×

LingQ'yu daha iyi hale getirmek için çerezleri kullanıyoruz. Siteyi ziyaret ederek, bunu kabul edersiniz: çerez politikası.

image

Psihološki Prostor, Psihološki podcast #2 - Ana Antolović: Odluke iz djetinjstva, ljubav prema sebi i psihološke gladi - YouTube (2)

Psihološki podcast #2 - Ana Antolović: Odluke iz djetinjstva, ljubav prema sebi i psihološke gladi - YouTube (2)

a kako bi ti to opisala, što bismo trebali zapravo raditi kad imamo taj osjećaj manje vrijednosti?

Pa psihoterapija je zapravo ključ.

Zapravo je... ako je taj osjećaj osobne vrijednosti, odnosno manje vrijednosti, nastao iz odnosa

sa roditeljima ili drugim autoritetima, onda ga možemo popraviti u sličnom odnosu.

Jer, evo sad, što je meni palo na pamet, u trenutcima na transakcijskoj

i kad sam razmišljala o tome je da ja gledam na Zorana kao na drugog oca.

Ono, nekako sam zamijenila, odnosno smatram,

Znam tko je moj fizički otac, ali u ovom duhovnom smislu sam njega počela gledati isto tako.

Tako da, mislim da je odnos taj i ta psihoterapija nešto što može pomoć ljudima

da izgrade bolju sliku o sebi, da prihvate sebe i izgrade bolju sliku o sebi.

A to je, ono, nije lagano. Znači svatko tko je išao na psihoterapiju zna da taj proces nije lagan.

Ja sam nekad znala imati osjećaj nakon grupe kao da me netko tukao.

Ono, toliko sam znala biti iscrpljena od toga da sam pomislila

"Bože moj, što to meni treba u životu! Ja se nakon ovog osjećam loše."

"Kako je to moguće?" Ali to je trajalo loše moje dan dva, plafon tri, nakon grupe, a onda je počelo

ići sve prema bolje. Tako da nakon tri godine sad imam osjećaj kao da sam bila na operaciji mozga.

Kao da mi je mozak totalno drugačije oblikovan.

Da da da, a mislim da je to isto neki efekt tog dubljeg rada na sebi

gdje isto treba proraditi te neke negativne stvari.

I onda... -Da, priznat sam sebi.

Priznat sam sebi i pred grupom i pred terapeutom neke stvari koje baš nisu tako ugodne.

I onda kad čovjek to prihvati, kad to svoje iskustvo, koje nije bilo ugodno, kad mu da neki smisao

i kad vidi da je zapravo i nešto dobro moglo proizaći iz toga, onda dolazi do dobrih promjena.

Da, da... a bi li mogla dati nekakav savjet

gledateljima i slušateljima kako bi mogli, osim psihoterapije,

raditi na tom osjećaju osobne vrijednosti?

Pa... putem savjeta koje sam navela u članku.

Znači... uzeti vrijeme za sebe.

Jer mi ljudi ćemo naći vrijeme za ono što nam je važno, ograničeni smo, imamo u danu

ograničeno vrijeme na raspolaganju i onda ćemo se baviti onim stvarima

i onim ljudima koji su nam prioritet.

I trebamo si nekako uzeti sebe za prioritet.

Znači u svakom danu napraviti nešto dobro za sebe. Čak i ako to nam nije uobičajeno,

nemamo tu naviku... gradit tu naviku.

Ono, na silu, iako mislimo "joj, što ja sad to glumim, ja sad to tako zapravo ne mislim"

krenut u tom smjeru i mozak će to prihvatiti. Mi upravljamo svojim mozgom.

Mi oblikujemo taj mozak sa svojim znanjima i svojim iskustvima

i tako ta iskustva, gdje ćemo mi uzimati vrijeme za sebe, jer ćemo si postat važniji,

će promijeniti i naš mozak.

Da, da... to si super rekla, baš to, nekad je teško jer ljudi se znaju osjećati nekako sebično

ako nisu navikli uzimat si vrijeme.

I ono, sad sam ja sebičan jer želim nešto za sebe

a to je zapravo stvar neke navike.

Ja ne znam dal' nas je to kultura, dal' nam je to kulturolški.

Da stalno drugog moramo... da je sebično sebe stavit na prvo mjesto, a zapravo je kontra.

I u tom svom članku sam navela citat od Vladete Jerotića

da je sebičan čovjek čovjek koji ne voli sebe.

Zašto? Zato što čovjek koji ne voli sebe će, na primjer, se alkoholizirati.

U situacijama stresa će se alkoholizirat i onda neće bit u stanju, ni fizičkom ni mentalnom,

bit, na primjer od pomoći svojoj obitelji, od potpore svojoj obitelji.

Nego će i on u toj situaciji trebat potporu.

Tako da kad pogledamo... isto tako kad sam se ja odselila daleko zbog posla

onda mi je bilo "joj, ja sam sad daleko od svojih, kako ću ja sad..."

uvijek sam im bila više fizička pomoć. Kad treba nekog negdje odvest, ovako porazgovarat i to

nije kvaliteta razgovora ista, licem u lice i ovako preko telefona.

I onda sam si razmišljala kako, na koji način ja sad, a tako udaljena, mogu njima pomoć.

Pa tako što ću se pobrinut za sebe.

Da oni znaju da je meni dobro, i da ne moraju brinut za mene.

Joj, što je - kako je sad ona, joj, Bože što sad radi, hoće li ona bit dobro -

da znaju da sam ja dobro, i onda su i oni s mirom, i to je zapravo taj dio.

Znači, pomoći drugima tako što ćemo mi biti dobro.

Jer to povećava šansu, ako sam ja ok, kad oni mene budu trebali,

da ću ja moći uskočit i bit potpora.

Evo, Ana, ti si osim ovog članka koji smo već spomenuli

napisala i jedan članak koji se zove "Debljina kao štit".

I mislim da nam je to, barem tada, bio najčitaniji članak

znači publika je jako dobro reagirala na njega.

Pa me zanima otkud uopće motivacija da napišeš tako neki članak?

Da, to je bilo u ono vrijeme kad je tek krenula korona, u biti tad sam ga krenula pisati...

Bila sam dosta doma kako je krenula korona i htjela sam na neki način dati svoj doprinos

da nešto od mene, kao struka, izađe van, da na neki način pomognem ljudima u toj situaciji korone

jer sam često viđala kolege na televiziji... kako su, iz poliklinike, za zaštitu djece grada Zagreba,

iz... i Igor i Ana Čerenšek su istupali, i onda sam, ono...

osjećala sam nekako tu potrebu da i ja nešto dam od sebe u tom periodu

Zašto tema debljine? Dosta su ljudi, barem oni s kojima sam ja komunicirala u tom razdoblju

isticali kako su se udebljali, većinom da su se udebljali.

i Zoran Milivojević je u tom periodu objavio isto članak vezan za debljinu, kratki,

a ja imam jednu knjigu vezano na tu temu, koju mi je jednom prigodom Zoran poklonio.

To je, ta zapravo knjiga je njegov poklon.

Pa sam... htjela vidjeti zašto je to tako. Zašto su se oni u tom periodu udebljali,

a ja sam, recimo, u tom periodu skinula tri kile.

I onda mi je bilo, koji je razlog tome?

I onda sam shvatila - bila sam dosta kod kuće,

i jako sam imala ispunjeno vrijeme, jer nisam bila sama kao što inače jesam.

i imala sam raznih aktivnosti iako je bio onaj, jel, lockdown kako ga nazivamo

ali sam... imala sam, tjelovježbu sam si uvela svaki dan, ustajala sam se ujutro kao da idem na posao

i čitala, čitala razne članke, komunicirala sa svojima na poslu, na razne načine

pa su nećaci imali online nastavu pa sam s njima nešto... u biti sam cijeli dan imala nekako ispunjen

i onda sam jela kad sam osjećala fizičku u biti glad, znači glad u stomaku.

Međutim, imala sam period kad mi se jela čokolada, ili nešto tako, da, to je psihološka glad.

Znači kad nije ovdje, i kad se javi intenzivna želja onda je psihološka glad.

A kakve su sve te psihološke gladi, koje bi izdvojila, na primjer?

Glad za dodirom. Glad za seksom, također. Glad za strukturom.

Zapravo je, po meni, najbitnija ta struktura. -Da?

Znači najbitnije je da planiramo dan.

Ili što, u kontekstu nekakvog vođenja, vodimo sami sebe.

Da si planiramo dan jer onda je veća šansa da ćemo si svoje psihološke potrebe zadovoljit

i potrebe za podražajima, i potrebe za druženjem

i onda ćemo glad osjetiti kao fiziološku glad.

Nećemo te osjećaje gladi mijenjati za nešto psihološko.

Znači, kad jedemo kad smo fiziološki gladni, onda zapravo...

hrana nam ima onu funkciju koju treba imati, a to je da nam daje energiju.

Znači hrana je energija, hrana nam je potrebna za rad.

Kad osjetimo fiziološku glad, to je prava glad, znači u želucu.

Da. A baš i Milivojević spominje u nekom od svojih članaka taj brokula test.

U smislu kada nam se jede brokula, kad osjećamo tu glad da se zapitamo dal' bi sad pojeli brokulu

i ako je odgovor ne, onda se vjerojatno radi o psihološkoj gladi.

Da, psihološka glad, on kaže da je to kad nam se intenzivno želi jest nešto začinjenije

ili jako slatko ili jako slano. Ili čokolada ili čips.

Da, da, nešto kalorično onako. -Da, nešto intenzivnije.

Da dobijemo jači podražaj.

Jači taj fiziološki podražaj i onda ćemo to protumačit na psihološki način,

to će nam biti psihološka ta ugoda.

Da, da... -A zapravo nam treba nešto drugo.

Da... a i baš spominješ kod te potrebe za strukturom, način strukturiranja vremena,

da napravimo vrijeme za bliskost s drugim ljudima

i to si baš naglasila da je to nešto što najviše zanemarujemo.

Pa, što je ta uopće, to vrijeme za bliskost?

Da... suprotno od bliskosti je otuđenje, i to je problem, kao što sam i navela u članku

odavno, odavno smo mi jako otuđeni jedni od drugih...

zapravo usamljeni. Taj osjećaj usamljenosti je najčešći koji danas osjećamo,

ako ga možemo prepoznati u tom smislu.

Znači otuđenost je problem odavno.

Možda čak u ovom razdoblju kad imamo društvene mreže još i više.

Zato što... to se i pokazalo istraživanjima,

da kada ljudi koji češće koriste društvene mreže su više usamljeni.

A ljudi ne mogu, ne znaju najčešće prepoznati taj osjećaj usamljenosti.

Ne znaju da se radi o tome, i onda neki ljudi ju osjećaju kao napetost,

pa uzimaju nekakve anksiolitike,

neki ljudi osjećaju kao prazninu, nekakvu emocionalnu, onda uzimaju hranu,

i treće je da, da... da,

da bježe u rad. Da osjećaju da im nešto treba

i onda im je distrakcija pažnje od tih neugodnih osjećaja rad.

E, i onda tako ljudi znaju bježat najčešće u te tri stvari, jer ne mogu prepoznat da su usamljeni.

A kako će to znati? Trebaju vidjeti kako provode svoje vrijeme.

Dal' su u određenim razdobljima, vremenskim, imali nekakve razgovore

u kojima su dijelili stvari koje su im važne. Da su pričali s drugim ljudima

o stvarima koje su im jako bitne.

Koje se tiču njihovog sustava vrijednosti... i te stvari mogu biti ugodne i neugodne.

I zapravo je puno važnije povezivanje s drugim ljudima kad nam se ne događaju dobre stvari.

Da je to, dakle kad smo pod nekim intenzivnijim stresom, učinkovita metoda

je razgovor s osobom od povjerenja.

Znači kad to podijelimo, i povezujemo se, i budemo bliski s drugim ljudima

to nam jako može pomoći da tu situaciju bolje prebrodimo

i... ono što su istraživanja pokazala je da je usamljenost

najviše povezana s preranom smrtnošću.

Znači da... uzrokuje preranu smrtnost više nego konzumiranje cigareta, konzumiranje alkohola -

Wow. -...i više nego pretilost.

Znači mi kao ljudi zanemarujemo taj segment

da smo mi kao vrsta stvoreni pripadat.

Mi, čim se rodimo, pripadamo nekoj obitelji.

Ili nekoj drugoj grupi, ako nije obitelj, nažalost.

Ali čim se rodimo, pripadamo. I kroz daljnji svoj životni vijek pripadamo grupama -

u vrtiću, u razredu, znači - bitan nam je taj osjećaj pripadnosti

i unutar tog osjećaja pripadnosti je taj osjećaj bliskosti.

Povezivanja. Nažalost, ljudi najmanje provode vrijeme u toj bliskosti.

E sad, koji su razlozi...

ono, dosta individualno, možda neka slika o sebi,

možda ako budem rekao, možda će netko misliti da nisam normalan/normalna

Neće me razumjet. -Da, pogotovo kad se osjećamo loše, znači tada nam je napotrebniji,

tada nam treba da nam netko kaže: "Ok je da se tako osjećaš"

i da bude nekako podržavajuć prema nama.

A baš u tim situacijama možda možemo oklijevat.

Da... ono što često čujem: "Mogu ja to sam, dovoljno sam sposoban da ja to sam riješim"

"ili sposobna..."

i tu, tu je zapravo ono, nitko ne zna sve.

Koliko god da mislimo da smo pametni i mudri i super se snalazimo

u svim situacijama, u većini situacija u životu

postoje situacije kad bi trebali s nekim porazgovarati

i gdje nam neki čovjek s jednom rečenicom može biti neki klik

koji nam može pomoć da se bolje snađemo, bolje nosimo.

Da... a zanimlijvo mi je u članku isto spominješ, to ja gledam kao nekakav paradoks

da ljudi s prekomjernom tjelesnom težinom istovremeno imaju neki osjećaj kao da budu veliki

znači da budu veliki i vidljivi, a zapravo istovremeno se povlače u sebe, baš to što kažeš

Learn languages from TV shows, movies, news, articles and more! Try LingQ for FREE

Psihološki podcast #2 - Ana Antolović: Odluke iz djetinjstva, ljubav prema sebi i psihološke gladi - YouTube (2) Psychologischer Podcast Nr. 2 – Ana Antolović: Entscheidungen aus der Kindheit, Selbstliebe und psychischer Hunger – YouTube (2) Psychological podcast #2 - Ana Antolović: Decisions from childhood, self-love and psychological hunger - YouTube (2) Podcast psicológico #2 - Ana Antolović: Decisiones desde la infancia, amor propio y hambre psicológica - YouTube (2) Psychologische podcast #2 - Ana Antolović: Beslissingen uit de kindertijd, eigenliefde en psychologische honger - YouTube (2)

a kako bi ti to opisala, što bismo trebali zapravo raditi kad imamo taj osjećaj manje vrijednosti?

Pa psihoterapija je zapravo ključ. Nun ja, Psychotherapie ist tatsächlich der Schlüssel.

Zapravo je... ako je taj osjećaj osobne vrijednosti, odnosno manje vrijednosti, nastao iz odnosa Tatsächlich ... wenn dieses Gefühl von persönlichem Wert oder geringerem Wert aus einer Beziehung entsteht

sa roditeljima ili drugim autoritetima, onda ga možemo popraviti u sličnom odnosu. mit Eltern oder anderen Autoritäten, dann können wir ihn in eine ähnliche Beziehung bringen.

Jer, evo sad, što je meni palo na pamet, u trenutcima na transakcijskoj Denn hier ist, was mir in den Momenten der Transaktion in den Sinn kam

i kad sam razmišljala o tome je da ja gledam na Zorana kao na drugog oca.

Ono, nekako sam zamijenila, odnosno smatram,

Znam tko je moj fizički otac, ali u ovom duhovnom smislu sam njega počela gledati isto tako. Ich weiß, wer mein physischer Vater ist, aber in diesem spirituellen Sinne sehe ich ihn mittlerweile genauso.

Tako da, mislim da je odnos taj i ta psihoterapija nešto što može pomoć ljudima Ich denke also, dass diese Beziehung und diese Psychotherapie etwas sind, das den Menschen helfen kann

da izgrade bolju sliku o sebi, da prihvate sebe i izgrade bolju sliku o sebi. ein besseres Selbstbild aufzubauen, sich selbst zu akzeptieren und ein besseres Selbstbild aufzubauen.

A to je, ono, nije lagano. Znači svatko tko je išao na psihoterapiju zna da taj proces nije lagan. Und das ist nicht einfach. Jeder, der schon einmal eine Psychotherapie gemacht hat, weiß, dass dieser Prozess nicht einfach ist.

Ja sam nekad znala imati osjećaj nakon grupe kao da me netko tukao.

Ono, toliko sam znala biti iscrpljena od toga da sam pomislila

"Bože moj, što to meni treba u životu! Ja se nakon ovog osjećam loše." „Mein Gott, was brauche ich in meinem Leben! Danach fühle ich mich schlecht.“

"Kako je to moguće?" Ali to je trajalo loše moje dan dva, plafon tri, nakon grupe, a onda je počelo

ići sve prema bolje. Tako da nakon tri godine sad imam osjećaj kao da sam bila na operaciji mozga.

Kao da mi je mozak totalno drugačije oblikovan. Es ist, als ob mein Gehirn völlig anders geformt wäre.

Da da da, a mislim da je to isto neki efekt tog dubljeg rada na sebi

gdje isto treba proraditi te neke negativne stvari.

I onda... -Da, priznat sam sebi. Und dann... - Ja, das habe ich mir eingestanden.

Priznat sam sebi i pred grupom i pred terapeutom neke stvari koje baš nisu tako ugodne. Ich habe mir sowohl vor der Gruppe als auch vor dem Therapeuten einige Dinge eingestanden, die nicht so angenehm waren.

I onda kad čovjek to prihvati, kad to svoje iskustvo, koje nije bilo ugodno, kad mu da neki smisao

i kad vidi da je zapravo i nešto dobro moglo proizaći iz toga, onda dolazi do dobrih promjena. und wenn er sieht, dass daraus tatsächlich etwas Gutes entstehen könnte, dann treten gute Veränderungen ein.

Da, da... a bi li mogla dati nekakav savjet

gledateljima i slušateljima kako bi mogli, osim psihoterapije,

raditi na tom osjećaju osobne vrijednosti? an diesem Gefühl des persönlichen Wertes arbeiten?

Pa... putem savjeta koje sam navela u članku.

Znači... uzeti vrijeme za sebe. Also... nehmen Sie sich Zeit für sich.

Jer mi ljudi ćemo naći vrijeme za ono što nam je važno, ograničeni smo, imamo u danu

ograničeno vrijeme na raspolaganju i onda ćemo se baviti onim stvarima Wir haben nur eine begrenzte Zeit zur Verfügung und dann werden wir uns um diese Dinge kümmern

i onim ljudima koji su nam prioritet.

I trebamo si nekako uzeti sebe za prioritet. Und wir sollten uns irgendwie als Priorität betrachten.

Znači u svakom danu napraviti nešto dobro za sebe. Čak i ako to nam nije uobičajeno, Es bedeutet, sich jeden Tag etwas Gutes zu tun. Auch wenn es für uns nicht üblich ist,

nemamo tu naviku... gradit tu naviku.

Ono, na silu, iako mislimo "joj, što ja sad to glumim, ja sad to tako zapravo ne mislim" Das mit Gewalt, auch wenn wir denken: „Oh, warum tue ich das jetzt nur so, ich meine es nicht wirklich so.“

krenut u tom smjeru i mozak će to prihvatiti. Mi upravljamo svojim mozgom.

Mi oblikujemo taj mozak sa svojim znanjima i svojim iskustvima

i tako ta iskustva, gdje ćemo mi uzimati vrijeme za sebe, jer ćemo si postat važniji,

će promijeniti i naš mozak.

Da, da... to si super rekla, baš to, nekad je teško jer ljudi se znaju osjećati nekako sebično Ja, ja... das hast du sehr gut gesagt, das stimmt, manchmal ist es schwierig, weil die Leute sich etwas egoistisch fühlen können

ako nisu navikli uzimat si vrijeme.

I ono, sad sam ja sebičan jer želim nešto za sebe

a to je zapravo stvar neke navike.

Ja ne znam dal' nas je to kultura, dal' nam je to kulturolški. Ich weiß nicht, ob es an unserer Kultur liegt, ob es kulturell ist.

Da stalno drugog moramo... da je sebično sebe stavit na prvo mjesto, a zapravo je kontra.

I u tom svom članku sam navela citat od Vladete Jerotića

da je sebičan čovjek čovjek koji ne voli sebe.

Zašto? Zato što čovjek koji ne voli sebe će, na primjer, se alkoholizirati.

U situacijama stresa će se alkoholizirat i onda neće bit u stanju, ni fizičkom ni mentalnom, In Stresssituationen wird er alkoholabhängig und ist dann weder körperlich noch geistig in der Lage,

bit, na primjer od pomoći svojoj obitelji, od potpore svojoj obitelji. Essenz, zum Beispiel durch die Hilfe für Ihre Familie, durch den Unterhalt Ihrer Familie.

Nego će i on u toj situaciji trebat potporu.

Tako da kad pogledamo... isto tako kad sam se ja odselila daleko zbog posla

onda mi je bilo "joj, ja sam sad daleko od svojih, kako ću ja sad..." Dann dachte ich: „Oh, ich bin jetzt weit weg von meinen Leuten, wie soll ich …“

uvijek sam im bila više fizička pomoć. Kad treba nekog negdje odvest, ovako porazgovarat i to

nije kvaliteta razgovora ista, licem u lice i ovako preko telefona.

I onda sam si razmišljala kako, na koji način ja sad, a tako udaljena, mogu njima pomoć.

Pa tako što ću se pobrinut za sebe.

Da oni znaju da je meni dobro, i da ne moraju brinut za mene.

Joj, što je - kako je sad ona, joj, Bože što sad radi, hoće li ona bit dobro - Oh, was ist los – wie geht es ihr jetzt, oh Gott, was macht sie jetzt, wird es ihr gut gehen –

da znaju da sam ja dobro, i onda su i oni s mirom, i to je zapravo taj dio.

Znači, pomoći drugima tako što ćemo mi biti dobro.

Jer to povećava šansu, ako sam ja ok, kad oni mene budu trebali,

da ću ja moći uskočit i bit potpora.

Evo, Ana, ti si osim ovog članka koji smo već spomenuli

napisala i jedan članak koji se zove "Debljina kao štit".

I mislim da nam je to, barem tada, bio najčitaniji članak Und ich denke, dass es zumindest damals unser meistgelesener Artikel war

znači publika je jako dobro reagirala na njega.

Pa me zanima otkud uopće motivacija da napišeš tako neki članak?

Da, to je bilo u ono vrijeme kad je tek krenula korona, u biti tad sam ga krenula pisati...

Bila sam dosta doma kako je krenula korona i htjela sam na neki način dati svoj doprinos

da nešto od mene, kao struka, izađe van, da na neki način pomognem ljudima u toj situaciji korone dass aus mir als Beruf etwas herauskommen sollte, um den Menschen in dieser Corona-Situation irgendwie zu helfen

jer sam često viđala kolege na televiziji... kako su, iz poliklinike, za zaštitu djece grada Zagreba,

iz... i Igor i Ana Čerenšek su istupali, i onda sam, ono...

osjećala sam nekako tu potrebu da i ja nešto dam od sebe u tom periodu

Zašto tema debljine? Dosta su ljudi, barem oni s kojima sam ja komunicirala u tom razdoblju Warum das Thema Fettleibigkeit? Es gibt viele Menschen, zumindest diejenigen, mit denen ich in dieser Zeit kommuniziert habe

isticali kako su se udebljali, većinom da su se udebljali.

i Zoran Milivojević je u tom periodu objavio isto članak vezan za debljinu, kratki,

a ja imam jednu knjigu vezano na tu temu, koju mi je jednom prigodom Zoran poklonio. und ich habe ein Buch zu diesem Thema, das Zoran mir einmal geschenkt hat.

To je, ta zapravo knjiga je njegov poklon.

Pa sam... htjela vidjeti zašto je to tako. Zašto su se oni u tom periodu udebljali,

a ja sam, recimo, u tom periodu skinula tri kile.

I onda mi je bilo, koji je razlog tome?

I onda sam shvatila - bila sam dosta kod kuće, Und dann wurde mir klar - ich war viel zu Hause,

i jako sam imala ispunjeno vrijeme, jer nisam bila sama kao što inače jesam. und ich hatte eine sehr erfüllende Zeit, weil ich nicht allein war, wie ich es normalerweise bin.

i imala sam raznih aktivnosti iako je bio onaj, jel, lockdown kako ga nazivamo

ali sam... imala sam, tjelovježbu sam si uvela svaki dan, ustajala sam se ujutro kao da idem na posao

i čitala, čitala razne članke, komunicirala sa svojima na poslu, na razne načine und lese, lese verschiedene Artikel, kommuniziere auf verschiedene Weise mit meinen Arbeitskollegen

pa su nećaci imali online nastavu pa sam s njima nešto... u biti sam cijeli dan imala nekako ispunjen Nun ja, die Neffen hatten Online-Kurse, also habe ich etwas mit ihnen gemacht … tatsächlich war der ganze Tag irgendwie ausgefüllt

i onda sam jela kad sam osjećala fizičku u biti glad, znači glad u stomaku.

Međutim, imala sam period kad mi se jela čokolada, ili nešto tako, da, to je psihološka glad.

Znači kad nije ovdje, i kad se javi intenzivna želja onda je psihološka glad.

A kakve su sve te psihološke gladi, koje bi izdvojila, na primjer?

Glad za dodirom. Glad za seksom, također. Glad za strukturom.

Zapravo je, po meni, najbitnija ta struktura. -Da?

Znači najbitnije je da planiramo dan.

Ili što, u kontekstu nekakvog vođenja, vodimo sami sebe.

Da si planiramo dan jer onda je veća šansa da ćemo si svoje psihološke potrebe zadovoljit Dass wir unseren Tag planen, weil dann die Chance größer ist, dass wir unsere psychologischen Bedürfnisse befriedigen

i potrebe za podražajima, i potrebe za druženjem und das Bedürfnis nach Reizen und das Bedürfnis nach Kameradschaft

i onda ćemo glad osjetiti kao fiziološku glad.

Nećemo te osjećaje gladi mijenjati za nešto psihološko.

Znači, kad jedemo kad smo fiziološki gladni, onda zapravo...

hrana nam ima onu funkciju koju treba imati, a to je da nam daje energiju.

Znači hrana je energija, hrana nam je potrebna za rad. Nahrung ist also Energie, wir brauchen Nahrung, um zu arbeiten.

Kad osjetimo fiziološku glad, to je prava glad, znači u želucu.

Da. A baš i Milivojević spominje u nekom od svojih članaka taj brokula test.

U smislu kada nam se jede brokula, kad osjećamo tu glad da se zapitamo dal' bi sad pojeli brokulu

i ako je odgovor ne, onda se vjerojatno radi o psihološkoj gladi.

Da, psihološka glad, on kaže da je to kad nam se intenzivno želi jest nešto začinjenije

ili jako slatko ili jako slano. Ili čokolada ili čips.

Da, da, nešto kalorično onako. -Da, nešto intenzivnije.

Da dobijemo jači podražaj. Um einen stärkeren Reiz zu bekommen.

Jači taj fiziološki podražaj i onda ćemo to protumačit na psihološki način,

to će nam biti psihološka ta ugoda.

Da, da... -A zapravo nam treba nešto drugo.

Da... a i baš spominješ kod te potrebe za strukturom, način strukturiranja vremena,

da napravimo vrijeme za bliskost s drugim ljudima

i to si baš naglasila da je to nešto što najviše zanemarujemo.

Pa, što je ta uopće, to vrijeme za bliskost?

Da... suprotno od bliskosti je otuđenje, i to je problem, kao što sam i navela u članku

odavno, odavno smo mi jako otuđeni jedni od drugih...

zapravo usamljeni. Taj osjećaj usamljenosti je najčešći koji danas osjećamo,

ako ga možemo prepoznati u tom smislu. wenn wir es in diesem Sinne erkennen können.

Znači otuđenost je problem odavno. Entfremdung war also schon lange ein Problem.

Možda čak u ovom razdoblju kad imamo društvene mreže još i više.

Zato što... to se i pokazalo istraživanjima,

da kada ljudi koji češće koriste društvene mreže su više usamljeni.

A ljudi ne mogu, ne znaju najčešće prepoznati taj osjećaj usamljenosti.

Ne znaju da se radi o tome, i onda neki ljudi ju osjećaju kao napetost,

pa uzimaju nekakve anksiolitike,

neki ljudi osjećaju kao prazninu, nekakvu emocionalnu, onda uzimaju hranu,

i treće je da, da... da,

da bježe u rad. Da osjećaju da im nešto treba

i onda im je distrakcija pažnje od tih neugodnih osjećaja rad.

E, i onda tako ljudi znaju bježat najčešće u te tri stvari, jer ne mogu prepoznat da su usamljeni.

A kako će to znati? Trebaju vidjeti kako provode svoje vrijeme.

Dal' su u određenim razdobljima, vremenskim, imali nekakve razgovore

u kojima su dijelili stvari koje su im važne. Da su pričali s drugim ljudima

o stvarima koje su im jako bitne. über Dinge, die ihnen sehr wichtig sind.

Koje se tiču njihovog sustava vrijednosti... i te stvari mogu biti ugodne i neugodne.

I zapravo je puno važnije povezivanje s drugim ljudima kad nam se ne događaju dobre stvari. Und es ist tatsächlich viel wichtiger, mit anderen Menschen in Kontakt zu treten, wenn uns keine guten Dinge widerfahren.

Da je to, dakle kad smo pod nekim intenzivnijim stresom, učinkovita metoda

je razgovor s osobom od povjerenja. ist ein Gespräch mit einer vertrauenswürdigen Person.

Znači kad to podijelimo, i povezujemo se, i budemo bliski s drugim ljudima

to nam jako može pomoći da tu situaciju bolje prebrodimo

i... ono što su istraživanja pokazala je da je usamljenost

najviše povezana s preranom smrtnošću.

Znači da... uzrokuje preranu smrtnost više nego konzumiranje cigareta, konzumiranje alkohola -

Wow. -...i više nego pretilost. Wow. -...und mehr als Fettleibigkeit.

Znači mi kao ljudi zanemarujemo taj segment

da smo mi kao vrsta stvoreni pripadat.

Mi, čim se rodimo, pripadamo nekoj obitelji.

Ili nekoj drugoj grupi, ako nije obitelj, nažalost.

Ali čim se rodimo, pripadamo. I kroz daljnji svoj životni vijek pripadamo grupama -

u vrtiću, u razredu, znači - bitan nam je taj osjećaj pripadnosti

i unutar tog osjećaja pripadnosti je taj osjećaj bliskosti.

Povezivanja. Nažalost, ljudi najmanje provode vrijeme u toj bliskosti. Verbindungen. Leider verbringen die Menschen am wenigsten Zeit in dieser Nähe.

E sad, koji su razlozi...

ono, dosta individualno, možda neka slika o sebi,

možda ako budem rekao, možda će netko misliti da nisam normalan/normalna

Neće me razumjet. -Da, pogotovo kad se osjećamo loše, znači tada nam je napotrebniji,

tada nam treba da nam netko kaže: "Ok je da se tako osjećaš"

i da bude nekako podržavajuć prema nama.

A baš u tim situacijama možda možemo oklijevat.

Da... ono što često čujem: "Mogu ja to sam, dovoljno sam sposoban da ja to sam riješim" Ja...was ich oft höre: „Ich kann es selbst, ich bin fähig genug, es selbst zu lösen“

"ili sposobna..."

i tu, tu je zapravo ono, nitko ne zna sve. Und da ist es wirklich: Niemand weiß alles.

Koliko god da mislimo da smo pametni i mudri i super se snalazimo

u svim situacijama, u većini situacija u životu

postoje situacije kad bi trebali s nekim porazgovarati

i gdje nam neki čovjek s jednom rečenicom može biti neki klik

koji nam može pomoć da se bolje snađemo, bolje nosimo. was uns helfen kann, besser zurechtzukommen, besser zurechtzukommen.

Da... a zanimlijvo mi je u članku isto spominješ, to ja gledam kao nekakav paradoks

da ljudi s prekomjernom tjelesnom težinom istovremeno imaju neki osjećaj kao da budu veliki

znači da budu veliki i vidljivi, a zapravo istovremeno se povlače u sebe, baš to što kažeš