Prevodilac: Milenka Okuka Lektor: Mile Živković
Dakle, na fakultetu,
studirao sam političke nauke,
što znači da sam morao da napišem mnogo seminarskih.
Sad, kad normalan student piše seminarski,
mogao bi da započne s radom malčice nalik ovome.
Znate -
(Smeh)
započinjete možda nešto sporije,
no završite dovoljno posla u prvoj nedelji
pa, kad krenu teži dani kasnije,
sve se završi, sve ostaje uljudno.
(Smeh)
I ja bih želeo tako da radim.
To bi bio plan.
Sve bih pripremio,
ali onda, zapravo, došao bi red na seminarski
i ja bih radio nešto slično ovome.
(Smeh)
To bi se desilo prilikom pisanja svakog rada.
Ali onda je došao na red diplomski rad od 90 stranica,
rad na kome bi trebalo da radite godinu dana.
I znao sam da za takav rad, moj normalan ritam rada ne dolazi u obzir.
Bio je to preveliki projekat.
Pa sam isplanirao sve,
i odlučio sam da ću morati da radim na sledeći način.
Ovako bi se godina odvijala.
Krenuo bih lagano,
a onda bih zapeo jače tokom središnjih meseci,
a onda bih na kraju prebacio u najvišu brzinu,
baš poput malenih stepenica.
Koliko je teško peti se po stepenicama?
Ništa strašno, je l' da?
Ali onda se nešto smešno desilo.
Ti prvi meseci?
Došli su i prošli,
i ja nekako nisam mogao da radim.
Pa smo dobili sjajan nov prerađen plan.
(Smeh)
A onda -
(Smeh)
Međutim, onda su i ti središnji meseci prošli,
a ja nisam zapravo ni reči napisao,
pa smo stigli dovde.
A onda su se dva meseca pretvorila u jedan mesec,
koji se pretvorio u dve nedelje.
I jednog dana sam se probudio
s tri dana do krajnjeg roka,
a još nisam ni reči bio napisao,
pa sam uradio jedino što sam mogao:
napisao sam 90 strana za 72 sata,
provodeći ne jednu, već dve besane noći -
ljudi ne bi trebalo da provode dve besane noći.
Jurio sam kroz kampus,
uskočio kao na usporenom snimku
i stigao tačno pre roka.
Mislio sam da se time sve završava.
No nedelju kasnije su me pozvali
sa fakulteta.
I pitali: "Da li je to Tim Urban?"
A ja sam rekao: "Da."
Rekli su: "Moramo razgovarati o vašem diplomskom."
Rekao sam: "U redu."
A oni su rekli:
"To je najbolji rad koji smo ikad videli."
(Smeh)
(Aplauz)
To se nije desilo.
(Smeh)
Bio je to veoma, veoma loš diplomski.
(Smeh)
Samo sam hteo da uživam u tom trenu u kom ste svi vi mislili:
"Ovaj lik je neverovatan!"
(Smeh)
Ne, ne, bio je veoma, veoma loš.
U svakom slučaju, ja sam sad pisac blogova.
Pišem blog Wait But Why.
I pre nekoliko godina sam odlučio da pišem o odugovlačenju.
Moje ponašanje je oduvek zbunjivalo neotezala oko mene
i želeo sam da objasnim neotezalima u svetu
šta se dešava u glavama otezala
i zašto smo to što jesmo.
Sad, pretpostavljao sam
da su mozgovi otezala zapravo drugačiji
od mozgova drugih ljudi.
Da bih ovo testirao, pronašao sam MRI laboratoriju
koja mi je zapravo dopustila da skeniram moj mozak
i mozak dokazanog neotezala,
kako bih mogao da ih uporedim.
Zapravo sam ih doneo da bih vam danas pokazao.
Želim da pažljivo pogledate i vidite možete li da zapazite razliku.
Znam da ako niste obučeni stručnjak za mozak,
nije toliko očigledno, no samo pogledajte, važi?
Dakle, ovo je mozak neotezala.
(Smeh)
Sad...
ovo je moj mozak.
(Smeh)
Postoji razlika.
Oba mozga imaju Racionalnog Donosioca Odluka,
ali mozak otezala
takođe ima Majmuna Trenutnog Zadovoljenja.
Sad, šta to znači za otezalo?
Znači da je sve u redu, dok se ovo desi.
[Ovo je savršen trenutak da se nešto uradi.] [Nikako!]
Pa će Racionalni Donosilac Odluka da racionalno odluči
da uradi nešto produktivno,
ali Majmunu se ne sviđa taj plan,
pa on zapravo preuzima kormilo
i kaže: "Zapravo, pročitajmo čitavu stranicu Vikipedije
o skandalu sa Nensi Kerigan i Tonjom Harding
jer sam se upravo setio da se to desilo."
(Smeh)
Onda -
(Smeh)
onda ćemo da pođemo do frižidera
da vidimo ima li šta novo u njemu od proteklih 10 minuta.
Posle toga se bacamo na Jutjub spiralu,
koja počinje snimcima Ričarda Fejnmana koji priča o magnetima,
a završava se mnogo, mnogo kasnije gledanjem intervjua
s majkom Džastina Bibera.
(Smeh)
"Sve će to da potraje neko vreme,
pa nećemo zaista da imamo mesta u rasporedu za bilo kakav rad danas.
Izvini!"
(Uzdah)
Sad, šta se ovde dešava?
Majmun Trenutnog Zadovoljenja se ne čini kao momak
kog želite za kormilom.
On u potpunosti živi u sadašnjem trenutku.
Nema sećanja na prošlost, nema poimanje o budućnosti
i jedino mari za dve stvari:
lakoću i zabavu.
Sad, u životinjskom svetu to sasvim dobro funkcioniše.
Ako ste pas
i provedete čitav život ne radeći bilo šta osim lakih i zabavnih stvari,
vi ste šampion!
(Smeh)
A za Majmuna,
ljudi su samo još jedna životinjska vrsta.
Morate da budete naspavani, nahranjeni i da podarite novu generaciju,
što je u plemensko vreme možda bilo sasvim u redu.
No, ako ste primetili, trenutno ne živimo u plemenima.
U naprednoj smo civilizaciji, a majmun pojma nema šta je to.
Zbog toga imamo još jednog momka u mozgu,
Racionalnog Donosioca Odluka,
koji nam omogućuje da radimo nešto što druge životinje ne mogu.
Možemo da zamislimo budućnost.
Možemo da vidimo širu sliku.
Možemo dugoročno da planiramo.
I on želi sve to da uzme u obzir.
Želi prosto da nas natera da radimo,
šta god ima smisla da trenutno radimo.
Sad, ponekad je smisleno
raditi stvari koje su lake i zabavne,
kao kad večerate ili idete u krevet
ili kad uživate u zasluženoj dokolici.
Zato dolazi do preklapanja.
Ponekad se slažu.
No ponekad više ima smisla
raditi stvari koje su teže i manje prijatne,
zarad šire slike.
I tad nastaje konflikt.
A za otezalo,
taj konflikt se završava svaki put na određen način,
ostavljajući ga da provodi mnogo vremena u ovoj narandžastoj zoni,
lagodnom i zabavnom mestu koje je potpuno van Kruga Smisla.
Zovem to Mračnim igralištem.
(Smeh)
Sad, Mračno igralište je mesto
koje svi vi prisutna otezala znate veoma dobro.
Tu se dokoliči
u vreme kad ne biste trebali da dokoličite.
Zabava koju imate na Mračnom igralištu
nije zaista zabavna jer je u potpunosti nezaslužena
i u vazduhu se oseća krivica, užas, nespokoj, samoprezir -
sva ta divna osećanja koja otezala imaju.
A pitanje, u ovom slučaju, je: s Majmunom za kormilom,
kako otezalo ikad stigne do ove plave zone,
manje prijatnog mesta, ali mesta gde se važne stvari dešavaju?
Pa, izgleda da otezalo ima anđela čuvara,
nekoga ko ga uvek nadgleda i pazi na njega
u najmračnijim trenucima -
nekoga po imenu Panično Čudovište.
(Smeh)
Sad, Panično Čudovište je uspavano većinu vremena,
ali se naglo probudi svaki put kad se krajnji rok primakne
ili kad postoji opasnost od javnog sramoćenja,
poslovne katastrofe ili neke druge zastrašujuće posledice.
A najvažnije je da se Majmun jedino njega plaši.
Sad, on je nedavno postao prilično važan u mom životu
jer su mi ljudi sa TED-a prišli pre šest meseci
i pozvali me da održim TED govor.
(Smeh)
Sad, naravno da sam pristao.
Oduvek mi je bio san da sam održao TED govor u prošlosti.
(Smeh)
(Aplauz)
Međutim u sred ovog uzbuđenja,
Racionalni Donosilac Odluka je imao nešto drugo na pameti.
Pitao je: "Je li nam jasno na šta smo upravo pristali?
Razumemo li šta će da se desi jednog dana u budućnosti?
Moramo da sednemo i da odmah radimo na ovome."
A Majmun je rekao: "Potpuno se slažem, ali hajde da otvorimo Gugl Zemlju
i zumirajmo donji deo Indije, nekih 60-ak metara iznad zemlje
i pomerajmo se ka gore nekih dva i po sata dok stignemo do vrha države,
kako bismo stekli bolji utisak o Indiji."
(Smeh)
Pa smo to i radili tog dana.
(Smeh)
Kako je šest meseci prešlo u četiri, a onda u dva i u jedan,
ljudi sa TED-a su odlučili da objave spisak govornika.
Ja sam otvorio vebsajt i tu je bio moj lik
kako zuri u mene.
I pogodite ko se probudio?
(Smeh)
Pa je Panično Čudovište počelo da gubi razum
i nekoliko sekundi kasnije čitav sistem je u haosu.
(Smeh)
A Majmun - sećate se, on se plaši Paničnog Čudovišta -
hop, odvera se uz drvo!
I konačno,
konačno, Racionalni Donosilac Odluka može preuzeti kormilo
i ja mogu početi da radim na govoru.
Sad, Panično Čudovište objašnjava
sve vidove otezalovog krajnje nenormalnog ponašanja,
kao kako neko kao ja može da provede dve nedelje
u nemogućnosti da započne uvodnu rečenicu rada,
a onda nekim čudom otkrije neverovatnu radnu etiku
da ostane budan celu noć i napiše osam stranica.
A čitava ova situacija sa ova tri lika -
to je otezalov sistem.
Nije lepo, ali naposletku funkcioniše.
O ovome sam odlučio da pišem pre nekoliko godina na svom blogu.
Kad sam završio, reakcije su me oduševile.
Bukvalno sam primio na hiljade imejlova
od raznih ljudi iz čitavog sveta,
koji se bave raznim stvarima.
Bilo je tu medicinskih sestara, bankara, slikara, inženjera
i mnogo, mnogo doktoranada.
(Smeh)
I svi su mi pisali, govoreći jedno te isto:
"I ja imam ovaj problem."
No zatekao me je kontrast između svetlog tona mog članka
i natmurenosti ovih imejlova.
Ovi ljudi su pisali vidno isfrustrirani
zbog toga šta im je odugovlačenje napravilo od života,
zbog toga šta im je ovaj Majmun uradio.
I ja sam razmislio o ovome i rekao:
dobro, ako otezalov sistem funkcioniše, onda o čemu se radi?
Zašto su svi ovi ljudi tako neraspoloženi?
Pa, izgleda da postoje dva tipa odugovlačenja.
Sve o čemu sam danas govorio, svi navedeni primeri,
svi su imali rokove.
A kad postoje rokovi,
efekti odugovlačenja su obuzdani kratkoročnošću
jer se umeša Panično Čudovište.
Ali postoji drugi vid odugovlačenja
koji se dešava u situacijama koje nemaju rokove.
Pa, ako želite karijeru gde ste samozaposleni -
nešto iz umetnosti, neki vid preduzetništva -
ne postoje rokovi za te stvari u početku jer se ništa ne dešava,
sve dok ne izađete i vredno radite
da biste dobili zalet, pokrenuli stvari.
Tu su i razne druge važne stvari mimo vaših karijera
koje ne uključuju rokove,
poput posećivanja porodice ili vežbanja ili brige o zdravlju,
rada na vašoj ljubavnoj vezi
ili izlaska iz ljubavne veze koja ne funkcioniše.
Sad, ako je jedini mehanizam otezala da odradi teške stvari
Panično Čudovište, onda je to problem
jer se tokom svih ovih situacija bez rokova
Panično Čudovište ne pojavljuje.
Nema razloga za buđenje,
pa efekti odugovlačenja nisu obuzdani;
prosto se razvlače u beskonačnost.
A o ovom dugoročnom vidu odugovlačenja
koje je daleko manje vidljivo i manje se o njemu priča
nego o zabavnijem, kratkoročnom, zasnovanom na rokovima.
Obično patimo od njega tiho i u samoći.
I može da bude uzrok
velike količine dugoročnog jada i kajanja.
I pomislio sam kako je to razlog zašto mi ti ljudi pišu
i zato su u tako lošem stanju.
Ne jadikuju oni zbog nekog projekta.
Već su se zbog dugoročnog odugovlačenja ponekad osećali kao posmatrači
sopstvenog života.
Nisu bili razočarani jer nisu mogli da ostvare snove;
već čak nisu bili u stanju da počnu da ih jure.
Pa sam iščitavao ove imejlove i imao sam maleno otkrovenje -
došao sam do zaključka da ne postoje neotezala.
Tako je - mislim da ste svi vi otezala.
Sad, možda svi niste nered,
poput nekih od nas,
(Smeh)
a neki od vas možda imate zdrave odnose s rokovima,
ali upamtite: najprepredeniji Majmunov trik
je kad nema rokova.
Sad želim da vam pokažem poslednju stvar.
Ovo zovem Životnim kalendarom.
Imamo jedno polje za svaku nedelju 90-ogodišnjeg života.
Nema previše polja,
naročito jer smo ih već gomilu iskoristili.
Mislim da bi svi trebalo da se pažljivo zagledamo u taj kalendar.
Trebalo bi da razmislimo šta zaista odugovlačimo
jer svako odugovlači nešto u životu.
Moramo da budemo svesni Majmuna Trenutnog Zadovoljenja.
To je posao za sve nas.
I kako tu nema previše polja,
to je posao koji bi verovatno trebalo započeti danas.
Pa, možda ne danas, ali...
(Smeh)
Znate.
Nekad uskoro.
Hvala vam.
(Aplauz)
