Serbian Lesson 5.1 - Present - Serbian Language courses Serbian||Настоящий|Serbian language|Serbian language| Serbisch-Lektion 5.1 – Gegenwart – Serbisch-Sprachkurse Σερβικά Μάθημα 5.1 - Παρόν - Μαθήματα σερβικής γλώσσας Serbian Lesson 5.1 - Present - Serbian Language courses Lección de serbio 5.1 - Presente - Cursos de idioma serbio Сербский урок 5.1 - Настоящее время - Курсы сербского языка Sırpça Dersi 5.1 - Şu Anda - Sırp Dili kursları 塞爾維亞語課程 5.1 - 現在 - 塞爾維亞語課程

PREZENT gift

Glagoli u srpskom jeziku završavaju se na -ti -sti ili -ći Verbs|verbs in Serbian|Serbian|language|end|oneself, oneself, oneself|at|you|-ty|or|to be дієслова||||||||ти||ти Verbs in the Serbian language end in -ti -sti or -qi

Glagoli na -ti Verbs|to, at, on|to do

pevati to sing співати

pisati write

čitati read читати

šetati walk гуляти

Glagoli na -sti verbs|to|to be

jesti to eat їсти

plesati dance танцювати

tresti shake, hit трясти

sesti sixth шостий

Glagoli na -ćo verbs|will|verbs in -ćo ||на -ть

ići to go йти

doći to come прийти

poći to go піти з місця

vući pulling тягти

Do sada smo već koristili neke oblike prezenta: ||||avons utilisé||formes| ||||used||| ||||використовували||| So far we have already used some forms of the present tense:

sedim, šetam, zovem se, imam I sit, I walk, my name is, I have

nemam do not have

Sada ćemo se malo pozabaviti graženjem prezenta ||||nous occuper de|formation du présent| ||Now we will|||the present tense| |||||графікою| Now we will deal a little with the construction of the present

Prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka |||||base verbale||désinences verbales The present is built from the present base and continuations

Prezentska osnova dobija se odbijanjem nastavka -mo od prvog lica množine prezenta ||||retrait|terminaison|||||| ||||subtracting||||||| ||||відкиданням||||||| The present base is obtained by dropping the suffix -mo from the first person plural of the present tense

Uzmimo za primer glagol TRČATI ||||Courir let's take|||| візьмемо|||| Let's take for example the verb RUN

Prvo lice množine prezenta glasi: ||||звучить

mi trčimo |ми бігаємо

Odbijemo nastavak mo i dobijemo osnovu - trči Nous rejetons|||||| ||||we get|| ||мо||||

za prvo lice jednine –m, ||||first person singular

ja trčim |бігаю

za drugo lice jednine –š

ti trčiš |you run |ти бігаєш

za treće lice jednine nema nastavka

on , ona, ono trči

za prvo lice množine –mo

mi trčimo |бігаємо

za drugo lice množine –te ||||вас

vi trčite |you run |ви бігаєте

trećem licu množine dodajemo nastavak -e третьому|||||

oni trče

za treće lice množine može se upotrebiti jedan od nastavaka: –ju, -u ili –e. ||||||utiliser||||||| ||||||використати||||їх|||

Kasnije ćemo objasniti koji nastavak dodajemo trećem licu množine Plus tard||expliquer|||||| Пізніше|пояснимо|пояснити||||||

Ovako se gradi i prezent glagola zvati se u potvrdnom obliku Comme ceci|||||||||affirmatif|

Zašto jednostavno ne gradimo prezent odbijanjem nastavka -ti? |simplement||||refus de|| |||we build|||| |просто ж просто||будуємо|||| Why don't we just build the present by rejecting the suffix -ti?

Uzmimo na primer glagol voleti Prenons par exemple|||| ||||любити

Ako odbijemo nastavak -ti |si nous rejetons||

dobijamo osnovu vole- ||основи люблять

Ja volem |love |хочу

Mi ne kažemo Ja volem, mada ćete to čuti u nekim dijalektima, već ja volim |||||bien que|allez entendre||entendre|||||| |||||but||||||dialects||| |||||хоча|||чути|||діалектах||я люблю|я люблю We don't say I love, although you will hear it in some dialects, but I love

Kada imamo glagole koji se završavaju na -ći ||verbs||||| ||дієслова|||||

situacija je još komplikovanija |||more complicated ситуація ще складніша|||складніша

Zamislite glagol ići kome Imaginez le verbe|||à quelqu'un Imagine||| |||куди

odbijemo nastavak -ći refusons de continuer||

Dobijamo samo jedno i. Onda nastaje potpuna zbrka |||||||confusion totale |||||arises|complete|chaos |||||виникає|повна|плутанина

Kako glasi prezent glagola ići?

Prvo lice množine prezenta - mi idemo |||||йдемо Odbijemo nastavak -mo

Dobili smo osnovu ide- ||base de l'idée| |||іде

U srpskom jeziku postoje tri grupe glagola

i na osnovu toga odrežujemo nastavke u prezentu ||la base de|en fonction de|déterminons||| ||||we conjugate||| ||||відрізаємо|||

U prvu grupu spadaju glagoli čija se prezentska osnova završava na -i |||relèvent||dont||||se termine|| |першу|групу|належать||||||||

Takvi glagoli u trećem licu množine dobijaju nastavak -e ||||||obtiennent|| такі||||||отримують|| Glagol učiti - mi učimo |||ми вчимо

osnova je uči ||вчить

oni uče |вчаться

Glagol NOSITI |носити

Drugau grupu glagola čine glagoli čija se prezentska osnova završava na -a Deuxième||||||||||| другий|||складають||||||||

U trećem licu množine dobijaju nastavak -ju

pričati говорити

mi pričamo |ми говоримо we are talking

Osnova je priča ||історія

Oni pričaju |вони говорять

Igrati грати

osnova je IGRA основа є гра||гра

Treću grupu glagola čine glagoli

čija se prezentska osnova završava na -je ili -e

Nastavak za treće lice množine je -u

Glagol čuti

Mi čujemo |чуємо

osnova je čuje

U trećem licu množine dobija nastavak -u

oni čuju |вони чують

Jesti

mi jedemo |їмо

osnova je jede ||їсть