×

Мы используем cookie-файлы, чтобы сделать работу LingQ лучше. Находясь на нашем сайте, вы соглашаетесь на наши правила обработки файлов «cookie».

image

LOOD Podcast, Zašto je važno osjećati?

Zašto je važno osjećati?

Zašto je važno osjećati? Neka nova priča - Lucija Moje ime je Lucija a vi slušate neku novu priču. Pridružite mi se u otvorenim razgovorima o svim onim bitnim stvarima koji često zaboravljamo. Zaronite sa mnom u osobni rast, učenje i otpuštanje priča koja nam ne služe, kako bismo kontinuirano mogli usvajati neke nove. One koje će nam pomoći da iz dana u dan postajemo bolja verzija sebe. Dobro došli i hvala vam što ste tu. Hey, hey. Dobro došli u još jednu epizodu neke nove priče. Ovaj dan vam ja dolazim solo, neplanirano kao i obično. Zaključila sam nedavno da ja kad god snimam ovako solo epizode, to radim najčešće kad mi dođe neki nalet inspiracije ili neka želja da sjednem za mikrofon i podjelim nešto s vama. Kad snimam intervjue onda je to onako planirano unaprijed tjednima, mjesecima pa znam točno vrijeme, točno mjesto, prilike, temu o kojoj ću razgovarati sa svojim sugovornikom i slično, ali solo epizode zapravo su baš teške za planiranje, moram biti iskrena. I sjećam se u početnim fazama podcasta ja bih si točno odabrala teme o kojima ću pričati onda bih si nekako napravila neki outline, jedno vrijeme sam čak i čitala epizode, i svašta nešto. Međutim s vremenom kako je život postajao sve ispunjeniji, ispunjeniji shvatala sam da najviše uživam u ovome onda kada se odazivam na te neke nalete inspiracije. Pa ih najčešće niti ne stavljam u svoj kalendar i onda se desi ovako jedan dan, sad je srijeda trenutačno deset navečer, i meni ja baš došlo da nakon jednog zapravo dosta lošeg dana sjednem i podijelim s vama neke stvari koje su mi trenutačno na srcu. Kad kažem lošeg dana onda mislim na loš dan. Ja često imam osjećaj da ljudi misle da mi koji ,onako, dosta pričamo o osobnom rastu i radu na sebi, radu sa sobom i slično, kao nemamo loše dane jer težimo tome da uvijek budemo sretni, ispunjeni i zadovoljni i da se ništa loše ne događa, da nas ništa ne dotiče, ili da ništa ne interpretiramo kao loše. Međutim to zaista nije točno. Ja imam loše dane. Često. Usudila bih se reći, ono, bar jednom tjedno imam dan koji mi nije ono, WOW, i kojeg bi možda preskočila ili u kojem, možda je najbolje reći, u kojem nisam sama sa sobom na ti, odnosno u kojem si baš nisam neka dobra prijateljica i u kojem dopuštam svemu onome što me čini čovjekom, da prevlada i onda to doživljavam kao loš dan pod navodnike jer dan je takav kakav jeste, ja sam ga izabrala gledati kao loš dan. No dobro. To je ono o čemu želim pričati s vama i nedavno sam na instagramu podjelila nešto malo više o tom našem ljudskom iskustvu i tome kako često kada ovako gledamo te sve savršene živote online ili čak kada se isto zavirujemo ono u kuće drugih ljudi ili u živote drugih ljudi koje znamo iz viđenja ili s kojima smo možda čak i bliski na neki način, imamo tu tendenciju razmišljati i gledati kao da je sve idealno i kao da neki postoje ti tamo neki jednorozi, ti neki ljudi koji žive savršene živote, koji su uvijek sretni, koji imaju savršene odnose, koji imaju djecu koja su ono, wow, posložena na najbolji mogući način i onda tako stvaramo sebi te neke slike i automatski namećemo nekakve standarde za taj pod navodnike sretan život, koje nam je jako teško zadovoljiti. I koliko god se trudili nekad imam osjećaj da samo trčimo i trčimo i trčimo dalje za tim nekim idealom sreće i nikako da dođemo tamo. Ili dođemo na jedan dan ili dva dana i ono bude, wow, to je to. Tako se ti ljudi osjećaju svaki dan. I onda to nestane, onda se dogodi život, onda se dogodi to da budemo čovjek odnosno dogodi se ono što je normalno, i onda imamo osjećaj da nismo dovoljno dobri, da se nismo dovoljno potrudili, da nemamo dovoljno dobre mehanizme samoregulacije, da su svi bolji od nas. I tako se vrtimo u tom nekom krugu, ja bih to zapravo vizualizirala kao onaj hrčak kada je u onom kolutu, “a hamsterwheel” ne znam kako se to zove na hrvatskom. Uglavnom samo idemo, idemo i ganjamo, i ganjamo, i ganjamo taj neki ideal sreće i to da se uvijek super osjećamo. A zapravo promašimo cijelu poantu jer u tom silnom ganjanju tog nekog sretnog života propuštamo onaj život koji je tu danas, sad u ovom trenutku i koji nije savršen ali je vrijedan. Vrijedan je toga da usporimo, vrijedan je da zastanemo, vrijedan je da ga proživimo, da ga iskusimo, da upijemo sve što on u sebi nosi kako god to bilo. I kada smo vodili taj razgovor na Instagramu podijelila sam s vama to koliko je meni značilo to kada sam odlučila ne ganjati taj neki ideal nego ganjati ljudsko iskustvo. A ljudsko iskustvo nije niti idealno, niti savršeno, niti znači da se sto posto vremena osjećamo fenomenalno u svom životu nego je taj postotak puno manji zapravo. I kad ga gledamo na nekih 50:50 odnosno pedeset : pedeset stvaramo si puno realniju sliku i puno realniji neki standard. Jer ako razmišljamo o tome da želimo kultivirati, graditi život u kojem smo ono pedeset posto vremena stvarno jako sretni i ispunjeni a pedeset posto vremena si dopuštamo i sve one druge nekakve stvari, sve one druge emocije i nelagodu i svašta nešto, zadovoljili smo kriterij. Nismo loši, ne živimo nesretno, ne živimo prosječno, ne živimo ispod neke ono granice koju smo si sami nametnuliI(impose,force) koja nije realna. Nego smo samo ljudi i svi mi, bez obzira koliko naš život izvan izgledao posložen, bez obzira kakvo bilo stanje na našem bankovnom računu, bez obzira na naše stanje u odnosima, bez obzira na želje koje smo si ispunili, na postignuća (Erfolg, Leistung) koja smo ostvarili, bez obzira na sve to, svi ćemo imati i to dobro odnosno ugodno iskustvo i ono loše odnosno neugodno i to će se mijenjati, fluktuirati iz dana u dan. Doslovno ne postoji savršenstvo i ne treba mu težiti. Kad bismo svi malo spustili (senken, herablassen) te kriterije, ne malo nego dosta i kad bismo osvijestili činjenicu da ono što se na van prezentira je najčešće ono najbolje dok sve ono što nije najbolje se jako vješto skriva i onda bi nam možda bilo lakše i onda bismo možda čak bili više empatični jer bismo mogli te ljude za koje ono držimo određeni standard promatrat kao ljude i biti svjesni da i oni proživljavaju to ljudsko iskustvo. I da su nekima od njih isto tako pojedine emocije neugodne i da su im dani pojedini teški da prolaze kroz stvari koje nisu jednostavne. I samo zato što možda ne pričaju otvoreno o tome, ne znači da to ne proživljavaju jer absolutno svaka osoba na ovom svijetu je čovjek i kao takva živi to neko ljudsko iskustvo koje je satkano i od onog što mi interpretiramo kao dobro i ugodno i od onog što interpretiramo kao loše i neugodno. Kad sam se već dotakla ugodnog, neugodnog, dobrog i lošeg, želim podjeliti s vama nešto, što na prvu ovako možda zvuči jednostavno ali je nešto što sam ja morala učiti u svom odraslom životu i što dan danas (still to this day) mi je jedna od najtežih zadaća za implementirati u svakodnevnici i za živjeti uistinu. A radi se o tome da je meni problem osjećati i da velikoj većini ljudi zapravo to je ono što sam shvatila tek kada sam počela pomno (sorgfältig) promatrati ljude, velikoj većini ljudi je teško osjećati. Osjećati vlastite emocije, vlastite osjećaje. I mislim da tu trebamo onako samo napraviti jednu granicu između nekih senzacija i osjećaja jer senzacija je ono što osjetimo u tijelu kao nešto što aktivira naš neurološki sustav i slično. To je jedna emocija ona koju bismo mi nazivali i opisivali pojedinim riječima i slično, one jesu. I… ok nećemo ih klasificirati u pozitivne i negativne ali možemo ih stavit na jedan spektar i imamo na jednoj strani one ugodne, na jednoj strani one neugodne. I ono što se meni dogodilo nekad u mom odraslom životu, je bilo to da sam shvatila, da ja zapravo baš i ne osjećam. I kad kažem baš i ne osjećam to ne znači da ne znam kad sam sretna, da ne znam kad sam tužna, da nikad ne plačem, da ne znam kako je to bit razočarana, da ne znam kako je to biti ushićena (begeistert), znam. I na taj način osjećam, ali jako rijetko si uistinu dopuštam osjećati. I ono gdje sam primjetila da se to najviše manifestira u mom životu, na negativan način je upravo moj obiteljski život, moje majčinstvo, moja svakodnevnica, i sad ću vam objasniti i zašto. Kad kažem da većina ljudi ima problem s tim da nešto osjeća odnosno da osjeća vlastite osjećaje, vlastite emocije, mislim na to da smo većina nas još od malena učena da ne osjećamo zapravo. Hajmo razmislit malo o tome. Kada smo bili djeca većini od nas, recimo kada bi plakali, bi roditelji govorili: “Nemoj plakati”, ili bi nas htjeli utješiti momentalno da što prije odagnaju našu bol pa bi to bilo nemoj plakat, dođi mami. Mama će riješiti sve tvoje probleme ili evo ti sladoled, evo ti igračka, ili ipak nemoj plakat pa onda neka prijetnja (Drohung). Isto tako kad god bi se javile neke druge emocije, koje bi možda u drugim ljudima izazivale (hervorrufen) nelagodu uvijek se radilo na tome da se one što prije eliminiraju, kako ne bi se za njih na neki način stvarao prostor. Ja sam, recimo još kao mala, naučila to da kad god osjećam neku negativnu emociju, da to što prije riješim na način da tražim neku eksternu stvar koja će zadovoljit neku moju potrebu i koja će me dovesti do toga da nisam više u toj nekoj emociji, nego da sam bolje. I kad god bi počela osjećati razočarenje i sram i nekakav strah i tugu i bilo što, ja bih se automatski bacala u nekakve aktivnosti ili u nekakve druge stvari ili u druge misli kako bi se što je prije moguće izvukla iz te pojedine emocije bez da sam si ikad dopuštala da ju stvarno doživim i da vidim i osjetim što je to, što mi ta emocija nastoji reći. Jer ona sama po sebi je takva kakva je, ja sam je doživljavala kao neugodnu i kao takva bilo kakva neugodna emocija kod mene nikad nije bila dobro došla. Nego je automatski bila stavljena se strane i zamijenjena sa nekom akcijom. I kako sam rasla i odrastala onda sam još nadograđivala te neke svoje mehanizme obrane od emocija koje sam doživljavala neugodnima i to me dovelo do toga da sam u principu zaboravila osjećati. I koliko dobro sam se naučila štititi, pod navodnike, od tih emocija koje sam doživljavala kao neugodne, istovremeno sam si uskratila (leugnen)i tu mogućnost da u svoj svojoj punini osjećam i one pozitivne emocije odnosno emocije koje ja osobno doživljavam kao ugodne. I ne znam da li će se neki od vas prepoznati u ovome ali ako ste ikada se zapitali ono, zašto ja ,ne znam, u pojedinom dijelu svog života ili trenutku svog života nisam bila ushićena (begeistert) ili zašto nisam nešto osjetila, tako kako su drugi ljudi to opisivali. Zašto nisam ono sto posto bila sigurna da je to ta najbolja emocija na svijetu, možda je ovo razlog, jer to je ono što sam ja otkrila kod sebe. Baš zbog tih snažnih mehanizama obrane od emocija koje su meni neugodne, ja sam se uskratila zapravo i za pomninu doživljavanja onih koje su ugodne. I trebalo mi je stvarno dosta vremena s jedne strane da to osvjestim, s druge strane da naučim sam mehanizam iza svega toga kako bi bolje razumjela sebe i kako bih postepeno ponovno učila kako osjećati pojedine stvari. I iskreno ja nisam imala baš problema s tim da ja ne osjećam stvari na pravi način odnosno da ne doživljavam emocije, da ih ne proživljavam, nego ih ono kompenziram na raznorazne načine i kontriram ih, i kontriram im i nastojim ih izbjegavati, zatomiti, maknuti od sebe, i nije mi to bio problem odnosno nisam to doživljavala kao problem, sve dok nisam postala mama. Nakon što sam zakoračila u majčinstvo sve moje emocije su se intenzivirale i počela sam osjećati na nekoj novoj razini, kako loše tako i dobro. I mislim da će se mame sigurno poistovijetiti s ovim ili barem u najvećem broju slučajeva. I s jedne strane to je ono hormonalno i biološki normalna stvar. Međutim ono gdje sam ja počela uočavati problem je to što je sa svim onim zahtjevnim stvarima koje dolaze s majčinstvom koje uključuju i psihofizičku iscrpljenost, testiranje na dnevnoj bazi i pomicanje vlastitih granica i u fizičkom i u psihičkom smislu, e tu sam počela uviđati kako to nesuočavanje ili nepravilno suočavanje se emocijama, koje ja doživljavam kao neugodne, me dovodi do toga da postajem kao nekakva ono, nekakav horder (messy) tih emocija odnosno osoba koja je u stanju to sve gurat sa strane i gurat sa strane i gurat sa strane dok se ne desi onaj moment kad ja jednostavno pucam. I to sam shvatila da sva ta moja nekakva netrpeljivost i reaktivnost u mojoj svakodnevnici, reaktivnost u mom odgoju, reaktivnost u mojoj komunikaciji proizlazi upravo iz toga što ja imam toliko tih neki stvari koji pakiram na dnevnoj bazi kojima ne dopuštam da budu, da dođu, da prođu, da naprave svoje, nego ih samo mičem od sebe i kompenziram na raznorazne načine i udaljavam se od njih, sve dok jednog dana one doslovno me pojedu, imam tako neki osjećaj. Ponekad se to događa na dnevnoj bazi u toj nekoj prijašnjoj fazi se to meni događalo jako često. Ja nisam mogla shvatit zašto sam ja tako reaktivna. Zašto tako lako planem? Zašto toliko jako reagiram na stvari koje uopće ne zahtijevaju reakciju. I onda kad sam krenula intenzivno raditi na sebi, kad sam počela istraživati stvari što kroz psihoterapiju, što kroz raznorazne edukacije, onda sam počela shvaćati zapravo da ja ne znam osjećati, da ja ne dopuštam sebi da osjećam stvari na dnevnoj bazi. Kad kažem stvari, mislim ono, mislim na emocije prvenstveno, koje dolaze kao posljedica mojih misli usmjerenih na okolnosti u mom životu. Tek kad sam počela tu svjesnije promatrati sebe i dopuštati si te neke situacije, onda se moja reaktivnost smanjila i onda sam ja prestala bit ona osoba koja trpa sve pod tepih i koja jako to dobro skriva, jako to uspješno gura dalje od sebe i postala sam ona osoba koja shvača koliko je važno da bismo bili najbolja verzija sebe u određenoj sezoni života, shvatila sam koliko je važno osjećati i to ne samo onda kad je nešto jako, jako, jako neugodno, nego i onda kad je nešto neugodno i onda kad je nešto i u najmanju ruku neugodno. Kako to izgleda za mene u praksi? Prije, kada bi recimo, imala jako naporan dan odnosno dan u kojem su mi energetski nivoi bili na nuli ili sam čak bila ono u nekom deficitu teškom, kada nisam uživala u svom majčinstvu, kada mi je “to-do-lista” ostala neispunjena i slično. Ja bih se na kraju jednog takvog dana osjećala na raznorazne načine. Ali uglavnom su bile te misli, oh joj, danas je bio koma dan, danas sam bila grozna mama, danas nisam obavila ništa od onog što sam planirala, danas nisam doprinijela ničemu, danas ne volim sebe, danas ne volim svoje tijelo i onda sve te misli ono danas nisam dovoljna, su vodile u neki ono osjećaj manje vrijednosti. I onda taj osjećaj manje vrijednosti je mene vodio u nekakve mehanizme kompenzacije koje su izgledale tako da na sam ono dodir te emocije nisi dovoljno dobra ili nisi vrijedna, ja bih se bacala u neke stvari koje bi me, ajmo reći izvlačile iz toga, i kad to kažem bacala, obično mislim na skrolanje, recimo po Instagramu, besciljno gledanje nekakvih videa, gluposti, stvari koje ono doslovno bi mi dopustile da moj mozak onako dođe u neko stanje niže aktivnosti ili pak nekakve ono kućanske poslove, bilo što, samo da ne moram sjediti u toj vlastitioj nelagodi. I onda kad bih ja to tako lijepo sve uspješno izignorirala bez da sam to procesuirala i bez da sam to osjetila uistinu, došao bi novi dan koji bi izgledao više-manje isto odnosno na svaki pojam dana koji je zahtjevniji, ja bih se ne kraju takvog dana osjećala isto i radila iste stvari i nisam nikako mogla prekinuti taj ciklus vlastitog jada, ajmo to tako reći, sve dok nisam jedan dan zbilja odlučila, OK što je najgore što se može dogoditi ako ja sama sebi dopustim da na kraju dana sjedim u vlastitom jadu i u tom osjećaju da nisam dovoljno dobra? Što je najgore? I ono što je zanimljivo da naš mozak tako programiran i do te mjere primitivan u jednom svom dijelu, i da on nas uvjeri da neka takva emocija koju mi doživljavamo sa toliko nelagode da nas može dovesti do ono najgore moguće stvari na svijetu, do toga da mi osjećamo da mi to jednostavno ne možemo živjeti s tim, da ne možemo živjeti s osjećajem da,ne znam, da nismo dovoljno dobri. I onda kad shvatimo da kad si prvi put dopustimo taj osjećaj, da se neće dogoditi ništa, da nitko to neće doživjet osim nas i da posljedica toga može bit nešto jako dobro i onda shvaćamo koliko mi zapravo moći pridajemo tom primitivnom dijelu našeg mozga koji je zapravo jako impulsivan i koji nas cijelo vrijeme štiti i koji usvaja obrasce na temelju vlastite ugode. I sjećam se prvog puta kad sam odlučila sjedit u tome ja nisam dovoljno dobra, nije mi bilo nimalo lako. Nije mi bilo nimalo lako i imala sam ogroman poriv uzet telefon u ruke i izgubiti se u svijetu ono instagrama i skrolanja i youtuba i ne znam čega (Gen. što). Imala sam i poriv ustati i ispravit nešto u smislu, e sad ću odradit bar jednu stvar s to do liste, znači neću moći zaspati ili bilo što slično. Dakle ti porivi su bili toliko jaki i prisutni ali kad sam prvi put sama sebi rekla, ne možeš sad, ne ideš, sad ćeš ostati tu gdje jesi, u mraku u vlastitoj sobi i sjedit sa tim osjećajem. Dopustit mu da dođe i da bude tu i da napravi što treba napraviti, ispitati što on zapravo tebi želi reći. Jer svaki put kad mi sebe dovedemo do tog trenutka u kojem imamo osjećaj da ne možemo sami sa sobom koliko nam je nešto nelagodno ili neugodno, to nam obično želi nešto reći, obično stoji neka poruka iza svega toga. Iako niste nikad do sada osjećali svoje vlastite emocije ili ako ne znate kako to uopće napraviti, dat ću vam jedan primjer, to je zapravo vrlo, vrlo, vrlo jednostavno. Sve što trebamo napraviti kada se pitamo kako osjećati je možda zatvoriti oči jer time uklanjamo ove ostale segmente, vizualne podražaje i slično. Zatvoriti oči i probati osjetiti emociju koja je trenutačno prisutna u pojedinom dijelu našeg tijela. Recimo razočaranje. Gdje osjećam to razočaranje, u kojem dijelu tijela? Da li je to prsima, da li u trbuhu, da li je u grlu, da li je u glavi, u nogama, u rukama? Gdje točno to razočaranje ja sada osjećam? Gdje je ono? Da li se kreće taj osjećaj, da li je statičan ili je dinamičan? Ima li neku boju? Ima li teksturu? Ima li neki oblik kojem mogu dati ime? Da li je topao? Da li je hladan? I kad mi stvarno na taj način počnemo sjediti sa vlastitim emocijama događa se to da ih prvi put osjetimo, da se upoznajemo na nekoj dubljoj razini. Da možemo reć ok, ovako za mene izgleda bit razočarana. Ovako to izgleda, ovako to je točno tu u tom dijelu mog tijela i to je tu sigurno, ta emocija je kod mene sigurna. Sigurno je da se osjećam razočarano. Sigurno je da se osjećam da nisam dovoljno dobra. Da imam taj osjećaj. To je sigurno da bude tu kod mene dokle god treba biti i da onda sigurno napusti moje tijelo i moj um i da ja mogu nastaviti dalje. I to je stvarno onako jedna praksa koja može promijeniti život iz temelja i koju nije uvijek lako aktivirati u pravim situacijama ali kad god ja to napravim, kad god si to dopustim, ja si čak volim reći kad god si to poklonim jer je to kao neki dar, naučim nešto novo o sebi. I kad god ispitam, ok što mi ovo želi reći, što mi ovo želi poručiti, gdje me ovo želi usmjeriti, dobijem, ja to volim reći, neke nove smjernice za život. I otkrijem ono, ok možda sad trebam ići u nekom drugom smjeru ili možda ovo trebam promijeniti kako bi (in order to) sama sebi, ne znam, olakšala život, unaprijedila svakodnevnicu, kako bi bila bolja mama i slično. I u majčinstvu stvarno ova praksa je od iznimne važnosti. Ja ne mogu reći koliko puta se meni dogodi na tjednoj bazi, da ja osjetim tu potrebu da odem samo na tri minuta u wc da se zaključam, i da sjednem i da sama sebi dopustim da osjetim to što osjetim, jer u obiteljskom životu, u dinamičnom ispunjenom životu osobito onom koji uključuje malu djecu koja su ovisna o nama i koja ne mogu shvatiti, jednostavno nisu u stanju percipirati puno toga što mi odrasli jesmo. U takvom životu jako često će nam se događati to da potrebe da i tih malih ljudi i naše potrebe zajedno predstavljaju neki teret koji nam je možda pretežak na pojedine dane. I u pojedinim momentima to je upravo ono što će dovesti do eskalacije, do, do toga da bivamo onaj roditelj kakav ne želimo biti i slično. I ono što sam ja naučila je da kad god osjetim da mi je previše, da se moram maknuti i da si moram dopustiti, da to osjetim taj osjećaj meni je previše “overwhelmed” , kako god moram si ga dopustiti, jer ako ga idem automatski kompenzirati s nečim, ako ga idem gurnuti pod tepih, ako ga idem ignorirati ili ako se čak kažnjavam do te mjere da samu sebe uvjeravam da se ne smijem tako osjećati i onda samo raste ta neka tenzija u meni i onda samo postajem sve reaktivnija i reaktivnija. I zbilja to je jedan od najmoćnijih alata koji sam implementirala u svojoj svakodnevnici jer kad god osjetim okej previše mi je svega znači doslovno imam osjećaj da ću se raspuknuti, ja mogu reć okej meni sad treba tri minute bez obzira što se događa vani, nitko neće umrijet, ništa se neće dogodit katastrofalno loše ako ja uzmem tri minute za sebe, ako se zatvorim u sobu ili se zatvorim u wc, ako sjednem na pod, ako zatvorim oči, ako stavim ruke na sebe i ako se pitam okej gdje ovo osjećaš, gdje osjećaš tu težinu, na kojem dijelu tijela, kakva je ona jel topla jel hladna jel teška jel lagana,jel lepršava, jel se kreće, jel se ne kreće, znači 3 minute samo nekako dopuštanja sebi da osjetimo to što osjećamo i onda se nekako oslobađamo. Ja znam doslovno se isključit tako na 3 minute i pustit sve i dopustit to sve što osjećam da prođe kroz mene, da napravi svoje i izać kao nova osoba koja je resetirana, koja je malo pametnija jer možda zna zašto su se neke stvari dogodile ili koja ima neku poruku, da možda treba malo više taj tjedan se posvetit sebi i slično. I to su ti neki mali momenti koji na prvu možda zvuče ono banalno ali zaista čine ogromnu ogromnu razliku. Meni je taj proces učenja kako osjećati promijenio život doslovno. Ja sam mislila da ja ne mogu biti nereaktivna, ja sam mislila da ja ne mogu biti smirena, staložena, da ja ne mogu biti prisutna jer ja stalno moram mislit na milijardu tih različitih stvari i da stalno moram biti na 100 strana dok nisam shvatila da ja zapravo ništa ne moram, da ja ono što moram i što trebam je upoznati sebe do te mjere da si dopuštam osjećati,da si dopuštam osjećati i da si dopuštam to da gradim neki svoj portfolio osjećaja koji su kod mene sigurni i dobro došli bez obzira kojem kraju tog spektra ugode ili nelagode bili. To je proces i zahtijeva praksu i vježbu i kao što sam rekla na početku, to je nešto što je meni možda najzahtjevnije za naučiti i što mi je bilo najzahtjevnije jer sam kao dijete još i kroz tinejdžerske dane i rano odraslo doba baš razvijala jake mehanizme. I još bi se samo htjela nadovezati na te mehanizme obrane hajmo reći, ja to tako volim nazvati, iako je to zapravo nekakva vrsta kompenzacije. To za svakog od nas izgleda drugačije. Za nekog će to izgledati kao prejedanje, za nekog će to izgledat kao ono konstantno posezanje za nekim stvarima koje su loše alkohol, za ono konstantno bivanje u nekakvom online svijetu koji nas vuče, u kojem nismo prisutni to jest u kojem smo prisutni što onda oduzima drastično od prisutnosti iz naše svakodnevnice i onoga što je zaista pred nama. Za neke ljude će to biti, ne znam, ulaženje u nekakve odnose koji su destruktivni ili nekakvo drugačije autodestruktivno ponašanje. Na nama je da prepoznamo koji su to naši obrasci i što je to kod nas problematičan način suočavanja sa emocijama koje definiramo ili osjećamo kao nelagodne i kada to prepoznamo onda možemo ono napravit taj neki prvi korak i prvi put se oduprijeti tim nekim nagonima za kompenzacijom i dopustit si da osjetimo, da vidimo kako će to naše tijelo podnijeti, gdje se to nalazi i zašto, što nam želi reći, jer vrlo vrlo često sve ono što mislimo da nam neko drugi može reći i pokazati i usmjeriti nas, mi to možemo sami jer to nosimo u sebi, samo što se ne slušamo dovoljno i nismo si dovoljno dobri sami sa sobom da te poruke možemo jasno čuti tako da ja mislim da je to učenje kako osjećati jedan jako dobar prvi korak u izgradnji jednog novog funkcionalnijeg i boljeg odnosa sa sobom. Eto to je ono što sam htjela podijelit danas s vama. Uopće ne znam da li je ova epizoda kratka ili dugačka, nisam baš vodila računa o tome. I ako se čini kao da možda tiše pričam, ja imam tu neku tendenciju kad snimam nakon što klinci zaspu, da budem onako malo tiša iako me oni realno ne mogu čuti, čak i da vičem ali evo ako ste se zapitali zašto, to je to. Hvala vam od srca što ste izdvojili vrijeme iz svog dana, nadam se da vam je ovo služilo, da vam je bilo korisno da vas je potaknulo na razmišljanje ili nešto slično. U svakom slučaju ja sam vam beskrajno zahvalna na svakoj izdvojenoj minuti, na feedbacku koji mi šaljete, na apsolutno svemu, velika mi je čast što mogu komunicirat s vama na ovaj način i to me onako baš istinski i jako veseli. Želim vam svima ugodan ostatak dana i mi se slušamo opet sljedeći tjedan.

Learn languages from TV shows, movies, news, articles and more! Try LingQ for FREE

Zašto je važno osjećati? Warum ist es wichtig zu fühlen? Why is it important to feel? Pourquoi est-il important de ressentir ? Waarom is het belangrijk om te voelen?

**Zašto je važno osjećati? Warum ist es wichtig zu fühlen? ** **Neka nova priča - Lucija** |||Lucia Eine neue Geschichte - Lucija Some new story - Lucija Une nouvelle histoire - Lucija Moje ime je Lucija a vi slušate neku novu priču. ||||||are listening|some|| Mein Name ist Lucija und Sie hören eine neue Geschichte. Je m'appelle Lucija et vous écoutez une nouvelle histoire. Pridružite mi se u otvorenim razgovorima o svim onim bitnim stvarima koji često zaboravljamo. Schließen Sie sich an|||||||||||||vergessen wir oft join|||||||||important||||forget Begleiten Sie mich in offenen Gesprächen über all die wichtigen Dinge, die wir oft vergessen. Join me in open conversations about all those important things we often forget. Rejoignez-moi dans des conversations ouvertes sur toutes ces choses importantes que nous oublions souvent. Ga met me mee in open gesprekken over al die belangrijke dingen die we vaak vergeten. Zaronite sa mnom u osobni rast, učenje i otpuštanje priča koja nam ne služe, kako bismo kontinuirano mogli usvajati neke nove. Tauchen Sie ein||||persönliche|Wachstum|||Loslassen||||||||||übernehmen|| dive||||personal||||letting go|||||serve|||continuously||adopting|| Tauchen Sie mit mir in die persönliche Entwicklung ein, in das Lernen und das Loslassen von Geschichten, die uns nicht weiterhelfen, damit wir uns kontinuierlich neue zu eigen machen können. Dive with me into personal growth, learning and letting go of stories that don't serve us, so that we can continuously adopt some new ones. Plongez avec moi dans la croissance personnelle, l'apprentissage et l'abandon des histoires qui ne nous servent pas, afin que nous puissions continuellement en adopter de nouvelles. One koje će nam pomoći da iz dana u dan postajemo bolja verzija sebe. ||||||||||become||| Diejenigen, die uns helfen, Tag für Tag eine bessere Version von uns selbst zu werden. Those that will help us to become a better version of ourselves day by day. Ceux qui nous aideront à devenir une meilleure version de nous-mêmes jour après jour. Dobro došli i hvala vam što ste tu. Willkommen und danke, dass Sie hier sind. Bienvenue et merci d'être là. Hey, hey. hey| Dobro došli u još jednu epizodu neke nove priče. Bienvenue dans un autre épisode d'une nouvelle histoire. Ovaj dan vam ja dolazim solo, neplanirano kao i obično. ||||||ungeplant||| ||||I am coming|alone|unplanned||| An diesem Tag komme ich alleine zu dir, ungeplant wie immer. This day I come to you solo, unplanned as usual. Ce jour, je viens vers vous en solo, de manière imprévue comme d'habitude. Deze dag kom ik alleen naar je toe, ongepland zoals gewoonlijk. Zaključila sam nedavno da ja kad god snimam ovako solo epizode, to radim najčešće kad mi dođe neki nalet inspiracije ili neka želja da sjednem za mikrofon i podjelim nešto s vama. ||||||||so|||||am häufigsten|||||Anflug||||||||||||| I concluded||recently||||||||episodes|||most often|||||burst|inspiration|||||||||share||| Kürzlich bin ich zu dem Schluss gekommen, dass ich Soloepisoden wie diese meistens dann aufnehme, wenn ich einen Inspirationsschub verspüre oder den Wunsch verspüre, mich ans Mikrofon zu setzen und etwas mit Ihnen zu teilen. I concluded recently that whenever I record solo episodes like this, I usually do it when I have a burst of inspiration or a desire to sit down at the microphone and share something with you. J'ai conclu récemment que chaque fois que j'enregistre des épisodes solo comme celui-ci, je le fais généralement lorsque j'ai un sursaut d'inspiration ou le désir de m'asseoir au micro et de partager quelque chose avec vous. Ik kwam onlangs tot de conclusie dat wanneer ik solo-afleveringen als deze opneem, ik dat meestal doe als ik een uitbarsting van inspiratie heb of de wens heb om bij de microfoon te gaan zitten en iets met je te delen. Kad snimam intervjue onda je to onako planirano unaprijed tjednima, mjesecima pa znam točno vrijeme, točno mjesto, prilike, temu o kojoj ću razgovarati sa svojim sugovornikom i slično, ali solo epizode zapravo su baš teške za planiranje, moram biti iskrena. |||||||||||||||||Gegebenheiten||||||||Gesprächspartner||||||||||||||ehrlich ||interviews||||||in advance||for months|||||||||||||||interlocutor|||||||||||planning|||honest Wenn ich Interviews aufzeichne, plane ich das Wochen oder Monate im Voraus, sodass ich den genauen Zeitpunkt, den genauen Ort, die Möglichkeiten, das Thema, über das ich mit meinem Gesprächspartner sprechen werde, usw. genau kenne, aber Solo-Episoden sind eigentlich sehr schwer Plan, ich muss ehrlich sein. When I record interviews, it's planned weeks, months in advance, so I know the exact time, exact place, opportunities, the topic I'm going to talk about with my interlocutor, and the like, but solo episodes are actually really hard to plan, I have to be honest. Quand j'enregistre des interviews, c'est planifié des semaines, des mois à l'avance, donc je connais l'heure exacte, le lieu exact, les opportunités, le sujet dont je vais parler avec mon interlocuteur, etc., mais les épisodes solo sont en fait très difficiles à réaliser. plan, je dois être honnête. I sjećam se u početnim fazama podcasta ja bih si točno odabrala teme o kojima ću pričati onda bih si nekako napravila neki outline, jedno vrijeme sam čak i čitala epizode, i svašta nešto. ||||initial|phases||||||I would have chosen||||||||||||outline|||||||||all sorts of| Und ich erinnere mich, dass ich in der Anfangsphase des Podcasts genau die Themen ausgewählt habe, über die ich gesprochen habe, dann habe ich irgendwie eine Gliederung gemacht, eine Zeit lang habe ich sogar die Folgen gelesen und alles Mögliche. And I remember in the initial stages of the podcast, I would choose exactly the topics I would talk about, then I would somehow make an outline, for a while I even read the episodes, and all sorts of things. Međutim s vremenom kako je život postajao sve ispunjeniji, ispunjeniji shvatala sam da najviše uživam u ovome onda kada se odazivam na te neke nalete inspiracije. ||||||||||erkannte ich||||genieße am meisten||||||darauf eingehe||||| ||||||becoming||fulfilling|fulfilling|I realized||||I enjoy||||||I respond||||flashes|of inspiration Doch im Laufe der Zeit, als das Leben immer erfüllender wurde, wurde mir klar, dass ich es am meisten genieße, wenn ich auf diese Inspirationsausbrüche reagiere. However, over time, as life became more and more fulfilling, I realized that I enjoy this the most when I respond to those bursts of inspiration. Pa ih najčešće niti ne stavljam u svoj kalendar i onda se desi ovako jedan dan, sad je srijeda trenutačno deset navečer, i meni ja baš došlo da nakon jednog zapravo dosta lošeg dana sjednem i podijelim s vama neke stvari koje su mi trenutačno na srcu. |||||I put|||||||happens||||||Wednesday||||||||||||||bad||||share|||||||||| Nun, die meiste Zeit trage ich sie nicht einmal in meinen Kalender ein, und dann passiert eines Tages so etwas, jetzt ist es Mittwoch um zehn Uhr abends, und ich hatte einfach Lust, mich nach einem wirklich schlechten Tag hinzusetzen und einige mit euch zu teilen Dinge, die mir gerade am Herzen liegen. Well, most of the time I don't even put them in my calendar and then one day like this happens, now it's Wednesday at ten in the evening, and I just felt like sitting down after a really bad day and sharing with you some things that are currently on my heart. Kad kažem lošeg dana onda mislim na loš dan. Wenn ich schlechten Tag sage, meine ich schlechten Tag. When I say bad day, I mean bad day. Ja često imam osjećaj da ljudi misle da mi koji ,onako, dosta pričamo o osobnom rastu i radu na sebi, radu sa sobom i slično, kao nemamo loše dane jer težimo tome da uvijek budemo sretni, ispunjeni i zadovoljni i da se ništa loše ne događa, da nas ništa ne dotiče, ili da ništa ne interpretiramo kao loše. ||||||||||like that||||||||||||||||||||we strive||||||fulfilled||||||||||||||happy|||||interpret|| Ich habe oft das Gefühl, dass die Leute denken, wir, die wir sowieso viel über persönliches Wachstum und die Arbeit an uns selbst, die Arbeit mit uns selbst und dergleichen reden, als ob wir keine schlechten Tage hätten, weil wir danach streben, immer glücklich zu sein, erfüllt und zufrieden sind und dass nichts Schlimmes passiert, dass uns nichts berührt oder dass wir nichts als schlecht interpretieren. Međutim to zaista nije točno. Dies ist jedoch nicht wirklich wahr. Ja imam loše dane. Ich habe schlechte Tage. Često. often Usudila bih se reći, ono, bar jednom tjedno imam dan koji mi nije ono, WOW, i kojeg bi možda preskočila ili u kojem, možda je najbolje reći, u kojem nisam sama sa sobom na ti, odnosno u kojem si baš nisam neka dobra prijateljica i u kojem dopuštam svemu onome što me čini čovjekom, da prevlada i onda to doživljavam kao loš dan pod navodnike jer dan je takav kakav jeste, ja sam ga izabrala gledati kao loš dan. I would dare|||||at least||a week||||||||||||skipped||||||||||||||||that is to say||||||||||||||||||||prevails||||I experience|||||quotes||||||||||chosen|||| Ich wage zu sagen, dass ich mindestens einmal in der Woche einen Tag habe, der nicht mein Ding ist, WOW, und den ich vielleicht überspringen würde oder an dem, vielleicht besser gesagt, an dem ich nicht allein mit dir bin, das heißt, in dem ich kein sehr guter Freund bin und in dem ich zulasse, dass sich alles durchsetzt, was mich menschlich macht, und ich ihn dann in Anführungszeichen als einen schlechten Tag wahrnehme, weil der Tag so ist, wie er ist, ich habe mich dafür entschieden, ihn als einen zu sehen schlechter Tag. I would dare to say, that, at least once a week I have a day that is not my thing, WOW, and which I might skip or in which, perhaps it is best to say, in which I am not alone with you, that is, in which I am not very good friend and in which I allow everything that makes me human to prevail and then I perceive it as a bad day in quotation marks because the day is what it is, I chose to see it as a bad day. No dobro. Aber gut. To je ono o čemu želim pričati s vama i nedavno sam na instagramu podjelila nešto malo više o tom našem ljudskom iskustvu i tome kako često kada ovako gledamo te sve savršene živote online ili čak kada se isto zavirujemo ono u kuće drugih ljudi ili u živote drugih ljudi koje znamo iz viđenja ili s kojima smo možda čak i bliski na neki način, imamo tu tendenciju razmišljati i gledati kao da je sve idealno i kao da neki postoje ti tamo neki jednorozi, ti neki ljudi koji žive savršene živote, koji su uvijek sretni, koji imaju savršene odnose, koji imaju djecu koja su ono, wow, posložena na najbolji mogući način i onda tako stvaramo sebi te neke slike i automatski namećemo nekakve standarde za taj pod navodnike sretan život, koje nam je jako teško zadovoljiti. ||||||||||||||shared||||||||experience||||||||||perfect||||||||we peek||||||||||||||||||||||close|||||||||||||||||||||||unicorns||||||perfect|||||||||||||||||arranged||||||||we create|||||||we impose||||||quotes||||||||satisfy Darüber möchte ich mit Ihnen sprechen und habe kürzlich auf Instagram ein wenig mehr über unsere menschliche Erfahrung geteilt und darüber, wie oft wir uns all diese perfekten Leben online ansehen oder sogar einen Blick in die Häuser oder das Leben anderer Menschen werfen Bei anderen Menschen, die wir vom Sehen kennen oder mit denen wir vielleicht sogar in irgendeiner Weise verbunden sind, neigen wir dazu zu denken und so auszusehen, als ob alles ideal wäre und als gäbe es da draußen einige Einhörner, einige Menschen, die ein perfektes Leben führen, die es sind immer glücklich, die perfekte Beziehungen haben, die Kinder haben, die, wow, auf die bestmögliche Art und Weise arrangiert sind und dann schaffen wir uns diese Bilder und setzen automatisch einige Standards für dieses glückliche Leben in Anführungszeichen, die für uns sehr schwierig sind erfüllen. This is what I want to talk about with you and recently I shared something a little more on Instagram about this human experience of ours and how often when we look at all these perfect lives online or even when we also peek into other people's houses or into other people's lives people we know by sight or with whom we may even be close in some way, we have this tendency to think and look as if everything is ideal and as if there are some unicorns out there, some people who live perfect lives, who are always happy , who have perfect relationships, who have children who are, wow, arranged in the best possible way and then we create these images for ourselves and automatically impose some standards for that happy life in quotation marks, which are very difficult for us to satisfy. I koliko god se trudili nekad imam osjećaj da samo trčimo i trčimo i trčimo dalje za tim nekim idealom sreće i nikako da dođemo tamo. ||||we try||||||run|||||||||ideal|||||| Und egal wie sehr wir es auch versuchen, manchmal habe ich das Gefühl, dass wir immer weiter rennen, um dieses Ideal des Glücks zu erreichen, und es nie erreichen. Ili dođemo na jedan dan ili dva dana i ono bude, wow, to je to. Entweder wir kommen für einen Tag oder für zwei Tage und denken: Wow, das war's. Tako se ti ljudi osjećaju svaki dan. So geht es diesen Menschen jeden Tag. I onda to nestane, onda se dogodi život, onda se dogodi to da budemo čovjek odnosno dogodi se ono što je normalno, i onda imamo osjećaj da nismo dovoljno dobri, da se nismo dovoljno potrudili, da nemamo dovoljno dobre mehanizme samoregulacije, da su svi bolji od nas. ||||||||||||||||||||||||||||||||||tried|||||mechanisms||||||| Und dann verschwindet es, dann passiert das Leben, dann werden wir Menschen, das heißt, es passiert das Normale, und dann haben wir das Gefühl, dass wir nicht gut genug sind, dass wir uns nicht genug angestrengt haben, dass wir nicht gut genug haben Selbstregulierungsmechanismen, die jeder besser kann als wir. I tako se vrtimo u tom nekom krugu, ja bih to zapravo vizualizirala kao onaj hrčak kada je u onom kolutu, “a hamsterwheel” ne znam kako se to zove na hrvatskom. |||we spin|||||||||visualize|||hamster|||||wheel||hamster wheel|||||||| Und so drehen wir uns in diesem Kreis, ich würde es mir tatsächlich als den Hamster vorstellen, wenn er in diesem Rad ist, „ein Hamsterrad“. Ich weiß nicht, wie es auf Kroatisch heißt. Uglavnom samo idemo, idemo i ganjamo, i ganjamo, i ganjamo taj neki ideal sreće i to da se uvijek super osjećamo. |||||chasing|||||||ideal|||||||| Meistens jagen wir einfach, jagen, jagen, jagen und jagen diesem Ideal des Glücks und des stets großartigen Gefühls nach. A zapravo promašimo cijelu poantu jer u tom silnom ganjanju tog nekog sretnog života propuštamo onaj život koji je tu danas, sad u ovom trenutku i koji nije savršen ali je vrijedan. ||||den ganzen Sinn||||||||||||||||||||||||||| ||we miss||point||||mighty|chasing|||happy||we miss|||||||||||||||||valuable Und tatsächlich verfehlen wir das Wesentliche, denn in diesem intensiven Streben nach diesem glücklichen Leben vermissen wir das Leben, das heute hier ist, jetzt in diesem Moment und das nicht perfekt, aber wertvoll ist. Vrijedan je toga da usporimo, vrijedan je da zastanemo, vrijedan je da ga proživimo, da ga iskusimo, da upijemo sve što on u sebi nosi kako god to bilo. worthy||||we slow down||||we stop|||||experience|||experience||absorb|||||||||| Es lohnt sich, langsamer zu werden, es lohnt sich, innezuhalten, es lohnt sich, es zu leben, es zu erleben, alles aufzusaugen, was es in sich trägt, wie auch immer es sein mag. I kada smo vodili taj razgovor na Instagramu podijelila sam s vama to koliko je meni značilo to kada sam odlučila ne ganjati taj neki ideal nego ganjati ljudsko iskustvo. |||||||||||||||||||||||||||||menschliche Erfahrung ||||||||||||||||||||||chase|||||pursue|human|experience Und als wir dieses Gespräch auf Instagram führten, teilte ich Ihnen mit, wie viel es mir bedeutete, als ich beschloss, nicht diesem Ideal, sondern der menschlichen Erfahrung nachzustreben. A ljudsko iskustvo nije niti idealno, niti savršeno, niti znači da se sto posto vremena osjećamo fenomenalno u svom životu nego je taj postotak puno manji zapravo. ||||weder ... noch|||||||||||||||||||||| |||||||perfect||||||||||||||||percentage||| Und die menschliche Erfahrung ist weder ideal noch perfekt, noch bedeutet dies, dass wir uns in hundert Prozent der Zeit unseres Lebens phänomenal fühlen, aber dieser Prozentsatz ist tatsächlich viel geringer. I kad ga gledamo na nekih 50:50 odnosno pedeset : pedeset stvaramo si puno realniju sliku i puno realniji neki standard. |||||||fünfzig zu fünfzig||||||||||| ||||||||||||more realistic||||more realistic|| Und wenn wir es etwa im Verhältnis 50:50, also fünfzig:fünfzig, betrachten, entsteht ein viel realistischeres Bild und ein viel realistischerer Standard. Jer ako razmišljamo o tome da želimo kultivirati, graditi život u kojem smo ono pedeset posto vremena stvarno jako sretni i ispunjeni a pedeset posto vremena si dopuštamo i sve one druge nekakve stvari, sve one druge emocije i nelagodu i svašta nešto, zadovoljili smo kriterij. ||we think|||||cultivate||||||||||||||||||||allow||||||||||||discomfort||||satisfied||criteria Denn wenn wir darüber nachdenken, dass wir uns kultivieren wollen, wollen wir ein Leben aufbauen, in dem wir in der Hälfte der Zeit wirklich sehr glücklich und erfüllt sind und in der Hälfte der Zeit wir uns all diese anderen Dinge, all diese anderen Emotionen erlauben und Unbehagen und alle möglichen Dinge, wir haben das Kriterium erfüllt. Nismo loši, ne živimo nesretno, ne živimo prosječno, ne živimo ispod neke ono granice koju smo si sami nametnuliI(impose,force) koja nije realna. ||||unhappily|||average|||||||||||imposed||force|which|| Wir sind nicht schlecht, wir leben nicht unglücklich, wir leben nicht durchschnittlich, wir leben nicht unterhalb einer Grenze, die wir uns selbst auferlegt (auferlegt, erzwungen) haben und die nicht realistisch ist. Nego smo samo ljudi i svi mi, bez obzira koliko naš život izvan izgledao posložen, bez obzira kakvo bilo stanje na našem bankovnom računu, bez obzira na naše stanje u odnosima, bez obzira na želje koje smo si ispunili, na postignuća (Erfolg, Leistung) koja smo ostvarili, bez obzira na sve to, svi ćemo imati i to dobro odnosno ugodno iskustvo i ono loše odnosno neugodno i to će se mijenjati, fluktuirati iz dana u dan. ||||||||||||||arranged|||||state|||banking|account|||||state||in relationships||||||||fulfill|||success|performance|||achieved|||||||||||||pleasant|experience|||||||||||fluctuate|||| Vielmehr sind wir nur Menschen und wir alle, unabhängig davon, wie organisiert unser Leben nach außen hin erscheinen mag, unabhängig vom Zustand unseres Bankkontos, unabhängig von unserem Beziehungsstatus, unabhängig von den Wünschen, die wir erfüllt haben, unseren Erfolgen (Erfolg , Leistung ), die wir erreicht haben, unabhängig davon werden wir alle sowohl gute und angenehme als auch schlechte und unangenehme Erfahrungen machen, und das wird sich von Tag zu Tag ändern, schwanken. Doslovno ne postoji savršenstvo i ne treba mu težiti. |||perfection|||||strive Perfektion existiert buchstäblich nicht und sollte nicht angestrebt werden. Perfection literally does not exist and should not be strived for. Kad bismo svi malo spustili (senken, herablassen) te kriterije, ne malo nego dosta i kad bismo osvijestili činjenicu da ono što se na van prezentira je najčešće ono najbolje dok sve ono što nije najbolje se jako vješto skriva i onda bi nam možda bilo lakše i onda bismo možda čak bili više empatični jer bismo mogli te ljude za koje ono držimo određeni standard promatrat kao ljude i biti svjesni da i oni proživljavaju to ljudsko iskustvo. ||||lowered|lower|lowering||criteria||||||||awakened||||||||presented|||||||||||||skilfully||||||||||||||||empathetic|||||||||||||||||aware||||proživljavaju||| Wenn wir alle diese Kriterien ein wenig herablassen (senken, herablassen), und wenn wir uns der Tatsache bewusst wären, dass das, was nach außen hin präsentiert wird, normalerweise das Beste ist, während alles, was nicht das Beste ist, es ist sehr geschickt versteckt, dann wäre es vielleicht einfacher für uns und dann wären wir vielleicht sogar einfühlsamer, weil wir die Menschen sehen könnten, für die wir einen bestimmten Maßstab als Menschen haben, und uns bewusst sein könnten, dass sie diese menschliche Erfahrung auch leben. I da su nekima od njih isto tako pojedine emocije neugodne i da su im dani pojedini teški da prolaze kroz stvari koje nisu jednostavne. ||||||||||unpleasant||||||certain|||they go through||||| I samo zato što možda ne pričaju otvoreno o tome, ne znači da to ne proživljavaju jer absolutno svaka osoba na ovom svijetu je čovjek i kao takva živi to neko ljudsko iskustvo koje je satkano i od onog što mi interpretiramo kao dobro i ugodno i od onog što interpretiramo kao loše i neugodno. |||||||||||||||||absolutely||||||||||||||||||woven||||||||||pleasant||||||||| Und nur weil sie nicht offen darüber sprechen, heißt das nicht, dass sie es nicht erleben, denn absolut jeder Mensch auf dieser Welt ist ein Mensch und lebt als solcher eine menschliche Erfahrung, die aus dem geflochten ist, was wir als gut und angenehm interpretieren und von dem, was wir als schlecht und unangenehm interpretieren. Kad sam se već dotakla ugodnog, neugodnog, dobrog i lošeg, želim podjeliti s vama nešto, što na prvu ovako možda zvuči jednostavno ali je nešto što sam ja morala učiti u svom odraslom životu i što dan danas (still to this day) mi je jedna od najtežih zadaća za implementirati u svakodnevnici i za živjeti uistinu. ||||touched|pleasant||||||share|||||||like this||||||||||||||adult|||||||||||||||||||by day||||truth Nachdem ich das Angenehme, das Unangenehme, das Gute und das Schlechte bereits angesprochen habe, möchte ich Ihnen etwas mitteilen, das zunächst einfach klingt, aber etwas ist, das ich in meinem Erwachsenenleben lernen musste und das bis heute eines davon ist die schwierigsten Aufgaben, die man im Alltag umsetzen und wirklich leben kann. When I already touched on the pleasant, the unpleasant, the good and the bad, I want to share with you something that may sound simple at first, but it is something that I had to learn in my adult life and that is still to this day one of the most difficult tasks to implement in everyday life and to truly live. A radi se o tome da je meni problem osjećati i da velikoj većini ljudi zapravo to je ono što sam shvatila tek kada sam počela pomno (sorgfältig) promatrati ljude, velikoj većini ljudi je teško osjećati. ||||||||||||||||||||||||||carefully|carefully|observe||||||| Und es geht um die Tatsache, dass es für mich ein Problem ist, zu fühlen, und dass dies für die überwiegende Mehrheit der Menschen das ist, was mir erst klar wurde, als ich anfing, Menschen genau zu beobachten (sorgfältig), der überwiegenden Mehrheit der Menschen fällt es schwer, zu fühlen. Osjećati vlastite emocije, vlastite osjećaje. Die eigenen Emotionen, die eigenen Gefühle spüren. To feel one's own emotions, one's own feelings. I mislim da tu trebamo onako samo napraviti jednu granicu između nekih senzacija i osjećaja jer senzacija je ono što osjetimo u tijelu kao nešto što aktivira naš neurološki sustav i slično. ||||||||||||||||||||we feel||||||||neurological||| Und ich denke, wir sollten einfach eine Grenze zwischen einigen Empfindungen und Gefühlen ziehen, denn eine Empfindung ist das, was wir im Körper als etwas empfinden, das unser neurologisches System und dergleichen aktiviert. To je jedna emocija ona koju bismo mi nazivali i opisivali pojedinim riječima i slično, one jesu. Es ist eine Emotion, die wir mit bestimmten Worten und dergleichen benennen und beschreiben würden, das sind sie. It is an emotion that we would call and describe with certain words and the like, they are. I… ok nećemo ih klasificirati u pozitivne i negativne ali možemo ih stavit na jedan spektar i imamo na jednoj strani one ugodne, na jednoj strani one neugodne. ||||||positive||||||||||||||||pleasant|||||unpleasant Und... ok, wir werden sie nicht in positiv und negativ einteilen, aber wir können sie in ein Spektrum einordnen und auf der einen Seite die angenehmen und auf der anderen Seite die unangenehmen haben. I ono što se meni dogodilo nekad u mom odraslom životu, je bilo to da sam shvatila, da ja zapravo baš i ne osjećam. |||||||||adult|||||||||||||| I kad kažem baš i ne osjećam to ne znači da ne znam kad sam sretna, da ne znam kad sam tužna, da nikad ne plačem, da ne znam kako je to bit razočarana, da ne znam kako je to biti ushićena (begeistert), znam. |||just||||||||||||||||||||||||||||||disappointed||||||||excited|excited| I na taj način osjećam, ali jako rijetko si uistinu dopuštam osjećati. |||||||rarely||truly|I allow| Und so fühle ich, aber sehr selten erlaube ich mir wirklich, zu fühlen. I ono gdje sam primjetila da se to najviše manifestira u mom životu, na negativan način je upravo moj obiteljski život, moje majčinstvo, moja svakodnevnica, i sad ću vam objasniti i zašto. ||||I noticed|||||||||||||||family|||motherhood||everyday life||||||| Und wo ich gemerkt habe, dass sich dies in meinem Leben am stärksten negativ äußert, ist es gerade mein Familienleben, meine Mutterschaft, mein Alltag, und jetzt werde ich Ihnen erklären, warum. Kad kažem da većina ljudi ima problem s tim da nešto osjeća odnosno da osjeća vlastite osjećaje, vlastite emocije, mislim na to da smo većina nas još od malena učena da ne osjećamo zapravo. |||||||||||||||||||||||||||||taught|||| Wenn ich sage, dass die meisten Menschen ein Problem damit haben, etwas zu fühlen, das heißt, ihre eigenen Gefühle, ihre eigenen Emotionen zu spüren, dann meine ich, dass den meisten von uns seit der Kindheit beigebracht wurde, nicht wirklich zu fühlen. Hajmo razmislit malo o tome. |to think||| Kada smo bili djeca većini od nas, recimo kada bi plakali, bi roditelji govorili: “Nemoj plakati”, ili bi nas htjeli utješiti momentalno da što prije odagnaju našu bol pa bi to bilo nemoj plakat, dođi mami. ||||||||||cried||||||||||comfort|immediately||||ward off||pain||||||cry|| Als wir Kinder waren, sagten die meisten von uns, sagen wir mal, wenn wir weinten: „Weine nicht“, oder sie wollten uns sofort trösten, um unseren Schmerz so schnell wie möglich zu lindern, so war es auch Weine nicht, komm zu Mama. Mama će riješiti sve tvoje probleme ili evo ti sladoled, evo ti igračka, ili ipak nemoj plakat pa onda neka prijetnja (Drohung). |||||||||||||||||||||threat Mama wird alle deine Probleme lösen, oder hier ist ein Eis, hier ist ein Spielzeug, oder weine sowieso nicht und dann eine Drohung (Drohung). Mom will solve all your problems, or here's an ice cream, here's a toy, or don't cry anyway and then some threat (Drohung). Isto tako kad god bi se javile neke druge emocije, koje bi možda u drugim ljudima izazivale (hervorrufen) nelagodu uvijek se radilo na tome da se one što prije eliminiraju, kako ne bi se za njih na neki način stvarao prostor. ||||||arose||||||||||caused|caused||||||||||||eliminated||||||||||created|space Ebenso wurde immer dann, wenn andere Emotionen aufkamen, die bei anderen Menschen Unbehagen hervorrufen könnten, immer darauf geachtet, sie so schnell wie möglich zu beseitigen, um nicht irgendwie Platz für sie zu schaffen. In the same way, whenever some other emotions arose, which might cause (hervorrufen) discomfort in other people, it was always done to eliminate them as soon as possible, in order not to somehow create space for them. Ja sam, recimo još kao mala, naučila to da kad god osjećam neku negativnu emociju, da to što prije riješim na način da tražim neku eksternu stvar koja će zadovoljit neku moju potrebu i koja će me dovesti do toga da nisam više u toj nekoj emociji, nego da sam bolje. ||||||||||||||emotion|||||I resolve||||||external||||satisfy|||||||||||||||||emotion|||| Ich habe, sagen wir schon als Kind, gelernt, jedes Mal, wenn ich ein negatives Gefühl verspüre, es so schnell wie möglich zu lösen, indem ich nach etwas Äußerem suche, das einige meiner Bedürfnisse befriedigt und mich dazu bringt, nicht mehr in diesem Gefühl zu sein , aber dass ich besser bin. I kad god bi počela osjećati razočarenje i sram i nekakav strah i tugu i bilo što, ja bih se automatski bacala u nekakve aktivnosti ili u nekakve druge stvari ili u druge misli kako bi se što je prije moguće izvukla iz te pojedine emocije bez da sam si ikad dopuštala da ju stvarno doživim i da vidim i osjetim što je to, što mi ta emocija nastoji reći. ||||||||shame|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||allowed||||I experience|||||I feel||||||||I try| Jer ona sama po sebi je takva kakva je, ja sam je doživljavala kao neugodnu i kao takva bilo kakva neugodna emocija kod mene nikad nije bila dobro došla. Weil sie so ist, wie sie ist, empfand ich sie als unangenehm und daher waren mir unangenehme Emotionen nie willkommen. Because she is the way she is, I perceived her as unpleasant and as such any unpleasant emotion was never welcome with me. Nego je automatski bila stavljena se strane i zamijenjena sa nekom akcijom. ||||put||||replaced|||action Vielmehr wurde es automatisch beiseite gelegt und durch eine Aktion ersetzt. Rather, it was automatically put aside and replaced with some action. I kako sam rasla i odrastala onda sam još nadograđivala te neke svoje mehanizme obrane od emocija koje sam doživljavala neugodnima i to me dovelo do toga da sam u principu zaboravila osjećati. |||||growing||||upgrading|||||||||||unpleasant||||led|||||||| And as I grew and matured, I continued to upgrade some of my defense mechanisms against emotions that I perceived as unpleasant, and this led me to the fact that I basically forgot to feel. I koliko dobro sam se naučila štititi, pod navodnike, od tih emocija koje sam doživljavala kao neugodne, istovremeno sam si uskratila (leugnen)i tu mogućnost da u svoj svojoj punini osjećam i one pozitivne emocije odnosno emocije koje ja osobno doživljavam kao ugodne. ||||||to protect||||||||experienced||||||denied|to deny||||||||fullness||||||||||||| And how well I learned to protect myself, in quotation marks, from those emotions that I perceived as unpleasant, at the same time I denied myself (leugnen) the possibility to feel in all their fullness those positive emotions, i.e. emotions that I personally perceive as pleasant. I ne znam da li će se neki od vas prepoznati u ovome ali ako ste ikada se zapitali ono, zašto ja ,ne znam, u pojedinom dijelu svog života ili trenutku svog života nisam bila ushićena (begeistert) ili zašto nisam nešto osjetila, tako kako su drugi ljudi to opisivali. ||||||||||||||||||wondered|||||||in a particular|||||||||||excited|||||||||||| Und ich weiß nicht, ob sich einige von Ihnen darin wiedererkennen werden, aber wenn Sie sich jemals gefragt haben, warum ich, ich weiß nicht, in einem bestimmten Teil meines Lebens oder in einem bestimmten Moment meines Lebens nicht begeistert war ( begeistert) oder warum ich etwas nicht gespürt habe, also wie andere es beschrieben haben. And I don't know if some of you will recognize yourself in this, but if you've ever wondered why I, I don't know, in a particular part of my life or moment of my life I wasn't elated (begeistert) or why I didn't feel something, so how other people have described it. Zašto nisam ono sto posto bila sigurna da je to ta najbolja emocija na svijetu, možda je ovo razlog, jer to je ono što sam ja otkrila kod sebe. ||||||||||||||||||reason|||||||||| Warum war ich mir nicht hundertprozentig sicher, dass es das beste Gefühl der Welt war? Vielleicht ist das der Grund, denn das habe ich in mir selbst entdeckt. Why wasn't I one hundred percent sure that it was the best emotion in the world, maybe this is the reason, because that's what I discovered in myself. Baš zbog tih snažnih mehanizama obrane od emocija koje su meni neugodne, ja sam se uskratila zapravo i za pomninu doživljavanja onih koje su ugodne. |||strong|mechanisms|||||||||||deprived||||the fullness|experiencing|||| Gerade wegen dieser starken Abwehrmechanismen gegen für mich unangenehme Gefühle habe ich es mir tatsächlich versagt, die angenehmen Gefühle sorgfältig zu erleben. Precisely because of these powerful defense mechanisms against emotions that are unpleasant to me, I actually deprived myself of carefully experiencing those that are pleasant. I trebalo mi je stvarno dosta vremena s jedne strane da to osvjestim, s druge strane da naučim sam mehanizam iza svega toga kako bi bolje razumjela sebe i kako bih postepeno ponovno učila kako osjećati pojedine stvari. ||||||||||||realize|||||I learn||mechanism||||||||||||gradually||learning|||individual| Und es hat sehr lange gedauert, bis ich mir einerseits das bewusst gemacht habe und andererseits den eigentlichen Mechanismus dahinter erlernt habe, um mich selbst besser zu verstehen und nach und nach wieder zu lernen, wie es geht bestimmte Dinge fühlen. And it took me a really long time, on the one hand, to make me aware of it, on the other hand, to learn the very mechanism behind it all, in order to better understand myself and to gradually re-learn how to feel certain things. I iskreno ja nisam imala baš problema s tim da ja ne osjećam stvari na pravi način odnosno da ne doživljavam emocije, da ih ne proživljavam, nego ih ono kompenziram na raznorazne načine i kontriram ih, i kontriram im i nastojim ih izbjegavati, zatomiti, maknuti od sebe, i nije mi to bio problem odnosno nisam to doživljavala kao problem, sve dok nisam postala mama. |||||||||||||||||||||||||experience||||I compensate||various|||I counter||||||I try||avoid|suppress|||||||||||||experience||||||| Und ehrlich gesagt hatte ich eigentlich keine Probleme damit, dass ich die Dinge nicht richtig fühle, das heißt, dass ich Emotionen nicht erlebe, dass ich sie nicht erlebe, sondern sie kompensiere Ich versuche, sie auf verschiedene Weise zu bekämpfen und ihnen entgegenzuwirken, und ich kontere sie und versuche, sie zu vermeiden, sie zu unterdrücken, sie von mir selbst zu entfernen, und das war für mich kein Problem, das heißt, ich habe es nicht als Problem wahrgenommen, bis ich Mutter wurde . Nakon što sam zakoračila u majčinstvo sve moje emocije su se intenzivirale i počela sam osjećati na nekoj novoj razini, kako loše tako i dobro. |||||||||||intensified||||||||||||| Nachdem ich Mutter geworden war, verstärkten sich alle meine Gefühle und ich begann, mich auf einer neuen Ebene zu fühlen, sowohl im Schlechten als auch im Guten. I mislim da će se mame sigurno poistovijetiti s ovim ili barem u najvećem broju slučajeva. |||||||identify with|||||||| Und ich denke, Mütter werden sich definitiv damit identifizieren, zumindest in den meisten Fällen. And I think moms will definitely identify with this, or at least in most cases. I s jedne strane to je ono hormonalno i biološki normalna stvar. |||||||hormonal||biologically|| And on the one hand, this is a hormonally and biologically normal thing. Međutim ono gdje sam ja počela uočavati problem je to što je sa svim onim zahtjevnim stvarima koje dolaze s majčinstvom koje uključuju i psihofizičku iscrpljenost, testiranje na dnevnoj bazi i pomicanje vlastitih granica i u fizičkom i u psihičkom smislu, e tu sam počela uviđati kako to nesuočavanje ili nepravilno suočavanje se emocijama, koje ja doživljavam kao neugodne, me dovodi do toga da postajem kao nekakva ono, nekakav horder (messy) tih emocija odnosno osoba koja je u stanju to sve gurat sa strane i gurat sa strane i gurat sa strane dok se ne desi onaj moment kad ja jednostavno pucam. ||||||noticing|||||||||demanding|||||motherhood||||psychophysical|exhaustion|||daily|basis||shifting|||||physical|||psychophysical||||||noticing|||non-confrontation|||facing|||||||||come|||||||||horder|messy||||||||state|that||pushing||||||||pushing||||||ing||moment||||I shoot Allerdings begann ich zu bemerken, dass das Problem darin besteht, dass all die anspruchsvollen Dinge, die das Muttersein mit sich bringt, zu denen psychophysische Erschöpfung, tägliche Prüfungen und das Überschreiten der eigenen physischen und psychischen Grenzen gehören, und hier begann ich zu verstehen, wie das geht Dieses Versäumnis, mich den Emotionen zu stellen oder unsachgemäß mit ihnen umzugehen, die ich als unangenehm empfinde, führt dazu, dass ich wie ein Chaos werde, ein Chaos dieser Emotionen, d. h. eine Person, die in der Lage ist, alles beiseite zu schieben und es beiseite zu schieben und Schieben Sie es zur Seite, bis der Moment eintritt, in dem ich einfach schieße. I to sam shvatila da sva ta moja nekakva netrpeljivost i reaktivnost u mojoj svakodnevnici, reaktivnost u mom odgoju, reaktivnost u mojoj komunikaciji proizlazi upravo iz toga što ja imam toliko tih neki stvari koji pakiram na dnevnoj bazi kojima ne dopuštam da budu, da dođu, da prođu, da naprave svoje, nego ih samo mičem od sebe i kompenziram na raznorazne načine i udaljavam se od njih, sve dok jednog dana one doslovno me pojedu, imam tako neki osjećaj. |||||||||intolerance||reactivity||||||||||||comes||||||||||||pack||||||||||||pass|||||||I remove||||||various|||I distance myself|||||||||||eat|||| Und mir wurde klar, dass all diese Intoleranz und Reaktivität in meinem Alltag, Reaktivität in meiner Erziehung, Reaktivität in meiner Kommunikation genau darauf zurückzuführen ist, dass ich täglich so viele Dinge einpacke, die ich nicht erlaube sein, kommen, vergehen, ihr eigenes Ding machen, aber ich stoße sie einfach von mir weg und kompensiere sie auf verschiedene Weise und distanziere mich von ihnen, bis sie mich eines Tages buchstäblich auffressen, so ein Gefühl habe ich. Ponekad se to događa na dnevnoj bazi u toj nekoj prijašnjoj fazi se to meni događalo jako često. ||||||||||previous||||||| Ja nisam mogla shvatit zašto sam ja tako reaktivna. |||understand|||||reactive I couldn't understand why I was so reactive. Zašto tako lako planem? |||I get angry Why do I burn so easily? Zašto toliko jako reagiram na stvari koje uopće ne zahtijevaju reakciju. why|||I react||||||demand| I onda kad sam krenula intenzivno raditi na sebi, kad sam počela istraživati stvari što kroz psihoterapiju, što kroz raznorazne edukacije, onda sam počela shvaćati zapravo da ja ne znam osjećati, da ja ne dopuštam sebi da osjećam stvari na dnevnoj bazi. |||||||||||||||||||various|||||understand||||||||||||||||| Kad kažem stvari, mislim ono, mislim na emocije prvenstveno, koje dolaze kao posljedica mojih misli usmjerenih na okolnosti u mom životu. ||||||||primarily||||consequence|||directed||circumstances||| Tek kad sam počela tu svjesnije promatrati sebe i dopuštati si te neke situacije, onda se moja reaktivnost smanjila i onda sam ja prestala bit ona osoba koja trpa sve pod tepih i koja jako to dobro skriva, jako to uspješno gura dalje od sebe i postala sam ona osoba koja shvača koliko je važno da bismo bili najbolja verzija sebe u određenoj sezoni života, shvatila sam koliko je važno osjećati i to ne samo onda kad je nešto jako, jako, jako neugodno, nego i onda kad je nešto neugodno i onda kad je nešto i u najmanju ruku neugodno. |||||more consciously|to observe|||allowing|||||||||||||||||||puts everything|||||||||||||pushes||||||||||understanding|||||||||||to a certain|season|||||||||||||||||||||||||||||||||||| Kako to izgleda za mene u praksi? Prije, kada bi recimo, imala jako naporan dan odnosno dan u kojem su mi energetski nivoi bili na nuli ili sam čak bila ono u nekom deficitu teškom, kada nisam uživala u svom majčinstvu, kada mi je “to-do-lista” ostala neispunjena i slično. ||||||||||||||energy|levels|||||||||||deficit|hard|when|||||motherhood||||||list||unfulfilled|| Ja bih se na kraju jednog takvog dana osjećala na raznorazne načine. At the end of such a day, I would feel in various ways. Ali uglavnom su bile te misli, oh joj, danas je bio koma dan, danas sam bila grozna mama, danas nisam obavila ništa od onog što sam planirala, danas nisam doprinijela ničemu, danas ne volim sebe, danas ne volim svoje tijelo i onda sve te misli ono danas nisam dovoljna, su vodile u neki ono osjećaj manje vrijednosti. ||||||||||||||||||||accomplished|||||||||contributed|to nothing||||||||||||||||||sufficient||||||||values I onda taj osjećaj manje vrijednosti je mene vodio u nekakve mehanizme kompenzacije koje su izgledale tako da na sam ono dodir te emocije nisi dovoljno dobra ili nisi vrijedna, ja bih se bacala u neke stvari koje bi me, ajmo reći izvlačile iz toga, i kad to kažem bacala, obično mislim na skrolanje, recimo po Instagramu, besciljno gledanje nekakvih videa, gluposti, stvari koje ono doslovno bi mi dopustile da moj mozak onako dođe u neko stanje niže aktivnosti ili pak nekakve ono kućanske poslove, bilo što, samo da ne moram sjediti u toj vlastitioj nelagodi. ||||||||||||compensation|||||||||touching|||||||||||||||||||||pulling out|||||||threw myself||||scrolling||||aimlessly|watching|some|||||||||allowed|||brain|||||||||||||||||||||||own|inadequacy I onda kad bih ja to tako lijepo sve uspješno izignorirala bez da sam to procesuirala i bez da sam to osjetila uistinu, došao bi novi dan koji bi izgledao više-manje isto odnosno na svaki pojam dana koji je zahtjevniji, ja bih se ne kraju takvog dana osjećala isto i radila iste stvari i nisam nikako mogla prekinuti taj ciklus vlastitog jada, ajmo to tako reći, sve dok nisam jedan dan zbilja odlučila, OK što je najgore što se može dogoditi ako ja sama sebi dopustim da na kraju dana sjedim u vlastitom jadu i u tom osjećaju da nisam dovoljno dobra? ||||||||||ignored|||||processed|||||||||||||||||||||every single||||more demanding||||||||||||||||||||||sad|||||||||||||||||||||||||||||||my own|sad|||||||| Što je najgore? ||worst I ono što je zanimljivo da naš mozak tako programiran i do te mjere primitivan u jednom svom dijelu, i da on nas uvjeri da neka takva emocija koju mi doživljavamo sa toliko nelagode da nas može dovesti do ono najgore moguće stvari na svijetu, do toga da mi osjećamo da mi to jednostavno ne možemo živjeti s tim, da ne možemo živjeti s osjećajem da,ne znam, da nismo dovoljno dobri. |||||||brain||programmed|||||primitive|||||||||convinces|||||||we experience|||||||bring|||the worst||||||||||||||||||||||||||||||| I onda kad shvatimo da kad si prvi put dopustimo taj osjećaj, da se neće dogoditi ništa, da nitko to neće doživjet osim nas i da posljedica toga može bit nešto jako dobro i onda shvaćamo koliko mi zapravo moći pridajemo tom primitivnom dijelu našeg mozga koji je zapravo jako impulsivan i koji nas cijelo vrijeme štiti i koji usvaja obrasce na temelju vlastite ugode. |||we realize||||||we allow||||||||||||experience|||||the consequence|||||||||we realize|||||we add||primitive|||brain|||||impulsive||||||protect|||we accept|||||pleasure __I sjećam se prvog puta kad sam odlučila sjedit u tome ja nisam dovoljno dobra, nije mi bilo nimalo lako. ||||||||sit||||||||||| Nije mi bilo nimalo lako i imala sam ogroman poriv uzet telefon u ruke i izgubiti se u svijetu ono instagrama i skrolanja i youtuba i ne znam čega (Gen. |||||||||urge|take||||||||||of Instagram||scrolling||YouTube||||| što). Imala sam i poriv ustati i ispravit nešto u smislu, e sad ću odradit bar jednu stvar s to do liste, znači neću moći zaspati ili bilo što slično. ||||to get up||fix|||the sense of||||||||||||||||||| I also had the urge to get up and correct something in the sense, and now I will do at least one thing with it to the list, so I won't be able to fall asleep or anything like that. Dakle ti porivi su bili toliko jaki i prisutni ali kad sam prvi put sama sebi rekla, ne možeš sad, ne ideš, sad ćeš ostati tu gdje jesi, u mraku u vlastitoj sobi i sjedit sa tim osjećajem. so||urges||||strong||present||||||||||||||||||||||||||||| Dopustit mu da dođe i da bude tu i da napravi što treba napraviti, ispitati što on zapravo tebi želi reći. ||||||||||||||to examine|||||| Jer svaki put kad mi sebe dovedemo do tog trenutka u kojem imamo osjećaj da ne možemo sami sa sobom koliko nam je nešto nelagodno ili neugodno, to nam obično želi nešto reći, obično stoji neka poruka iza svega toga. ||||||bring||||||||||||||||||||||||||||||||| Iako niste nikad do sada osjećali svoje vlastite emocije ili ako ne znate kako to uopće napraviti, dat ću vam jedan primjer, to je zapravo vrlo, vrlo, vrlo jednostavno.__ ||||||your|||||||||||||||example||||||| Even if you've never felt your own emotions before or if you don't know how to do it at all, I'll give you an example, it's actually very, very, very simple. __Sve što trebamo napraviti kada se pitamo kako osjećati je možda zatvoriti oči jer time uklanjamo ove ostale segmente, vizualne podražaje i slično. ||||||we ask|||||||||we remove||other||visual|stimuli|| All we need to do when we wonder how to feel is perhaps to close our eyes, because by doing so we remove these other segments, visual stimuli and the like. Zatvoriti oči i probati osjetiti emociju koja je trenutačno prisutna u pojedinom dijelu našeg tijela. |||||||||present||each individual|part|| Close your eyes and try to feel the emotion that is currently present in a particular part of your body. Recimo razočaranje. |disappointment Let's say disappointment. Gdje osjećam to razočaranje, u kojem dijelu tijela? Where do I feel this disappointment, in which part of my body? Da li je to prsima, da li u trbuhu, da li je u grlu, da li je u glavi, u nogama, u rukama? ||||in the chest||||the stomach|||||the throat|||||||in the legs|| Gdje točno to razočaranje ja sada osjećam? Gdje je ono? Da li se kreće taj osjećaj, da li je statičan ili je dinamičan? |||||||||static|||dynamic Ima li neku boju? Ima li teksturu? ||texture Ima li neki oblik kojem mogu dati ime? |||shape|||| Da li je topao? |||warm Da li je hladan? |||cold I kad mi stvarno na taj način počnemo sjediti sa vlastitim emocijama događa se to da ih prvi put osjetimo, da se upoznajemo na nekoj dubljoj razini. |||||||we start||||||||||||we feel|||we get to know|||deeper| Da možemo reć ok, ovako za mene izgleda bit razočarana. Ovako to izgleda, ovako to je točno tu u tom dijelu mog tijela i to je tu sigurno, ta emocija je kod mene sigurna. Sigurno je da se osjećam razočarano. |||||disappointed Sigurno je da se osjećam da nisam dovoljno dobra. It is certain that I feel that I am not good enough. Da imam taj osjećaj. That I have that feeling. To je sigurno da bude tu kod mene dokle god treba biti i da onda sigurno napusti moje tijelo i moj um i da ja mogu nastaviti dalje.__ ||||||||||||||||leaves|||||mind|||||| It's sure to be there for me as long as it needs to be and then it's sure to leave my body and my mind and I can move on. __I to je stvarno onako jedna praksa koja može promijeniti život iz temelja i koju nije uvijek lako aktivirati u pravim situacijama ali kad god ja to napravim, kad god si to dopustim, ja si čak volim reći kad god si to poklonim jer je to kao neki dar, naučim nešto novo o sebi.__ ||||||||||||from the ground up|||||||||||||||do|||||||||||||||I give||||||||||| And it really is a practice that can fundamentally change life and which is not always easy to activate in the right situations, but whenever I do it, whenever I allow myself to do it, I even like to say to myself whenever I give it to myself because it is like some gift, I learn something new about myself. __I kad god ispitam, ok što mi ovo želi reći, što mi ovo želi poručiti, gdje me ovo želi usmjeriti, dobijem, ja to volim reći, neke nove smjernice za život.__ |||I ask|||||||||||convey|||||directing||||||||guidelines|| __I otkrijem ono, ok možda sad trebam ići u nekom drugom smjeru ili možda ovo trebam promijeniti kako bi (in order to) sama sebi, ne znam, olakšala život, unaprijedila svakodnevnicu, kako bi bila bolja mama i slično. |I discover|||||||||||||||||||in order to||||||eased||improve|everyday life||||||| I u majčinstvu stvarno ova praksa je od iznimne važnosti. ||||||||exceptional|importance Ja ne mogu reći koliko puta se meni dogodi na tjednoj bazi, da ja osjetim tu potrebu da odem samo na tri minuta u wc da se zaključam, i da sjednem i da sama sebi dopustim da osjetim to što osjetim, jer u obiteljskom životu, u dinamičnom ispunjenom životu osobito onom koji uključuje malu djecu koja su ovisna o nama i koja ne mogu shvatiti, jednostavno nisu u stanju percipirati puno toga što mi odrasli jesmo.__ ||||||||||weekly|||||||||||||||||lock myself||||||||||||||||family||||fulfilled||||||||||I|||||||||||state|perceive|||||| __U takvom životu jako često će nam se događati to da potrebe da i tih malih ljudi i naše potrebe zajedno predstavljaju neki teret koji nam je možda pretežak na pojedine dane. |||||||||||||||||||||represent||burden|||||too heavy||on certain| I u pojedinim momentima to je upravo ono što će dovesti do eskalacije, do, do toga da bivamo onaj roditelj kakav ne želimo biti i slično.__ ||certain moments|moments|||||||lead||escalation|||||we become|||||||| __I ono što sam ja naučila je da kad god osjetim da mi je previše, da se moram maknuti i da si moram dopustiti, da to osjetim taj osjećaj meni je previše “overwhelmed” , kako god moram si ga dopustiti, jer ako ga idem automatski kompenzirati s nečim, ako ga idem gurnuti pod tepih, ako ga idem ignorirati ili ako se čak kažnjavam do te mjere da samu sebe uvjeravam da se ne smijem tako osjećati i onda samo raste ta neka tenzija u meni i onda samo postajem sve reaktivnija i reaktivnija.__ ||||||||||||||||||||||||||||||||overwhelmed||||||allow||||||to compensate||||||to push|||||||||||I punish|||measures|||||||||||||||||||||||||reactive|| __I zbilja to je jedan od najmoćnijih alata koji sam implementirala u svojoj svakodnevnici jer kad god osjetim okej previše mi je svega znači doslovno imam osjećaj da ću se raspuknuti, ja mogu reć okej meni sad treba tri minute bez obzira što se događa vani, nitko neće umrijet, ništa se neće dogodit katastrofalno loše ako ja uzmem tri minute za sebe, ako se zatvorim u sobu ili se zatvorim u wc, ako sjednem na pod, ako zatvorim oči, ako stavim ruke na sebe i ako se pitam okej gdje ovo osjećaš, gdje osjećaš tu težinu, na kojem dijelu tijela, kakva je ona jel topla jel hladna jel teška jel lagana,jel lepršava, jel se kreće, jel se ne kreće, znači 3 minute samo nekako dopuštanja sebi da osjetimo to što osjećamo i onda se nekako oslobađamo.__ |really|||||||||implemented||||||||||||||||||||burst||||||||||||||||||die||||happen|catastrophically||||I take||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||I|||||||||fluttering||||||||||||permission|||||||||||I liberate __Ja znam doslovno se isključit tako na 3 minute i pustit sve i dopustit to sve što osjećam da prođe kroz mene, da napravi svoje i izać kao nova osoba koja je resetirana, koja je malo pametnija jer možda zna zašto su se neke stvari dogodile ili koja ima neku poruku, da možda treba malo više taj tjedan se posvetit sebi i slično. ||||to disconnect|||||let||||||||||||||||to exit||||||reset||||smarter|||||||||||||||||||||||to dedicate||| I to su ti neki mali momenti koji na prvu možda zvuče ono banalno ali zaista čine ogromnu ogromnu razliku. ||||||moments|||||||banal|||make|huge|| Meni je taj proces učenja kako osjećati promijenio život doslovno. Ja sam mislila da ja ne mogu biti nereaktivna, ja sam mislila da ja ne mogu biti smirena, staložena, da ja ne mogu biti prisutna jer ja stalno moram mislit na milijardu tih različitih stvari i da stalno moram biti na 100 strana dok nisam shvatila da ja zapravo ništa ne moram, da ja ono što moram i što trebam je upoznati sebe do te mjere da si dopuštam osjećati,da si dopuštam osjećati i da si dopuštam to da gradim neki svoj portfolio osjećaja koji su kod mene sigurni i dobro došli bez obzira kojem kraju tog spektra ugode ili nelagode bili.__ ||||||||non-reactive|||||||||calm|calm||||||present|||||think||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||I build|||portfolio||||||||||||||||||discomfort| __To je proces i zahtijeva praksu i vježbu i kao što sam rekla na početku, to je nešto što je meni možda najzahtjevnije za naučiti i što mi je bilo najzahtjevnije jer sam kao dijete još i kroz tinejdžerske dane i rano odraslo doba baš razvijala jake mehanizme. ||||requires|||exercise|||||||||||||||most demanding||||||||most demanding||||||||teenage|||||||developing|| I još bi se samo htjela nadovezati na te mehanizme obrane hajmo reći, ja to tako volim nazvati, iako je to zapravo nekakva vrsta kompenzacije. ||||||to add on||||defense|||||||||||||| To za svakog od nas izgleda drugačije. Za nekog će to izgledati kao prejedanje, za nekog će to izgledat kao ono konstantno posezanje za nekim stvarima koje su loše alkohol, za ono konstantno bivanje u nekakvom online svijetu koji nas vuče, u kojem nismo prisutni to jest u kojem smo prisutni što onda oduzima drastično od prisutnosti iz naše svakodnevnice i onoga što je zaista pred nama. ||||||overeating|||||look like||||reaching for|||||||||||being|||||||||||present||||||||||||presence|||||||||| Za neke ljude će to biti, ne znam, ulaženje u nekakve odnose koji su destruktivni ili nekakvo drugačije autodestruktivno ponašanje. ||||||||entering||||||destructive||some kind of||self-destructive|behavior Na nama je da prepoznamo koji su to naši obrasci i što je to kod nas problematičan način suočavanja sa emocijama koje definiramo ili osjećamo kao nelagodne i kada to prepoznamo onda možemo ono napravit taj neki prvi korak i prvi put se oduprijeti tim nekim nagonima za kompenzacijom i dopustit si da osjetimo, da vidimo kako će to naše tijelo podnijeti, gdje se to nalazi i zašto, što nam želi reći, jer vrlo vrlo često sve ono što mislimo da nam neko drugi može reći i pokazati i usmjeriti nas, mi to možemo sami jer to nosimo u sebi, samo što se ne slušamo dovoljno i nismo si dovoljno dobri sami sa sobom da te poruke možemo jasno čuti tako da ja mislim da je to učenje kako osjećati jedan jako dobar prvi korak u izgradnji jednog novog funkcionalnijeg i boljeg odnosa sa sobom.__ ||||recognize|||||patterns|||||||||||||we define||||unpleasant|||||||||||||||||to resist|||instincts||compensation|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||to direct||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||more functional||||| __Eto to je ono što sam htjela podijelit danas s vama. |||||||share||| Uopće ne znam da li je ova epizoda kratka ili dugačka, nisam baš vodila računa o tome. I ako se čini kao da možda tiše pričam, ja imam tu neku tendenciju kad snimam nakon što klinci zaspu, da budem onako malo tiša iako me oni realno ne mogu čuti, čak i da vičem ali evo ako ste se zapitali zašto, to je to. |||||||||||||||||||fall asleep|||||quieter|||||||||||I shout|||||||||| And if it seems like I might be talking more quietly, I have a tendency when I record after the kids are asleep, to be a little quieter even though they can't really hear me, even if I shout, but if you've ever wondered why, that's it . Hvala vam od srca što ste izdvojili vrijeme iz svog dana, nadam se da vam je ovo služilo, da vam je bilo korisno da vas je potaknulo na razmišljanje ili nešto slično. ||||||spared|||||||||||helped|||||useful||||prompted||||| U svakom slučaju ja sam vam beskrajno zahvalna na svakoj izdvojenoj minuti, na feedbacku koji mi šaljete, na apsolutno svemu, velika mi je čast što mogu komunicirat s vama na ovaj način i to me onako baš istinski i jako veseli. ||||||infinite||||separate|||feedback|||send||||||||||communicate|||||||||||||| Želim vam svima ugodan ostatak dana i mi se slušamo opet sljedeći tjedan.__ |||pleasant|||||||||