×

Ми використовуємо файли cookie, щоб зробити LingQ кращим. Відвідавши сайт, Ви погоджуєтесь з нашими правилами обробки файлів «cookie».

Почати вивчати цей урок зараз
image

Hari Poter i Kamen mudrosti, 1.16. Hari Poter i Kamen mudrosti - Kroz vratanca na podu (audio knjiga) (3)

1.16. Hari Poter i Kamen mudrosti - Kroz vratanca na podu (audio knjiga) (3)

Osim vlastitih koraka, mogli su čuti i nežan šum vode, koji je dopirao kroz zidove. Puteljak se spuštao naniže, i Hari se seti Gringotsa. Dok mu je srce neugodno lupalo, seti se zmajeva koji, navodno, čuvaju blago u čarobnjačkoj banci. Šta ako sretnu zmaja, i to odraslog – a jedva su izašli na kraj s Norbertom... – Čujete li nešto? – prošaputa Ron. Hari oslušnu. Ispred njih se čulo nežno zveckanje i lepetanje. – Misliš da je neki duh? – Ne znam... meni zvuči kao neka krila. – Ima svetla tamo napred... vidim da se nešto kreće. Stigoše do kraja puteljka i pred sobom ugledaše sjajno osvetljenu prostoriju, s visokim lučnim svodom. Bila je puna malih ptica koje su se presijavale poput dragulja, lepršale i ponirale svuda po sobi. Na suprotnoj strani prostorije bila su teška drvena vrata. – Misliš li da će nas napasti ako pođemo kroz sobu? – upita Ron. – Verovatno – reče Hari. – Ne deluju baš opako, ali pretpostvaljam, ako bi se sve stuštile odjednom... Pa dobro, nema nam druge... trčaću. On duboko uzdahnu, pokri lice rukama i protrča kroz sobu. Očekivao je svakog časa da se oštri kljunovi i kandže zariju u njega, ali ne desi se ništa. Stiže do vrata netaknut. Povuče kvaku, ali vrata su bila zaključana. Drugo dvoje pođoše za njim. Snažno su udarali i drmusali vrata, ali ona nisu htela da se otvore, čak ni kada je Hermiona pokušala da izvede svoju Alohomora čin. – Šta sad? – upita Ron. – Te ptice... nisu one tu samo za ukras – reče Hermiona. Gledali su ptice kako kruže visoko po vazduhu, svetlucajući... svetlucajući? – To nisu ptice! – iznenada reče Hari. – To su ključevi! Krilati ključevi... pažljivo pogledajte. To znači... – osvrtao se oko sebe po sobi dok su drugo dvoje žmirkali ka jatu ključeva. – Pa da, gledajte! Metle! Moramo da uhvatimo ključ od ovih vrata! – Ali, ima ih na stotine! Ron ispita bravu na vratima: – Tražimo jedan veliki, starinski – verovatno srebrni, kakva je i kvaka. Svako od njih ščepa po jednu metlu i otisnu se uvis, ustremivši se pravo u oblak ključeva. Pokušavali su da ih uhvate, ali su se začarani ključevi izmicali i proletali mimo njih tako brzo da je bilo gotovo nemoguće uhvatiti bilo koji. Nije, međutim, Hari uzalud bio najmlađi Tragač u ovom veku. Imao je dara za opažanje stvari koje drugi ljudi ne vide. Posle jednominutnog talasanja kroz kovitlac perja duginih boja, primetio je ogroman srebrni ključ malo povijenog krila, kao da je već bio grubo gurnut u ključaonicu. – To je taj! – reče on pozivajući ostale. – Taj veliki... tamo... ne, ovamo... sa svetloplavim krilima... perje je skroz očerupano s jedne strane. Ron brzo pojuri u pravcu koji je Hari pokazao, udari u tavanicu i umalo ne pade sa svoje metle. – Moraćemo da ga opkolimo! – viknu Hari, ne odvajajući pogled od ključa s povređenim krilom. – Rone, ti pođi na njega odozgo, ti Hermiona ostani ispod i ne daj mu da pobegne dole – a ja ću pokušati da ga uhvatim. U redu, SADA! Ron zaroni kroz vazduh, Hermiona pohrli nagore, ali ključ je uspeo da im umakne; pojuri prema zidu, ali se Hari sagnu napred i uz škripu i buku prikova ga rukom za kameni zid. Visokim svodom sobe odjeknuše Ronovi i Hermionini radosni uzvici. Brzo se spustiše na pod i Hari pohita ka vratima, dok mu se ključ otimao iz ruke. Uglavi ga u bravu i okrenu – uspelo je. U trenutku kada se brava uz škljocanje otvorila ključ ponovo uzlete, delujući kao prebijen posle dva hvatanja. – Spremni? – upita Hari ostale, s rukom na kvaki. Klimnuše mu glavom. On povuče vrata i širom ih otvori. Sledeća soba bila je tako mračna da nisu videli ništa. Ali kad su zakoračili unutra, svetlost iznenada preplavi sobu i otkri zapanjujuć prizor. Stajali su na ivici velike šahovske table, iza crnih figura koje su bile više od njih i isklesane od nečeg što je ličilo na crni kamen. S druge strane, licem ka njima, bile su bele figure. Hari, Ron i Hermiona lako zadrhtaše – visoke bele figure nisu imale lica. – Šta sada da radimo? – šapatom upita Hari. – Pa to je jasno, zar ne? – reče Ron. – Moramo da igramo da bismo se probili kroz sobu. Iza belih figura videla su se druga vrata. – Kako? – reče Hermiona nervozno. – Mislim – primeti Ron – da treba da budemo figure. On odšeta do figure crnog konja i ispruži ruku da ga opipa. Odjednom, kamen ožive. Konj zagreba kopitom po tlu, a jahač okrenu svoju glavu pod šlemom da bi s visine osmotrio Rona. – Da li... ovaj... moramo li da vam se pridružimo da bismo prešli na drugu stranu? Crni konjanik klimnu glavom. Ron se okrenu svojim pratiocima. – Ovo zahteva razmišljanje... – reče on. – Pretpostavljam da treba da zauzmemo mesta tri crne figure... Hari i Hermiona ostadoše nepomični, puštajući Rona da razmisli. Najzad on reče: – Čujte, nemojte sad da se uvredite, ali niko od vas dvoje nije toliko dobar u šahu... – Ne vređamo se – reče Hari brzo. – Samo nam reci šta da radimo. – Pa, Hari, stani na mesto lovca, a ti, Hermiona, stani pored njega umesto onog topa. – Šta ćeš ti da uradiš? – Ja ću biti vitez na konju – reče Ron. Figure su izgleda osluškivale, pošto na te reči konj, lovac i top okrenuše leđa belim figurama i odšetaše s table, ostavljajući prazna polja koja zauzeše Hari, Ron i Hermiona. – U šahu, beli uvek vuku prvi potez – reče Ron, pogledavši na šahovska polja. – Da... pogledajte... Beli pion se pomerio napred dva polja. Ron poče da usmerava crne figure. One su bez pogovora odlazile gde god bi ih poslao. Hariju klecnuše kolena. Šta ako izgube? – Hari... pomeri se dijagonalno četiri polja udesno. Ali, pravi šok za njih bio je kada su im uzeli drugog lovca. Bela kraljica udari lovca o pod, a onda ga odvuče s table, gde je ostao da leži nepomično, licem nadole. – Moralo je tako da bude – reče Ron, delujući potreseno. – Sada imaš slobodan prostor da uzmeš tog lovca; hajde, Hermiona. Svaki put kada bi izgubili neku od svojih figura, beli su bili nemilosrdni. Uskoro se duž zida nalazila gomila mlitavih crnih figura. Dva puta je Ron u zadnji čas primetio da su Hari i Hermiona u opasnosti. On sâm šetao je po tabli i eliminisao bezmalo onoliko belih figura koliko su izgubili crnih. – Već smo skoro stigli – iznenada promrmlja. – Da razmislim... da razmislim... Bela kraljica okrenu svoje prazno lice ka njemu. – Da... – reče Ron prigušeno – to je jedini način... moraju mene da uzmu. – NE! – vrisnuše Hari i Hermiona. – To je šah! – obrecnu se Ron. – Nešto se mora žrtvovati! Krenuću korak napred, i ona će me uzeti – što tebi omogućava da matiraš kralja, Hari! – Ali... – Želiš li da zaustaviš Snejpa ili ne? – Rone... – Čuj, ako ne požuriš, on će se dokopati Kamena! Hari nije znao šta da mu odgovori. – Spremni? – pozva ih Ron, bledog, ali odlučnog lica. – Evo, idem... ali nemojte da se vrzmate okolo kad pobedite. On zakorači napred i bela kraljica skoči na njega. Snažno udari Rona po glavi svojom kamenom rukom i tresnu ga o pod – Hermiona vrisnu, ali ostade na svom polju – bela kraljica odvuče ga u stranu. Činilo se da ga je nokautirala. Drhteći, Hari se pomeri tri mesta ulevo. Beli kralj skide krunu i baci je pred Harijeve noge. Pobedili su. Šahovske figure se razdvojiše i nakloniše, oslobodivši im put ka vratima. Bacivši poslednji očajan pogled na Rona, Hari i Hermiona prođoše kroz vrata i nađoše se u novom prolazu. – Šta ako je...? – Biće on u redu – reče Hari, pokušavajući sebe da ubedi u to. – Šta misliš, šta je sledeće? – Imali smo Đavolju zamku od Mladice... Flitvik mora da je bacio čini na ključeve... Mek Gonagalova je preobrazila figure i oživela ih – ostaju, dakle, Kvirelove čini i Snejpove... Stigoše do sledećih vrata. – Može? – šapnu Hari. – Samo napred. Hari ih gurnu i otvori. Nozdrve im ispuni odvratan miris, nateravši ih da stave ogrtače preko noseva. Dok su im oči suzile, na podu ispred sebe primetiše trola, čak većeg od onog kog su bili napali, onesvešćenog, s krvavom čvorugom na glavi. – Drago mi je što nismo morali da se borimo i protiv njega – prošaputa Hari dok su pažljivo preskakali jednu od njegovih pozamašnih nogu. – Hajdemo, ne mogu da dišem. On povuče sledeća vrata, ali nisu se usuđivali da pogledaju šta sledi – međutim, unutra nije bilo ničeg strašnog, samo tabla sa sedam različito oblikovanih boca poređanih uspravno u nizu. – To je Snejpovo – reče Hari. – Šta da radimo? Pređoše preko praga i iznenada iza njih, kraj vrata kroz koja su ušli, buknu plamen. Ali ne običan plamen, već ljubičast. Istovremeno, po vratima koja su vodila dalje liznuše crni plamenovi. Bili su uhvaćeni u zamku. – Gledaj! – Hermiona ščepa svitak papira koji je ležao pored boca. Hari pogleda preko njenog ramena pokušavajući da pročita šta piše na njemu. Pred vama opasnost vreba, sigurnost za vama ostaje, Dve od nas će vam pomoći, koja god vam zapala. Jedna od nas sedam napred će vas poslati, Preostala će onog ko je ispije krak unazad vratiti, Dve od nas sadrže samo vino od koprive, Tri od nas su ubice, koje vrebaju skrivene. Birajte, da ne ostanete ovde za sva vremena, Kao pomoć u izboru, dajemo vam četiri putokaza: Prvo, ma koliko vešto otrov pokušavao da se skrije, Uvek ćete ga naći levo od vina od koprive; Drugo, različiti napici stoje na oba kraja, Al' u onima u sredini nećete naći ništa što valja, Treće, različite su veličine, jasno je k'o dan, Ali, ni džin ni patuljak nije smrtonosan, Četvrto, druga sleva i druga zdesna blizanci su pravi, Koliko god se činili različitim u vašoj glavi. Hermioni se ote glasan uzdah i Hari, zapanjen, vide kako se ona smeje, što bi njemu poslednje palo na pamet. – Genijalno – reče Hermiona. – To nije magija... to je logika... zagonetka. Mnogi najveći čarobnjaci ne poseduju ni trunku logike, i ostali bi ovde zarobljeni zauvek. – Ali i mi ćemo, zar ne? – Naravno da ne – reče Hermiona. – Sve što nam treba zapisano je na ovom papiru. Sedam boca: tri su otrovne, dve su vino, jedna će nas sigurno odvesti kroz crnu vatru, a jedna će nas vratiti kroz ljubičastu. – Ali kako ćemo znati koju da ispijemo? – Daj mi minut. Hermiona pročita napisano nekoliko puta. Zatim prošeta duž reda boca i vrati se nazad, mrmljajući nešto u sebi, pokazujući na boce. Najzad, pljesnu rukama. – Uspela sam – reče. – Najmanja boca će nas provesti kroz crne plamenove... do Kamena. Hari pogleda u malenu bočicu. – Ovde ima samo za jednog od nas – reče. – Jedva jedan gutljaj. Pogledaše se. – Koja će te vratiti kroz ljubičaste plamenove? Hermiona pokaza na okruglastu bocu na desnom kraju niza. – Ispij to – reče Hari. – Nema rasprave... idi nazad po Rona... uzmite metle iz sobe s letećim ključevima, one će vas provesti kroz vratanca na podu i bezbedno pored Pufnice... idite pravo do sovarnika i pošaljite Hedvigu po Dambldora, potreban nam je. Možda ću uspeti da zadržim Snejpa neko vreme, ali nisam mu stvarno dorastao. – Ali, Hari... šta ako je Znaš-Već-Ko s njim? – Pa... jednom sam već imao sreće, zar ne? – reče Hari, pokazujući na svoj ožiljak. – Možda mi se ponovo posreći. Hermionine usne zadrhtaše i ona mu se iznenada baci oko vrata. – Hermiona! – Hari... ti si veliki čarobnjak, znaš. – Nisam tako dobar kao ti – reče Hari, vidno postiđen, kada se odmakla. – Ja! – reče Hermiona. – Knjige! I pamet! Ima važnijih stvari... kao što su prijateljstvo i hrabrost i... o, Hari... molim te, pazi se! – Ti prva ispij – reče Hari. – Sigurna si da znaš šta je šta, zar ne? – Potpuno – reče Hermiona. Ona otpi velik gutljaj iz okrugle flaše na kraju niza i strese se. – Nije otrov? – upita Hari brižno. – Ne... ali je kao led. – Brzo, idi, pre nego što prestane da deluje. – Srećno... čuvaj se... – IDI! Hermiona se okrenu i prođe pravo kroz ljubičastu vatru. Hari duboko udahnu i podiže najmanju bočicu. Okrete se licem ka crnim plamenovima. – Evo me, stižem – reče i ispi bočicu u jednom gutljaju. I zbilja, učini mu se kao da mu je led prostrujao telom. Spustio je bočicu i pošao napred; pripremio se, video kako crni plamenovi ližu po njegovom telu, ali nije ih osećao... za trenutak nije video ništa osim mračne vatre... a onda se već našao na drugoj strani, u poslednjoj dvorani.

1.16. Hari Poter i Kamen mudrosti - Kroz vratanca na podu (audio knjiga) (3) 1.16. Harry Potter und der Stein der Weisen – Durch die Tür im Boden (Hörbuch) (3) 1.16. Harry Potter and the Philosopher's Stone - Through the Door in the Floor (Audiobook) (3) 1.16. Harry Potter en de Steen der Wijzen - Door de deur in de vloer (Audioboek) (3) 1.16. Гарри Поттер и философский камень - Через дверь в полу (Аудиокнига) (3)

Osim vlastitih koraka, mogli su čuti i nežan šum vode, koji je dopirao kroz zidove. Apart from their own footsteps, they could also hear the soft sound of water coming through the walls. Behalve hun eigen voetstappen hoorden ze ook het zachte geluid van water dat door de muren kwam. Puteljak se spuštao naniže, i Hari se seti Gringotsa. The path descended, and Harry remembered Gringotts. Het pad daalde af en Harry herinnerde zich Goudgrijp. Dok mu je srce neugodno lupalo, seti se zmajeva koji, navodno, čuvaju blago u čarobnjačkoj banci. As his heart pounded uncomfortably, he remembered the dragons that supposedly guarded the treasure in the wizard's bank. Šta ako sretnu zmaja, i to odraslog – a jedva su izašli na kraj s Norbertom... – Čujete li nešto? What if they meet a dragon, and an adult one at that - and they barely managed to deal with Norbert... - Do you hear anything? Wat als ze een draak ontmoeten, en dan nog een volwassen - en het is ze amper gelukt om met Norbert om te gaan... - Hoor je iets? – prošaputa Ron. Hari oslušnu. Ispred njih se čulo nežno zveckanje i lepetanje. There was a gentle clinking and flapping sound in front of them. Voor hen klonk een zacht gerinkel en geklapper. – Misliš da je neki duh? - Tror du, det er et spøgelse? - Do you think it's a ghost? – Ne znam... meni zvuči kao neka krila. - I don't know... it sounds like wings to me. - Ik weet het niet... het klinkt als vleugels voor mij. – Ima svetla tamo napred... vidim da se nešto kreće. - There are lights ahead... I see something moving. Stigoše do kraja puteljka i pred sobom ugledaše sjajno osvetljenu prostoriju, s visokim lučnim svodom. They reached the end of the path and saw before them a brightly lit room with a high arched vault. Ze bereikten het einde van het pad en zagen voor zich een schitterend verlichte kamer met een hoog gewelfd gewelf. Bila je puna malih ptica koje su se presijavale poput dragulja, lepršale i ponirale svuda po sobi. It was full of little birds that sparkled like jewels, fluttering and plunging all over the room. Het zat vol met kleine vogels die fonkelden als juwelen, fladderend en neerstortend door de kamer. Na suprotnoj strani prostorije bila su teška drvena vrata. On the opposite side of the room was a heavy wooden door. Aan de andere kant van de kamer was een zware houten deur. – Misliš li da će nas napasti ako pođemo kroz sobu? - Do you think they will attack us if we go through the room? - Denk je dat ze ons zullen aanvallen als we door de kamer gaan? – upita Ron. – asked Ron. – Verovatno – reče Hari. – Ne deluju baš opako, ali pretpostvaljam, ako bi se sve stuštile odjednom... Pa dobro, nema nam druge... trčaću. - They don't seem very evil, but I suppose if they all came together at once... Well, we have no choice... I'll run. - Ze lijken niet erg slecht, maar ik veronderstel dat als ze allemaal tegelijk zouden komen... Wel, we hebben geen keus... Ik zal vluchten. On duboko uzdahnu, pokri lice rukama i protrča kroz sobu. He sighed deeply, covered his face with his hands and ran across the room. Hij zuchtte diep, bedekte zijn gezicht met zijn handen en rende door de kamer. Očekivao je svakog časa da se oštri kljunovi i kandže zariju u njega, ali ne desi se ništa. He expected sharp beaks and claws to dig into him at any moment, but nothing happened. Hij verwachtte elk moment dat scherpe snavels en klauwen in hem zouden graven, maar er gebeurde niets. Stiže do vrata netaknut. It reaches the door intact. Het bereikt de deur intact. Povuče kvaku, ali vrata su bila zaključana. He pulled the handle, but the door was locked. Drugo dvoje pođoše za njim. De to andre fulgte efter ham. The other two followed him. De andere twee volgden hem. Snažno su udarali i drmusali vrata, ali ona nisu htela da se otvore, čak ni kada je Hermiona pokušala da izvede svoju Alohomora čin. They pounded and pounded on the door, but it wouldn't open, even when Hermione tried to perform her Alohomora act. – Šta sad? - Now what? – upita Ron. – asked Ron. – Te ptice... nisu one tu samo za ukras – reče Hermiona. "Those birds... they're not just there for decoration," said Hermione. "Die vogels... ze zijn er niet alleen voor decoratie," zei Hermelien. Gledali su ptice kako kruže visoko po vazduhu, svetlucajući... svetlucajući? They watched the birds circle high in the air, twinkling... twinkling? Ze keken hoe de vogels hoog in de lucht cirkelden, fonkelend... fonkelend? – To nisu ptice! - Those are not birds! - Dat zijn geen vogels! – iznenada reče Hari. Harry said suddenly. zei Harry plotseling. – To su ključevi! Krilati ključevi... pažljivo pogledajte. Winged keys... look closely. Gevleugelde sleutels... kijk goed. To znači... – osvrtao se oko sebe po sobi dok su drugo dvoje žmirkali ka jatu ključeva. That means... - he looked around the room while the other two squinted at the bunch of keys. Dat betekent... - hij keek de kamer rond terwijl de andere twee naar de sleutelbos tuurden. – Pa da, gledajte! - Well, look! Metle! Kost! Broom! Bezem! Moramo da uhvatimo ključ od ovih vrata! We have to get the key to this door! – Ali, ima ih na stotine! - But there are hundreds of them! - Maar er zijn er honderden! Ron ispita bravu na vratima: – Tražimo jedan veliki, starinski – verovatno srebrni, kakva je i kvaka. Ron examined the lock on the door: "We're looking for a big, old-fashioned one - probably silver, like the handle." Ron bekeek het slot op de deur: 'We zijn op zoek naar een grote, ouderwetse - waarschijnlijk zilverkleurig, net als de kruk.' Svako od njih ščepa po jednu metlu i otisnu se uvis, ustremivši se pravo u oblak ključeva. Each of them grabs a broom and they push up, heading straight for the cloud of keys. Elk van hen grijpt een bezem en ze duwen omhoog, recht op de wolk van sleutels af. Pokušavali su da ih uhvate, ali su se začarani ključevi izmicali i proletali mimo njih tako brzo da je bilo gotovo nemoguće uhvatiti bilo koji. They tried to catch them, but the enchanted keys eluded and flew past them so quickly that it was almost impossible to catch any of them. Ze probeerden ze te vangen, maar de betoverde sleutels ontsnapten en vlogen zo snel langs hen heen dat het bijna onmogelijk was om ze te vangen. Nije, međutim, Hari uzalud bio najmlađi Tragač u ovom veku. However, it was not for nothing that Harry was the youngest Seeker in this century. Het was echter niet voor niets dat Harry de jongste Zoeker van deze eeuw was. Imao je dara za opažanje stvari koje drugi ljudi ne vide. Posle jednominutnog talasanja kroz kovitlac perja duginih boja, primetio je ogroman srebrni ključ malo povijenog krila, kao da je već bio grubo gurnut u ključaonicu. After a minute of undulating through the swirl of rainbow feathers, he noticed a huge silver key with a slightly folded wing, as if it had already been thrust roughly into the keyhole. Na een minuut golfen door de werveling van regenboogveren, zag hij een enorme zilveren sleutel met een licht gevouwen vleugel, alsof hij al ruw in het sleutelgat was gestoken. – To je taj! – reče on pozivajući ostale. - he said, calling the others. – Taj veliki... tamo... ne, ovamo... sa svetloplavim krilima... perje je skroz očerupano s jedne strane. – That big one... there... no, over here... with light blue wings... the feathers are completely ruffled on one side. Ron brzo pojuri u pravcu koji je Hari pokazao, udari u tavanicu i umalo ne pade sa svoje metle. Ron quickly dashed in the direction Harry pointed, hitting the ceiling and nearly falling off his broom. Ron rende snel in de richting die Harry wees, raakte het plafond en viel bijna van zijn bezem. – Moraćemo da ga opkolimo! - We will have to surround him! – viknu Hari, ne odvajajući pogled od ključa s povređenim krilom. schreeuwde Harry, zonder zijn ogen van de sleutel met de gewonde vleugel af te houden. – Rone, ti pođi na njega odozgo, ti Hermiona ostani ispod i ne daj mu da pobegne dole – a ja ću pokušati da ga uhvatim. – Ron, you go at him from above, you, Hermione, stay below and don't let him escape down – and I'll try to catch him. – Ron, jij gaat van boven naar hem toe, jij, Hermelien, blijf beneden en laat hem niet naar beneden ontsnappen – en ik zal proberen hem te vangen. U redu, SADA! Ron zaroni kroz vazduh, Hermiona pohrli nagore, ali ključ je uspeo da im umakne; pojuri prema zidu, ali se Hari sagnu napred i uz škripu i buku prikova ga rukom za kameni zid. Ron dived through the air, Hermione rushed upwards, but the key managed to elude them; He rushed towards the wall, but Harry bent forward and with a screech and noise pinned him with his arm against the stone wall. Visokim svodom sobe odjeknuše Ronovi i Hermionini radosni uzvici. Brzo se spustiše na pod i Hari pohita ka vratima, dok mu se ključ otimao iz ruke. They quickly dropped to the floor and Harry hurried to the door, the key slipping from his hand. Uglavi ga u bravu i okrenu – uspelo je. Stick it in the lock and turn it - it worked. Steek het in het slot en draai het - het werkte. U trenutku kada se brava uz škljocanje otvorila ključ ponovo uzlete, delujući kao prebijen posle dva hvatanja. The moment the lock clicked open the key took off again, looking beaten after two catches. – Spremni? – upita Hari ostale, s rukom na kvaki. Klimnuše mu glavom. On povuče vrata i širom ih otvori. Sledeća soba bila je tako mračna da nisu videli ništa. Ali kad su zakoračili unutra, svetlost iznenada preplavi sobu i otkri zapanjujuć prizor. Stajali su na ivici velike šahovske table, iza crnih figura koje su bile više od njih i isklesane od nečeg što je ličilo na crni kamen. S druge strane, licem ka njima, bile su bele figure. Hari, Ron i Hermiona lako zadrhtaše – visoke bele figure nisu imale lica. – Šta sada da radimo? – šapatom upita Hari. Harry asked in a whisper. – Pa to je jasno, zar ne? – reče Ron. – Moramo da igramo da bismo se probili kroz sobu. - We have to play to get through the room. Iza belih figura videla su se druga vrata. – Kako? – reče Hermiona nervozno. – Mislim – primeti Ron – da treba da budemo figure. On odšeta do figure crnog konja i ispruži ruku da ga opipa. He walked over to the figure of the black horse and reached out to feel it. Odjednom, kamen ožive. Suddenly, the stone comes to life. Konj zagreba kopitom po tlu, a jahač okrenu svoju glavu pod šlemom da bi s visine osmotrio Rona. The horse scraped its hoof on the ground, and the rider turned his head under his helmet to look down at Ron. – Da li... ovaj... moramo li da vam se pridružimo da bismo prešli na drugu stranu? – Do... er... do we have to join you to get to the other side? Crni konjanik klimnu glavom. Ron se okrenu svojim pratiocima. Ron turned to his companions. – Ovo zahteva razmišljanje... – reče on. – Pretpostavljam da treba da zauzmemo mesta tri crne figure... Hari i Hermiona ostadoše nepomični, puštajući Rona da razmisli. "I suppose we should take the places of the three black figures..." Harry and Hermione remained motionless, letting Ron think. "Ik veronderstel dat we de plaatsen van de drie zwarte figuren moeten innemen..." Harry en Hermelien bleven roerloos staan en lieten Ron nadenken. Najzad on reče: – Čujte, nemojte sad da se uvredite, ali niko od vas dvoje nije toliko dobar u šahu... – Ne vređamo se – reče Hari brzo. Ten slotte zei hij: - Luister, neem nu geen aanstoot, maar jullie zijn geen van beiden zo goed in schaken... - We zijn niet beledigd - zei Harry snel. – Samo nam reci šta da radimo. - Just tell us what to do. - Vertel ons wat we moeten doen. – Pa, Hari, stani na mesto lovca, a ti, Hermiona, stani pored njega umesto onog topa. - Well, Harry, stand in the hunter's place, and you, Hermione, stand next to him instead of that cannon. - Nou, Harry, ga in de plaats van de jager staan, en jij, Hermelien, ga naast hem staan in plaats van dat kanon. – Šta ćeš ti da uradiš? - What are you going to do? – Ja ću biti vitez na konju – reče Ron. Figure su izgleda osluškivale, pošto na te reči konj, lovac i top okrenuše leđa belim figurama i odšetaše s table, ostavljajući prazna polja koja zauzeše Hari, Ron i Hermiona. De stukken leken te luisteren, want bij die woorden keerden het paard, de jager en het kanon de witte stukken de rug toe en liepen van het bord, de lege velden achterlatend die bezet waren door Harry, Ron en Hermelien. – U šahu, beli uvek vuku prvi potez – reče Ron, pogledavši na šahovska polja. – Da... pogledajte... Beli pion se pomerio napred dva polja. Ron poče da usmerava crne figure. One su bez pogovora odlazile gde god bi ih poslao. They went wherever he sent them without question. Ze gingen zonder vragen waarheen hij ze stuurde. Hariju klecnuše kolena. Harry's knieën knikten. Šta ako izgube? – Hari... pomeri se dijagonalno četiri polja udesno. – Harry... schuif vier velden diagonaal naar rechts. Ali, pravi šok za njih bio je kada su im uzeli drugog lovca. Maar de echte schok voor hen was toen ze een andere jager van hen afpakten. Bela kraljica udari lovca o pod, a onda ga odvuče s table, gde je ostao da leži nepomično, licem nadole. – Moralo je tako da bude – reče Ron, delujući potreseno. 'Het moest wel,' zei Ron, geschokt. – Sada imaš slobodan prostor da uzmeš tog lovca; hajde, Hermiona. - Nu heb je vrije ruimte om die jager te pakken; Kom op, Hermelien. Svaki put kada bi izgubili neku od svojih figura, beli su bili nemilosrdni. Uskoro se duž zida nalazila gomila mlitavih crnih figura. Dva puta je Ron u zadnji čas primetio da su Hari i Hermiona u opasnosti. On sâm šetao je po tabli i eliminisao bezmalo onoliko belih figura koliko su izgubili crnih. He himself walked around the board and eliminated almost as many white pieces as they lost black ones. – Već smo skoro stigli – iznenada promrmlja. - We are almost there - he suddenly muttered. - We zijn er bijna - mompelde hij plotseling. – Da razmislim... da razmislim... Bela kraljica okrenu svoje prazno lice ka njemu. – Da... – reče Ron prigušeno – to je jedini način... moraju mene da uzmu. – NE! – vrisnuše Hari i Hermiona. – To je šah! – obrecnu se Ron. - sagde Ron. – Nešto se mora žrtvovati! - Something has to be sacrificed! - Er moet iets worden opgeofferd! Krenuću korak napred, i ona će me uzeti – što tebi omogućava da matiraš kralja, Hari! I'll take a step forward, and she'll take me – allowing you to checkmate the king, Harry! Ik doe een stap naar voren, en zij zal mij nemen - zodat jij de koning schaakmat kunt zetten, Harry! – Ali... – Želiš li da zaustaviš Snejpa ili ne? - Maar... - Wil je Sneep tegenhouden of niet? – Rone... – Čuj, ako ne požuriš, on će se dokopati Kamena! - Ron... - Luister, als je niet opschiet, krijgt hij de Steen te pakken! Hari nije znao šta da mu odgovori. Harry wist niet wat hij moest zeggen. – Spremni? – pozva ih Ron, bledog, ali odlučnog lica. – Ron riep ze, zijn gezicht bleek maar vastbesloten. – Evo, idem... ali nemojte da se vrzmate okolo kad pobedite. - Here, I'm going... but don't hang around when you win. - Hier, ik ga... maar blijf niet hangen als je wint. On zakorači napred i bela kraljica skoči na njega. Snažno udari Rona po glavi svojom kamenom rukom i tresnu ga o pod – Hermiona vrisnu, ali ostade na svom polju – bela kraljica odvuče ga u stranu. Hij sloeg Ron hard op het hoofd met zijn stenen hand en liet hem op de grond vallen - Hermelien schreeuwde maar bleef in haar veld - de Witte Koningin sleepte hem opzij. Činilo se da ga je nokautirala. Ze leek hem knock-out te slaan. Drhteći, Hari se pomeri tri mesta ulevo. Beli kralj skide krunu i baci je pred Harijeve noge. Pobedili su. Zij hebben gewonnen. Šahovske figure se razdvojiše i nakloniše, oslobodivši im put ka vratima. The chess pieces separated and bowed, clearing their way to the door. De schaakstukken scheidden zich en bogen en baanden zich een weg naar de deur. Bacivši poslednji očajan pogled na Rona, Hari i Hermiona prođoše kroz vrata i nađoše se u novom prolazu. Harry en Hermelien wierpen nog een laatste wanhopige blik op Ron, liepen door de deur en bevonden zich in een nieuwe gang. – Šta ako je...? – Biće on u redu – reče Hari, pokušavajući sebe da ubedi u to. "He'll be fine," Harry said, trying to convince himself of that. – Šta misliš, šta je sledeće? – Imali smo Đavolju zamku od Mladice... Flitvik mora da je bacio čini na ključeve... Mek Gonagalova je preobrazila figure i oživela ih – ostaju, dakle, Kvirelove čini i Snejpove... Stigoše do sledećih vrata. - We had the Devil's Trap from the Younger... Flitwick must have cast a spell on the keys... Mac Gonagal transformed the figures and brought them to life - so Quirrell's spells and Snape's remain... They reached the next door. - We hadden de Duivelsval van de Maagd... Flitwick moet de sleutels hebben betoverd... Mac Gonagal transformeerde de figuren en bracht ze tot leven - dus Krinkel's spreuken en die van Sneep bleven... Ze bereikten de volgende deur. – Može? – šapnu Hari. – Samo napred. Hari ih gurnu i otvori. Nozdrve im ispuni odvratan miris, nateravši ih da stave ogrtače preko noseva. A foul smell filled their nostrils, causing them to pull their cloaks over their noses. Dok su im oči suzile, na podu ispred sebe primetiše trola, čak većeg od onog kog su bili napali, onesvešćenog, s krvavom čvorugom na glavi. – Drago mi je što nismo morali da se borimo i protiv njega – prošaputa Hari dok su pažljivo preskakali jednu od njegovih pozamašnih nogu. "I'm glad we didn't have to fight him, too," Harry whispered as they carefully stepped over one of his bulky legs. "Ik ben blij dat we niet met hem hoefden te vechten," fluisterde Harry terwijl ze voorzichtig over een van zijn massieve benen stapten. – Hajdemo, ne mogu da dišem. - Laten we gaan, ik krijg geen adem. On povuče sledeća vrata, ali nisu se usuđivali da pogledaju šta sledi – međutim, unutra nije bilo ničeg strašnog, samo tabla sa sedam različito oblikovanih boca poređanih uspravno u nizu. Hij trok de volgende deur open, maar ze durfden niet te kijken naar wat er daarna gebeurde – er was echter niets verschrikkelijks aan de binnenkant, alleen een plank met zeven verschillend gevormde flessen rechtop op een rij. – To je Snejpovo – reče Hari. – Šta da radimo? Pređoše preko praga i iznenada iza njih, kraj vrata kroz koja su ušli, buknu plamen. They crossed the threshold and suddenly behind them, near the door through which they entered, a flame erupted. Ali ne običan plamen, već ljubičast. Maar geen gewone vlam, maar een paarse. Istovremeno, po vratima koja su vodila dalje liznuše crni plamenovi. At the same time, black flames licked through the door that led further. Bili su uhvaćeni u zamku. – Gledaj! – Hermiona ščepa svitak papira koji je ležao pored boca. Hari pogleda preko njenog ramena pokušavajući da pročita šta piše na njemu. Pred vama opasnost vreba, sigurnost za vama ostaje, Dve od nas će vam pomoći, koja god vam zapala. Danger lurks in front of you, safety remains behind you, Two of us will help you, whichever you like. Gevaar loert voor je neus, beveiliging blijft achter je, Twee van ons zullen je helpen, wat je wilt. Jedna od nas sedam napred će vas poslati, Preostala će onog ko je ispije krak unazad vratiti, Dve od nas sadrže samo vino od koprive, Tri od nas su ubice, koje vrebaju skrivene. One of us seven will send you forward, The remaining one will send him who drinks it backwards, Two of us contain only nettle wine, Three of us are murderers, lurking in hiding. Een van ons zeven zal je naar voren sturen, De overblijvende zal hem die het drinkt naar achteren sturen, Twee van ons bevatten alleen brandnetelwijn, Drie van ons zijn moordenaars, die zich schuilhouden. Birajte, da ne ostanete ovde za sva vremena, Kao pomoć u izboru, dajemo vam četiri putokaza: Prvo, ma koliko vešto otrov pokušavao da se skrije, Uvek ćete ga naći levo od vina od koprive; Drugo, različiti napici stoje na oba kraja, Al' u onima u sredini nećete naći ništa što valja, Treće, različite su veličine, jasno je k'o dan, Ali, ni džin ni patuljak nije smrtonosan, Četvrto, druga sleva i druga zdesna blizanci su pravi, Koliko god se činili različitim u vašoj glavi. Choose, lest you stay here for all time, To help you choose, we give you four pointers: First, no matter how skillfully the poison tries to hide, You will always find it to the left of the nettle wine; Second, there are different potions on both ends, but you won't find anything useful in the ones in the middle, Third, they are different sizes, it's clear as day, But neither the giant nor the dwarf is deadly, Fourth, the second on the left and the second on the right twins are real, no matter how different they seem in your head. Kies, opdat je hier niet voor altijd blijft, Om je te helpen kiezen, geven we je vier tips: Ten eerste, hoe vakkundig het gif zich ook probeert te verbergen, je zult het altijd links van de brandnetelwijn vinden; Ten tweede zijn er verschillende drankjes aan beide uiteinden, maar je zult niets nuttigs vinden in die in het midden. Ten derde zijn ze van verschillende grootte, het is helder als de dag, Maar noch de reus, noch de dwerg is dodelijk, ten vierde, de tweede aan de linkerkant en de tweede aan de rechterkant tweelingen zijn echt, hoe verschillend ze ook lijken in je hoofd. Hermioni se ote glasan uzdah i Hari, zapanjen, vide kako se ona smeje, što bi njemu poslednje palo na pamet. Hermione let out a loud sigh and Harry, stunned, saw her laugh, which was the last thing on his mind. – Genijalno – reče Hermiona. – To nije magija... to je logika... zagonetka. Mnogi najveći čarobnjaci ne poseduju ni trunku logike, i ostali bi ovde zarobljeni zauvek. Veel van de grootste tovenaars bezitten geen greintje logica en zouden hier voor altijd vast blijven zitten. – Ali i mi ćemo, zar ne? - Maar wij ook, toch? – Naravno da ne – reče Hermiona. – Sve što nam treba zapisano je na ovom papiru. - Alles wat we nodig hebben staat op dit papier. Sedam boca: tri su otrovne, dve su vino, jedna će nas sigurno odvesti kroz crnu vatru, a jedna će nas vratiti kroz ljubičastu. Zeven flessen: drie zijn giftig, twee zijn wijn, één zal ons zeker door het zwarte vuur voeren en één zal ons terugbrengen door het paarse. – Ali kako ćemo znati koju da ispijemo? – Daj mi minut. Hermiona pročita napisano nekoliko puta. Hermelien las het schrift meerdere keren. Zatim prošeta duž reda boca i vrati se nazad, mrmljajući nešto u sebi, pokazujući na boce. Najzad, pljesnu rukama. – Uspela sam – reče. – Najmanja boca će nas provesti kroz crne plamenove... do Kamena. Hari pogleda u malenu bočicu. – Ovde ima samo za jednog od nas – reče. - Er is hier maar plaats voor een van ons - zei hij. – Jedva jedan gutljaj. Pogledaše se. – Koja će te vratiti kroz ljubičaste plamenove? - Welke brengt je terug door de paarse vlammen? Hermiona pokaza na okruglastu bocu na desnom kraju niza. Hermelien wees naar de ronde fles aan de rechterkant van de rij. – Ispij to – reče Hari. – Nema rasprave... idi nazad po Rona... uzmite metle iz sobe s letećim ključevima, one će vas provesti kroz vratanca na podu i bezbedno pored Pufnice... idite pravo do sovarnika i pošaljite Hedvigu po Dambldora, potreban nam je. "Geen ruzie... ga terug en haal Ron... haal de bezems uit de kamer met de vliegende sleutels, ze zullen je door de deur in de vloer krijgen en veilig voorbij de papegaaiduiker... ga rechtstreeks naar de hut en stuur Hedwig om Perkamentus te halen, we hebben hem nodig." Možda ću uspeti da zadržim Snejpa neko vreme, ali nisam mu stvarno dorastao. I might be able to hold off Snape for a while, but I'm no match for him. Ik kan Sneep misschien een tijdje tegenhouden, maar ik ben geen partij voor hem. – Ali, Hari... šta ako je Znaš-Već-Ko s njim? – Pa... jednom sam već imao sreće, zar ne? – reče Hari, pokazujući na svoj ožiljak. – Možda mi se ponovo posreći. Hermionine usne zadrhtaše i ona mu se iznenada baci oko vrata. Hermeliens lippen trilden en ze wierp zich plotseling om zijn nek. – Hermiona! – Hari... ti si veliki čarobnjak, znaš. – Nisam tako dobar kao ti – reče Hari, vidno postiđen, kada se odmakla. 'Ik ben niet zo goed als jij,' zei Harry, zichtbaar beschaamd, toen ze een stap achteruit deed. – Ja! – reče Hermiona. – Knjige! I pamet! Ima važnijih stvari... kao što su prijateljstvo i hrabrost i... o, Hari... molim te, pazi se! Er zijn belangrijkere dingen... zoals vriendschap en moed en... oh Harry... wees alsjeblieft voorzichtig! – Ti prva ispij – reče Hari. "Du drikker først," sagde Harry. 'Jij drinkt eerst,' zei Harry. – Sigurna si da znaš šta je šta, zar ne? - Je weet zeker dat je weet wat wat is, toch? – Potpuno – reče Hermiona. "Helemaal," zei Hermelien. Ona otpi velik gutljaj iz okrugle flaše na kraju niza i strese se. Ze nam een grote slok uit de ronde fles aan het einde van de rij en schudde zichzelf. – Nije otrov? – upita Hari brižno. – Ne... ali je kao led. – Brzo, idi, pre nego što prestane da deluje. – Srećno... čuvaj se... – IDI! Hermiona se okrenu i prođe pravo kroz ljubičastu vatru. Hari duboko udahnu i podiže najmanju bočicu. Okrete se licem ka crnim plamenovima. – Evo me, stižem – reče i ispi bočicu u jednom gutljaju. I zbilja, učini mu se kao da mu je led prostrujao telom. And indeed, it seemed to him as if ice had flowed through his body. Spustio je bočicu i pošao napred; pripremio se, video kako crni plamenovi ližu po njegovom telu, ali nije ih osećao... za trenutak nije video ništa osim mračne vatre... a onda se već našao na drugoj strani, u poslednjoj dvorani. Hij zette de fles neer en liep naar voren; hij zette zich schrap, zag de zwarte vlammen zijn lichaam likken, maar hij voelde ze niet... even zag hij niets dan donker vuur... en toen was hij al aan de andere kant, in de laatste hal.