Pojačalo izolacija EP9
Poslušajte poslednju 9. epizodu Pojačalo izolacije iz Amerike. Ivan Minić govori o Pojačalo planovima za dalje, Džordanovim bikovima iz Čikaga kao i zanimljivim sadržajima i prioritetima koje svakoga dana sami biramo.
Ivan Minić svoju karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador.
Kao dizajner, developer i project manager radio je na više od 350 projekata za klijente iz 28 zemalja. Tokom poslednjih nekoliko godina, kao deo Simplicity.rs tima, sa pozicije konsultanta u oblasti internet marketinga, sarađivao je sa više od 50 najpoznatijih svetskih brendova u vezi sa njihovim nastupom na lokalnom tržištu. U saradnji sa Telenor Srbija osmislio je i pokrenuo MojaFirma.rs.
Organizovao i suorganizovao mnoštvo stručnih skupova, od 2002. na ovamo, uključujući i Blogomaniju '13, koja je okupila više od 1.000 ljudi iz regiona oko teme elektronskog poslovanja i digitalnog marketinga na Kopaoniku. Prethodnih godina pomaže strukovnoj organizaciji – IAB Serbia, u organizaciji događaja. Javno govori na temu preduzetništva, marketinga i razvoja poslovanja i samozapošljavanja.
Blog For The Win, na kome piše na prethodno navedene teme, više puta je proglašavan jednim od najboljih u regionu. Piše i za Netokraciju, Sportske.net, BeforeAfter, JužneVesti, a povremeno kao fotograf i snimatelj ilustruje sportske priče lokalnog izdanja Vice-a i SportKlub-a.
Od septembra 2015. godine izabran je za Zamenika predsednika Konferencije suosnivača Registra nacionalnog internet domena Srbije, a od 2019. godine je član Upravnog odbora fondacije. Od juna 2016. pokreće sa partnerima servis MojaPijaca.rs. U decembru 2016. predsedava stučnim žirijem srpskih IAB MIXX awards, lokalnog izdanja jedinog globalnog takmičenja koje je 100% – digital.
Od februara 2017. godine predaje na Fakultetu za medije i komunikacije predmet Upravljanje digitalnim projektima.
Od januara 2019. godine uređuje i vodi podcast Pojačalo.
Transkript razgovora: Dobrodošli u 9. epizodu Pojačalo izolacija, nadam se i poslednju, makar poslednju iz SAD. Ako je sve kako treba, u trenutku kada se ovo bude emitovalo ja ću već biti u Beogradu. Snimamo ovo bukvalno dan pred polazak, za svaki slučaj, da se ne oslanjamo na to da ću moći da snimim epizodu čim stignem u Beograd, a i za svaki slučaj da se ne oslanjamo na to da će svi letovi proći kako treba iako za sada svi stoje i postoje i svi su potvrđeni.
Prethodnih 2 i po meseca bili su jedno veoma neobično iskustvo koje nisam baš siguran da bi bilo ko od nas želeo da ponavlja u životu. Mojih prethodnih 2 i po meseca su bili ok i jedan dobar deo, ako bi smo gledali taj kolač zašto je to bilo tako, jedan dobar deo tog kolača bi bilo i to što sam imao vas koji ste mi redovno pisali, redovno zabavljali moj mozak nekim vrlo zanimljivim stvarima. Hvala vam još jednom na tome. Bukvalno, od Aljaske do Kamčatke, do Novog Zelanda, mislim da smo pokrili sve neke veće regije u svetu u mailovima u prethodnih par nedelja i u svakom slučaju, veliko hvala za to i veliko hvala za to što ste odlučili da i u tom periodu koji je bio vrlo zahtevan za sve nas pokušate da slušate ovako nešto što će vas motivisati da radite stvari koje možda, na prvu loptu, i nisu nešto što bi ste možda želeli. Odnosno, nešto što će vas naterati da se malo izmestite iz zone komfora, jer postoji to magično mesto gde se dešavaju fantastične stvari, a ono se, nažalost, nalazi izvan te zone.
Mislim da su ova 2 i po meseca u tom smislu bila veoma interesantna upravo zbog toga što smo po defaultu svi bili izbačeni iz svoje zone komfora. Bilo da smo zaglavili negde kao što se nama desilo ili da smo zaglavili kod kuće, nekako mi se čini da za većinu ljudi to nije bilo baš prijatno iskustvo. Jedna stvar je kada ti svojevoljno izabereš da provedeš 7 dana kući i da se iskuliraš od svega i da naručuješ dostavu i gledaš serije, a potpuno je druga kada, u principu, ne možeš da izađeš, a da ne prekršiš zakon.
Ne bih ulazio u to da li su mere bile opravdane ili nisu, pre svega iz razloga što nisam stručan da bilo šta govorim ili procenim. Tek, čini se, i nadam se da sam u pravu, da smo ovo pregurali, a šta nas čeka na jesen i šta nas čeka sledeće godine, to ćemo tek videti. Svakako, bogatiji smo za iskustvo.
Neću danas previše da dužim zato što me čeka pakovanje, a i pokušaj da se mašinicom dovedem što bliže moguće osobi iz pasoša, pošto trenutno izgledam kao biće iz šume – zato i sedim u šumi.
Bilo je to veoma interesantno, bilo je tu mnogo lepih priča, bilo je tu mnogo lepih mailova, dobrih biznis ideja. Bilo je nekih ideja koje možda nisu dovoljno dobre, ali mogu to da budu. Bilo kako bilo, nadam se da sam uspeo da vam pomognem.
Moj mail ostaje otvoren za sve, ali imajte u vidu da, nakon što se vratim, neću prosto imati toliko vremena, posebno u nekom prvom periodu, pa molim za malo tolerancije kada su odgovori u pitanju. Možda će potrajati malo duže, ali ja ću se truditi da svakome odgovorim. Ostalo nam je jedna epizoda, zaista sjajana epizoda, koju nismo emitovali i mislim da ćemo nastavak priče sa intervjuima upravo početi tom epizodom početkom juna, ali hajde da ostavimo da se sve te stvari koje treba da se dese, da se dese, pa da onda, na osnovu novih činjenica i nove lokacije i tih 7 dana u izolaciji koju svakako planiramo da uradimo, kada sve to prođe, hajde da onda podvučemo crtu i vidimo kakva je situacija za dalje.
Nadam se da ste ovaj period iskoristili da pogledate i pročitate i poslušate razne zanimljive stvari. Ok, neki od vas će sigurno reći da su poslušali Pojačalo i neke prethodne možda epizode i hvala vam na tome, siguran sam da je dosta vas pogledalo i dokumentarac o Džordanovim Bulsima, odnosno tih 10 epizoda dokumentarne serije, kao i neke druge stvari koje smo preporučivali da gledate. Pokušajte da, kada se ovo završi, ostanete na takvom nekom sadržaju i na nekom takvom ritmu i odvojite neko vreme za to. Nedelja ima 168 sati i ok deo toga, naravno spavamo svi, ali postoji sasvim dovoljno vremena da sat-dva-tri nedeljno posvetite tako nekom sadržaju koji je hrana za glavu. I ako mi kažete da nemate vremena, to prosto nije tačno. To samo znači da vam tako nešto nije prioritet, što je potpuno uredu, to je vaša odluka, to je vaše vreme, ali ako je tako nemojte sebe i druge zavaravati da je to zbog nedostatka vremena. Svako ima pravo da odredi svoje prioritete jer na kraju dana svako snosi posledice svojih odluka.
Ono što je jedan veoma zanimljiv side effect, odnosno ne znam ni kako bih to preveo na srpski – posledični efekat, dokumentarca o Džordanu je to da zapravo, mi koji smo bili zaluđenici za košarku u tom periodu i nismo saznali previše toga novog, ali da bilo je nekih momenata koji su bili zanimljivi i dobri, a ovo ostalo je prisećanje na detinjstvo, na neke divne stvari koje smo tada gledali, neke divne košarkaše, ispostaviće se možda ne baš toliko divne ljude, ali ono što je veoma zanimljivo je da je dokumentarac pratila serija tekstova na gomili drugih sajtova, serija podkasta, serija raznih vrsta intervjua sa protagonistima, svima faktički osim Džordana, u kojima oni kažu svoju verziju priču, u kojima oni dele anegdote koje nisu ušle u dokumentarnu seriju. I to je isto sadržaj koji bih hteo da vam preporučim da pogledate jer uvek, bez obzira na sve, istoriju pišu pobednici. Ako je neko bio pobednik, bio je Majkl. Taj dokumentarac je samo priča iz njegovog ugla. Iz njegovog ugla sa kojim se ni većina saigrača ne slaže.
Ono što se meni čini kao finalni argument u toj priči da li je on najveći svih vremena ili nije je upravo to što velika većina njegovih saigrača, posebno oni koji su bili igrači uloge, dakle ne velike zvezde, ne All Star igrači, iako ih je on, pa možemo reći i zlostavljao, u svakom slučaju uznemiravao svojim napadima na njih, svi oni su 20 i nešto godina kasnije rekli da je on od njih napravio mnogo bolje igrače.
E to je nešto kada pravite razliku. To je situacija u kojoj on postaje veći od svih ostalih. Sad, naravno, neko će reći da je bio tiranin, neko će reći lako je bilo njemu jer je imao sve te zvezde uz sebe, pre svega da kažemo Rodmana, Pipena, kasnije Harpera i Kukoča, ali ono što gotovo svi zaboravljaju je da su ti ljudi zapravo od tog trenutka pa nadalje svi značajno pali u karijeri i nikada više nisu igrali na tom nivou na kome su igrali tu. A to nam govori da su možda onaj tip ljudi koje je neko morao da tera.
E, sad, vi možete da kažete – “Ja ne želim da me iko tera”. Možete da kažete i: “Ne želim nikoga da teram, moj je izbor da, ako nekoga moram da teram neću da radim sa tom osobom”. Ali, ponekad, kada nemate izbora, kada ne možete da birate s kim ćete i kako da radite, to je uvek jedna opcija. Naravno, ne mislim da su metode koje je on koristio bile ispravne, ali ako cilj opravdava sredstvo, onda su definitivno bile prihvatljive. Na vama je da procenite da li cilj, a to je 6 šampionskih titula, opravdava sredstvo, a to je trash talk u nekom krajnjem smislu te reči.
Za kraj samo želim da još jednom kažem da je sav sadržaj koji sam ovde proizveo bio vrlo ličan, da nije bilo previše planiranja i da je to prosto uglavnom bio moj odgovor na prethodnih nekoliko dana vaših mailova, u nekim slučajevima i uz malo veći uzorak sa ciljem da se adresiraju sve neke važne teme koje ste želeli da pokrijemo.
Obećao sam vam da i kada se vratimo, da ću pokušati da nastavimo ovaj format. Ne znam da li će to biti na nedeljnom nivou, još jednom kažem, pokušaću da to bude tako. Ako se to ne nastavi na taj način, to ne znači da vi ne trebate da nastavite da pitate, a ja ću pokušati da nađem adekvatan način da na to odgovorim i za sve teme za koje se ispostavi da su predmet interesovanja nekog malo većeg broja ljudi, pokušaću da napravim nešto, pa makar to bilo i kao i sada, snimano telefonom u nekom parku. Nema baš previše lepih parkova u Beogradu, makar ne onih u kojima nije buka, ali imam neka druga rešenja za lokacije, pa možda to bude sasvim ok. U svakom slučaju, intervjui postaju ponovo naša centralna tema, a sve ovo ostalo, videćemo da nastavimo u nekom formatu. Realno, budućnost Pojačala jeste neizvesna dugoročno, ali kratkoročno ćemo pokušati da nastavimo da snimamo sadržaj pre svega iz razloga što je to nešto što volimo da radimo, što mislimo da je potrebno i što, gledajući kako većina nekih kolega koje su krenule slične stvari, rade to, ima tu jako lepih primera, ima tu dobrih intervjua imte šta da pogledate i da poslušate, ali nekako gledajući to sve sa strane, stičem utisak da to ipak nije ispričano na način na koji bih ja to voleo da ispričam, a čini mi se da za to kako ja volim da ispričam te priče postoji publika i mnogo mi se dopada ta publika. I što je više upoznajem to mi je draža i nekako ne želim da je izneverim.
Obećao sam da danas neću mnogo dužiti i evo ispunjavam to obećanje. Pozdravljam vas, nadam se po poslednji put iz Hjustona, vidimo se iz Beograda, ako ne za nedelju dana, onda za nekoliko nedelja. A vi nastavite da se javljate i dajte mi predloge o čemu želite da govorim, dajte mi predloge koga želite da zovem u goste. Nadam se da su vam intervjui nedostajali kao i meni i vidimo se. Znate za šta je rezervisana svaka sreda i ako do sada nikada nismo izdali nećemo ni sada. Svako dobro.
