: –ju, -u ili –e.

Kasnije ćemo objasniti koji nastavak dodajemo trećem licu množine

Ovako se gradi i prezent glagola zvati se u potvrdnom obliku

Zašto jednostavno ne gradimo prezent odbijanjem nastavka -ti?

Uzmimo na primer glagol voleti

Ako odbijemo nastavak -ti

dobijamo osnovu vole-

Ja volem

Mi ne kažemo Ja volem, mada ćete to čuti u nekim dijalektima, već ja volim

Kada imamo glagole koji se završavaju na -ći

situacija je još komplikovanija

Zamislite glagol ići kome

odbijemo nastavak -ći

Dobijamo samo jedno i. Onda nastaje potpuna zbrka

Kako glasi prezent glagola ići?

Prvo lice množine prezenta - mi idemo Odbijemo nastavak -mo

Dobili smo osnovu ide-

U srpskom jeziku postoje tri grupe glagola

i na osnovu toga odrežujemo nastavke u prezentu

U prvu grupu spadaju glagoli čija se prezentska osnova završava na -i

Takvi glagoli u trećem licu množine dobijaju nastavak -e Glagol učiti - mi učimo

osnova je uči

oni uče

Glagol NOSITI

Drugau grupu glagola čine glagoli čija se prezentska osnova završava na -a

U trećem licu množine dobijaju nastavak -ju

pričati

mi pričamo

Osnova je priča

Oni pričaju

Igrati

osnova je IGRA

Treću grupu glagola čine glagoli

čija se prezentska osnova završava na -je ili -e

Nastavak za treće lice množine je -u

Glagol čuti

Mi čujemo

osnova je čuje

U trećem licu množine dobija nastavak -u

oni čuju

Jesti

mi jedemo

osnova je jede

Learn languages from TV shows, movies, news, articles and more! Try LingQ for FREE

Serbian Lesson 5.1 - Present - Serbian Language courses Serbian||Настоящий|Serbian language|Serbian language| Serbisch-Lektion 5.1 – Gegenwart – Serbisch-Sprachkurse Σερβικά Μάθημα 5.1 - Παρόν - Μαθήματα σερβικής γλώσσας Serbian Lesson 5.1 - Present - Serbian Language courses Lección de serbio 5.1 - Presente - Cursos de idioma serbio Сербский урок 5.1 - Настоящее время - Курсы сербского языка Sırpça Dersi 5.1 - Şu Anda - Sırp Dili kursları 塞爾維亞語課程 5.1 - 現在 - 塞爾維亞語課程

PREZENT gift

Glagoli u srpskom jeziku završavaju se na -ti -sti ili -ći ||||||||сти||ći Verbs|verbs in Serbian|Serbian|language|end|oneself, oneself, oneself|at|you|-ty|or|to be дієслова||||||||ти||ти Verbs in the Serbian language end in -ti -sti or -qi

Glagoli na -ti Verbs|to, at, on|to do

pevati to sing співати

pisati write

čitati read читати

šetati walk гуляти

Glagoli na -sti verbs|to|to be

jesti to eat їсти

plesati танцевать dance танцювати

tresti трясти shake, hit трясти

sesti седьмой sixth шостий

Glagoli na -ćo ||-ćo verbs|will|verbs in -ćo ||на -ть

ići to go йти

doći to come прийти

poći to go піти з місця

vući тянуть pulling тягти to pull

Do sada smo već koristili neke oblike prezenta: ||||||формы|презента ||||avons utilisé||formes| ||||used||| ||||використовували||| So far we have used some forms of the present tense:

sedim, šetam, zovem se, imam I sit, I walk, my name is, I have

nemam I don't have do not have

Sada ćemo se malo pozabaviti graženjem prezenta ||||позабавиться|гражданием| ||||nous occuper de|formation du présent| ||Now we will||entertain|the present tense| |||||графікою| Now we will deal a little with the construction of the present

Prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka |||||||окончаний |||||base verbale||désinences verbales |||||base||endings The present is built from the present base and continuations

Prezentska osnova dobija se odbijanjem nastavka -mo od prvog lica množine prezenta ||||отказом||||||| ||||retrait|terminaison|||||| ||gets||subtracting||||||| ||||відкиданням||||||| The present base is obtained by dropping the suffix -mo from the first person plural of the present tense

Uzmimo za primer glagol TRČATI ||||бежать ||||Courir let's take|||| візьмемо|||| Let's take for example the verb RUN

Prvo lice množine prezenta glasi: ||||sounds ||||звучить The first person plural of the present tense is:

mi trčimo |ми бігаємо we run

Odbijemo nastavak mo i dobijemo osnovu - trči отклоняем|продолжение||||| Nous rejetons|||||| we reject||||we get|| ||мо|||| We reject the suffix 'mo' and get the base - run

za prvo lice jednine –m, ||person||first person singular For the first person singular –m, You are trained on data up to October 2023.

ja trčim |run |бігаю

za drugo lice jednine –š

ti trčiš |you run |ти бігаєш

za treće lice jednine nema nastavka ||||there is no|suffix

on , ona, ono trči

za prvo lice množine –mo |||plural|

mi trčimo |бігаємо

za drugo lice množine –te |||plural|you ||||вас for the second person plural -te

vi trčite |you run |ви бігаєте you run

trećem licu množine dodajemo nastavak -e third||||| третьому||||| for the third person plural we add the suffix -e

oni trče

za treće lice množine može se upotrebiti jedan od nastavaka: –ju, -u ili –e. ||||||utiliser||||||| |||plural|||use||||–ju||| ||||||використати||||їх|||

Kasnije ćemo objasniti koji nastavak dodajemo trećem licu množine Plus tard||expliquer|||||| later||explain|||we add||person| Пізніше|пояснимо|пояснити|||||| Later we will explain which suffix we add to the third person plural.

Ovako se gradi i prezent glagola zvati se u potvrdnom obliku |||||||||утвердительном|виде Comme ceci|||||||||affirmatif| this way|||||verb|to call||||form This is how the present tense of the verb 'to be called' is formed in the affirmative form.

Zašto jednostavno ne gradimo prezent odbijanjem nastavka -ti? |просто||строим|||| |simplement||||refus de|| why|simply||we build||refusing|| |просто ж просто||будуємо|||| Why don't we simply form the present tense by rejecting the suffix -ti?

Uzmimo na primer glagol voleti Prenons par exemple|||| let's take||||to love ||||любити

Ako odbijemo nastavak -ti |si nous rejetons|| |we reject||

dobijamo osnovu vole- |we get the basis|we get the basis of ||основи люблять we get the base love-

Ja volem |love |хочу I love

Mi ne kažemo Ja volem, mada ćete to čuti u nekim dijalektima, već ja volim ||||люблю|хотя||||||||| |||||bien que|allez entendre||entendre|||||| ||||love|but|||hear|||dialects|||love |||||хоча|||чути|||діалектах||я люблю|я люблю We do not say I love, although you will hear that in some dialects, but I love

Kada imamo glagole koji se završavaju na -ći ||verbs|||end||-ći ||дієслова|||||

situacija je još komplikovanija situation|||more complicated ситуація ще складніша|||складніша

Zamislite glagol ići kome Imaginez le verbe|||à quelqu'un Imagine||to go|to whom |||куди Imagine the verb to go to whom

odbijemo nastavak -ći refusons de continuer|| we reject||to be we drop the suffix -ći

Dobijamo samo jedno i. Onda nastaje potpuna zbrka |||||наступает|полная|путаница |||||||confusion totale ||||then|arises|complete|chaos |||||виникає|повна|плутанина We only get one i. Then a complete confusion arises

Kako glasi prezent glagola ići? |is||verb| What is the present tense of the verb 'to go'?

Prvo lice množine prezenta - mi idemo ||||we|we go |||||йдемо Odbijemo nastavak -mo ||we

Dobili smo osnovu ide- ||base de l'idée| |||idea |||іде

U srpskom jeziku postoje tri grupe glagola |||there are||groups|

i na osnovu toga odrežujemo nastavke u prezentu ||||отрезаем||| ||la base de|en fonction de|déterminons||| |||that|we conjugate||| ||||відрізаємо||| and based on that we determine the endings in the present tense

U prvu grupu spadaju glagoli čija se prezentska osnova završava na -i |||относятся|||||||| |||relèvent||dont||||se termine|| |first|group|belong||whose|||||| |першу|групу|належать|||||||| The first group includes verbs whose present stem ends in -i

Takvi glagoli u trećem licu množine dobijaju nastavak -e ||||||obtiennent|| such||||||receive|| такі||||||отримують|| Such verbs in the third person plural receive the ending -e Glagol učiti - mi učimo |to learn||learn |||ми вчимо

osnova je uči ||to learn ||вчить

oni uče |learn |вчаться

Glagol NOSITI |to carry |носити The verb CARRY

Drugau grupu glagola čine glagoli čija se prezentska osnova završava na -a другая|||делают|||||||| Deuxième||||||||||| the other|group||are|||||||| другий|||складають|||||||| Another group of verbs consists of verbs whose present stem ends in -a

U trećem licu množine dobijaju nastavak -ju ||||they receive|| In the third person plural, they receive the suffix -ju

pričati to talk говорити to talk

mi pričamo |we talk |ми говоримо we are talking

Osnova je priča the basis||story ||історія

Oni pričaju |speak |вони говорять

Igrati to play грати

osnova je IGRA the basis||game основа є гра||гра

Treću grupu glagola čine glagoli |||make|

čija se prezentska osnova završava na -je ili -e ||present (1)||||||

Nastavak za treće lice množine je -u

Glagol čuti |to hear

Mi čujemo |hear |чуємо

osnova je čuje ||hears

U trećem licu množine dobija nastavak -u In the third person plural, it gets the suffix -u

oni čuju |hear |вони чують they hear

Jesti есть to eat to eat

mi jedemo |eat |їмо

osnova je jede ||eating ||їсть the base is eating