Pojačalo izolacija EP1
Ivan Minić svoju karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador.
Kao dizajner, developer i project manager radio je na više od 350 projekata za klijente iz 28 zemalja. Tokom poslednjih nekoliko godina, kao deo Simplicity.rs tima, sa pozicije konsultanta u oblasti internet marketinga, sarađivao je sa više od 50 najpoznatijih svetskih brendova u vezi sa njihovim nastupom na lokalnom tržištu. U saradnji sa Telenor Srbija osmislio je i pokrenuo MojaFirma.rs.
Organizovao i suorganizovao mnoštvo stručnih skupova, od 2002. na ovamo, uključujući i Blogomaniju '13, koja je okupila više od 1.000 ljudi iz regiona oko teme elektronskog poslovanja i digitalnog marketinga na Kopaoniku. Prethodnih godina pomaže strukovnoj organizaciji – IAB Serbia, u organizaciji događaja. Javno govori na temu preduzetništva, marketinga i razvoja poslovanja i samozapošljavanja.
Blog For The Win, na kome piše na prethodno navedene teme, više puta je proglašavan jednim od najboljih u regionu. Piše i za Netokraciju, Sportske.net, BeforeAfter, JužneVesti, a povremeno kao fotograf i snimatelj ilustruje sportske priče lokalnog izdanja Vice-a i SportKlub-a.
Od septembra 2015. godine izabran je za Zamenika predsednika Konferencije suosnivača Registra nacionalnog internet domena Srbije, a od 2019. godine je član Upravnog odbora fondacije. Od juna 2016. pokreće sa partnerima servis MojaPijaca.rs. U decembru 2016. predsedava stučnim žirijem srpskih IAB MIXX awards, lokalnog izdanja jedinog globalnog takmičenja koje je 100% – digital.
Od februara 2017. godine predaje na Fakultetu za medije i komunikacije predmet Upravljanje digitalnim projektima.
Od januara 2019. godine uređuje i vodi podcast Pojačalo.
Transkript razgovora: Kao što mnogi od vas znaju, ja sam u Sjedinjenim državama, makar u trenutku kada krećemo da snimamo ovaj video, možda ne u trenutku kada se bude emitovao, jer čekamo informacije o tome kada će biti letovi koje vlada organizuje. U Americi sam poslom. Trebalo je da se vratim pre desetak dana, međutim, pošto je sve otkazano, otkazani su i naši letovi i, iako smo mi isplanirali i snimili dovoljno epizoda da pokrijemo taj period koji ja nisam tu, a on je bio nekih 3 nedelje, a sada je već više od mesec dana, shvatili smo da posebne okolnosti zahtevaju i malo drugačije epizode, pa smo odlučili da nešto probamo da snimimo ovde.
Ja sam u Teksasu i ovde još uvek nije ludilo, nije ratno stanje kao u Njujorku. Ima nekih, u ovom trenutku, oko 1.500 zaraženih na 35-36 miliona stanovnika. To, u principu, nije toliko strašno. Mere nisu preterano rigorozne. U principu, preporučuje se manje izlazaka – samo u situacijama kada je to neophodno – kupovine, apoteke i slično.
Ono što je otežavajuća okolnost za ovaj snimak je što je ulica odmah pored, ali mi je ipak ovo delovalo kao najbolji kadar jer, kako da vam kažem, poznato je da svi američki biznisi počinju iz garaže, pa evo i mi ovde imamo jednu prilično veliku garažu koja se, doduše, ne koristi. Ali, ako ovo nastavi da traje, možda je preuredimo u nekakav ofis pa krenemo ozbiljnije da radimo odavde.
Zašto snimam ovu epizodu?
Zato što hoću da vam ispričam neke stvari koje nikada do sada nisam imao prilike da vam ispričam jer sam ja uvek bio voditelj, a neko je bio gost i zato što je ovo vreme koje zahteva malo drugačiji pristup u odnosu na onaj na koji smo navikli.
Mi smo navikli da sve ostavimo za poslednji trenutak i da gotovo ni ne razmišljamo ni o čemu osim o onome što se dešava sutra, a ovo sada nije takva situacija.
Zašto to kažem?
Nekako verujem da u kriznim situacijama komunikacija je najvažnija stvar. Svi smo mi negde potvrdili sebi, u prethodnih nekoliko nedelja, da mnoge stvari za koje smo verovali da ne mogu da se rade na daljinu, od kuće ili remote, zapravo mogu kada ne postoji druga opcija. Mi smo se reorganizovali tako kao kancelarija. Imamo svoje alate za komunikaciju koje smo mi realno koristili i dok smo radili zajedno u kancelariji. Dosta stvari se završavalo kroz Slack i mail jer je to način na koji svi mogu da isprate šta se dešava, a i kasnije imamo pretražive informacije, pa ako nismo sigurni kako šta, i šta se za šta koristi, relativno lako možemo da to nađemo.
Kao što mnogi od vas znaju, ja vodim nekoliko biznisa. U nekima od njih sam čovek koji operativno vodi sve, u raznima sam partner, zadužen sam za neki deo priče, recimo za marketing. Dobar deo tih biznisa, gotovo svi, su u jako velikoj krizi.
Neko je na samom početku svega ovoga, sećam se, iskomentarisao, i to mi je bila misao kojom sam hteo da započnem čitavu ovu priču: “Pa kakav je to biznis ako ne može da pregrmi dva meseca problema? To nije biznis, to je šala”.
To ima smisla, to je tačno ako posluješ u zemlji u kojoj su tržištni uslovi takvi da zaista sve funkcioniše i da funkcioniše na vreme. Ako funkcionišeš u zemlji gde je potpuno normalno da te najveći kupci mesecima zavlače za novac i da, kada ti plate, tebi više taj novac ništa i ne znači, kada se svako malo neprijatno iznenadiš nekom novom informacijom, to baš i nije tako.
Kada ne možeš da nabaviš sirovine, kada ne možeš od banaka da dobiješ neke iole normalne i povoljne uslove finansiranja da možeš da rasteš na pravi način… Kada sve to moraš da radiš iz poslovanja, kada svaka sredstva koja ti trebaju, faktički moraš da zaradiš na terenu, to je problem. To onda znači da ti neki biznisi koji bi u normalnom okruženju postali samoodrživi već posle godinu ili dve, ovde će im trebati tri ili pet, a to je dosta vremena i nema mnogo biznisa koji toliko prežive, gde motivacija ostane na dovoljno visokom nivou i gde se ne desi neka random katastrofa koja pokosi biznise.
Svakih 5 godina se desi nešto. Bila je poplava pa je bilo strašno, pre toga su, opet, bile razne druge situacije koje su za biznise predstavlajle velike izazove i probleme. Neki su, naravno, uspeli da ih reše, neki nisu, neki su sada u toj situaciji da su na prekretnici, a najveći problem svega ovoga je što, zapravo, niko od nas ne zna koliko će to trajati.
U trenutku kada ja ovo snimam, mi nemamo još uvek zvanine mere vlade povodom svega ovoga, imaćemo ih za nekoliko dana, odnosno u trenutku kada budete gledali epizodu već ćemo znati kakva je situacija i verujem da će one biti preimerene i po ugledu na neke druge zemlje koje su to već iskomunicirale ka svojoj privredi pa se malo lakše diše, ali, sve jedno je strašno i moramo biti svesni toga da mere koje primenjuje Danska ili Švedska, nisu mere koje može da primenjuje Srbija koja je mnogo siromašnija i u mnogo težoj poziciji.
Verujem da u trenucima ovakvih kriza, a nadam se da ih neće biti još mnogo u životu, u trenucima ovakvih, a i manjih kriza najvažnija je komunikacija. Pravovremena, iskrena, ispravna komunikacija između svih, a jedan deo toga je i komunikacija prema zaposlenima.
Ja sam, pre nekoliko dana, imao veoma važan digitalni razgovor, pošto to nisam mogao da uradim uživo kao što se trudim da radim takve stvari, jer mislim da svi drugi kanali ne mogu na pravi način da prenesu emociju, imao sam razgovor u kome sam nekolicini kolega saopštio da bi firma preživela, moražemo da smanjimo plate. Nekolicini kolega koje nisu esencijalne za firmu u ovom trenutku sam rekao da, od polovine ili od kraja meseca, im se zahvaljujemo na saradnji. To je jako teško i to niko ne želi da radi. Ima nas raznih, ali ja sam firmu formirao tako što sam zaposlio ljude sa kojima zaista želim da radim, ljude koje sam vrlo pažljivo birao. Većina njih su moji prijatelji koji prosto, kako sam to objasnio jedom kolegi kada me je pitao “Zašto hoćeš da me zaposliš kada ja ne znam ništa od onoga što tebi treba?” – Ja ću te naučiti to što meni treba, ali ja ne mogu da te vaspitam, ali tebe ni ne moram. Tebe su vaspitali kako treba i znam da sa tobom mogu da funkcionišem. Kada dođe kriza ili se desi neki problem, ti nećeš to kriti nego ćeš otvoreno i vrlo direktno iskomunicirati to prema meni i onda ćemo imati vremena da možda probamo da saniramo i popravimo stvar na neki način. Da li će to da bude idealno? Gotovo sigurno da neće. Ali, imaćemo nekakav manevarski prostor i nećemo doći u situaciju da, pošto našu decu, a i ja sam deo tih generacija, našu decu uče da moraju da budu bezgrešna, onda ta deca ne znaju kako da greše. Onda ta deca ne znaju kada pogreše, kako da se ponašaju i ponašaju se najčešće tako što se prave ludi i čekaju da se sve reši samo od sebe, bez da to iskomuniciraju prema bilo kome. I onda problem eskalira. Eskalira drastično.
Takve stvari mogu da sahrane neki projekat ili mogu da sahrane čak i neki biznis u određenim situacijama. Stoga mislim da je iskrena i pravovremena komunikacija najvažnija i da, ako je ona zaista ispravna i iskrena, biće razumevanja sa svih strana. Ja sam naišao na razumevanje sa svim kolegama sa kojima sam pričao jer, prosto, svima je jasno kakva je situacija. Nema zavlačenja. Taj deo biznisa se bavi online marketingom, produkcijom sadržaja, imamo nekoliko jako dragih klijenata sa kojima radimo, imamo nekoliko klijenata sa kojima radimo po projektu i većina njih su, u prethodnih mesec dana, rekli da pauziraju ili kratkoročno, ili pauziraju trajno neke aktivnosti jer, čak i kada se obnovi redovno poslovanje, to dalje neće funkcionisati na onom nivou na kome je bilo i trebaće vremena da se sanira šteta koja je nastala već za ovih mesec dana, a pitanje je koliko će sve trajati na dalje. I početak godine je bio težak. Kao što ste možda primetili, Pojačalo nema više podršku USAID-a, istekao nam je ugovor, nije obnovljen. Neću ulaziti u detalje, nadamo se da će se ta saradnja nastaviti i obnoviti, ali to jeste jedan značajan finansijski udarac. Bilo je još nekoliko sličnih pre nego što je krenula cela priča sa koronom, par meseci ranije krenula je priča sa time da se ponovo dešava recesija i da na naprednijim tržištima koja su 6 meseci do godinu dana ispred nas se već vide trendovi kakvi su se videli 2008. godine i samim tim mnoge relativno velike kompanije i multinacionalne kompanije su za 2020. donele vrlo restriktivne budžete za mnoge stvari sa ciljem da pokušaju da nekako zbiju redove i probaju da prežive 2020. Pretpostavljam da niko nije očekivao da će se izdešavati sve ovo što se desilo i verujem da će stvari biti još teže u narednih nekoliko meseci jer, po nekoj mojoj proceni, čeka nas još mesec, dva dana apsolutne blokade svega, a čak i kada se stvari pokrenu, neke stvari ne mogu da se pokrenu baš tako da ih ti pustiš danas, a od sutra sve funkcioniše, prosto zahtevaju vreme.
Biće to veoma izazovno. Mi ćemo pokušati da preživimo taj period i nadati se da, kada sve prođe, možemo da se vratimo na neke stare redovne tokove koje smo očekivali, ali ono što bih voleo da sugerišem svim kolegama je, da pokušaju, koliko god je to moguće, koliko god uspeju sebe da pobede u tome, jer mislim da je to najveći izazov, da probaju, naročito ako su još uvek mali, još uvek znaju imena i prezimena svojih zaposlenih, da probaju da otvoreno komuniciraju ka njima situaciju. Ljudi treba da znaju barem onoliko koliko mogu, šta ih čeka, na šta mogu da računaju, do koje granice ste vi njihova bezrezervna podrška, a od koje to prosto ne možete da budete. To nije sramota, nije ništa ružno, to je prosto tako. Nikome nije lako, situacija je veoma izazovna, za neke biznise verujem da će biti fatalna, a mnoge biznise, posebno u IT sferi ovo može da bude i ozbiljan prilika, kao i za uslužne biznise.
Mi imamo situaciju da Moja pijaca, iako u veoma otežanim uslovima kada je u pitanju nabavka, ima interesovanje veće nego ikada i funkcioniše na bolji način nego ikada uz sve izazove i probleme koje nosi ova situacija. Oni se ogledaju ne samo u tome da je problem nabaviti sve stvari koje ljudi traže u dovoljnim količinama, problem je naći i raspoložene dostavljače, spakovati sve na vreme, ispoštovati policijski čas… Sve se pomerilo. U tom poslu nabavka obično počinje oko 4, 5, 6 ujutro, e sad pre 5 niko ne može ni da krene od kuće, a kamo li da stigne do kancelarije, uzme plan nabavke, ode u nabavku…
Ono što je bitno jeste komunicirati otvoreno prema zaposlenima i korisnicima. Kada to kažem, ne mislim na mailove koje svi dobijamo od servisa na koje smo se pretplatili, a gde nam oni kažu da stoje uz nas i tu su za nas. Mislim na realnu komunikaciju prema realnim korisnicima koji stvarno koriste vaš servis i usluge. Dajte im sve informacije koje su potrebne. Oni treba da znaju stvari, da znaju kako funkcioniše biznis koji im je važan deo života, da znaju sa kojim se izazovima suočavate jer ako ih znaju,možda mogu i da vam pomognu.
Skoro sam imao razgovor sa kolegom koji kaže da situacija kod njegove supruge koja je lekar, je vrlo loša jer oni, u tom trenutku kada smo pričali, nemaju ni zaštitne maske ni vizire. A jeste li rekli nekome? Recite, neka ljudi podele. Toliko se volontera uključilo u proizvodnju vizira na 3D štampačima, toliko štampara se uključilo oko svega toga. Ljudi, nekoliko desetina vizira i maski će se obezbediti, nije to toliki problem. Ali, mora da se kaže jer u vremenu haosa i panike, ljudi neće razmišljati o tome. Imaju druge prioritete u životu. U vreme kada svi ćute, onaj koji kaže je prioritet.
Onda kada svi pričaju pa… onda možemo da pričamo o tome da imaš razne informacije pa ćeš sam u svojoj glavi da posložiš prioritete. Ali, ako neko ćuti i čeka da bude primećen u vreme panike i haosa – neće se desiti. Neće se desiti da se neko tek tako seti. Možda i hoće, daj bože, ali nije to nešto na šta se treba oslanjati.
To sam želeo da vam kažem vezano za komunikaciju, nešto čemu nismo vični, nešto čemu nas nikada nisu učili na pravi način. Ako želite da saznate šta je iza toga, zašto to mislim, možda je najbolje da poslušate epizodu sa Lazarom Džamićem i sve će vam se reći.
Ono što sam hteo da apelujem, ja ću se potruditi da redovno snimam odavde, možda će to biti tri dana možda još mesec dana, u svakom slučaju imam gde da ostanem i imam sjajnu garažu tako da to ne bi trebalo da bude preveliki problem. Ono što sam želeo da vam sugerišem je da u narednom periodu, ukoliko to želite, iskoristite mogućnost da pišete na info@pojacalo.rs i ispričate nam svoju priču, možda zatražite neki savet jer mislim da je možda najkorisnija stvar koju mogu da uradim u ovom trenutku, osim snimanja intervjua kroz internet, što iskreno pokušavam da izbegnem jer kvalitet tog zvučnog zapisa neće biti sjajan i to će biti teško za slušanje, a ne želim da bilo koga dovodim u situaciju da je prinuđen da sluša nešto što ne zvuči kako treba, iskoristite priliku pišite nam i hajde da probamo da zajedno analiziramo situaciju i vidimo koje mogućnosti postoje, šta da se uradi kako bi se prebrodile ove nedaće. To govorim primarno malim preduzetnicima koji su naša najveća publika. Možda za svakog od njih postoji neki modalitet kako da ovo prežive sa što manje posledica.
Toliko za prvo javljanje iz Teksasa. Danas je malo tmuran dan i može da se sedi ovde inače je pakao pa je pitanje da li će u narednim epizodama kadar biti garaža, ali sam hteo da vam pokažem da imamo garažu, mislim da je to jako važno i hteo sam da pokažem da smo svi ok, da prosto, tu smo gde smo, nemamo baš neke opcije za povratak osim tih pomenutih letova koje je vlada najavila da će organizovati u nekom trenutku. Na spisku smo ljudi koji su zainteresovani za te letove i čekamo. Nemamo koronu, ne bojimo se korone u smislu da je to sad nešto strašno, ali se pazimo i trudimo da vodimo računa maksimalno jer nije u pitanju bezazlena stvar, a uvek je mnogo veći problem to šta možemo da nanesemo drugima i šta možemo da prenesemo drugima od stanja u kome ćemo se možda sami naći. Mi smo ljudi koji imaju tridesetak godina, nismo preterano rizični u celoj ovoj situaciji, imamo međunarodno zdravstveno osiguranje, verovatno smo u gradu sa najboljim zdravstvenim sistemom u Americi, tako da, čak i da dođe do komplikacija, imamo sve uslove da ih prebrodimo bez većih posledica. Držite se, čuvajte se, ostanite kod kuće, pomozite komšijama u nabavci ako možete. Vodite računa da, čak i ako nešto zakačite, to ne proširite, podmukla je stvar u pitanju. 7-10 dana možda nećete ni znati da ste nešto pokupili, a to vreme može da napravi zaista veliku razliku i učini da sa 5 zaraženih u vašoj ulici to ode na 100. Budite odgovorni i ne dozvolite da se to dogodi.
Mi ćemo se potruditi da vam ovaj period izolacije učinimo relativno interesantnim makar jednom nedeljno koliko Pojačalo ide.
Hvala vam na pažnji. Čim prođe celo ovo ludilo nastavljamo sa redovnim emitovanjem, a do tada idemo sa vanrednim, pa dokle stignemo.
