Hari Poter i Dvorana tajni, 2.5. Hari Poter i Dvorana tajni - Mlatarajuća vrba (2)

2.5. Hari Poter i Dvorana tajni - Mlatarajuća vrba (2)

Padali su sve brže, krećući se pravo ka čvrstom zidu zamka. – Neeeeee! – zaurla Ron, vrteći volan u krug; za dlaku su izbegli mračni kameni zid, jer su kola skrenula u velikom luku i vinula se iznad tamnih staklenih bašta, pa iznad povrtnjaka, a onda izbila iznad crnih travnjaka, sve vreme gubeći visinu. Ron potpuno pusti volan i izvuče čarobni štapić iz svog zadnjeg džepa. – STANI! STANI! – povika on, udarajući po vozačkoj tabli i vetrobranu, ali su i dalje padali, a zemlja je hitala ka njima... – PAZI NA TO DRVO! – viknu Hari, bacivši se na volan, ali prekasno... TRAS! Udariše u debelo stablo, uz zaglušujuć tresak metala o drvo, i srušiše se na zemlju uz strahovit trzaj. Iz zgužvane haube kuljala je para, Hedviga je prestravljeno kreštala, Hariju je izbila čvoruga veličine loptice za golf na mestu gde je udario o vetrobran, a s njegove desne strane Ron ispusti prigušen jecaj očajanja. – Da li si dobro? – brže-bolje upita Hari. – Moj čarobni štapić – reče Ron, drhtavim glasom. – Pogledaj moj štapić. Štap beše pukao, skoro nadvoje; vrh se mlitavo klatio, držeći se samo na par iveraka. Hari otvori usta da kaže kako će sigurno moći da ga poprave u školi, ali nije stigao ni da progovori. U tom trenutku nešto udari u njegovu stranu kola, snagom razjarenog bika, odbacivši ga postrance u Rona, baš kada podjednako jak udarac pogodi krov kola. – Šta se dešava? Povirivši kroz vetrobran, Ron se prenerazi, a Hari se osvrnu taman na vreme da vidi granu debelu kao piton kako udara u kola. Drvo u koje su udarili ih je napadalo. Njegovo stablo se skoro presavilo, mlateći kvrgavim granama svaki delić kola koji su mogle da dosegnu. – Auuuh! – vrisnu Ron, kad još jedna izuvijana grana napravi veliko udubljenje u vratima s njegove strane. Vetrobran je podrhtavao pod jačinom udaraca grana koje su ličile na čukljeve, a grana debela kao balvan besno je udarala po krovu, koji je, činilo se popuštao... – Bežimo odavde! – povika Ron, bacivši se celom težinom na vrata, ali već sledećeg trenutka bi odgurnut nazad u Harijevo krilo žestokim aperkatom jedne grane. – Gotovi smo! – prostenja on, dok se plafon ugibao, kad odjednom pod kola zadrhta – motor je proradio. – Rikverc! – viknu Hari, i kola krenuše unazad. Drvo je još uvek pokušavalo da ih udari. Čuli su kako mu korenje škripi kad je gotovo iščupalo sebe iz zemlje, šibajući ka njima dok su bežali izvan njegovog domašaja. – Zamalo – dahtao je Ron. – Bravo za kola. Kolima je, međutim, svega bilo dosta. Uz dva žustra klika, vrata se širom otvoriše i Hari oseti da mu se sedište izvrće u stranu. Već sledećeg trenutka bio je izvaljen na vlažnu zemlju. Glasni udari su mu govorili da kola izbacuju njihove stvari iz prtljažnika. Hedvigin kavez prolete kroz vazduh i širom se otvori. Ona izlete iz njega uz glasan i ljutit vrisak, i odlete ka zamku ne osvrnuvši se. A onda se kola, udubljena, izgrebana i zadimljena, izgubiše u tami ljutito trepereći svojim stop-svetlima. – Vrati se! – povika Ron za njima, mašući svojim slomljenim štapićem. – Ubiće me tata! Ali kola nestadoše s vidika uz poslednji frktaj iz auspuha. – Možeš li da poveruješ koliki smo baksuzi? – reče Ron očajno, saginjući se da podigne pacova Krasticu. – Od sveg drveća u koje smo mogli da udarimo, mi smo našli baš ovo koje uzvraća udarce. On baci pogled preko ramena na prastaro drvo, koje je još uvek preteći mlataralo granama. – Hajde – reče Hari umorno – bolje da odemo do škole... To nikako nije bio pobednički dolazak kakav su zamišljali. Ukrućeni, promrzli i izubijani, uhvatili su krajeve svojih kovčega i počeli da ih vuku po travnatoj kosini, ka velikim vratima od hrastovine. – Mislim da je gozba već počela – reče Ron, spuštajući kovčeg u podnožje ulaznih stepenica, tiho prilazeći osvetljenom prozoru da baci pogled kroz njega. – Hej, Hari, dođi da vidiš – to je Razvrstavanje! Hari dotrča i zajedno s Ronom proviri u Veliku salu. U vazduhu iznad četiri dugačka krcata stola lebdelo je bezbroj sveća, čineći da zlatni tanjiri i pehari blešte. Iznad, na začaranoj tavanici koja je uvek odslikavala nebo napolju, svetlucale su zvezde. Kroz šumu šiljatih crnih hogvortskih kapa, Hari vide dugačak red prvaka uplašenih pogleda kako ulaze u dvoranu. Džini je bila među njima, lako vidljiva zbog svoje jarke vizlijevske kose. U međuvremenu, profesorka Mek Gonagal, veštica s naočarima i zategnutom punđom, stavljala je čuveni hogvortski Šešir za razvrstavanje na stolicu ispred pridošlica. Svake godine taj stari šešir, zakrpljen, ofucan i prljav, razvrstava nove učenike u četiri hogvortske kuće (Grifindor, Haflpaf, Rejvenklo i Sliterin). Hari se dobro sećao trenutka kad ga je on stavljao, pre tačno godinu dana, i skamenjen čekao njegovu odluku dok mu je glasno mrmljao na uvo. Nekoliko strašnih sekundi bojao se da ga Šešir ne stavi u Sliterin, kuću koja je dala više mračnih čarobnjaka i veštica od ijedne druge – ali je završio u Grifindoru, zajedno s Ronom, Hermionom i ostalim Vizlijevima. U drugom polugodištu Hari i Ron su pomogli Grifindoru da pobedi na Školskom šampionatu, potukavši Sliterin prvi put posle sedam godina. Malenog dečaka mišje kose prozvaše napred da mu stave šešir na glavu. Harijev pogled odluta s njega na profesora Dambldora, direktora, koji je sedeo i posmatrao Razvrstavanje sa stola za osoblje, dok su mu dugačka srebrna brada i naočare u obliku polumeseca jasno sijali pri svetlosti sveća. Nekoliko sedišta dalje, Hari spazi Gilderoja Lokharta, skockanog u akvamarin odori. A na samom kraju beše Hagrid, veliki i kosmat; ispijao je velike gutljaje iz svog pehara. – Čekaj... – promrmlja Hari Ronu. – Ima jedna prazna stolica za stolom za osoblje... Gde je Snejp? Profesor Severus Snejp bio je Harijev najneomiljeniji profesor. A Hari je bio Snejpov najneomiljeniji učenik. Okrutan, sarkastičan i omražen od svih sem od učenika svoje kuće (Sliterin), Snejp je predavao Napitke. – Možda je bolestan! – reče Ron pun nade. – Možda je otišao – reče Hari – pošto ponovo nije uspeo da dobije mesto profesora Odbrane od Mračnih veština! – Ili su ga možda otpustili! – reče Ron oduševljeno. – Mislim, svi ga mrze... – Ili možda – reče veoma hladan glas odmah iza njih – čeka da čuje zašto vas dvojica niste stigli školskim vozom. Hari se osvrnu. Iza njih je stajao Severus Snejp, dok mu se crna odora vijorila na hladnom povetarcu. Bio je to mršav čovek žućkaste kože, kukastog nosa i masne crne kose koja mu je padala do ramena, i u ovom trenutku se tako smešio da su Hari i Ron znali da su u velikoj nevolji. – Za mnom – reče Snejp. Ne usuđujući se ni da se pogledaju, Hari i Ron su pratili Snejpa stepenicama do ogromne ječeće Ulazne dvorane, koja je bila osvetljena plamtećim bakljama. Iz Velike sale dopirao je primamljiv miris hrane, ali ih Snejp povede dalje od toplote i svetla, niz uske kamene stepenice koje su vodile u podzemne tamnice. – Unutra! – reče, otvorivši vrata nasred hladnog hodnika, upirući prstom. Oni uđoše u Snejpov kabinet, drhteći. Senoviti zidovi bili su prekriveni policama s velikim staklenim teglama u kojima su plutale raznorazne odvratne stvari čija imena, u ovom trenutku, Hari zaista nije želeo da zna. Kamin je bio mračan i prazan. Snejp zatvori vrata i okrenu se da ih pogleda. – Dakle – reče on meko – voz nije dovoljno dobar za čuvenog Harija Potera i njegovog vernog druga Vizlija. Hteli ste da stignete uz prasak, je li, dečaci? – Ne, gospodine, to je zbog pregrade na Kings krosu, ona... – Tišina! – reče Snejp ledeno. – Šta ste uradili s kolima? Ron proguta knedlu. Nije bio prvi put da se Hariju učinilo da Snejp ume da čita misli. Ali trenutak kasnije, kad Snejp odmota izdanje Večernjeg proroka za taj dan, on shvati. – Videli su vas – prošišta on, pokazujući im naslov: „LETEĆI FORD ANGLIJA ZBUNIO NORMALCE“. On poče da čita naglas: – 'Dva Normalca u Londonu ubeđena su da su videla stari automobil kako preleće toranj pošte... u Norfoku, u podne, gospođa Heti Bejlis, dok je prostirala veš... Gospodin Angus Flit, iz Piblsa, prijavio je policiji...' – ukupno šest ili sedam Normalaca. Verujem da tvoj otac radi u Odseku za zloupotrebu normalskih predmeta? – reče on podigavši pogled ka Ronu, smeškajući se još zlobnije. – Vidi, vidi... njegov rođeni sin... Hari se osećao kao da ga je upravo udarila u stomak jedna od većih grana sumanutog drveta. Ako bi iko otkrio da je gospodin Vizli začarao kola... nije ni pomislio na to... – Primetio sam, dok sam pretraživao park, da je načinjena ozbiljna šteta na veoma dragocenoj Mlatarajućoj vrbi – nastavi Snejp. – To drvo je više štete učinilo nama, nego mi... – omaknu se Ronu. – Tišina! – ponovo se obrecnu Snejp. – Na moju veliku žalost, vi niste u mojoj kući te odluka o vašem izbacivanju nije na meni. Idem sada da dovedem ljude koji imaju tu radosnu moć. Vi ćete sačekati ovde. Hari i Ron su zurili jedan u drugog, prebledeli. Hari više nije bio gladan. Sada mu je bilo strašno muka. Pokušavao je da ne gleda u nešto veliko ljigavo, očuvano u zelenoj tečnosti na polici iza Snejpovog stola. Ako je Snejp otišao po profesorku Mek Gonagal, starešinu grifindorske kuće, neće se bolje provesti. Ona je možda bila pravičnija od Snejpa, ali je isto tako bila izuzetno stroga. Snejp se vratio posle deset minuta, dakako, baš u pratnji profesorke Mek Gonagal. Hari je nekoliko puta video profesorku Mek Gonagal ljutitu, ali je ili zaboravio koliko usta mogu da joj se istanje, ili je nikad nije video ovoliko ljutu. Čim je ušla ona podiže svoj čarobni štapić. Hari i Ron ustuknuše, ali ona ga samo uperi ka praznom kaminu, u kome odjednom buknu vatra. – Sedite – reče i obojica sedoše u stolice pored vatre idući unatraške. – Objasnite – nastavi ona, s pretećim sjajem na naočarima. Ron se upusti u priču, počevši od pregrade koja je na stanici odbila da ih propusti. – ...tako da nismo imali drugog izbora, profesorka, nismo mogli da uđemo u voz. – Zašto nam niste poslali pismo po sovi? Verujem da ti imaš sovu? – hladno upita Harija profesorka Mek Gonagal. Hari se zablenu u nju otvorenih usta. Sada, kada je to pomenula, to se zbilja činilo kao logična stvar koju je trebalo uraditi. – Ja... ja nisam mislio... – To je – reče profesorka Mek Gonagal – očigledno. Začu se kucanje na vratima kancelarije, i Snejp ih otvori, delujući srećnije nego ikada. Na vratima je stajao direktor, profesor Dambldor. Hari pretrnu od glave do pete. Dambldor je bio neobično ozbiljan i smrknut. Zurio je u njih niz svoj izuzetno kriv nos, i Hari požele da njega i Rona još uvek tuče Mlatarajuća vrba. Zavlada duga tišina. Onda Dambldor reče: – Molim vas, objasnite mi zašto ste ovo uradili. Bilo bi im lakše da je vikao. Hari je mrzeo razočaranje u njegovom glasu. Iz nekog razloga, nije mogao da gleda Dambldora u oči; umesto toga se obraćao svojim kolenima. Ispričao je Dambldoru sve osim toga da začarana kola pripadaju gospodinu Vizliju, tako da je zvučalo kao da su on i Ron slučajno našli leteći auto parkiran ispred stanice. Znao je da će Dambldor to odmah prozreti, ali Dambldor nije pitao ništa o kolima. Kada je Hari završio, samo je nastavio da zuri u njih kroz svoje naočare. – Idemo po svoje stvari – reče Ron beznadežnim glasom. – O čemu ti to, Vizli? – podviknu profesorka Mek Gonagal. – Pa, izbacujete nas, zar ne? – reče Ron. Hari brzo pogleda u Dambldora. – Još ne, gospodine Vizli – reče Dambldor. – Ali moram obojici da stavim do znanja koliko je ozbiljno to što ste uradili. Večeras ću pisati vašim porodicama. Moram da vas upozorim da, ako opet uradite nešto slično, neću imati izbora nego da vas izbacim. Snejp je delovao kao da je upravo čuo da je Božić otkazan. On pročisti grlo i reče: – Profesore Dambldor, ovi dečaci su prekršili Dekret o ograničenju maloletničkog čarobnjaštva, naneli ozbiljnu štetu starom i vrednom drvetu... svakako je postupak ovakve prirode... – Na profesorki Mek Gonagal je da odluči kako će da kazni ove dečake, Severuse – reče Dambldor mirno. – Oni su u njenoj kući, stoga je to njena odgovornost. – On se okrenu ka profesorki Mek Gonagal. – Minerva, moram da se vratim na gozbu, trebalo bi da kažem par obaveštenja. Hodi, Severuse, video sam voćnu pitu s kremom od vanile vrlo slasnog izgleda, koju bih želeo da probam.

2.5. Hari Poter i Dvorana tajni - Mlatarajuća vrba (2) 2.5. Harry Potter and the Chamber of Secrets - The Waving Willow (2) 2.5. Гарри Поттер и Тайная комната — Колышущаяся ива (2)

Padali su sve brže, krećući se pravo ka čvrstom zidu zamka. They fell faster and faster, heading straight for the solid castle wall. – Neeeeee! – zaurla Ron, vrteći volan u krug; za dlaku su izbegli mračni kameni zid, jer su kola skrenula u velikom luku i vinula se iznad tamnih staklenih bašta, pa iznad povrtnjaka, a onda izbila iznad crnih travnjaka, sve vreme gubeći visinu. |||||||||||||||||||||||||||||the vegetable garden|||||||||| brüllte Ron und drehte das Lenkrad im Kreis; Sie entkamen nur knapp der dunklen Steinmauer, denn das Auto drehte sich in einem großen Bogen und flog über die dunklen Glasgärten, dann über die Gemüsegärten und explodierte dann über die schwarzen Rasenflächen, wobei es die ganze Zeit an Höhe verlor. – roared Ron, spinning the steering wheel in a circle; they narrowly missed the dark stone wall, as the car swerved in a great arc and soared over the dark greenhouses, then over the vegetable gardens, and then broke out over the black lawns, losing height all the time. Ron potpuno pusti volan i izvuče čarobni štapić iz svog zadnjeg džepa. Ron let go of the steering wheel completely and pulled his wand from his back pocket. – STANI! - STOP! STANI! – povika on, udarajući po vozačkoj tabli i vetrobranu, ali su i dalje padali, a zemlja je hitala ka njima... – PAZI NA TO DRVO! – he shouted, hitting the dashboard and windshield, but they were still falling, and the earth was rushing towards them... – WATCH OUT FOR THAT TREE! – viknu Hari, bacivši se na volan, ali prekasno... TRAS! Udariše u debelo stablo, uz zaglušujuć tresak metala o drvo, i srušiše se na zemlju uz strahovit trzaj. ||||||||||||||||terrible|jolt Es traf einen dicken Baum mit einem ohrenbetäubenden Krachen von Metall gegen einen Baum und krachte mit einem schrecklichen Ruck zu Boden. It hit a thick tree, with a deafening crash of metal against wood, and fell to the ground with a terrible jolt. Iz zgužvane haube kuljala je para, Hedviga je prestravljeno kreštala, Hariju je izbila čvoruga veličine loptice za golf na mestu gde je udario o vetrobran, a s njegove desne strane Ron ispusti prigušen jecaj očajanja. |crumpled||||||||||||bump||a golf ball||||||||||||||||||| Dampf tropfte von der zerknitterten Motorhaube, Hedwig schrie entsetzt auf, eine golfballgroße Beule brach an der Stelle, wo sie die Windschutzscheibe traf, und von seiner Rechten stieß Ron ein gedämpftes Schluchzen der Verzweiflung aus. Steam billowed from the crumpled hood, Hedwig screamed in terror, Harry had a golf ball-sized lump where he hit the windshield, and to his right Ron let out a muffled groan of despair. – Da li si dobro? – brže-bolje upita Hari. fragte Harry mehr oder weniger. – Moj čarobni štapić – reče Ron, drhtavim glasom. – Pogledaj moj štapić. Štap beše pukao, skoro nadvoje; vrh se mlitavo klatio, držeći se samo na par iveraka. |||||||limply|swayed|||||| Der Stock war gesprungen, fast entzwei; die Platte schwankte schlaff und hielt sich nur an ein paar Splittern fest. The stick had snapped, almost in two; the tip wobbled limply, holding on only to a couple of flounder. Hari otvori usta da kaže kako će sigurno moći da ga poprave u školi, ali nije stigao ni da progovori. U tom trenutku nešto udari u njegovu stranu kola, snagom razjarenog bika, odbacivši ga postrance u Rona, baš kada podjednako jak udarac pogodi krov kola. ||||||||||||throwing|||||||||||| In diesem Moment traf ihn etwas mit der Wucht eines wütenden Stiers an der Seite des Autos und schleuderte ihn seitlich gegen Ron, gerade als ein ebenso starker Schlag das Dach des Autos traf. Just then, something slammed into his side of the car with the force of a raging bull, throwing him sideways into Ron, just as an equally powerful blow hit the roof of the car. – Šta se dešava? Povirivši kroz vetrobran, Ron se prenerazi, a Hari se osvrnu taman na vreme da vidi granu debelu kao piton kako udara u kola. Als er durch die Windschutzscheibe spähte, erschrak Ron, und Harry schaute gerade rechtzeitig hin, um zu sehen, wie ein pythondicker Ast das Auto traf. Peeking through the windscreen, Ron was startled, and Harry looked back just in time to see a branch as thick as a python crash into the car. Drvo u koje su udarili ih je napadalo. The tree they hit was attacking them. Njegovo stablo se skoro presavilo, mlateći kvrgavim granama svaki delić kola koji su mogle da dosegnu. Its trunk nearly bent over, thrashing its gnarled branches against every bit of the car it could reach. – Auuuh! – vrisnu Ron, kad još jedna izuvijana grana napravi veliko udubljenje u vratima s njegove strane. – screamed Ron, as another twisted branch made a large dent in the door on his side. Vetrobran je podrhtavao pod jačinom udaraca grana koje su ličile na čukljeve, a grana debela kao balvan besno je udarala po krovu, koji je, činilo se popuštao... – Bežimo odavde! |||||||||resembled||stumps||branch|||log|||||||||||let's run| Die Windschutzscheibe erzitterte unter der Wucht der Schläge der Äste, die wie Hämmer aussahen, und der baumdicke Ast schlug wütend auf das Dach, das nachzugeben schien ... - Raus hier! The windshield was shaking under the force of the blows of the branches that looked like bunions, and a branch as thick as a log was furiously hitting the roof, which seemed to be giving way... - Let's get out of here! – povika Ron, bacivši se celom težinom na vrata, ali već sledećeg trenutka bi odgurnut nazad u Harijevo krilo žestokim aperkatom jedne grane. shout||throwing himself|||weight||||||||pushed|||||fierce|uppercut||branch schrie Ron und warf sich mit seinem ganzen Gewicht gegen die Tür, aber im nächsten Moment würde er mit dem heftigen Aufwärtshaken eines Astes zurück auf Harrys Schoß gestoßen werden. – cried Ron, throwing himself with all his weight against the door, but the very next moment he was pushed back into Harry's lap by a fierce uppercut from a branch. – Gotovi smo! We are done| – prostenja on, dok se plafon ugibao, kad odjednom pod kola zadrhta – motor je proradio. sighing||||ceiling|was sagging||suddenly|||shook|||started working - er stöhnte, während sich die Decke bog, als er plötzlich unter dem Auto zitterte - der Motor sprang an. – Rikverc! Reverse – viknu Hari, i kola krenuše unazad. he shouted|||||backward Drvo je još uvek pokušavalo da ih udari. ||||was trying|||hit Čuli su kako mu korenje škripi kad je gotovo iščupalo sebe iz zemlje, šibajući ka njima dok su bežali izvan njegovog domašaja. ||||roots|squeaks|||almost|pulled out||||flailing|||||were fleeing|outside||reach Sie hörten seine Wurzeln knarren, als er sich fast aus dem Boden zog und auf sie zupeitschte, als sie vor seinem Haus flohen. They heard its roots screech as it nearly pulled itself out of the ground, whipping towards them as they ran out of his reach. – Zamalo – dahtao je Ron. almost|gasped|| – Bravo za kola. Kolima je, međutim, svega bilo dosta. |||||enough Für das Auto hat aber alles gereicht. Cars, however, had enough of everything. Uz dva žustra klika, vrata se širom otvoriše i Hari oseti da mu se sedište izvrće u stranu. with||quick brisk|clicks|||wide|||||||||twists to the side|| Mit zwei schnellen Klicks schwang die Tür auf und Harry spürte, wie sich sein Sitz zur Seite drehte. With two quick clicks, the door swung open and Harry felt his seat twist sideways. Već sledećeg trenutka bio je izvaljen na vlažnu zemlju. |||||thrown down||wet| Glasni udari su mu govorili da kola izbacuju njihove stvari iz prtljažnika. |bangs||||||throw out||||trunk Hedvigin kavez prolete kroz vazduh i širom se otvori. |cage|||||wide open|| Ona izlete iz njega uz glasan i ljutit vrisak, i odlete ka zamku ne osvrnuvši se. ||||with|||angry|scream||||||looking back| A onda se kola, udubljena, izgrebana i zadimljena, izgubiše u tami ljutito trepereći svojim stop-svetlima. ||||sunken|scratched||smoky|lost||darkness||flashing||stop|lights Und dann verlor sich das Auto, eingesunken, zerkratzt und verraucht, in der Dunkelheit und flackerte wütend mit seinen Bremslichtern. And then the car, dented, scratched and smoky, was lost in the darkness with its brake lights flashing angrily. – Vrati se! – povika Ron za njima, mašući svojim slomljenim štapićem. shout||||waving||broken| – Ubiće me tata! - Papa bringt mich um! Ali kola nestadoše s vidika uz poslednji frktaj iz auspuha. ||disappeared||sight|with||fizzing||exhaust pipe But the car disappeared from view with a final snort from the exhaust. – Možeš li da poveruješ koliki smo baksuzi? |||believe|||losers - Können Sie glauben, wie viel Pech wir haben? - Can you believe how big we are? – reče Ron očajno, saginjući se da podigne pacova Krasticu. ||desperately|bending down||||rat|Krasticu sagte Ron verzweifelt und bückte sich, um die Ratte Krastic aufzuheben. – Od sveg drveća u koje smo mogli da udarimo, mi smo našli baš ovo koje uzvraća udarce. ||||||||hit||||just|||returns|blow - Von allen Bäumen, die wir treffen konnten, fanden wir diesen, der zurückschlägt. On baci pogled preko ramena na prastaro drvo, koje je još uvek preteći mlataralo granama. |threw|||||very old||||||threatening|was flailing|the branches He glanced over his shoulder at the ancient tree, its branches still flapping menacingly. – Hajde – reče Hari umorno – bolje da odemo do škole... To nikako nije bio pobednički dolazak kakav su zamišljali. |||weary||||||||||victorious||||imagined - Come on - said Harry tiredly - we'd better go to school... It was by no means the triumphant arrival they had imagined. Ukrućeni, promrzli i izubijani, uhvatili su krajeve svojih kovčega i počeli da ih vuku po travnatoj kosini, ka velikim vratima od hrastovine. Hardened|frozen||beaten|||ends||coffin|||||pulling|to|grassy|slope|||||oak Erstarrt, erfroren und geschlagen packten sie die Enden ihrer Särge und begannen, sie den grasbewachsenen Hang entlang zu der großen Eichentür zu schleifen. Stiff, cold, and bruised, they grabbed the ends of their trunks and began to drag them up the grassy slope toward the large oak doors. – Mislim da je gozba već počela – reče Ron, spuštajući kovčeg u podnožje ulaznih stepenica, tiho prilazeći osvetljenom prozoru da baci pogled kroz njega. |||feast|||||lowering|chest||foot of|entry||||illuminated|||to throw||| "I think the feast has already begun," said Ron, setting the trunk down at the foot of the front steps, walking quietly to the lighted window to peer through. – Hej, Hari, dođi da vidiš – to je Razvrstavanje! |||||||Sorting Hari dotrča i zajedno s Ronom proviri u Veliku salu. |runs|||||peek in|||hall U vazduhu iznad četiri dugačka krcata stola lebdelo je bezbroj sveća, čineći da zlatni tanjiri i pehari blešte. |||||crowded||hovered|||candle|creating|||||trophies|sparkle shine Iznad, na začaranoj tavanici koja je uvek odslikavala nebo napolju, svetlucale su zvezde. ||enchanted|ceiling beams||||reflected|||sparkled|| Kroz šumu šiljatih crnih hogvortskih kapa, Hari vide dugačak red prvaka uplašenih pogleda kako ulaze u dvoranu. ||pointed|||pointed black hats|||long|line|of first-years|scared|||||hall Durch einen Wald aus spitzen schwarzen Hogwarts-Hüten sah Harry eine lange Reihe verängstigt aussehender Champions die Halle betreten. Through the forest of pointed black Hogwarts caps, Harry saw a long line of frightened looking champions enter the hall. Džini je bila među njima, lako vidljiva zbog svoje jarke vizlijevske kose. ||||||easily seen|||bright|vividly colored| U međuvremenu, profesorka Mek Gonagal, veštica s naočarima i zategnutom punđom, stavljala je čuveni hogvortski Šešir za razvrstavanje na stolicu ispred pridošlica. |||||||glasses||tight|bun hairstyle|||famous||||sorting hat||||newcomer Svake godine taj stari šešir, zakrpljen, ofucan i prljav, razvrstava nove učenike u četiri hogvortske kuće (Grifindor, Haflpaf, Rejvenklo i Sliterin). |||||patched up|worn and shabby||||||||Hogwarts|||||| Hari se dobro sećao trenutka kad ga je on stavljao, pre tačno godinu dana, i skamenjen čekao njegovu odluku dok mu je glasno mrmljao na uvo. |||||||||||||||petrified|||decision||||||| Nekoliko strašnih sekundi bojao se da ga Šešir ne stavi u Sliterin, kuću koja je dala više mračnih čarobnjaka i veštica od ijedne druge – ali je završio u Grifindoru, zajedno s Ronom, Hermionom i ostalim Vizlijevima. |terrifying||||||||||||||||dark|||||any||||||||||||| U drugom polugodištu Hari i Ron su pomogli Grifindoru da pobedi na Školskom šampionatu, potukavši Sliterin prvi put posle sedam godina. ||semester||||||||win||||beating|||||| Malenog dečaka mišje kose prozvaše napred da mu stave šešir na glavu. little||mouse||called||||||| Er rief den kleinen Jungen mit dem Maushaar nach vorne, um ihm einen Hut aufzusetzen. A small mouse-haired boy was called forward to put a hat on his head. Harijev pogled odluta s njega na profesora Dambldora, direktora, koji je sedeo i posmatrao Razvrstavanje sa stola za osoblje, dok su mu dugačka srebrna brada i naočare u obliku polumeseca jasno sijali pri svetlosti sveća. ||wanders|||||||||||watched|Sorting Hat||||staff table||||||||glasses||shapes||clearly|shone|at||candles Harrys Blick wanderte von ihm zu Professor Dumbledore, dem Direktor, der dasaß und Sorting vom Lehrerpult aus beobachtete, sein langer silberner Bart und seine halbmondförmige Brille, die im Kerzenlicht hell schimmerten. Nekoliko sedišta dalje, Hari spazi Gilderoja Lokharta, skockanog u akvamarin odori. ||||spot|||dapper||aquamarine| A few seats away, Harry spotted Gilderoy Lockhart, draped in aquamarine robes. A na samom kraju beše Hagrid, veliki i kosmat; ispijao je velike gutljaje iz svog pehara. And at the very end was Hagrid, big and shaggy; he took large gulps from his goblet. – Čekaj... – promrmlja Hari Ronu. – Ima jedna prazna stolica za stolom za osoblje... Gde je Snejp? Profesor Severus Snejp bio je Harijev najneomiljeniji profesor. ||||||most unloved| Professor Severus Snape was Harry's least favorite professor. A Hari je bio Snejpov najneomiljeniji učenik. Okrutan, sarkastičan i omražen od svih sem od učenika svoje kuće (Sliterin), Snejp je predavao Napitke. Cruel|||hated|||||||||||| – Možda je bolestan! – reče Ron pun nade. – Možda je otišao – reče Hari – pošto ponovo nije uspeo da dobije mesto profesora Odbrane od Mračnih veština! ||gone|||||||||||||| – Ili su ga možda otpustili! – reče Ron oduševljeno. – Mislim, svi ga mrze... – Ili možda – reče veoma hladan glas odmah iza njih – čeka da čuje zašto vas dvojica niste stigli školskim vozom. - I mean, everyone hates him... - Or maybe - said a very cold voice right behind them - he's waiting to hear why you two didn't arrive on the school train. Hari se osvrnu. Iza njih je stajao Severus Snejp, dok mu se crna odora vijorila na hladnom povetarcu. Bio je to mršav čovek žućkaste kože, kukastog nosa i masne crne kose koja mu je padala do ramena, i u ovom trenutku se tako smešio da su Hari i Ron znali da su u velikoj nevolji. |||||yellowish||||||||||||||||||||||||||||||| Er war ein dünner Mann mit gelblicher Haut, einer Hakennase und fettigem schwarzem Haar, das ihm auf die Schultern fiel, und an diesem Punkt lächelte er so sehr, dass Harry und Ron wussten, dass sie in großen Schwierigkeiten steckten. – Za mnom – reče Snejp. Ne usuđujući se ni da se pogledaju, Hari i Ron su pratili Snejpa stepenicama do ogromne ječeće Ulazne dvorane, koja je bila osvetljena plamtećim bakljama. Da sie es nicht wagten, einander anzusehen, folgten Harry und Ron Snape die Treppe hinauf in die riesige, schluchzende Eingangshalle, die von brennenden Fackeln erleuchtet war. Not daring to even look at each other, Harry and Ron followed Snape up the stairs to the huge, howling Entrance Hall, which was lit by flaming torches. Iz Velike sale dopirao je primamljiv miris hrane, ali ih Snejp povede dalje od toplote i svetla, niz uske kamene stepenice koje su vodile u podzemne tamnice. – Unutra! – reče, otvorivši vrata nasred hladnog hodnika, upirući prstom. Oni uđoše u Snejpov kabinet, drhteći. They entered Snape's office, trembling. Senoviti zidovi bili su prekriveni policama s velikim staklenim teglama u kojima su plutale raznorazne odvratne stvari čija imena, u ovom trenutku, Hari zaista nije želeo da zna. Die schattigen Wände waren mit Regalen mit großen Gläsern bedeckt, in denen verschiedene ekelhafte Dinger schwammen, deren Namen Harry in diesem Moment wirklich nicht wissen wollte. Kamin je bio mračan i prazan. Snejp zatvori vrata i okrenu se da ih pogleda. – Dakle – reče on meko – voz nije dovoljno dobar za čuvenog Harija Potera i njegovog vernog druga Vizlija. |||softly||||||||||||| Hteli ste da stignete uz prasak, je li, dečaci? Ihr wolltet mit einem Knall dort ankommen, nicht wahr, Jungs? – Ne, gospodine, to je zbog pregrade na Kings krosu, ona... – Tišina! - Nein, Sir, es ist wegen der Teilung von Kings Cross, sie ... - Schweigen! – reče Snejp ledeno. – Šta ste uradili s kolima? - What did you do with the car? Ron proguta knedlu. Nije bio prvi put da se Hariju učinilo da Snejp ume da čita misli. It wasn't the first time Harry thought Snape could read minds. Ali trenutak kasnije, kad Snejp odmota izdanje Večernjeg proroka za taj dan, on shvati. Aber einen Moment später, als Snape die Tagesausgabe des Abendpropheten auspackte, wurde es ihm klar. – Videli su vas – prošišta on, pokazujući im naslov: „LETEĆI FORD ANGLIJA ZBUNIO NORMALCE“. On poče da čita naglas: – 'Dva Normalca u Londonu ubeđena su da su videla stari automobil kako preleće toranj pošte... u Norfoku, u podne, gospođa Heti Bejlis, dok je prostirala veš... Gospodin Angus Flit, iz Piblsa, prijavio je policiji...' – ukupno šest ili sedam Normalaca. ||||||||||||||||||the tower||||||||||||||||||||||||| Er begann laut vorzulesen: „Zwei Normale in London sind überzeugt, dass sie ein altes Auto über den Postturm fliegen sahen … in Norfolk, mittags, Mrs. Hattie Baileys, während sie Wäsche wusch … Mr. Angus Fleet, aus Peebles, er meldete sich bei der Polizei …« – insgesamt sechs oder sieben Normale. He began to read aloud: – 'Two Normals in London are convinced they saw an old car fly over the post office tower... in Norfolk, at noon, Mrs. Hattie Bayliss, while she was spreading her laundry... Mr. Angus Fleet, of Peebles, he reported to the police...' – a total of six or seven Normal people. Verujem da tvoj otac radi u Odseku za zloupotrebu normalskih predmeta? Ich glaube, Ihr Vater arbeitet in der Abteilung für den Missbrauch normaler Gegenstände? – reče on podigavši pogled ka Ronu, smeškajući se još zlobnije. – Vidi, vidi... njegov rođeni sin... Hari se osećao kao da ga je upravo udarila u stomak jedna od većih grana sumanutog drveta. - Look, look... his own son... Harry felt as if he had just been hit in the stomach by one of the larger branches of the gnarled tree. Ako bi iko otkrio da je gospodin Vizli začarao kola... nije ni pomislio na to... – Primetio sam, dok sam pretraživao park, da je načinjena ozbiljna šteta na veoma dragocenoj Mlatarajućoj vrbi – nastavi Snejp. |||||||||||||||||||searching|park|||done|serious|damage||||||| Wenn irgendjemand herausfand, dass Mr. Weasley das Auto verzaubert hatte ... er dachte nicht einmal darüber nach ... "Ich habe beim Durchsuchen des Parks bemerkt, dass der sehr wertvollen Threshing Willow ernsthafter Schaden zugefügt worden war", Snape fortgesetzt. If anyone found out that Mr. Weasley had enchanted the cart… he didn't even think about it…” “I noticed, while searching the park, that some serious damage had been done to the very valuable Waving Willow,” Snape continued. – To drvo je više štete učinilo nama, nego mi... – omaknu se Ronu. „Dieser Baum hat uns mehr Schaden zugefügt als wir …“, sagte Ron. - That tree did more damage to us than to us... - said Ron. – Tišina! – ponovo se obrecnu Snejp. – Na moju veliku žalost, vi niste u mojoj kući te odluka o vašem izbacivanju nije na meni. - Zu meinem großen Bedauern sind Sie nicht in meinem Haus und die Entscheidung, Sie zu vertreiben, liegt nicht bei mir. - To my great regret, you are not in my house and the decision to expel you is not up to me. Idem sada da dovedem ljude koji imaju tu radosnu moć. Ich werde jetzt Menschen bringen, die diese freudvolle Kraft haben. I'm going now to bring people who have that joyous power. Vi ćete sačekati ovde. Hari i Ron su zurili jedan u drugog, prebledeli. Hari više nije bio gladan. Sada mu je bilo strašno muka. Pokušavao je da ne gleda u nešto veliko ljigavo, očuvano u zelenoj tečnosti na polici iza Snejpovog stola. Ako je Snejp otišao po profesorku Mek Gonagal, starešinu grifindorske kuće, neće se bolje provesti. Wenn Snape Professor McGonagall, die Leiterin des Gryffindor-Hauses, abholen würde, hätte er keine bessere Zeit. If Snape went to pick up Professor McGonagall, Head of Gryffindor House, he wasn't going to have a better time. Ona je možda bila pravičnija od Snejpa, ali je isto tako bila izuzetno stroga. Snejp se vratio posle deset minuta, dakako, baš u pratnji profesorke Mek Gonagal. ||||||of course|||||| Hari je nekoliko puta video profesorku Mek Gonagal ljutitu, ali je ili zaboravio koliko usta mogu da joj se istanje, ili je nikad nije video ovoliko ljutu. Harry had seen Professor McGonagall angry a few times, but either he had forgotten how big her mouth could be, or he had never seen her this angry. Čim je ušla ona podiže svoj čarobni štapić. Sobald sie eintrat, hob sie ihren Zauberstab. As soon as she entered she raised her wand. Hari i Ron ustuknuše, ali ona ga samo uperi ka praznom kaminu, u kome odjednom buknu vatra. Harry und Ron wichen zurück, aber sie zeigte ihn nur auf den leeren Kamin, der plötzlich Feuer fing. – Sedite – reče i obojica sedoše u stolice pored vatre idući unatraške. »Setz dich«, sagte er, und sie setzten sich beide auf Stühlen am Feuer und gingen rückwärts. - Sit down - he said and both of them sat down in the chairs by the fire going backwards. – Objasnite – nastavi ona, s pretećim sjajem na naočarima. Ron se upusti u priču, počevši od pregrade koja je na stanici odbila da ih propusti. Ron stieg in die Geschichte ein, beginnend mit der Barriere, die sich weigerte, sie am Bahnhof durchzulassen. Ron launched into the story, starting with the barrier that refused to let them through at the station. – ...tako da nismo imali drugog izbora, profesorka, nismo mogli da uđemo u voz. – Zašto nam niste poslali pismo po sovi? Verujem da ti imaš sovu? – hladno upita Harija profesorka Mek Gonagal. Hari se zablenu u nju otvorenih usta. Harry starrte sie mit offenem Mund an. Sada, kada je to pomenula, to se zbilja činilo kao logična stvar koju je trebalo uraditi. – Ja... ja nisam mislio... – To je – reče profesorka Mek Gonagal – očigledno. "Ich ... ich wollte nicht ..." "Es ist", sagte Professor McGonagall, "offensichtlich." Začu se kucanje na vratima kancelarije, i Snejp ih otvori, delujući srećnije nego ikada. Es klopfte an der Bürotür und Snape öffnete sie und sah glücklicher denn je aus. Na vratima je stajao direktor, profesor Dambldor. Hari pretrnu od glave do pete. Harry bewegte sich von Kopf bis Fuß. Harry shivered from head to toe. Dambldor je bio neobično ozbiljan i smrknut. Zurio je u njih niz svoj izuzetno kriv nos, i Hari požele da njega i Rona još uvek tuče Mlatarajuća vrba. Zavlada duga tišina. Onda Dambldor reče: – Molim vas, objasnite mi zašto ste ovo uradili. Bilo bi im lakše da je vikao. Es wäre einfacher für sie gewesen, wenn er geschrien hätte. Hari je mrzeo razočaranje u njegovom glasu. Iz nekog razloga, nije mogao da gleda Dambldora u oči; umesto toga se obraćao svojim kolenima. For some reason, he couldn't look Dumbledore in the eye; instead he addressed his knees. Ispričao je Dambldoru sve osim toga da začarana kola pripadaju gospodinu Vizliju, tako da je zvučalo kao da su on i Ron slučajno našli leteći auto parkiran ispred stanice. He told Dumbledore everything except that the enchanted car belonged to Mr. Weasley, so it sounded like he and Ron happened to find the flying car parked outside the station. Znao je da će Dambldor to odmah prozreti, ali Dambldor nije pitao ništa o kolima. Er wusste, dass Dumbledore es sofort durchschauen würde, aber Dumbledore fragte nicht nach dem Auto. Kada je Hari završio, samo je nastavio da zuri u njih kroz svoje naočare. Als Harry fertig war, starrte er sie einfach weiter durch seine Brille an. – Idemo po svoje stvari – reče Ron beznadežnim glasom. – O čemu ti to, Vizli? - Wovon redest du, Weasley? – podviknu profesorka Mek Gonagal. – Pa, izbacujete nas, zar ne? – reče Ron. Hari brzo pogleda u Dambldora. – Još ne, gospodine Vizli – reče Dambldor. – Ali moram obojici da stavim do znanja koliko je ozbiljno to što ste uradili. Večeras ću pisati vašim porodicama. Moram da vas upozorim da, ako opet uradite nešto slično, neću imati izbora nego da vas izbacim. Snejp je delovao kao da je upravo čuo da je Božić otkazan. Snape schien gerade gehört zu haben, dass Weihnachten abgesagt worden war. On pročisti grlo i reče: – Profesore Dambldor, ovi dečaci su prekršili Dekret o ograničenju maloletničkog čarobnjaštva, naneli ozbiljnu štetu starom i vrednom drvetu... svakako je postupak ovakve prirode... – Na profesorki Mek Gonagal je da odluči kako će da kazni ove dečake, Severuse – reče Dambldor mirno. He cleared his throat and said, "Professor Dumbledore, these boys have violated the Decree on the Restriction of Underage Wizardry, causing serious damage to an old and valuable tree... certainly an act of this nature..." It is up to Professor McGonagall to decide how to punish. these boys, Severus,” said Dumbledore calmly. – Oni su u njenoj kući, stoga je to njena odgovornost. |||||||||responsibility – On se okrenu ka profesorki Mek Gonagal. – Minerva, moram da se vratim na gozbu, trebalo bi da kažem par obaveštenja. - Minerva, ich muss zurück zum Fest, ich sollte sagen, ein paar Notizen. – Minerva, I have to go back to the feast, I should make a few announcements. Hodi, Severuse, video sam voćnu pitu s kremom od vanile vrlo slasnog izgleda, koju bih želeo da probam. Komm schon, Severus, ich habe einen sehr köstlich aussehenden Vanillecreme-Obstkuchen gesehen, den ich gerne probieren würde. Come on Severus, I saw a very delicious looking fruit and vanilla custard pie that I'd like to try.