×

LingQ'yu daha iyi hale getirmek için çerezleri kullanıyoruz. Siteyi ziyaret ederek, bunu kabul edersiniz: çerez politikası.

image

Crash Course European History, The Northern Renaissance: Crash Course European History #3 (1)

The Northern Renaissance: Crash Course European History #3 (1)

Hi I'm John Green and this is Crash Course European History.

So, when we left off last time, the Renaissance was a very big deal, provided you were part

of the elite in approximately this part of the world.

Today, we're going to follow the spread of the Renaissance to France, England, Spain,

the Low Countries, the seventy two bajillion ministates of central Europe.

Also, suddenly there are a lot more books to read.

INTRO The Renaissance was shaped and promoted by

the discovery in the mid-15th century of moveable type printing.

The credit goes mostly to the German goldsmith and tinkerer Johannes Gutenberg, whose printing

press from the 1440s produced the famous Gutenberg Bible and fueled the spread of printed books.

Now, printing techniques, including movable type, had been used in China for many centuries,

but printing could be quicker in Europe because the Latin alphabet only contained twenty-six

characters, and also innovations made the letters easy to eject and reset to form new

words, pamphlets, and newsletters, and then entire books.

In fact, there are books in the Center of the World today!

It's my favorite center of the world yet!

I love books.

It's really hard to exaggerate just how big a deal printing was.

Like, before our friend Gutenberg, most books in Europe were copied from other books by

hand.

This was time-consuming and expensive, and it introduced errors.

And it also meant that books were not part of most people's lives.

Like, if you were among the around 80% of people in England and France who worked in

agriculture at the time, it's not just that you didn't need to learn to read to do your

job; there was generally nothing you could read.

But printing changed all of that incredibly quickly.

The first printing press arrived in Venice in 1469.

By 1500, there were 417 printing presses in the city.

In the first fifty years after printing came to Europe, over 20 million volumes of books

were printed.

This included the great works from the classical world that the Renaissance was rediscovering,

but also many legal works.

And as jurists worked to decipher the meaning of every Latin word of the corpus of Roman

law, the western legal tradition was born.

More copies of the Bible were available to read, and argue about.

And new stories and poems could be shared more widely.

Think of it this way: Whether you were interested in science or literature or law or mathematics,

printing meant that more people had the opportunity to encounter far more voices from across time

and space.

And as Renaissance ideas spread north fueled in part by printing, it followed that writers

and scholars would see the ideas of humanism through the lens of local concerns.

Also, of course, northern European thinkers downplayed the movement's Italian origins.

One of the great rules of history is that whenever Italy has an idea, northern Europe

will be like, “Yeah, no.

We totally already had that idea like eight times.

Our version is so much different and better.

Wait till you see how we do the black death slash ballet slash fascism slash automatic

weapons slash pizza slash defensive-minded football.”

Anyway, Pieter Brueghel's “Dutch Proverbs” is one example of how different northern Renaissance

art was from its Italian counterparts--Breughel is still interested in the ideas of humanism

in this painting--it's secular, focused on people, set in the natural world--but you

can see that Breughel's painting of scruffy rural villagers acting out ridiculous common

wisdom has none of the lyricism or elegance of, say, Botticelli's Birth of Venus.

Then again, in many respects, the Northern renaissance wasn't so unique--the touchstone

was still the classical world and its art and writing.

Florentines had made much of the Roman legal tradition that empowered the paterfamilias,

or the male head of the family, and this was very much embraced in the north as well.

The idea was that all social and political order stemmed from the exercise of the father's

authority over the family unit.

From the father's secure position, the well-being of the family flowed.

And more than that, the well-being of the larger state depended on the good order of

all the families it encompassed, just as the successes of Rome had rested on familial underpinnings.

And if humanism was opening the door to rethinking current values, some sort of anchor was need

to prevent chaos, and people to the north and south agreed that security was going to

rest in the classic tradition of the father's legal dominance.

In both North and South, humanism also went radical.

Some humanists began regularly teaching—not just discussing—its principles and its main

subject matter: rhetoric, which may not seem like a big deal to you, but it means that

at least in the radical fringe of the Renaissance world, ancient Latin and Greek were being

taught, not just the medieval versions of those languages--which would eventually contribute

to a rethinking of what certain texts actually said, perhaps most notably The Bible.

Also, girls sometimes joined their brothers in being tutored, a radical idea indeed, although

one that could also trace itself back to the Old Light--in justifying the education of

girls, scholars cited ancient women who'd received tutoring, including Sappho, Aspasia,

and Cornelia, the daughter of the Roman general Scipio.

And as humanism grew, so did the number of universities.

European universities had long taught a system of theology and philosophy known as “scholasticism”

that focused on early church teaching and Aristotelian logic, but now they began to

embrace humanism, spending less time studying religious texts and more time investigating

the human condition and thinking about how to organize human societies, including how

to establish and enforce laws.

And amid these developments, Desiderius Erasmus of Rotterdam, also known as the “Prince

of the Humanists,” became the commanding figure in the Northern Renaissance.

Let's go to the Thought Bubble.

Erasmus contributed to taking humanism along its twisted path from ideas of the study of

“humans” and the “active life” into politics.

In 1595, he went to study at the University of Paris and began publishing his opinions

on public affairs, including the responsibilities of a ruler.

A prince, he declared in the Education of a Christian Prince, needed to study the classics

and the deeds of worthy ancient leaders.

And in these examples he would discover the means by which great leaders achieved the

public good and keep the peace even in troubled times.

he also emphasized the importance of reading the Bible and the leading Christian authors.

It was for this that he came to be known as advocating for a “middle road” between

the pagan ancients and the more recent Christian thinkers.

But he was also at times very critical of the Catholic Church.

Erasmus was also a central figure in the rising “Republic of Letters,” a growing international

community of humanists in Europe.

In fact, he corresponded with some five hundred people around Europe, including everyone from

Sir Thomas More to Martin Luther to Pope Leo X.

Aside from his work on Biblical translations, he also edited, translated, and published

ancient pagan texts, like Cicero's, and the works of many pivotal religious authors,

especially Saint Jerome.

He was astonishingly prolific, hiring editors, proofreaders, and even ghostwriters to help

him produce mountains of humanistic texts and fashion himself as the quintessential

figure of the Northern Renaissance before dying suddenly of dysentery at the age of

69 because, you know, it was the sixteenth century.

Thanks Thought Bubble.

Before he died, Erasmus saw the rise of the Protestant reformation.

He disagreed with much of Luther's teachings, and remained loyal to the Catholic Church,

but Erasmus's emphasis on inner spirituality over ritual did in some ways presage Protestantism.

Some felt that “Erasmus had laid the egg, and Luther had hatched it,”

but Erasmus dismissed that, saying that “Luther hatched a different bird entirely.”

Also, for the record neither Erasmus nor Martin Luther could lay eggs, because they were mammals.

But now we're into biology, and getting a bit ahead of ourselves with the Reformation.

Before we start debating how many angels can fit on the head of a pin, we should acknowledge

the other great Renaissance thinker who shaped what we now call political science--Niccolo

Machiavelli, who was like the Erasmus living in the Upside Down.

Machiavelli had been a faithful supporter of Florence's republican traditions.

After the death of Lorenzo Medici in 1492, Machiavelli served the republic in several

positions.

But after Spanish, papal, and other forces defeated the republic in 1512, Machiavelli

was imprisoned and tortured (he was hung by his wrists until his shoulders were dislocated).

He was eventually released after three weeks in prison and then set out to write his masterwork

The Prince, which was only published in 1532, five years after his death.

The Prince was very different from the work of other humanists, especially from the political

ideals of Christian humanism found in Erasmus's essays and letters.

Machiavelli imagined a grounding in the classics for an aspiring leader of his day, but he

believed the attitudes necessary for leaders were vastly different from what the ancients

had counseled.

His most quoted advice focused on whether a ruler should aim to be loved or feared:

“One should wish to be both, but, because it is difficult to unite them in one person,

it is much safer to be feared than loved.”

Machiavelli took a so-called realist views of politics--he focused on how a prince could

retain power, and maintain order.

And he was much more interested in what was effective than what was, like, noble.

And unlike many humanists' focus on maintaining peace, Machiavelli believed war was necessary--in

fact, he wrote a book about it, called Art of War.

He argued that rulers needed to prepare for war by studying great military leaders of

the past, and he believed that effective military leadership was vital to effective political

leadership, because those who win wars get to gain peace on their terms.

But there were also idealists among Renaissance humanists, like the Englishman Thomas More,

who was one of Erasmus's five billion friends.

And a close one in fact.

More wrote the classic book Utopia, which imagines a society without private property,

where reason and cooperation have replaced struggles for glory and power.

It's an odd book--More was a devout Catholic, and in fact would eventually be executed for

opposing King Henry VIII's turn toward Protestantism, and yet the seemingly enlightened Utopia is

very much not Catholic.

Like, the Utopians have married priests, for instance, and also they can get divorced.

But regardless, More believed that humanistic analysis could lead to widespread peace and

prosperity--which by the way I would argue turned out to be sort of correct, even though

A. it would take a while for humanism's benefits to be felt, and B. More did not get

to enjoy them, on account of being separated from his head in 1535.

A century before More's Utopia, another book that imagined an ideal citystate, Book

of the City of Ladies, was written by Christine de Pizan.

De Pizan was born in Venice but moved to France as a kid when her dad got a job as the French

king's astrologer.

As you do.

She married and had three children, but then her husband died of the plague, and thereafter

she earned her living writing.

In Book of the City of Ladies, de Pizan gathered up all the great and good women of history

and placed them in a city where the Virgin Mary is queen.

The book argues that women can be virtuous leaders, and rational beings, and that leadership

by virtuous women could beget virtuous communities--a stark contrast to Machiavelli's worldview.

So at this point, it's common at this point to ask students to think about the relative

merits of idealism and realism--is a prince or princess, or for that matter a student

Learn languages from TV shows, movies, news, articles and more! Try LingQ for FREE

The Northern Renaissance: Crash Course European History #3 (1) ||Renaissance period|||| Die nördliche Renaissance: Crashkurs Europäische Geschichte #3 (1) El Renacimiento septentrional: Curso acelerado de Historia Europea #3 (1) Il Rinascimento settentrionale: Corso accelerato di storia europea #3 (1) 北方ルネサンスクラッシュコース ヨーロッパ史 第3回 (1) Północny renesans: szybki kurs historii Europy #3 (1) O Renascimento do Norte: Curso Rápido de História Europeia #3 (1) Северное Возрождение: Краткий курс европейской истории #3 (1) Kuzey Rönesansı: Crash Course Avrupa Tarihi #3 (1) Північне Відродження: Прискорений курс європейської історії #3 (1) 北方文艺复兴:欧洲历史速成班#3 (1) 北方文藝復興:歐洲歷史速成班#3 (1)

Hi I'm John Green and this is Crash Course European History. مرحبا, انا جون جرين وهذه كراش كورس التاريخ الأوروبى Добрый день! Меня зовут Джон Грин и это Ускоренный курс европейской истории. Здраво, ја сам Џон Грин и ово је Убрзани курс из европске историје.

So, when we left off last time, the Renaissance was a very big deal, provided you were part 前回、ルネサンスは非常に大きな出来事だった。 Итак, в прошлый раз мы говорили о том что Ренессанс был очень важен, при условии что вы были представителем Када смо прошли пут завршили, ренесанса је била прилично важна ствар, ако сте били припадник Geçen sefer bıraktığımızda, Rönesans çok büyük bir olaydı, eğer bir parçası olsaydınız

of the elite in approximately this part of the world. 世界のほぼこの地域のエリートの。 аристократии примерно этой части мира елите у отприлике овом делу света. yaklaşık olarak dünyanın bu bölgesindeki seçkinlerin.

Today, we're going to follow the spread of the Renaissance to France, England, Spain, В этом эпизоде мы рассмотрим распространение Ренессанс по Франции, Англии, Испании, Данас ћемо пратити ширење ренесансе на Француску, Енглеску, Шпанију,

the Low Countries, the seventy two bajillion ministates of central Europe. ||||||биллион|мини-государства||| |||||||small states||| 低地諸国、中央ヨーロッパの72億の州。 Историческим Нидерландам и семидесяти двум миллиардам мини-государствам в Центральной Европе. земље Бенелукса, седамдесет и два милиона милијарди државица централне Европе. Alçak Ülkeler, Orta Avrupa'nın yetmiş iki milyar bakanlığı.

Also, suddenly there are a lot more books to read. Такође, сада има много више књига за читање.

INTRO The Renaissance was shaped and promoted by ||文艺复兴||||| ||||||продвигалась| INTRO ルネサンスは、以下の人々によって形成され、促進された。 Рененсансу је обликовало и унапредило

the discovery in the mid-15th century of moveable type printing. ||||||||подвижного типа|| ||||||||movable|| نتيجة اكتشاف الأت الطباعة المتنقلة 15世紀半ばに発見された可動活字印刷。 откриће технике штампања покретним словима негде око средине 15. века. 活字印刷术在 15 世纪中叶的发现。

The credit goes mostly to the German goldsmith and tinkerer Johannes Gutenberg, whose printing |||||||золотарь||изобретатель|Иоганн|Гутенберг|| |||||||craftsman of gold||inventor|||| ويرجع الفضل بالاكثر للصائغ الالمانى جوهانسن جوتينبيرغ その功績のほとんどは、ドイツの金細工師で鋳掛職人であったヨハネス・グーテンベルクによるものである。 Заслуга за то већином иде немачком златару и сваштару Јохану Гутенбергу, чија је штампарска Övgü çoğunlukla Alman kuyumcu ve tamircisi Johannes Gutenberg'e aittir. 这主要归功于德国金匠和修补匠约翰内斯古腾堡,他的印刷术

press from the 1440s produced the famous Gutenberg Bible and fueled the spread of printed books. ||||||||||способствовал||||| ||||||||Gutenberg Bible||||||| صاحب الة الطباعة التى نشرت الكتاب المقدس عام 1444لغيوتينبيرغ وساهمت فى انتشار الكتب المطبوعة. 1440年代の印刷機は、有名なグーテンベルク聖書を生み出し、印刷された本の普及に拍車をかけた。 преса из 1440-их произвела чувену Гутенбергову Библију и подстакла је ширење штампаних књига. 1440'lı yılların matbaası ünlü Gutenberg İncil'ini üretti ve basılı kitapların yayılmasını sağladı.

Now, printing techniques, including movable type, had been used in China for many centuries, ||||подвижные буквы||||||||| الان, استخدمت الصين تقنيات للطباعة بما فيها النوع المتنقل لقرون عديدة 可動活字を含む印刷技術は、中国では何世紀も前から使われていた、 Сад, технике штампања, укључујући и ону покретним словима, коришћене су у Кини већ много векова,

but printing could be quicker in Europe because the Latin alphabet only contained twenty-six ولكنها اصبحت اسرع فى اوروبا, لان الحروف اللاتينية كانت تتكون من 26حرف فقط. али штампање је могло бити брже у Европи је јер латинско писмо имало двадесетшест

characters, and also innovations made the letters easy to eject and reset to form new |||инновации||||||выбрасывать||сбросить||| وايضا سهلت التطورات اعادة تعيين وضبط الحروف また、文字が取り出しやすくなり、リセットして新しい文字を作ることができるようになった。 графема, и такође због иновација било је лакше избацивати и наново сложити слова да обликују нове

words, pamphlets, and newsletters, and then entire books. |||информационные бюл|||| لتكوين كلمات وكتيبات ونشرات اخبارية جديدة وثم كتب كاملة 言葉、パンフレット、ニュースレター、そして本全体。 речи, које су временом постале памфлети и билтени, а потом и читаве књиге.

In fact, there are books in the Center of the World today! |actually|||||||||| فى الواقع, هناك كتب فى مركز العالم اليوم! У ствари, књиге су у средишту света данас! 事实上,今天世界中心有书!

It's my favorite center of the world yet! انه مركزى المفضل فى العالم حتى الان أنا احب الكتب! Я люблю книги. Ово ми је до сада најомиљиније средиште света.

I love books. انه لمن الصعب حقا ان أبالغ فى تقدير قضية الطباعة Трудно гиперболизировать насколько масштабным событием было книгопечатание. Волим књиге.

It's really hard to exaggerate just how big a deal printing was. ||||преувеличить||||||| Не може се довољно нагласити колико је значајно било штампање. Baskının ne kadar büyük bir olay olduğunu abartmak gerçekten zor.

Like, before our friend Gutenberg, most books in Europe were copied from other books by كانت تطبع من كتب اخرى باليد На пример, пре нашег пријатеља Гутенберга, већина књига у Европи су копиране из других књига

hand. كان هذا مضيعة للوقت والمال ونتج عنه الكثير من الاخطاء Это занимало много времени и усилий (как создание субтитров), было дорогим и приводило к ошибкам преписивањем.

This was time-consuming and expensive, and it introduced errors. |||требовало времени|||||| これには時間とコストがかかり、エラーも発生する。 Ово је трошило много времена и било скупо и укључивало је грешке.

And it also meant that books were not part of most people's lives. А такође је значило да књиге нису биле део живота већине људи.

Like, if you were among the around 80% of people in England and France who worked in На пример, ако сте припадали групи од око 80% људи у Енглеској и Француској који су се бавили Örneğin, İngiltere ve Fransa'daki insanların yaklaşık %80'inin arasında olsaydınız

agriculture at the time, it's not just that you didn't need to learn to read to do your يعنى انك لست بحاجة لتعلم القراءة لتمارس مهنتك пољопривредом у то време, није само да нисте морали да научите да читате да бисте обављали O zamanlar tarım, sadece işinizi yapmak için okumayı öğrenmeniz gerekmiyordu.

job; there was generally nothing you could read. عموما لم يكن هناك شيئا بامكانك قرائته свој посао; већ генерално није било ничега за читање.

But printing changed all of that incredibly quickly. لكن غيرت الطباعة كل ذلك سريعا وبشكل لا يصدق! しかし、印刷はそのすべてを信じられないほど早く変えてしまった。 Али штампање је све то променило невероватно брзо.

The first printing press arrived in Venice in 1469. وصلت اول الة طباعة الى فينسيا عام 1469 Прва штампарска преса је стигла у Венецију 1469.

By 1500, there were 417 printing presses in the city. كان هناك مايقرب 417 الة طباعة فى المدينة وصولا الى عام 1500 До 1500, било је 417 штампарских преса у граду.

In the first fifty years after printing came to Europe, over 20 million volumes of books ||||||||||||томов|| فى اول 50عاما من وصول الطباعة الى اوروبا تم طباعة مايقرب من 20مليون كتابا 印刷がヨーロッパに伝わってから最初の50年間で、2000万冊以上の本が出版された。 У првих педесет година пошто је штампарство дошло у Европу, преко 20 милиона томова књига

were printed. وهذا يضم الاعمال العظيمة لعالم الكلاسيكيات التى اعادت النهضة اكتشافها Эти 20 миллионов также включали в себя великие произведения из классического мира, которые Ренессанс переосмыслял, је одштампано.

This included the great works from the classical world that the Renaissance was rediscovering, |||||||||||||переоткрыва |||||||||||||re-exploring その中には、ルネサンスが再発見した古典世界の偉大な作品も含まれていた、 Ово је укључивало велика дела из класичног света који је ренесанса поново откривала, 这包括文艺复兴时期重新发现的古典世界的伟大作品,

but also many legal works. али такође и много дела из права.

And as jurists worked to decipher the meaning of every Latin word of the corpus of Roman ||юристы||||||||||||текста|| ||legal scholars|||interpret||||||||||| そして、法学者たちがローマ法典のあらゆるラテン語の意味を解読しようと努力した結果、このような結論に至ったのである。 И док су јуристи радили на томе да дешифрују значење сваке латинске речи из корпуса римског

law, the western legal tradition was born. ونشأت التقاليد القانونية الغربية. 西洋法の伝統が誕生したのである。 права, родила се западњачка правна традиција.

More copies of the Bible were available to read, and argue about. والكثير من نسخ الكتاب المقدس كانت متاحة للقراءة والمناقشة За читање, и расправу, било је доступно више примерака Библије.

And new stories and poems could be shared more widely. ||||стихи||||| وقصص وقصائد جديدة يمكن تبادلها على نطاق اوسع И нове приче и песме постале су шире доступније.

Think of it this way: Whether you were interested in science or literature or law or mathematics, ||||||||||||||||математика فكر بهذه الطريقة: سواء أكنت مهتما بالعلوم او الادب او القانون او الرياضيات Подумайте об этом: интересуетесь ли вы наукой, литературой, юриспруденцией, математикой, Размишљајте о овом на овај начин: Било да вас је занимала наука или књижевност или права или математика

printing meant that more people had the opportunity to encounter far more voices from across time اتاحت الطباعة الفرصة لكثير من الناس لمواجهة الكثير من الأصوات عبر الوقت والمكان. печать означала, что больше людей имели возможность встретить гораздо больше голосов сквозь пространство и время штампање је значило да ће више људи имати прилику да сусретне много више гласова кроз време

and space. و مثل انتشار افكار عصر النهضة فى الشمال بمساعدة الطباعة И когда идеи эпохи Возрождения распространились на север, частично за счет печати, из этого следовало, что писатели и простор.

And as Renaissance ideas spread north fueled in part by printing, it followed that writers ||||||||||||||писатели ルネサンスの思想が印刷によって北に広まるにつれて、作家も北に向かうようになった。 И док се ренесанса ширила на северу подстакнута шампарством, следило је да ће писци

and scholars would see the ideas of humanism through the lens of local concerns. |||||||гуманизма|||||| ||||||||||perspective||| عبر عدسة الاهتمامات المحلية そして学者たちは、ヒューマニズムの思想を地元の関心事というレンズを通して見ることになる。 и учењаци видети идеје хуманизма кроз наочаре локалних брига.

Also, of course, northern European thinkers downplayed the movement's Italian origins. |||||мыслители|приуменьшали||движения|| ||||||minimized|||| وايضا,بالطبع,قلل المفكرون ف شمال اوروبا من اهمية أصول الحركة الايطالية. またもちろん、北ヨーロッパの思想家たちは、この運動がイタリアに起源を持つことを軽視していた。 Такође, наравно, северноевропски мислиоци умањили су значај италијанског порекла самог покрета. Ayrıca, elbette, Kuzey Avrupalı düşünürler hareketin İtalyan kökenlerini küçümsemişlerdir.

One of the great rules of history is that whenever Italy has an idea, northern Europe أحد اعظم القواعد فى التاريخ, كلما كانت ايطاليا لديها فكرة 歴史の偉大なルールのひとつは、イタリアがアイデアを思いつくと、必ず北欧もアイデアを思いつくというものだ。 Uma das grandes regras da história é que sempre que a Itália tem uma ideia, o Norte da Europa Једно од великих правила историје је да кад год Италија има неку идеју, северна Европа Tarihin en büyük kurallarından biri, İtalya'nın ne zaman bir fikri olsa, Kuzey Avrupa'nın

will be like, “Yeah, no. فتقول شمال اوروبا: "يا الهى, كانت لدينا بالفعل فكرة كهذه ثمانى مرات, という感じだろう。 ће бити као: "Како да не.

We totally already had that idea like eight times. そのアイデアはもう8回くらい出したよ。 Ми смо то раније смислили као већ осам пута. Bu fikri sekiz kere falan düşündük zaten.

Our version is so much different and better. , طريقتنا مختلفة وأفضل كثيرا, انتظر لترى كيف نقوم بالموت الأسود Наша варијанта је толико много другачија и боља.

Wait till you see how we do the black death slash ballet slash fascism slash automatic |||||||||||балет||фашизм|| ||||||||||and|performance art|||| فاصلة الباليه فاصلة الفاشية فاصلة الاسحلة الالية ブラックデス・スラッシュ・バレエ・スラッシュ・ファシズム・スラッシュ・オートマチックのやり方を見るまで待ってくれ。 Espera até veres como fazemos a morte negra, o ballet, o fascismo e o automatismo Сачекајте да видите како се ми бавимо Црном смрти или балетом или фашизмом или аутоматским Kara ölüm slash balesi slash faşizm slash otomatiğini nasıl yaptığımızı görene kadar bekleyin

weapons slash pizza slash defensive-minded football.” فاصلة البيتزا فاصلة كرة القدم الدفاعية." 武器スラッシュ・ピザスラッシュ・ディフェンス志向のフットボール" оружјем или пицом или дефанзивним фудбалаом. silahlar, kesik pizza, kesik defansif futbol."

Anyway, Pieter Brueghel's “Dutch Proverbs” is one example of how different northern Renaissance |Питер|Брюгеля||пословицы|||||||| |Pieter Brueg|Brueghel's||Dutch Proverbs|||||||| ともあれ、ピーテル・ブリューゲルの「オランダの箴言」は、北方ルネサンスとオランダの箴言がいかに異なるかを示す一例である。 Елем, "Низоземске пословице" Питера Бројгела је један од примера колико се разликовала уметност северне Her neyse, Pieter Brueghel'in "Hollanda Atasözleri" tablosu, Kuzey Rönesans'ının ne kadar farklı olduğunu gösteren bir örnektir.

art was from its Italian counterparts--Breughel is still interested in the ideas of humanism |||||аналогах|Брейгель|||||||| ||||||Breughel|||||||| イタリアとは芸術の方向性が違う--ブリューゲルは今もヒューマニズムの思想に関心を持っている ренесансе од својих италијанских парњака - Бројгела и даље занимају идеје хуманизма Breughel hâlâ hümanizm fikirleriyle ilgilenmektedir.

in this painting--it's secular, focused on people, set in the natural world--but you ||||non-religious|||||||||| حيث تركز على الاشخاص في العالم الطبيعي. この絵は世俗的で、人々に焦点が当てられていて、自然界を舞台にしている。 у овој слици - световна је, усредсређена на људе, постављена у природном свету, али

can see that Breughel's painting of scruffy rural villagers acting out ridiculous common |||Breughel's|||unkempt|||||absurdly comical| ويكمنك ان ترى فى لوحة برويل للقروين الرعاة القذرين ييتصرفون بدافع الحكمة ブリュゲルが描いた、無骨な田舎町の村人たちが、滑稽な日常生活を演じているのがわかるだろう。 можете видети да Бројгелова слика одрпаних сељана који се понашају

wisdom has none of the lyricism or elegance of, say, Botticelli's Birth of Venus. |||||poetic quality||gracefulness|||||| سخيفة شهيرة لا تتمتع بأى اناقة او تناغم كما ذكر فى كتاب بوتشيل (ميلاد فينوس) 知恵には、たとえばボッティチェリの『ヴィーナスの誕生』のような叙情性や優雅さはない。 просто народски нема ништа од лиричности или елеганције, рецимо, Ботичелијевог Рађања Венере.

Then again, in many respects, the Northern renaissance wasn't so unique--the touchstone ||||||||||||standard of comparison من الناحية الاخرى, لم تكن النهضة الشمالية فريدة من نوعها そしてまた、多くの点で、北部のルネサンスはそれほど特異なものではなかった。 А опет, у много аспеката, северна ренесанса није била толико јединствена - и даље је

was still the classical world and its art and writing. ولكنها كانت معيار لعالم الكلاسيكيات وكتاباته وفنه それはまだ古典の世界であり、その芸術と文章だった。 основно мерило био класични свет и његова уметност и писање.

Florentines had made much of the Roman legal tradition that empowered the paterfamilias, people of Florence||||||||||||head of the household フィレンツェ人は、父権者に権限を与えるローマ法の伝統を大いに利用した、 Фирентинци су дали много значаја римској законској традицији која је оснаживала патерфамилијаса

or the male head of the family, and this was very much embraced in the north as well. والذى كان مرحبا به للغاية فى الشمال これは北部でも同様に受け入れられていた。 или главу семьи мужского пола, и это очень сильно распространялось и на севере. или мушку главу породице и ово је прилично прихваћено на северу такође.

The idea was that all social and political order stemmed from the exercise of the father's |||||||||originated|||||| すべての社会的、政治的秩序は、父親の権力を行使することに由来するという考え方である。 Идея заключалась в том, что весь социальный и политический порядок вытекает из осуществления властью отца Идеја је била да све социјално и политичко уређење проистиче из примене очевог

authority over the family unit. 家族単位での権限。 властью отца над семейной ячейкой. ауторитета на породицу.

From the father's secure position, the well-being of the family flowed. |||||||||||emanated 父親の安定した地位から、家族の幸福がもたらされた。 Из безопасного положения отца вытекало благосостояние семьи. Из очевог сигурног положаја истицала је добробит породице.

And more than that, the well-being of the larger state depended on the good order of そしてそれ以上に、より大きな国家の幸福は、その良好な秩序に依存していた。 И более того, благосостояние более крупного государства зависело от хорошего порядка И више од тога, добробит државе зависила је од доброг стања

all the families it encompassed, just as the successes of Rome had rested on familial underpinnings. ||||included|||||||||||foundational structures مثلا نجاحات روما ارتكزت على أسس اسرية ローマの成功が家族的な基盤の上に成り立っていたように。 всех семей, которые оно включало, так же, как успехи Рима зависели от семейных основ. свих породица које је обухватала, баш као што су успеси Рима лежали на породичним темељима.

And if humanism was opening the door to rethinking current values, some sort of anchor was need そして、もしヒューマニズムが現在の価値観を見直す扉を開くのであれば、ある種のアンカーが必要だった。 И если гуманизм открывает путь к переосмыслению нынешних ценностей, нужен какой-то якорь И ако је хуманизам отварао врата ка преиспитивању тренутних вредности, нека врста усидрења је била потребна

to prevent chaos, and people to the north and south agreed that security was going to كما اتفق الناس فى الشمال والجنوب على أن الامن 北と南の人々は、混乱を防ぐために治安を維持することに同意した。 чтобы предотвратить хаос, и люди на севере и юге согласились, что безопасность будет да би се спречио хаос и људи и са севера и са југа сложили су се да је сигурност

rest in the classic tradition of the father's legal dominance. |||||||||authority يتمثل فى الاطار التقليدى المتمثل فى الهيمنة الشرعية للأب 父親が法的優位に立つという古典的な伝統の中にある。 опираться на классическую традицию законного господства отца. у класичној традицији очеве законите доминације.

In both North and South, humanism also went radical. ||||||||extreme كانت النزعة الأنسانية فى الشمال والجنوب متجذرة 南北双方において、ヒューマニズムもまた急進的になった。 И на Севере, и на Юге гуманизм также стал радикальным. Дошло је и до радикализације и у северном и јужном хуманизму.

Some humanists began regularly teaching—not just discussing—its principles and its main 一部のヒューマニストは、その原理や主要な事柄について議論するだけでなく、定期的に教え始めた。 Некоторые гуманисты начали регулярно преподавать, а не просто обсуждать принципы и основной Неки од хуманиста су почели са редовним подучавањем - не само да расправљају - његове принципе и његов главни

subject matter: rhetoric, which may not seem like a big deal to you, but it means that ||persuasive language|||||||||||||| предмет: риторику, которая может показаться вам не слишком важной, но это означает, что предмет: реторику, што се вама не мора чинити као много, али то значи

at least in the radical fringe of the Renaissance world, ancient Latin and Greek were being |||||extreme edge|||||||||| حيث كانت اللاتينية واليونانية القديمة تدرس, 少なくともルネサンス世界の急進的な周辺部では、古代ラテン語とギリシア語は по крайней мере в радикальной окраине мира Ренессанса преподавались древняя латынь и греческий, да барем делом на радикалној ивици ренесансног света, антички латински и грчки су

taught, not just the medieval versions of those languages--which would eventually contribute それらの言語の中世バージョンだけでなく、最終的に貢献することになる。 а не только средневековые версии этих языков, что в конечном итоге предавани, не само њихове средњовековне верзије - што ће временом довести

to a rethinking of what certain texts actually said, perhaps most notably The Bible. ولربما كان الانجيل هو الأكثر ملاحظة そして、あるテキストが実際に何を述べているのかを再考することになる。 способствовало переосмыслению того, что на самом деле говорилось в некоторых текстах, возможно, наиболее заметно в Библии. до преиспитивања шта су заправо одређени текстови рекли, можда најпознатији од њих, Библија.

Also, girls sometimes joined their brothers in being tutored, a radical idea indeed, although ||||||||receiving instruction||||| فى بعض الاحيان كانت تنضم الفتيات مع اشقائهم فى اطار التعليم ,,انها حقا فكرة متطرفة また、女の子は兄弟に混じって家庭教師を受けることもあった。 Кроме того, девочки иногда присоединялись к своим братьям в обучении, что на самом деле является радикальной идеей, хотя Такође, понекад би се браћи придружиле девојке да буду подучаване, заиста радикална идеја, мада Ayrıca, kızlar bazen erkek kardeşlerine özel ders vermek için onlara katılırlardı ki bu gerçekten de radikal bir fikirdi.

one that could also trace itself back to the Old Light--in justifying the education of وعلى الرغم من ان ذلك يمكن ان يعود الى الضوء القديم فى تبرير تعليم الفتيات それはまた、古い光にまで遡ることができるものだった。 та, которая также может проследить себя до Старого Света - в оправдание образования али она која се може испратити све до старог светла - у правдању образовања Kendisini Eski Işık'a kadar da götürebilecek olan - eğitimin gerekçelendirilmesinde

girls, scholars cited ancient women who'd received tutoring, including Sappho, Aspasia, |||||||||ancient poet|Aspasia استشهد العلماء بالنساء القدامى اللواتى تلقن التعليم ومنهم سافو واسباسيا 学者たちは、サッフォーやアスパシアなど、個人指導を受けた古代の女性たちを引き合いに出した、 девочек ученые приводили в пример древних женщин, которые получали репетиторство, включая Сапфо, Аспазию девојака, учењаци су цитирали античке жене које су биле подучаване, укључујући Сапфо, Аспазију, kızlar, akademisyenler Sappho, Aspasia gibi özel ders almış antik kadınlardan bahsettiler,

and Cornelia, the daughter of the Roman general Scipio. |Cornelia||||||| وكرونيليا ابنة الجنرال الرومانى سكبيو とローマの将軍スキピオの娘コルネリア。 и Корнелию, дочь римского генерала Сципиона. и Корнелију, ћерку римског генерала Сципиона.

And as humanism grew, so did the number of universities. و مع نمو النزعة الانسانية وكذلك عدد الجامعات 人文主義が発展するにつれ、大学の数も増えた。 По мере роста гуманизма росло и количество университетов. И како је хуманизам растао, тако је и број универзитета.

European universities had long taught a system of theology and philosophy known as “scholasticism” ||||||||the study of God|||||theological philosophy درست الجامعات الأوروبية نظام من علم اللاهوت والفلسفة عرف بالفلسفة المسيحية ヨーロッパの大学では長い間、「スコラ哲学」として知られる神学と哲学の体系が教えられてきた。 Европейские университеты долгое время преподавали систему богословия и философию, известную как «схоластика» Европски универзитети су одавно предавали систем теологије и филозофије као схоластику

that focused on early church teaching and Aristotelian logic, but now they began to |||||||Aristotle's|||||| 初期の教会の教えとアリストテレス論理学に焦点を当てていた。 которая была сосредоточена на раннем церковном учении и аристотелевской логике, но теперь они начали која се фокусирала на рана црквена учења и Аристотелову логику, али сада су

embrace humanism, spending less time studying religious texts and more time investigating ヒューマニズムを受け入れ、宗教的なテキストを研究する時間を減らし、調査する時間を増やす。 принимать гуманизм, тратя меньше времени на изучение религиозных текстов и больше времени на изучение почели да прихватају хуманизам, проводећи мање времена у проучавању религиозних текстова, а више времена истражујући

the human condition and thinking about how to organize human societies, including how 人間の条件と、人間社会をどのように組織するかを考える。 состояния человека и думать о том, как организовать человеческие общества, в том числе о том, как људско стање и размишљајући о томе како да организују људска друштва, укључујући

to establish and enforce laws. 法律を制定し、執行する。 устанавливать и применять законы. и како да поставе и примене законе.

And amid these developments, Desiderius Erasmus of Rotterdam, also known as the “Prince |in light of|||Erasmus of Rotterdam|||of Rotterdam||||| このような動きの中で、ロッテルダムのデジデリウス・エラスムスは「プリンス」とも呼ばれた。 И среди этих событий Дезидерий Эразм из Роттердама, также известный как «Принц гуманистов", И усред свих ових развоја, Десидеријус Еразмус од Ротердама, такође познат као "Принц

of the Humanists,” became the commanding figure in the Northern Renaissance. 北方ルネサンスの中心人物となった。 стал главной фигурой в Северном Ренессансе. хуманиста" постао је главна фигура у северној ренесанси.

Let's go to the Thought Bubble. لنتخيل القصة معا Давайте обратимся к "Пузырю мыслей". Хај'мо до балончића мисли.

Erasmus contributed to taking humanism along its twisted path from ideas of the study of エラスムスは、人文学という学問の思想から、人文主義がねじれた道を歩むことに貢献した。 Эразм способствовал тому, чтобы гуманизм шел по извилистому пути от идей изучения Еразмус је допринео вођењу хуманизма његовом кривудавом стазом од идеја проучавања 伊拉斯谟 (Erasmus) 为将人文主义从研究思想中走上曲折的道路做出了贡献。

“humans” and the “active life” into politics. "人間 "と "現役生活 "を政治に。 «людей» и «активной жизни» к политике. "људи" и "активног живота" у политику.

In 1595, he went to study at the University of Paris and began publishing his opinions В 1595 году он пошел учиться в Парижский университет и начал публиковать свои мнения 1595\. отишао је да студира на Универизету у Паризу и почео да објављује мишљења

on public affairs, including the responsibilities of a ruler. ||matters|||||| بما فى ذلك مسؤليات الحاكم. 支配者の責任を含む公務について。 по общественным делам, включая обязанности правителя. о јавним пословима, укључујући и одговорностима владара.

A prince, he declared in the Education of a Christian Prince, needed to study the classics 彼は『キリスト教王子の教育』の中で、王子は古典を学ぶ必要があると宣言した。 Принцу, объявил он по поводу образовании христианского принца, необходимо изучать классику Владар, изјаснио се око образовања хришћанског принца, треба да учи класике

and the deeds of worthy ancient leaders. ||actions|||| そして価値ある古代の指導者たちの行い。 и дела достойных древних вождей. и дела достојних античких владара.

And in these examples he would discover the means by which great leaders achieved the И в этих примерах он обнаружит средства, с помощью которых великие лидеры достигли И у овим примерима откриће средства којима велике вође су постигле

public good and keep the peace even in troubled times. والحفاظ على السلام حتى فى الاوقات العصيبة. 公共の利益を図り、困難な時代にあっても平和を維持する。 общественного блага и сохранения спокойствие даже в смутные времена. јавно добро и одржале мир чак и у тешким временима.

he also emphasized the importance of reading the Bible and the leading Christian authors. أكد ايضا على اهمية قراءة الأنجيل وتوجيهات المؤلفون المسيحيون البارزون 彼はまた、聖書やキリスト教の代表的な著者を読むことの重要性を強調した。 Он также подчеркнул важность чтения Библии и ведущих христианских авторов. Такође је нагласио важност читања Библије и водећих хришћанских аутора.

It was for this that he came to be known as advocating for a “middle road” between |||||||||||supporting||||| ولهذا اصبح معروفا بدعوته للوسطية بين الوثنية القديمة والمفكرون المسيحيون الأحدث そのため、彼は「中道」を提唱する人物として知られるようになった。 Именно за это он стал известен как сторонник «средней дороги» между Због овога је постао познат као онај који се залаже за "средњи пут" између

the pagan ancients and the more recent Christian thinkers. языческими древними и более поздними христианскими мыслителями. паганских античких и скорашњијих хришћанских мислилаца.

But he was also at times very critical of the Catholic Church. Но он также иногда очень критиковал католическую церковь. Понекад би био веома критичан према католичкој цркви.

Erasmus was also a central figure in the rising “Republic of Letters,” a growing international エラスムスはまた、台頭する「文学共和国」の中心人物でもあった。 Эразм также был центральной фигурой в растущей «Республике Букв», растущем международном Еразмус је такође био централна фигура у подизању "Републике писама", растуће међународне

community of humanists in Europe. сообществе гуманистов в Европе. заједнице хуманиста Европе.

In fact, he corresponded with some five hundred people around Europe, including everyone from |||communicated with|||||||||| 実際、彼はヨーロッパ中の500人ほどの人々と文通していた。 На самом деле он переписывался с пятьюстами людьми по всей Европе, включая всех У ствари, он се дописивао са неких пет стотина људи из разних крајева Европе, укључујући све

Sir Thomas More to Martin Luther to Pope Leo X. トマス・モア卿からマルティン・ルター、ローマ教皇レオ10世まで。 от сэра Томаса Мора, до Мартина Лютера и Папы Льва X. од сер Томаса Мора до Мартина Лутера и папе Лава X.

Aside from his work on Biblical translations, he also edited, translated, and published 聖書翻訳の他に、編集、翻訳、出版も手がけた。 Помимо своей работы над библейскими переводами, он также редактировал, переводил и публиковал Поред његовог рада на библијским преводима, такође је уређивао, преводио и објављивао

ancient pagan texts, like Cicero's, and the works of many pivotal religious authors, ||||||||||key|| キケロのような古代の異教徒のテキストや、多くの重要な宗教的著者の作品、 древние языческие тексты, такие как работы Цицерона, и работы многих основных религиозных авторов, древне паганске текстове, као што су Цицеронови, и дела многих кључних религијских аутора,

especially Saint Jerome. 特に聖ジェローム。 особенно святого Иеронима. посебно Светог Јеронима.

He was astonishingly prolific, hiring editors, proofreaders, and even ghostwriters to help ||remarkably|highly productive|||proofreading professionals|||writing assistants|| 彼は驚くほど多作で、編集者、校正者、さらにはゴーストライターを雇い、手伝ってもらった。 Он был удивительно плодовитым, нанимал редакторов, корректоров и даже литературных рабов (дословный перевод "писатель-призрак"), чтобы помочь Био је задивљујуће плодан, најмио је уреднике, лекторе, чак и писце који су писали уместо других људи да би могао

him produce mountains of humanistic texts and fashion himself as the quintessential ||||human-centered|||||||ideal example 彼は人文主義的なテキストを山のように作り出し、自分自身をその真髄としてファッション化した。 ему производить горы гуманистических текстов и выдавать себя за квинтэссенциальную да произведе планине хуманистичких текстова и изгради се као суштинска

figure of the Northern Renaissance before dying suddenly of dysentery at the age of |||||||||intestinal disease|||| фигуру Северного Ренессанса перед внезапной смертью от дизентерии в возрасте фигура северне ренесансе. После изненадне смрти од дизентерије у

69 because, you know, it was the sixteenth century. 69 だって、16世紀だもの。 69 потому что, знаете, это был XVI век. 69-ој зато што, знате, ипак је то био шестнеасти век.

Thanks Thought Bubble. قبل موته شاهد بوادر للاصلاح البروتيستانى,وقد اختلف مع كثير من تعاليم لوثر وظل مخلصا للكنيسة الكاثوليكية Спасибо "Пузырь мыслей" Хвала ти, Балончићу мисли.

Before he died, Erasmus saw the rise of the Protestant reformation. |||||||||Protestant|Protestant movement エラスムスは生前、プロテスタント改革の勃興を目の当たりにしていた。 Перед смертью Эразм видел рост протестантской реформации. Пре него што је умро, Еразмус је видео уздизање протестантске реформације.

He disagreed with much of Luther's teachings, and remained loyal to the Catholic Church, 彼はルターの教えの多くに反対し、カトリック教会に忠誠を誓った、 Он не соглашался с большей частью учений Лютера и оставался верным католической церкви, Није се слагао са многим Лутеровим учењима и остао је веран католичкој цркви,

but Erasmus's emphasis on inner spirituality over ritual did in some ways presage Protestantism. |Erasmus's|focus|||inner spirituality||||||||Protestant faith しかし、儀式よりも内面的な精神性を重視したエラスムスの姿勢は、ある意味でプロテスタンティズムを先取りしていた。 но акцент Эразма на внутренней духовности над ритуалом в некоторой степени предвещал протестантизм. али његово наглашавање унутрашње духовности над ритуалом јесте на неки начин предсказало протенстатизам.

Some felt that “Erasmus had laid the egg, and Luther had hatched it,” |||||||||||developed it| エラスムスが卵を産み、ルターが孵化させた」と考える人もいた。 Некоторые считали, что «Эразм положил яйцо, а Лютер вынашивал его» Неки су осећали да је "Еразмус положио јаје, а Лутер га је излегао",

but Erasmus dismissed that, saying that “Luther hatched a different bird entirely.” "اطلق لوثر طائرا مختلفا تماما." но Эразм отклонил это, сказав, что «Лютер вылупил другую птицу целиком». али он је одбацио то, тврдећи да је "Лутер излегао у потпуности другачију птицу".

Also, for the record neither Erasmus nor Martin Luther could lay eggs, because they were mammals. وبالمناسبة, سواء ايراسموس او مارتن لوثر لا يستطيعو وضع بيض لأنهم من الثدييات! また、念のために言っておくが、エラスムスもマルティン・ルターも卵を産むことはできなかった。 Кроме того, на заметку ни Эразм, ни Мартин Лютер не могли откладывать яйца, потому что они были млекопитающими. Такође, чисто да се забележи, ни Еразмус ни Лутер нису могли да носе јаја, зато што су били сисари.

But now we're into biology, and getting a bit ahead of ourselves with the Reformation. نحن الان فى علم الأحياء, ونتقدم قليلا نحو الاصلاح しかし、今は生物学の話になり、宗教改革の話を少し先取りしている。 Но теперь мы увлечены биологией и немного опережаем Реформацию. Али сад улазимо у биологију и улазимо превише у територију реформације. 但现在我们进入了生物学领域,并且在宗教改革方面有点超前了。

Before we start debating how many angels can fit on the head of a pin, we should acknowledge قبل ان نبدأ ف معرفة عدد الملائكة التى تتناسب مع رأس الدبوس, ピンの頭に何人の天使が乗るかを議論する前に、私たちは次のことを認識すべきである。 Прежде чем мы начнем обсуждать, сколько ангелов может поместиться на кончике иглы, мы должны признать, Пре него што почнемо да се расправљамо око тога колико анђела може да стане на врх игле, требало би да споменемо

the other great Renaissance thinker who shaped what we now call political science--Niccolo |||Renaissance period|||||||||| يجب ان نتعرف على مفكر عظيم فى عصر النهضة, الذى اسس ما نسميه الان "العلوم الساسية", نيكولو مكيافيلي. もう一人の偉大なルネサンス思想家は、現在政治学と呼ばれているものを形成した。 другой великий мыслитель эпохи Ренессанса, который сформировал то, что мы сейчас называем политологией, Никколо Макиавелли, другог великог мислиоца ренесансе који је обликовао оно што данас називамо политичком науком -

Machiavelli, who was like the Erasmus living in the Upside Down. |||||||||alternate reality| والذي كان مثل ايراسموس يعيش في الجانب المقلوب マキャベリは、アップサイドダウンに住むエラスムスのようだった。 похожий на Эразма, только шиворот-навыворот Николу Макијавелија који је био као изокренути Еразмус.

Machiavelli had been a faithful supporter of Florence's republican traditions. ماكيفيلي كان مخلصا لتقاليد جمهورية فلورنسا, بعد موت لورنز ميديسي فى 1492 マキャベリはフィレンツェの共和制の伝統を忠実に支持していた。 Макиавелли был верным сторонником республиканских традиций Флоренции. Макијавели је био верни присталица фирентинских републиканских традиција.

After the death of Lorenzo Medici in 1492, Machiavelli served the republic in several خدم مكيافيلي الجمهورية فى عدة مناصب. После смерти Лоренцо Медичи в 1492 году Макиавелли служил республике на нескольких должностях. После смрти Лоренца Медичија 1492, Макијавели је служио републику на неколико

positions. ولكن بعد مهاجمة القوات الاسبانية والباباوية فى 1512, سجن مكيافيلي وتم تعذيبه, Но после того, как испанские, папские и другие силы разгромили республику в 1512 году, Макиавелли положаја.

But after Spanish, papal, and other forces defeated the republic in 1512, Machiavelli しかし、1512年にスペイン、ローマ教皇庁、その他の勢力が共和国を破った後、マキャベリは次のように述べた。 Али пошто су шпанске, папске и остале силе поразиле републику 1512, Макијавели

was imprisoned and tortured (he was hung by his wrists until his shoulders were dislocated). |||subjected to pain||||||arms|||||out of joint (علق من معصميه حتى خلعت كتفيه) は投獄され、拷問を受けた(肩が脱臼するまで手首を吊るされた)。 је утамничен и мучен (обесили су га за зглавке док му се нису ишчашила рамена).

He was eventually released after three weeks in prison and then set out to write his masterwork ||||||||||||||||magnum opus فى نهاية المطاف, اطلق سراحه بعد ثلاثة اسابيع سجن, ثم بدأ بكتابة رائعته "الامير" الذي نشر عام 1532, بعد موته بخمس سنوات. 結局、彼は3週間の獄中生活を経て釈放され、代表作の執筆に取り掛かった。 Ослобођен је напокон после три недеље у тамници и тада се намерио да напише своје ремек-дело

The Prince, which was only published in 1532, five years after his death. 王子』は彼の死後5年経った1532年に出版された。 "Владалац" које је објављено 1532, пет година по његовој смрти.

The Prince was very different from the work of other humanists, especially from the political プリンス』は、他の人文主義者の作品、特に政治的な作品とは大きく異なっていた。 Владалац се много разликовао од дела осталих хуманиста, поготово од политичких

ideals of Christian humanism found in Erasmus's essays and letters. |||||||writings|| エラスムスのエッセイや手紙に見られるキリスト教的ヒューマニズムの理想。 идеала хришћанског хуманизма који се налази у Еразмусовим есејима и писмима.

Machiavelli imagined a grounding in the classics for an aspiring leader of his day, but he |||||||||future|||||| マキアヴェッリは、当時の指導者を志す者に古典の素養を身につけさせようと考えた。 Макијавели је замислио утемељење у класицима за амбициозног вођу који у његовим данима, али 马基雅维利想象着他那个时代有抱负的领导人必须以经典为基础,但他

believed the attitudes necessary for leaders were vastly different from what the ancients ||perspectives|||||||||| كانت تختلف عما نصح بع القدماء. リーダーに必要な態度は、古代人のそれとは大きく異なると考えていた。 веровао је да се неопходни ставови за вође много разликују од онога што су древни 认为领导者所需的态度与古人有很大不同

had counseled. |provided advice كانت نصيحته الاكثر اقتباسا تركز على سواء كان هدف الحاكم محبوبا او يخشاه الناس: が助言した。 Его самый цитируемый совет касался того, должен ли правитель стремиться к тому, чтобы его любили или боялись: саветовали.

His most quoted advice focused on whether a ruler should aim to be loved or feared: Његов најцитиранији савет односи се на то да ли владар треба да тежи ка томе да га воле или да га се боје: 他最常被引用的建议集中在统治者的目标是让人爱戴还是让人畏惧:

“One should wish to be both, but, because it is difficult to unite them in one person, 「人はその両方でありたいと願うものだが、それを一人の人間に統合するのは難しい、 Требало би да тежи ка оба, али, зато што је тешко да се та два уједине у истој особи,

it is much safer to be feared than loved.” فا من الافضل ان يخشاك الناس على ان يحبونك." 愛されるより、恐れられるほうがずっと安全だ」。 много је сигурније да га се плаше него да га воле.

Machiavelli took a so-called realist views of politics--he focused on how a prince could |||||pragmatic|||||||||| マキャベリは、いわゆる現実主義的な政治観を持っていた。 Макијавели је узео такозване реалистичке погледе у политици - фокусирао са на то како би владалац

retain power, and maintain order. 権力を保持し、秩序を維持する。 могао да задржи моћ и одржава ред.

And he was much more interested in what was effective than what was, like, noble. ||||||||||||||virtuous كان اكثر اهتماما بمن كان فعال اكثر ,مثلا, من طبقة النبلاء. И више га је занимало оно што је делотворно, него што је, рецимо, племенито.

And unlike many humanists' focus on maintaining peace, Machiavelli believed war was necessary--in И за разлику од фокуса других хуманиста на одржавање мира, Макијавели је веровао да је рат неопходан,

fact, he wrote a book about it, called Art of War. 実際、彼はそれについて『兵法』という本を書いている。 у ствари, написао је књигу о томе, чији је наслов "О умећу ратовања".

He argued that rulers needed to prepare for war by studying great military leaders of Он утверждал, что правителям необходимо готовиться к войне, изучая великих военных лидеров прошлого, Тврдио је да се владари морају припремати за рат изучавањем великих војних вођа

the past, and he believed that effective military leadership was vital to effective political ||||||||||crucial||| وكان مؤمنا بأن القيادة العسكرية الفعالة أمر اساسى للقيادة السياسية الفعالة. и он полагал, что эффективное военное руководство было жизненно важным для эффективного политического из прошлости и веровао је да је ефикасно војно вођство суштинско за ефикасно политичко

leadership, because those who win wars get to gain peace on their terms. لأن أولئك من ينتصروا بالحرب يحصلون على السلا فى احكامهم. лидерства, потому что те, кто выигрывает войны, получают мир на своих условиях. вођство, зато што онај који добија ратове, добија мир по својим условима.

But there were also idealists among Renaissance humanists, like the Englishman Thomas More, ||||visionaries|||||||| كان هناك ايضا مثاليين بين الانسانيين فى عصر النهضة مثل البريطانى توماس مور, しかし、ルネサンス期の人文主義者の中にも、イギリスのトマス・モアのような理想主義者がいた、 Но среди гуманистов эпохи Ренессанса были и идеалисты, такие как англичанин Томас Мор, Но, било је и идеалиста међу ренесансим хуманистима, као што је био Енглез Томас Мор,

who was one of Erasmus's five billion friends. كان واحدا من الخمس مليارات صديقا ايراسموس فى الواقع, وأقربهم. который был одним из пяти миллиардов друзей Эразма. који је био један од пет милијарди Еразмусових пријатеља.

And a close one in fact. И близкий по сути. И то близак, у ствари.

More wrote the classic book Utopia, which imagines a society without private property, |||||ideal society||||||| كتب مور "المدينة الفاضلة" والذى وضع تصورا لمجنمع خالى من الملكية الخاصة モアは、私有財産のない社会を想像した名著『ユートピア』を書いた、 Еще написал классическую книгу «Утопия», которая представляет общество без частной собственности, Мор је написао класик "Утопију" која замишља друштво без приватне својине,

where reason and cooperation have replaced struggles for glory and power. حيث حلت الحكمة المشاركة محل الصراعات من اجل المجد والقوة. そこでは、理性と協力が栄光と権力のための闘争に取って代わっている。 где разум и сотрудничество заменили борьбу за славу и власть. у коме су разум и сарадња замениле борбе за славу и моћ. 理性与合作取代了为了荣耀和权力的斗争。

It's an odd book--More was a devout Catholic, and in fact would eventually be executed for انه كتاب غريب, كان مور من اتباع الكنيسة الكاثوليكية, فى الواقع كان سيتم اعدامه モアは敬虔なカトリック信者であり、実際、この本で処刑されることになる。 Это странная книга - Мор был набожным католиком, и на самом деле его казнят за Чудна је то књига - Мор је био посвећени католик и у ствари, биће на крају погубљен због

opposing King Henry VIII's turn toward Protestantism, and yet the seemingly enlightened Utopia is |||||||||||progressive ideal|| ヘンリー8世がプロテスタントに傾倒したことに反対し、一見悟りを開いたかのように見えるユートピアが、このような事態に陥っている。 противостояние повороту короля Генриха VIII в сторону протестантизма, и все же, казалось бы, просвещенная "Утопия" была супротстављања краљу Хенрију VIII који се окренуо протенстатизму, а опет просвећена "Утопија"

very much not Catholic. 非常にカトリック的ではない。 очень не католическая. није баш католичка.

Like, the Utopians have married priests, for instance, and also they can get divorced. |||||religious leaders||||||||end their marriage فمثلا, كان اليوتوبيون يتزوجون من الكهنة وايضا يمكنهم الطلاق 例えば、ユートピアには結婚している神父がいるし、離婚することもできる。 Например, утописты женились на священниках, и они также могут развестись. На пример, Утопијанци су венчавали свештенике, а и могли су да се разведу.

But regardless, More believed that humanistic analysis could lead to widespread peace and |||||human-centered||||||| بغض النظر كان مور مؤمنا بأن تحليل الانسانية يؤدى الى سلام ورخاء واسعى النطاق しかし、それとは関係なく、モアは人文主義的な分析が広範な平和につながると信じていた。 Но независимо от того, Мор считал, что гуманистический анализ может привести к широкому миру и Без обзира на то, Мор је веровао да би хуманистичка анализа могла довести до свеопштег мира

prosperity--which by the way I would argue turned out to be sort of correct, even though من خلال الطريقة التى أزعم انها تحمل شئ من الصواب. على الرغم من ان:, процветание - что, кстати, я бы сказал, оказалось правильным, хотя и напретка - што је узгред, рекао бих, испало као тачно на неки начин, иако: 繁荣——顺便说一句,我认为这被证明是正确的,尽管

A. it would take a while for humanism's benefits to be felt, and B. More did not get |||||||humanism's benefits|||||||||| A. ヒューマニズムの恩恵が感じられるようになるまでには時間がかかる。 А. требало би времена да би се осетиле хуманистичке благодети; Б. Мор није доживео

to enjoy them, on account of being separated from his head in 1535. 1535年に首と引き離されたためである。 да ужива у њима, због чињенице да је 1535. остао без главе.

A century before More's Utopia, another book that imagined an ideal citystate, Book |||||||||||city-state| モアの『ユートピア』より100年も前に、理想的な都市国家を想像したもう1冊の本がある。 Век пре Морове "Утопије", једна друга књига која је замислила идеалну град-државу

of the City of Ladies, was written by Christine de Pizan. ||||||||||Pizan 女たちの都』はクリスティーヌ・ド・ピザンによって書かれた。 "Књига града дама" написана је од стране Кристин де Пизан.

De Pizan was born in Venice but moved to France as a kid when her dad got a job as the French Де Пизан родилась в Венеции, но переехала во Францию в детстве, когда ее отец устроился на работу в качестве астролога французского короля. Де Пизанова је рођена у Венецији, али се преселила у Француску као дете где је њен отац добио намештење као француски

king's astrologer. |royal astrologer 王の占星術師。 краљевски астролог.

As you do. 君のようにね。 Она вышла замуж и имела троих детей, но затем ее муж умер от чумы, а после этого она зарабатывала на жизнь писательством. Баш као што је уобичајено.

She married and had three children, but then her husband died of the plague, and thereafter Удала се, имала троје деце, али онда је њен супруг умро од куге и потом

she earned her living writing. је она писањем зарађивала за живот.

In Book of the City of Ladies, de Pizan gathered up all the great and good women of history ド・ピザンは『貴婦人の町』の中で、歴史上の偉大で善良な女性たちを集めた。 У "Књизи града дама" Де Пизанова је окупила све велике и добре жене историје

and placed them in a city where the Virgin Mary is queen. ||||||||Virgin Mary||| そして、聖母マリアが女王である街に置いた。 и сместила их у град у коме је Девица Марија краљица.

The book argues that women can be virtuous leaders, and rational beings, and that leadership |||||||moral|||logical|||| 本書は、女性は高潔なリーダーになりうるし、理性的な存在にもなりうると主張する。 Књига тврди да жене могу да буду честите вође и рационална бића и да би вођство

by virtuous women could beget virtuous communities--a stark contrast to Machiavelli's worldview. ||||create or produce|moral|||clear|||Machiavelli's| وهو مايتعارض تماما مع نظرة ميكيافيلي للعالم. 高潔な女性によって、高潔な共同体が生まれる--マキアヴェッリの世界観とは対照的である。 честите жене могло зачети честите заједнице - потпуна супротност Макијавелијевом погледу на свет.

So at this point, it's common at this point to ask students to think about the relative لذا فى هذه النقطة,انه من الشائع ان نطلب من الطلاب التفكير فى المزايا النسبية للمثالية والواقعية, だから、この時点で、生徒たちに相対的な関係を考えさせるのが一般的だ。 Таким образом, на данном этапе принято просить студентов подумать об относительном Па, у овој тачки, уобичајено је да замилимо ученике да размисле о релативним

merits of idealism and realism--is a prince or princess, or for that matter a student 理想主義と現実主義の長所--それは王子や王女、あるいは学生である。 Заслуги идеализма и реализма - это принц или принцесса, или, если уж на то пошло, студент одликама иеализма и реализма - да ли је за ладаоца, или, ако ћемо тако, ученика