现在开始学习这个课程

speak academy, Serbian Lesson 5.2 - Negation - Serbian language courses

Serbian Lesson 5.2 - Negation - Serbian language courses

NEGACIJA

ODRIČNI OBLICI GRADE SE VRLO JEDNOSTAVNO -stavljanjem NE ispred glagola

Rečca ne gotovo nikada se ne piše spojeno sa glagolom

Želim da se odreknem loših navika

Ne želim da se odreknem loših navika

To je naporno

Pišem rad već dva sta

Ne pišem rad jer nemam inspiraciju

Ponekad glumim dobro raspoloženje

Nikada ne glumim dobro raspoloženje

Takva sam kakva sam

U poslenjem primeru primetili ste da je dvostruka negacija

u srpskom jeziku moguća

nikada ne glumim

Koristimo je kada želimo nešto da naglasimo

Glagoli jesam, hteti i imati u oblicima prezenta pišu se spojeno sa ne

I to su jedini primeri

Ima ih malo i nije ih teško zapamtiti

Glagol jesam već smo spominjali

Evo tabele ostala dva glagola

Glagol hteti - potvrdni oblik

Odrični oblik

Glagol hteti u potvrdnom obliku češće upotrebljavamo u kraćim oblicima

Duže oblike koristimo ili kada odgovaramo na pitanje ili kada želimo nešto posebno da naglasimo

Hoćeš li sladoled?

Neću. Ja ću uzeti samo kafu

Kraći oblik ide uz glagol u iinfinitivu i služi za građenje futura budućeg vremena o kome će biti reči kasnije

Kadas smo govorili o akcentima rekli smo da u srpskom jeziku postoje reči koje nemaju svoj akcenat već da primaju akcenat od reči ispred ili iza sebe

Takva je rečca NE

Možda ste primetili da u nekim primerima akcenat prelazi na rečcu NE

čujem

ne čujem

ne čuješ

ne čuje

vidim - ne vidim

ne vidiš

ne vidi

Ovo je moguće samo kada je na prvom slogu akcentovane reši silazni akcenat -

kratkosilazni ili dugosilazni

On prelazi na rečcu NE i postaje kratkosilazni

ne čujem - ne vidim

Kod reči koje imaju na prvom slogu uzlazni akcenat, akcenat ne prelazi na NE

Ja ne želim

ja mogu

ja ne mogu

on ne može

oni ne mogu

U ovom slučaju samou prvom licu jednine kratkouzlazni akcenat je na prvom slogu

i on ne prelazi na ne

Serbian Lesson 5.2 - Negation - Serbian language courses |Lesson|negation||| Serbisch-Lektion 5.2 – Verneinung – Serbisch-Sprachkurse Serbian Lesson 5.2 - Negation - Serbian language courses Lección de serbio 5.2 - Negación - Cursos de serbio Leçon de serbe 5.2 - Négation - Cours de langue serbe Сербский язык урок 5.2 - Отрицание - Курсы сербского языка Sırpça Dersi 5.2 - Olumsuzluk - Sırpça dil kursları

NEGACIJA NEGATION

ODRIČNI OBLICI GRADE SE VRLO JEDNOSTAVNO -stavljanjem NE ispred glagola négatif|formes négatives|formes négatives|||très simplement|en mettant|||verbe negative|forms|verbs|||simply|putting|||verb ||||||додаванням|||

Rečca ne gotovo nikada se ne piše spojeno sa glagolom Particule verbale séparée||presque jamais|||||attaché|| word particle||almost never|never|it||is written|as one word|with|verb The word "no" is almost never written in conjunction with a verb

Želim da se odreknem loših navika |||renoncer à|mauvaises|mauvaises habitudes I want|that|myself|give up|bad|habits Хочу|||відмовлюсь|поганських|звичок I want to give up bad habits

Ne želim da se odreknem loših navika I don't want to give up bad habits

To je naporno ||C'est fatigant. ||tiring ||Bu zor. ||втомливо It's exhausting

Pišem rad već dva sta ||déjà||deux heures I write|paper|already|two|years Я пишу|робота|||роки I've been writing a paper for two hundred years

Ne pišem rad jer nemam inspiraciju |écris|travail||| ||paper|because|I don't have|inspiration |||||натхнення I don't write a paper because I have no inspiration

Ponekad glumim dobro raspoloženje Parfois|faire semblant||bonne humeur sometimes|pretend||mood |я вдаю||настрій Sometimes I fake a good mood

Nikada ne glumim dobro raspoloženje ||faire semblant de|| I never fake a good mood

Takva sam kakva sam that way||| така||така| I am who I am

U poslenjem primeru primetili ste da je dvostruka negacija |dernier|dernier exemple|avez remarqué||||double| ||the last example|||||double|negation |останнім||||||подвійна| In the last example you noticed that it is a double negation

u srpskom jeziku moguća |||possible |||possible |||можлива in the Serbian language is possible

nikada ne glumim jamais||je fais semblant I never pretend

Koristimo je kada želimo nešto da naglasimo Nous l'utilisons||||||souligner ||||||emphasize ||||||підкреслити We use it when we want to emphasize something

Glagoli jesam, hteti i imati u oblicima prezenta pišu se spojeno sa ne ||vouloir||||formes verbales||||ne séparément|| ||||||||write|||| The verbs to be, to want, and to have in the present forms are written together with 'not'

I to su jedini primeri ||||exemples ||||examples |||єдині|приклади And those are the only examples

Ima ih malo i nije ih teško zapamtiti ||||||difficile|mémoriser ||||||неважко|запам'ятати There are few of them and they are not difficult to remember

Glagol jesam već smo spominjali ||||mentionné ||||згадували

Evo tabele ostala dva glagola |tables|the remaining|| |таблиця|інші два|| Here is the table of the other two verbs

Glagol hteti - potvrdni oblik ||affirmatif| ||affirmative| The verb 'to want' - affirmative form

Odrični oblik Forme négative| Negative form

Glagol hteti u potvrdnom obliku češće upotrebljavamo u kraćim oblicima |||affirmatif||plus souvent|utilisons||formes plus courtes| |||||more often|||shorter forms| |||||частіше|||коротших| The verb 'to want' in the affirmative form is more often used in shorter forms

Duže oblike koristimo ili kada odgovaramo na pitanje ili kada želimo nešto posebno da naglasimo Formes longues||utilisons||||||||||particulièrement||mettre en évidence ||||||||||||especially||emphasize We use longer forms either when answering a question or when we want to emphasize something in particular

Hoćeš li sladoled? ||ice cream ||морозиво Do you want ice cream?

Neću. Ja ću uzeti samo kafu |||prendre|| |||take|| не буду||буду|взяти|| I will not. I'll just take the coffee

Kraći oblik ide uz glagol u iinfinitivu i služi za građenje futura budućeg vremena o kome će biti reči kasnije ||||||||sert à||construction de futur||||||||parlerons plus tard|plus tard |||||||||||future tense|future||||||| ||||||інфінітив||служить|||майбутнього часу|майбутнього|часу|||||| The shorter form goes with the verb in the infinitive and is used to construct the future tense that will be discussed later.

Kadas smo govorili o akcentima rekli smo da u srpskom jeziku postoje reči koje nemaju svoj akcenat već da primaju akcenat od reči ispred ili iza sebe ||||accents|avons dit||||||existent||||||||||||||| we||||||||||||||||accent|||receive||||||| Кад ми||||акцентах|||||||||||||а||приймають||||||| When we talked about accents, we said that in the Serbian language there are words that do not have their own accent but receive the accent from the word in front of or behind them.

Takva je rečca NE Such is the particle NE.

Možda ste primetili da u nekim primerima akcenat prelazi na rečcu NE ||||||||||word| ||||||||переходить||| You may have noticed that in some examples the accent shifts to the word NE

čujem j'entends чу I hear

ne čujem I do not hear

ne čuješ |не чуєш

ne čuje

vidim - ne vidim бачу||

ne vidiš |не бачиш

ne vidi |не бачить

Ovo je moguće samo kada je na prvom slogu akcentovane reši silazni akcenat - |||||||||||accent descendant| |||||||||||falling accent| ||можливо||коли||||||рішення|спадний| This is possible only when the first accented syllable has a descending accent -

kratkosilazni ili dugosilazni Brève descendante||descendant long short descending||long descending краткочас|| short descent or long descent

On prelazi na rečcu NE i postaje kratkosilazni ||||||стає|

ne čujem - ne vidim |n'entends pas||

Kod reči koje imaju na prvom slogu uzlazni akcenat, akcenat ne prelazi na NE |||||||accent montant|||||| |||||||rising|||||| ||які|||||висхідний|||||| In words with a rising accent on the first syllable, the accent does not shift to NE