Hari Poter i Kamen mudrosti, 1.17. Hari Poter i Kamen mudrosti - Čovek sa dva lica (audio knjiga) (2)

1.17. Hari Poter i Kamen mudrosti - Čovek sa dva lica (audio knjiga) (2)

Verujem da su tvoji prijatelji, gospoda Fred i Džordž, bili ti koji su smatrali da je dobra ideja da ti pošalju dasku od klozetske šolje. Bez sumnje su mislili da će te to zabaviti. Madam Pomfri je, međutim, zaključila da to baš i nije higijenski, pa ju je zaplenila. – Koliko sam već ovde? – Tri dana. Gospodinu Ronaldu Vizliju i gospođici Grejndžer će laknuti što si došao k sebi, bili su krajnje zabrinuti. – Ali, gospodine, Kamen... – Vidim da ti ne mogu odvratiti misli. Pa dobro, Kamen. Profesor Kvirel nije uspeo da ti ga uzme. Stigao sam na vreme da ga u tome sprečim, mada si se ti i sam vrlo dobro nosio s njim, moram priznati. – Stigli ste tamo? Dobili ste Hermioninu sovu? – Mora da smo se mimoišli nasred puta. Čim sam stigao u London shvatio sam da treba da budem baš na mestu koje sam upravo napustio. Stigao sam na vreme da zbacim Kvirela s tebe... – To ste bili vi. – Bojao sam se da ću možda stići prekasno. – Skoro da jeste. Ne bih mogao dugo da ga držim dalje od Kamena... – Ne od Kamena, dečače, već od tebe – napor koji si ispoljio samo što te nije ubio. U jednom užasnom trenutku uplašio sam se da je i uspeo. Što se tiče Kamena, on je uništen. – Uništen? – reče Hari tupo. – Ali vaš prijatelj... Nikolas Flamel... – Oh, ti znaš za Nikolasa? – reče Dambldor, zvučeći krajnje zadovoljno. – Baš si temeljno sve proučio, je li? Pa, Nikolas i ja smo malo proćaskali, i složili se da je tako najbolje za sve. – Ali to znači da će on i njegova žena umreti, zar ne? – Oni imaju dovoljno zaliha Eliksira da sve svoje poslove dovedu u red... a onda, da, oni će umreti. Dambldor se nasmeja videvši čuđenje na Harijevom licu. – Nekome ko je mlad kao ti, to sigurno izgleda neverovatno, ali Nikolasu i Pereneli to liči na odlazak u krevet posle vrlo, vrlo dugog dana. Uostalom, za dobro usklađen um smrt je samo sledeća velika pustolovina. Znaš, Kamen i nije baš tako sjajna stvar. Onoliko para i života koliko poželiš! Te dve stvari bi većina ljudi izabrala pre svih drugih – ali nevolja je u tome što ljudi umeju da izaberu upravo one stvari koje su za njih najgore. Hari je ležao bez reči. Dambldor stade da pevuši i nasmeši se pogledavši u tavanicu. – Gospodine? – reče Hari. – Nešto sam razmišljao... gospodine... čak iako Kamena više nema, Vol... ovaj, Znate-Već-Ko... – Zovi ga Voldemor, Hari. Uvek zovi stvari njihovim pravim imenom. Strah od imena povećava strah od same stvari. – Da, gospodine. Pa, Voldemor će pokušati da pronađe neki drugi način da se vrati, zar ne? Mislim, on nije mrtav, zar ne? – Ne, Hari, nije. Još uvek je tamo negde, možda traži neko drugo telo u kom će se nastaniti... pošto nije potpuno živ, ne može biti ni ubijen. Pustio je Kvirela da umre; on ima podjednako malo milosti prema svojim sledbenicima kao i prema svojim neprijateljima. Uostalom, iako si ti možda samo odložio njegov povratak u punu snagu i moć, možda će neko drugi biti spreman da sledeći put povede odlučnu bitku s njim – i ako se njegov povratak bude stalno odlagao, pa, možda on nikada neće ni uspeti da se dokopa moći. Hari klimnu glavom, ali se odmah zaustavi jer je pokret glavom izazivao bol. Onda reče: – Gospodine, ima još stvari koje bih želeo da znam, ako mi možete reći... stvari o kojima bih želeo da saznam istinu... – Istinu – uzdahnu Dambldor. – To je divna i strašna stvar, i zato s njom treba biti oprezan. Ipak, odgovoriću na tvoja pitanja, osim ako nemam dobar razlog da to ne učinim, a u tom slučaju te molim da mi oprostiš. Naravno, neću te lagati. – Pa... Voldemor je rekao da je ubio moju majku samo zato što je pokušala da ga spreči da ubije mene. Ali, zašto je on uopšte želeo mene da ubije? Dambldor ovoga puta vrlo duboko uzdahnu. – Avaj, ne mogu ti odgovoriti na prvu stvar koju me pitaš. Ne danas. Ne sada. Saznaćeš, jednoga dana... zasad izbij to sebi iz glave, Hari. Kada budeš stariji... Znam da ti je mrsko to da čuješ... ali, kad budeš spreman, saznaćeš. Hari je znao da nema svrhe da se raspravlja. – A zašto Kvirel nije smeo da me takne? – Tvoja majka je umrla da bi te spasila. Ako ima nešto što Voldemor ne može da shvati, to je ljubav. Nije shvatio da ljubav, tako silna poput majčinske, ostavlja sopstveni beleg na osobi. Ne ožiljak, ne vidljiv znak... biti voljen, čak i kada osoba koja nas voli nestane, pruža zauvek neku zaštitu. To je nešto što ti uđe pod kožu. Zato Kvirel, pun mržnje, pohlepe i ambicije, deleći svoju dušu s Voldemorom nije mogao da te dodirne. Dodirnuti osobu obeleženu nečim toliko dobrim za njega je predstavljalo agoniju. Dambldor se iznenada zainteresova za ptičicu koja je stajala na prozoru, što je Hariju dalo vremena da čaršavom obriše oči. Kada je ponovo bio u stanju da govori, Hari reče: – A Nevidljivi ogrtač... znate li ko mi ga je poslao? – Ah, da... tvoj otac ga je igrom slučaja ostavio u mom posedu, i mislio sam da bi ti se svideo. Dambldoru se zacakliše oči. – Korisne stvarčice... dok je bio ovde, tvoj otac ga je uglavnom oblačio da bi se šunjao po kuhinji da ukrade još hrane. – Ima još nešto... – Reci slobodno. – Kvirel je rekao da je Snejp... – Profesor Snejp, Hari. – Da, on... Kvirel je rekao da me Snejp mrzi jer je mrzeo mog oca. Da li je to istina? – Pa, pre bi se reklo da su jedan drugog prezirali. Slično kao ti i gospodin Melfoj. A onda je tvoj otac učinio nešto što Snejp nikada nije mogao da mu oprosti. – Šta? – Spasao mu je život. – Molim? – Da... – reče Dambldor sneno. – Čudno je to kako ljudski um funkcioniše, zar ne? Profesor Snejp nije mogao da podnese da bude dužnik tvoga oca... Verujem da je cele godine činio sve da te zaštiti jer je mislio da će s time on i tvoj otac biti kvit. Onda bi ponovo mogao na miru da mrzi uspomenu na tvog oca... Hari pokuša malo da razmisli o tome, ali poče da mu biva tako teško u glavi da odustade. – Samo još jedna stvar, gospodine... – Samo jedna? – Kako sam izvukao Kamen iz Ogledala? – A, da, drago mi je što si me to pitao. To je bila jedna od mojih sjajnijih ideja, a među nama govoreći, to i te kako znači. Vidiš, samo onaj ko je želeo da nađe kamen – nađe, ali ne i da ga iskoristi – mogao je da ga dobije, inače bi samo video sebe kako pravi zlato ili ispija Eliksir života. Moj mozak ponekad ume i mene samog da iznenadi... A sad, dosta s pitanjima. Predlažem da se poslužiš ovim slatkišima. O! Berti Botove bombone svih aroma! Imao sam tu nesreću, kada sam bio mali, da naletim na jednu s ukusom povraćke, i od tada nisam u stanju da u njima uživam – ali, mislim da nema takve opasnosti ako uzmem ovu finu karamelu, zar ne? Nasmeja se i ubaci u usta zlatnobraon dražeju. Zatim se zagrcnu i reče: – Avaj! Vosak iz ušiju! * * * Madam Pomfri, bolničarka, bila je fina žena, ali vrlo stroga. – Samo pet minuta – preklinjao je Hari. – Apsolutno ne može. – Pustili ste profesora Dambldora... – Pa naravno, on je direktor, to je nešto drugo. Potreban ti je odmor. – Odmaram se, vidite, ležim mirno i sve tako. O, molim vas, Madam Pomfri... – Pa, dobro onda – reče ona. – Ali, samo pet minuta. I ona pusti Hermionu i Rona da uđu. – Hari! Hermiona je bila spremna da mu se ponovo obesi oko vrata, ali je Hariju bilo drago što se obuzdala pošto ga je glava još uvek bolela. – O, Hari, mislili smo da ćeš... Dambldor se baš zabrinuo... – Cela škola priča o tome – reče Ron. – Šta se zapravo desilo? To je bila jedna od retkih prilika u kojima je istinita priča čudnija i uzbudljivija od najneverovatnijih glasina. Hari im sve ispriča: o Kvirelu, o Ogledalu, o Kamenu i Voldemoru. Ron i Hermiona bili su zahvalni slušaoci: uvek bi se zaprepastili na pravom mestu, a kada im Hari reče šta se nalazilo ispod Kvirelovog turbana, Hermiona glasno kriknu. – Dakle, Kamena više nema? – upita Ron. – Flamel će prosto naprosto morati da umre? – To sam i ja rekao, ali Dambldor misli da – kako ono beše? – da je 'za dobro usklađen um smrt samo sledeća velika pustolovina'. – Uvek sam govorio da je on potpuno šenuo – reče Ron, očito impresioniran ludilom svog junaka. – A šta se desilo s vama dvoma? – upita Hari. – Pa, ja sam se vratila – reče Hermiona. – Osvestila sam Rona... to je malo duže potrajalo... I baš smo se bili uputili ka sovarniku da bismo stupili u kontakt s Dambldorom kad ga sretosmo u Ulaznoj dvorani. Već je sve znao... samo je rekao: „Hari je krenuo za njim, zar ne?“ I odjurio na treći sprat. – Misliš da je hteo da ti to izvedeš? – upita Ron. – Pošto ti je poslao očev Nevidljivi ogrtač i sve ostalo? – Stvarno! – prasnu Hermiona – Ako je to učinio... hoću da kažem... to je strašno... mogli su da te ubiju. – Ne, nije strašno – reče Hari zamišljeno. – On je čudan čovek, Dambldor, mislim da je on samo hteo da mi pruži šansu. Mislim da on manje-više zna sve što se ovde dešava, i pretpostavljam da je savršeno dobro znao da nešto pokušavamo. Ali umesto da nas zaustavi, naučio nas je dovoljno da možemo sami sebi da pomognemo. Mislim da me nije slučajno pustio da saznam kakvo dejstvo ima Ogledalo. Kao da je mislio da imam pravo da se suočim s Voldemorom, ako budem kadar... – Da, Dambldor je ćaknut, nego šta – reče Ron ponosno. – Čuj, moraš da se oporaviš do sutrašnje gozbe povodom završetka školske godine. Svi poeni su sabrani, Sliterin je pobedio, naravno... propustio si zadnji meč kvidiča, Rejvenklo nas je naprosto pregazio, pošto tebe nije bilo – ali hrana će biti izvrsna. U tom trenutku Madam Pomfri upade unutra. – Ostali ste skoro petnaest minuta, sad NAPOLJE! – reče odlučno. * * * Pošto se dobro naspavao, Hari se sledećeg jutra osećao gotovo normalno. – Hoću da idem na gozbu – reče on madam Pomfri, dok je slagala njegove silne kutije sa slatkišima. – Mogu li? – Profesor Dambldor kaže da treba da te pustimo da ideš – reče ona kiselo, kao da, po njenom mišljenju, profesor Dambldor ne shvata koliko su gozbe rizične. – A imaš još jednog posetioca. – O, dobro – reče Hari. – Ko je to? Nije još to ni izgovorio kad se Hagrid probi kroz vrata. Po običaju, kad god bi se našao unutra delovao je kao da je i suviše veliki da bi bio stvaran. Sede pored Harija, pogleda ga i briznu u plač. – Sve je – to – moja – prokleta – greška! – jecao je, s rukama na licu. – Rek'o sam tom zlom skotu kak' da prođe pored Pufnice! Ja sam mu rek'o! Samo to nije znao, a ja sam mu rek'o! Mog'o si da umreš! Sve zbog jednog zmajevog jajeta! Nikad više nećem da pijem! Trebalo bi da me izbace i nateraju da živim k'o Normalac! – Hagride! – reče Hari, zgranut što vidi Hagrida kako drhti od tuge i kajanja, dok su mu velike suze kapale po bradi. – Hagride, on bi to već nekako saznao, govorimo o Voldemoru, on bi to saznao i da mu ti nisi rekao. – Mog'o si da umreš! – jecao je Hagrid. – I nemo' da izgovaraš to ime! – VOLDEMOR! – razdra se Hari, a Hagrid je bio tako preneražen da odmah prestade da plače. – Sreo sam ga i zvaću ga njegovim pravim imenom. Molim te, Hagride, razvedri se, spasili smo Kamen, njega više nema, ne može da ga upotrebi. Hajde, uzmi čokoladnu žabicu, imam ih na tone... Hagrid obrisa nos rukom i reče: – Sad si me podsetijo. Imam poklonče za tebe. – Nadam se da nije sendvič od hermelina – reče Hari zabrinuto, a Hagrid se, najzad, blago zakikota. – Jok. Dambldor mi je juče dadnuo slobodan dan da gi napravim. Bolje bi mu bilo da me je otpustijo... al' ipak, eve ti ga na... Dade mu nešto što je ličilo na lepu knjigu u kožnom povezu. Hari je radoznalo otvori. Bila je puna čarobnjačkih fotografija. Sa svake stranice smešili su mu se i mahali mama i tata.

1.17. Hari Poter i Kamen mudrosti - Čovek sa dva lica (audio knjiga) (2) 1.17. Harry Potter und der Stein der Weisen – Der Mann mit den zwei Gesichtern (Hörbuch) (2) 1.17. Harry Potter and the Philosopher's Stone - The Man with Two Faces (Audiobook) (2)

Verujem da su tvoji prijatelji, gospoda Fred i Džordž, bili ti koji su smatrali da je dobra ideja da ti pošalju dasku od klozetske šolje. Jeg tror, det var dine venner, hr. Fred og George, der syntes, det var en god idé at sende dig et toiletsæde. Ik geloof dat het uw vrienden waren, de heren Fred en George, die het een goed idee vonden u een toiletbril te sturen. Bez sumnje su mislili da će te to zabaviti. Ze dachten ongetwijfeld dat het je zou amuseren. Madam Pomfri je, međutim, zaključila da to baš i nije higijenski, pa ju je zaplenila. Madam Pomfrey, however, decided that it was not very hygienic, so she confiscated it. Madam Pomfrey vond het echter niet erg hygiënisch en nam het in beslag. – Koliko sam već ovde? - Hoe lang ben ik hier al? – Tri dana. Gospodinu Ronaldu Vizliju i gospođici Grejndžer će laknuti što si došao k sebi, bili su krajnje zabrinuti. Meneer Ronald Wemel en juffrouw Granger zullen opgelucht zijn u tot bezinning te zien komen, ze maakten zich grote zorgen. – Ali, gospodine, Kamen... – Vidim da ti ne mogu odvratiti misli. - But, Mr. Kamen... - I see that I cannot divert your thoughts. - Maar, meneer Kamen... - Ik zie dat ik uw gedachten niet kan afleiden. Pa dobro, Kamen. Okay, Kamen. Profesor Kvirel nije uspeo da ti ga uzme. Professor Quirrell heeft het niet van je afgenomen. Stigao sam na vreme da ga u tome sprečim, mada si se ti i sam vrlo dobro nosio s njim, moram priznati. I arrived in time to prevent him from doing so, although you yourself handled him very well, I must admit. Ik kwam op tijd om te voorkomen dat hij dat deed, hoewel je hem zelf heel goed hebt behandeld, moet ik toegeven. – Stigli ste tamo? - Ben je daar aangekomen? Dobili ste Hermioninu sovu? Heb je de uil van Hermelien? – Mora da smo se mimoišli nasred puta. - We moeten elkaar midden op de weg zijn gepasseerd. Čim sam stigao u London shvatio sam da treba da budem baš na mestu koje sam upravo napustio. Zodra ik in Londen aankwam, realiseerde ik me dat ik precies op de plek moest zijn waar ik net was vertrokken. Stigao sam na vreme da zbacim Kvirela s tebe... – To ste bili vi. I arrived in time to knock Quirrell off you... - It was you. Ik kwam op tijd om Quirrell van je af te slaan... - Jij was het. – Bojao sam se da ću možda stići prekasno. – Skoro da jeste. - Het is bijna zo. Ne bih mogao dugo da ga držim dalje od Kamena... – Ne od Kamena, dečače, već od tebe – napor koji si ispoljio samo što te nije ubio. I couldn't keep him away from the Stone for long... - Not from the Stone, boy, but from you - the effort you put forth almost killed you. U jednom užasnom trenutku uplašio sam se da je i uspeo. Een verschrikkelijk moment was ik bang dat het hem was gelukt. Što se tiče Kamena, on je uništen. – Uništen? – reče Hari tupo. sagde Harry sløvt. – Ali vaš prijatelj... Nikolas Flamel... – Oh, ti znaš za Nikolasa? - Maar je vriend... Nicholas Flamel... - Oh, weet je van Nicholas? – reče Dambldor, zvučeći krajnje zadovoljno. – Baš si temeljno sve proučio, je li? - Je hebt alles grondig bestudeerd, nietwaar? Pa, Nikolas i ja smo malo proćaskali, i složili se da je tako najbolje za sve. Nou, Nicholas en ik hadden een praatje en waren het erover eens dat het voor iedereen het beste was. – Ali to znači da će on i njegova žena umreti, zar ne? - Maar dat betekent dat hij en zijn vrouw zullen sterven, toch? – Oni imaju dovoljno zaliha Eliksira da sve svoje poslove dovedu u red... a onda, da, oni će umreti. – Ze hebben genoeg voorraden Elixir om al hun zaken op orde te krijgen... en dan, ja, zullen ze sterven. Dambldor se nasmeja videvši čuđenje na Harijevom licu. Perkamentus grinnikte toen hij de verrassing op Harry's gezicht zag. – Nekome ko je mlad kao ti, to sigurno izgleda neverovatno, ali Nikolasu i Pereneli to liči na odlazak u krevet posle vrlo, vrlo dugog dana. - Voor iemand die zo jong is als jij, lijkt het zeker ongelooflijk, maar voor Nikolas en Perenella is het alsof je naar bed gaat na een heel, heel lange dag. Uostalom, za dobro usklađen um smrt je samo sledeća velika pustolovina. After all, for a well-adjusted mind, death is just the next great adventure. Immers, voor een goed aangepaste geest is de dood gewoon het volgende grote avontuur. Znaš, Kamen i nije baš tako sjajna stvar. Weet je, de Steen is niet zo geweldig. Onoliko para i života koliko poželiš! Zoveel geld en leven als je wilt! Te dve stvari bi većina ljudi izabrala pre svih drugih – ali nevolja je u tome što ljudi umeju da izaberu upravo one stvari koje su za njih najgore. Those two things most people would choose over all others - but the trouble is that people know how to choose the very things that are worst for them. Hari je ležao bez reči. Harry lag sprakeloos. Dambldor stade da pevuši i nasmeši se pogledavši u tavanicu. Perkamentus begon te neuriën en glimlachte terwijl hij naar het plafond keek. – Gospodine? – reče Hari. – Nešto sam razmišljao... gospodine... čak iako Kamena više nema, Vol... ovaj, Znate-Već-Ko... – Zovi ga Voldemor, Hari. 'Ik heb zitten denken... meneer... ook al is de Steen weg, Vol... eh, je-weet-wel...' 'Noem hem Voldemort, Harry.' Uvek zovi stvari njihovim pravim imenom. Kald altid en spade for en spade. Noem een schoppen altijd een schoppen. Strah od imena povećava strah od same stvari. De angst voor de naam vergroot de angst voor het ding zelf. – Da, gospodine. Pa, Voldemor će pokušati da pronađe neki drugi način da se vrati, zar ne? Mislim, on nije mrtav, zar ne? Ik bedoel, hij is toch niet dood? – Ne, Hari, nije. Još uvek je tamo negde, možda traži neko drugo telo u kom će se nastaniti... pošto nije potpuno živ, ne može biti ni ubijen. He's still out there somewhere, maybe looking for another body to inhabit... since he's not fully alive, he can't even be killed. Hij is daar nog ergens, misschien op zoek naar een ander lichaam om te bewonen... aangezien hij niet volledig in leven is, kan hij niet eens gedood worden. Pustio je Kvirela da umre; on ima podjednako malo milosti prema svojim sledbenicima kao i prema svojim neprijateljima. He let Quirrell die; he has as little mercy for his followers as for his enemies. Uostalom, iako si ti možda samo odložio njegov povratak u punu snagu i moć, možda će neko drugi biti spreman da sledeći put povede odlučnu bitku s njim – i ako se njegov povratak bude stalno odlagao, pa, možda on nikada neće ni uspeti da se dokopa moći. After all, while you may have only delayed his return to full strength and power, perhaps someone else will be ready to fight him decisively next time - and if his return is constantly delayed, well, he may never even make it. reach power. Immers, hoewel je zijn terugkeer naar volledige kracht en macht misschien alleen hebt uitgesteld, is iemand anders misschien klaar om hem de volgende keer resoluut te bestrijden - en als zijn terugkeer constant wordt uitgesteld, nou ja, hij zal misschien nooit de macht bereiken. Hari klimnu glavom, ali se odmah zaustavi jer je pokret glavom izazivao bol. Onda reče: – Gospodine, ima još stvari koje bih želeo da znam, ako mi možete reći... stvari o kojima bih želeo da saznam istinu... – Istinu – uzdahnu Dambldor. Toen zei hij: "Meneer, er zijn andere dingen die ik zou willen weten, als u me kunt vertellen... dingen waar ik de waarheid over zou willen weten..." "De waarheid," zuchtte Perkamentus. – To je divna i strašna stvar, i zato s njom treba biti oprezan. - Het is iets wonderbaarlijks en verschrikkelijks, en daarom moet men er voorzichtig mee zijn. Ipak, odgovoriću na tvoja pitanja, osim ako nemam dobar razlog da to ne učinim, a u tom slučaju te molim da mi oprostiš. Ik zal echter uw vragen beantwoorden, tenzij ik een goede reden heb om dat niet te doen, in welk geval ik u vergeef. Naravno, neću te lagati. Natuurlijk zal ik niet tegen je liegen. – Pa... Voldemor je rekao da je ubio moju majku samo zato što je pokušala da ga spreči da ubije mene. – Nou... Voldemort zei dat hij mijn moeder alleen had vermoord omdat ze probeerde te voorkomen dat hij mij zou vermoorden. Ali, zašto je on uopšte želeo mene da ubije? But why did he want to kill me in the first place? Maar waarom wilde hij me in de eerste plaats vermoorden? Dambldor ovoga puta vrlo duboko uzdahnu. – Avaj, ne mogu ti odgovoriti na prvu stvar koju me pitaš. - Alas, I cannot answer the first thing you ask me. - Helaas, ik kan het eerste wat je me vraagt niet beantwoorden. Ne danas. Ne sada. Saznaćeš, jednoga dana... zasad izbij to sebi iz glave, Hari. You'll find out, one day... put it out of your head for now, Harry. Je zult het ontdekken, op een dag... zet het voor nu uit je hoofd, Harry. Kada budeš stariji... Znam da ti je mrsko to da čuješ... ali, kad budeš spreman, saznaćeš. When you're older... I know you hate to hear that... but when you're ready, you'll find out. Als je ouder bent... Ik weet dat je dat niet graag hoort... maar als je er klaar voor bent, zul je erachter komen. Hari je znao da nema svrhe da se raspravlja. Harry wist dat het geen zin had om ruzie te maken. – A zašto Kvirel nije smeo da me takne? - En waarom mocht Quirrell me niet aanraken? – Tvoja majka je umrla da bi te spasila. - Je moeder stierf om je te redden. Ako ima nešto što Voldemor ne može da shvati, to je ljubav. Als er één ding is dat Voldemort niet kan begrijpen, is het liefde. Nije shvatio da ljubav, tako silna poput majčinske, ostavlja sopstveni beleg na osobi. He did not understand that love, as strong as a mother's, leaves its own mark on a person. Hij begreep niet dat liefde, zo sterk als die van een moeder, zijn eigen stempel op een persoon drukt. Ne ožiljak, ne vidljiv znak... biti voljen, čak i kada osoba koja nas voli nestane, pruža zauvek neku zaštitu. To je nešto što ti uđe pod kožu. It's something that gets under your skin. Het is iets dat onder je huid kruipt. Zato Kvirel, pun mržnje, pohlepe i ambicije, deleći svoju dušu s Voldemorom nije mogao da te dodirne. Daarom kon Krinkel, vol haat, hebzucht en ambitie, zijn ziel delen met Voldemort je niet raken. Dodirnuti osobu obeleženu nečim toliko dobrim za njega je predstavljalo agoniju. Touching a person marked by something so good was agony for him. Het aanraken van een persoon die getekend is door iets dat zo goed is, was een kwelling voor hem. Dambldor se iznenada zainteresova za ptičicu koja je stajala na prozoru, što je Hariju dalo vremena da čaršavom obriše oči. Dumbledore blev pludselig interesseret i den lille fugl, der stod i vinduet, hvilket gav Harry tid til at tørre øjnene med lagenet. Dumbledore took a sudden interest in the little bird standing in the window, which gave Harry time to wipe his eyes with the sheet. Perkamentus kreeg plotseling belangstelling voor het vogeltje dat voor het raam stond, wat Harry de tijd gaf om zijn ogen af te vegen met een laken. Kada je ponovo bio u stanju da govori, Hari reče: – A Nevidljivi ogrtač... znate li ko mi ga je poslao? Toen hij weer kon praten, zei Harry: 'En de Onzichtbaarheidsmantel... weet je wie hem naar mij heeft gestuurd? – Ah, da... tvoj otac ga je igrom slučaja ostavio u mom posedu, i mislio sam da bi ti se svideo. – Ah, yes... your father accidentally left it in my possession, and I thought you'd like it. – Ah, ja... je vader liet het per ongeluk in mijn bezit, en ik dacht dat je het leuk zou vinden. Dambldoru se zacakliše oči. Dumbledore's eyes glazed over. Perkamentus' ogen werden glazig. – Korisne stvarčice... dok je bio ovde, tvoj otac ga je uglavnom oblačio da bi se šunjao po kuhinji da ukrade još hrane. 'Nuttige dingen... terwijl hij hier was, kleedde je vader hem meestal om door de keuken te sluipen om meer eten te stelen.' – Ima još nešto... – Reci slobodno. - Er is nog iets... - Zeg het vrijuit. – Kvirel je rekao da je Snejp... – Profesor Snejp, Hari. – Da, on... Kvirel je rekao da me Snejp mrzi jer je mrzeo mog oca. 'Ja, hij... Krinkel zei dat Sneep me haatte omdat hij mijn vader haatte.' Da li je to istina? Is het waar? – Pa, pre bi se reklo da su jedan drugog prezirali. - Well, it would rather be said that they despised each other. - Nou, je zou liever zeggen dat ze elkaar verachtten. Slično kao ti i gospodin Melfoj. A onda je tvoj otac učinio nešto što Snejp nikada nije mogao da mu oprosti. And then your father did something that Snape could never forgive him for. En toen deed je vader iets wat Sneep hem nooit kon vergeven. – Šta? – Spasao mu je život. - Han reddede sit liv. - Hij heeft zijn leven gered. – Molim? – Da... – reče Dambldor sneno. – Čudno je to kako ljudski um funkcioniše, zar ne? Profesor Snejp nije mogao da podnese da bude dužnik tvoga oca... Verujem da je cele godine činio sve da te zaštiti jer je mislio da će s time on i tvoj otac biti kvit. Professor Sneep kon het niet verdragen om bij je vader in de schuld te staan... Ik geloof dat hij alles deed wat hij kon om je het hele jaar te beschermen, omdat hij dacht dat hij en je vader gelijk zouden worden. Onda bi ponovo mogao na miru da mrzi uspomenu na tvog oca... Hari pokuša malo da razmisli o tome, ali poče da mu biva tako teško u glavi da odustade. Then he'd be able to hate the memory of your father in peace again… Harry tried to think about it for a bit, but it was starting to get so hard in his head to give up. Dan zou hij de herinnering aan je vader weer in alle rust kunnen haten... Harry probeerde er even over na te denken, maar het begon zo moeilijk in zijn hoofd te worden om het op te geven. – Samo još jedna stvar, gospodine... – Samo jedna? – Kako sam izvukao Kamen iz Ogledala? – A, da, drago mi je što si me to pitao. - Ja, ik ben blij dat je me dat vraagt. To je bila jedna od mojih sjajnijih ideja, a među nama govoreći, to i te kako znači. That was one of my more brilliant ideas, and between us speaking, that's what it means. Dat was een van mijn meer briljante ideeën, en tussen ons spreken, dat is wat het betekent. Vidiš, samo onaj ko je želeo da nađe kamen – nađe, ali ne i da ga iskoristi – mogao je da ga dobije, inače bi samo video sebe kako pravi zlato ili ispija Eliksir života. Zie je, alleen iemand die de steen wilde vinden - vinden, maar niet gebruiken - kon hem krijgen, anders zou hij zichzelf alleen maar goud zien maken of het levenselixer drinken. Moj mozak ponekad ume i mene samog da iznenadi... A sad, dosta s pitanjima. My brain can sometimes surprise even me... And now, enough with the questions. Mijn brein kan zelfs mij soms verrassen... En nu genoeg met de vragen. Predlažem da se poslužiš ovim slatkišima. Jeg foreslår, at du bruger disse slik. I suggest you use these sweets. O! Berti Botove bombone svih aroma! Imao sam tu nesreću, kada sam bio mali, da naletim na jednu s ukusom povraćke, i od tada nisam u stanju da u njima uživam – ali, mislim da nema takve opasnosti ako uzmem ovu finu karamelu, zar ne? Ik had de pech, toen ik klein was, er een tegen te komen met de smaak van braaksel, en sindsdien heb ik er niet meer van kunnen genieten - maar ik denk niet dat er zo'n gevaar is als ik deze fijne karamel neem, is daar? Nasmeja se i ubaci u usta zlatnobraon dražeju. Zatim se zagrcnu i reče: – Avaj! Toen verslikten ze zich en zeiden: - Helaas! Vosak iz ušiju! Earwax! Oorsmeer! * * * Madam Pomfri, bolničarka, bila je fina žena, ali vrlo stroga. * * * Madam Pomfrey, the nurse, was a nice woman, but very strict. – Samo pet minuta – preklinjao je Hari. – Apsolutno ne može. – Pustili ste profesora Dambldora... – Pa naravno, on je direktor, to je nešto drugo. - Je liet professor Perkamentus gaan... - Natuurlijk, hij is het schoolhoofd, dat is iets anders. Potreban ti je odmor. Jij hebt rust nodig. – Odmaram se, vidite, ležim mirno i sve tako. O, molim vas, Madam Pomfri... – Pa, dobro onda – reče ona. – Ali, samo pet minuta. I ona pusti Hermionu i Rona da uđu. – Hari! Hermiona je bila spremna da mu se ponovo obesi oko vrata, ali je Hariju bilo drago što se obuzdala pošto ga je glava još uvek bolela. Hermione was ready to hang around his neck again, but Harry was glad she restrained herself as his head still hurt. – O, Hari, mislili smo da ćeš... Dambldor se baš zabrinuo... – Cela škola priča o tome – reče Ron. "Oh, Harry, we dachten dat je... Perkamentus was echt bezorgd..." "De hele school heeft het erover," zei Ron. – Šta se zapravo desilo? To je bila jedna od retkih prilika u kojima je istinita priča čudnija i uzbudljivija od najneverovatnijih glasina. It was one of the rare occasions when a true story is stranger and more exciting than the most incredible rumours. Hari im sve ispriča: o Kvirelu, o Ogledalu, o Kamenu i Voldemoru. Ron i Hermiona bili su zahvalni slušaoci: uvek bi se zaprepastili na pravom mestu, a kada im Hari reče šta se nalazilo ispod Kvirelovog turbana, Hermiona glasno kriknu. – Dakle, Kamena više nema? - So Kamen is gone? Dus Kamen is weg? – upita Ron. – Flamel će prosto naprosto morati da umre? - Flamel will just have to die? - Flamel zal gewoon moeten sterven? – To sam i ja rekao, ali Dambldor misli da – kako ono beše? – Dat zei ik ook, maar Perkamentus denkt dat – hoe was het? – da je 'za dobro usklađen um smrt samo sledeća velika pustolovina'. – that 'for a well-adjusted mind, death is just the next great adventure'. – dat 'voor een goed aangepaste geest de dood gewoon het volgende grote avontuur is'. – Uvek sam govorio da je on potpuno šenuo – reče Ron, očito impresioniran ludilom svog junaka. "I've always said he's completely nuts," said Ron, clearly impressed by his hero's insanity. – A šta se desilo s vama dvoma? - En wat is er met jullie twee gebeurd? – upita Hari. – Pa, ja sam se vratila – reče Hermiona. "Well, I'm back," said Hermione. – Osvestila sam Rona... to je malo duže potrajalo... I baš smo se bili uputili ka sovarniku da bismo stupili u kontakt s Dambldorom kad ga sretosmo u Ulaznoj dvorani. – I brought Ron back to consciousness... it took a little longer... And we were just about to head to the hall to get in touch with Dumbledore when we met him in the Entrance Hall. – Ik bracht Ron weer bij bewustzijn... het duurde wat langer... En we stonden net op het punt om naar de hal te gaan om in contact te komen met Perkamentus toen we hem ontmoetten in de Entreehal. Već je sve znao... samo je rekao: „Hari je krenuo za njim, zar ne?“ I odjurio na treći sprat. Hij wist alles al... hij zei gewoon: 'Harry volgde hem, nietwaar?' En rende weg naar de derde verdieping. – Misliš da je hteo da ti to izvedeš? - Do you think he wanted you to perform it? - Denk je dat hij wilde dat jij het deed? – upita Ron. – Pošto ti je poslao očev Nevidljivi ogrtač i sve ostalo? – Since he sent you your father's Invisibility Cloak and everything? – Sinds hij je je vaders onzichtbaarheidsmantel heeft gestuurd en zo? – Stvarno! - Really! – prasnu Hermiona – Ako je to učinio... hoću da kažem... to je strašno... mogli su da te ubiju. – barstte Hermelien uit – Als hij dat deed... Ik bedoel... dat is verschrikkelijk... ze hadden je kunnen vermoorden. – Ne, nije strašno – reče Hari zamišljeno. – On je čudan čovek, Dambldor, mislim da je on samo hteo da mi pruži šansu. – Hij is een vreemde man, Perkamentus, ik denk dat hij me gewoon een kans wilde geven. Mislim da on manje-više zna sve što se ovde dešava, i pretpostavljam da je savršeno dobro znao da nešto pokušavamo. I think he knows more or less everything that goes on here, and I imagine he knew perfectly well that we were trying something. Ik denk dat hij min of meer alles weet wat hier gebeurt, en ik veronderstel dat hij heel goed wist dat we iets probeerden. Ali umesto da nas zaustavi, naučio nas je dovoljno da možemo sami sebi da pomognemo. But instead of stopping us, he taught us enough to help ourselves. Maar in plaats van ons tegen te houden, leerde hij ons genoeg om onszelf te helpen. Mislim da me nije slučajno pustio da saznam kakvo dejstvo ima Ogledalo. I don't think he accidentally let me find out what effect the Mirror has. Ik denk niet dat hij me per ongeluk heeft laten ontdekken wat voor effect de Spiegel heeft. Kao da je mislio da imam pravo da se suočim s Voldemorom, ako budem kadar... – Da, Dambldor je ćaknut, nego šta – reče Ron ponosno. As if he thought that I had the right to face Voldemort, if I was a cadre... - Yes, Dumbledore is a jackass, but what - said Ron proudly. Het was alsof hij dacht dat ik het recht had om het op te nemen tegen Voldemort, als ik een kaderlid was... - Ja, Perkamentus is een klootzak, maar wat - zei Ron trots. – Čuj, moraš da se oporaviš do sutrašnje gozbe povodom završetka školske godine. - Luister, je moet bijkomen voor het eindfeest van morgen. Svi poeni su sabrani, Sliterin je pobedio, naravno... propustio si zadnji meč kvidiča, Rejvenklo nas je naprosto pregazio, pošto tebe nije bilo – ali hrana će biti izvrsna. All the points are tallied, Slytherin won, of course... you missed the last Quidditch match, Ravenclaw just ran over us, since you weren't there – but the food will be excellent. Alle punten zijn geteld, Zwadderich heeft natuurlijk gewonnen... je hebt de laatste Zwerkbalwedstrijd gemist, Ravenklauw heeft ons net overreden omdat je er niet was, maar het eten zal voortreffelijk zijn. U tom trenutku Madam Pomfri upade unutra. At that moment Madam Pomfrey burst in. – Ostali ste skoro petnaest minuta, sad NAPOLJE! - Je bent bijna een kwartier gebleven, nu BUITEN! – reče odlučno. * * * Pošto se dobro naspavao, Hari se sledećeg jutra osećao gotovo normalno. * * * Na een goede nachtrust voelde Harry zich de volgende ochtend bijna normaal. – Hoću da idem na gozbu – reče on madam Pomfri, dok je slagala njegove silne kutije sa slatkišima. "I want to go to the feast," he said to Madam Pomfrey, as she stacked his massive candy boxes. 'Ik wil naar het feest,' zei hij tegen mevrouw Plijster, terwijl ze zijn enorme snoepdozen stapelde. – Mogu li? – Profesor Dambldor kaže da treba da te pustimo da ideš – reče ona kiselo, kao da, po njenom mišljenju, profesor Dambldor ne shvata koliko su gozbe rizične. "Professor Dumbledore says we should let you go," she said sourly, as if, in her opinion, Professor Dumbledore didn't understand how risky feasts were. 'Professor Perkamentus zegt dat we je moeten laten gaan,' zei ze zuur, alsof professor Perkamentus volgens haar niet begreep hoe riskant feesten waren. – A imaš još jednog posetioca. - En je hebt nog een bezoeker. – O, dobro – reče Hari. – Ko je to? Nije još to ni izgovorio kad se Hagrid probi kroz vrata. Hij had het niet eens gezegd toen Hagrid door de deur stormde. Po običaju, kad god bi se našao unutra delovao je kao da je i suviše veliki da bi bio stvaran. Zoals gewoonlijk leek hij telkens wanneer hij binnen was te groot om echt te zijn. Sede pored Harija, pogleda ga i briznu u plač. Ze ging naast Harry zitten, keek hem aan en barstte in tranen uit. – Sve je – to – moja – prokleta – greška! – jecao je, s rukama na licu. – Rek'o sam tom zlom skotu kak' da prođe pored Pufnice! – I told that evil bastard how to pass by Pufnica! – Ik heb die gemene klootzak verteld hoe hij langs Pufnica moest komen! Ja sam mu rek'o! Samo to nije znao, a ja sam mu rek'o! Hij wist dat gewoon niet, en ik heb het hem verteld! Mog'o si da umreš! Je had dood kunnen zijn! Sve zbog jednog zmajevog jajeta! Nikad više nećem da pijem! I will never drink again! Ik zal nooit meer drinken! Trebalo bi da me izbace i nateraju da živim k'o Normalac! Ze zouden me eruit moeten schoppen en me laten leven als een normaal mens! – Hagride! – reče Hari, zgranut što vidi Hagrida kako drhti od tuge i kajanja, dok su mu velike suze kapale po bradi. - zei Harry, geschokt toen hij Hagrid zag trillen van verdriet en wroeging, terwijl grote tranen langs zijn kin druppelden. – Hagride, on bi to već nekako saznao, govorimo o Voldemoru, on bi to saznao i da mu ti nisi rekao. – Hagrid, he would have found out somehow, we're talking about Voldemort, he would have found out even if you hadn't told him. – Hagrid, hij zou er op de een of andere manier achter zijn gekomen, we hebben het over Voldemort, hij zou erachter zijn gekomen, zelfs als je het hem niet had verteld. – Mog'o si da umreš! - Je had kunnen sterven! – jecao je Hagrid. – I nemo' da izgovaraš to ime! - En zeg die naam niet! – VOLDEMOR! – razdra se Hari, a Hagrid je bio tako preneražen da odmah prestade da plače. - Harry barstte uit en Hagrid schrok zo dat hij onmiddellijk stopte met huilen. – Sreo sam ga i zvaću ga njegovim pravim imenom. - Ik heb hem ontmoet en ik zal hem bij zijn echte naam noemen. Molim te, Hagride, razvedri se, spasili smo Kamen, njega više nema, ne može da ga upotrebi. Please, Hagrid, lighten up, we saved the Stone, it's gone, he can't use it. Alsjeblieft, Hagrid, kalmeer, we hebben de Steen gered, hij is weg, hij kan hem niet gebruiken. Hajde, uzmi čokoladnu žabicu, imam ih na tone... Hagrid obrisa nos rukom i reče: – Sad si me podsetijo. Come on, take a chocolate frog, I have tons of them... Hagrid wiped his nose with his hand and said: - Now they remind me of me. Kom op, neem een chocoladekikker, ik heb er heel veel... Hagrid veegde zijn neus af met zijn hand en zei: - Nu doen ze me aan mij denken. Imam poklonče za tebe. – Nadam se da nije sendvič od hermelina – reče Hari zabrinuto, a Hagrid se, najzad, blago zakikota. "I hope it's not an ermine sandwich," Harry said worriedly, and Hagrid finally chuckled a little. 'Ik hoop dat het geen broodje hermelijn is,' zei Harry bezorgd, en Hagrid grinnikte uiteindelijk een beetje. – Jok. Dambldor mi je juče dadnuo slobodan dan da gi napravim. Dumbledore gave me the day off yesterday to make them. Perkamentus gaf me gisteren een vrije dag om ze te maken. Bolje bi mu bilo da me je otpustijo... al' ipak, eve ti ga na... Dade mu nešto što je ličilo na lepu knjigu u kožnom povezu. It would have been better for him to have fired me... but still, here it is... She gave him something that looked like a nice leather-bound book. Het was beter voor hem geweest als hij me had ontslagen... maar toch, hier is het... Ze gaf hem iets dat leek op een mooi in leer gebonden boek. Hari je radoznalo otvori. Bila je puna čarobnjačkih fotografija. Het stond vol met magische foto's. Sa svake stranice smešili su mu se i mahali mama i tata. Pappa en mamma glimlachten en zwaaiden vanaf elke pagina naar hem.