3 koraka koje će vam pomoći da se oslobodite griže savesti i osećanja krivice | Slavica Squire
Dragi moji.
Da li vi imate nekada osećaj krivice
i onu grižu savesti baš zbog nečega,
što ste možda uradili
ili zbog nečega što niste uradili?
Možda ste vikali na decu, možda ste se posvađali sa roditeljima,
sa supružnikom.
Nešto ste mu rekli,
ili možda jednostavno niste odvojili
dovoljno vremena za nekoga od njih
i zato osećate krivicu
i zato osećate grižu savesti.
Ako je tako,
pogledajte ovaj video do kraja,
jer ja ću vam dati
tri koraka
kako da se lakše i brže oslobodite
tog osećanja,
kako biste mogli zaista da
pružite ljudima ono što zaslužuju
i da se osećate dobro sa tim.
U svakom slučaju.
Dobro mi došli.
Ja sam Slavica Squire.
Ovo je moj you tube kanal
i na ovom kanalu možete da nađete puno videa,
a svakog četvrtka izlazi po jedan koristan video,
koji vam pomaže da kreirate,
život i posao koji ćete da obožavate vremenom.
I mnogi mi od vas pišu
i sreću me na ulici
i kažu da im ovo mnogo znači.
I meni to jako mnogo znači,
zato što,
onda mi je lakše kad treba da smislim
šta ću da snimam
i onda znam da to neko gleda i da mu znači.
Hvala vam na tome.
Pišite mi slobodno isto u komentar,
šta vam znači.
Moja Dora je tu sa mnom,
ovo je moja dnevna soba,
dobro mi došli i idemo sa tom temom.
Znači prva stvar koju treba da uradite
kada želite da se oslobodite griže savesti,
je možda da uzmete papir i olovku
i da malo napišete šta se stvarno desilo.
Znači šta se stvarno desilo.
Šta ste uradili, šta niste uradili?
Onda da napišete,
koja svoja očekivanja.
Šta ste u stvari vi očekivali, šta ste
trebali da uradite?
I da napišete koje ste neke svoje vrednosti
povredili?
Šta u stvari, šta vam tu smeta?
Šta vas nervira, šta vas uznemirava, kod toga što ste uradili
ili šta niste uradili?
Znači napišite, šta se u stvari desilo
i šta vam stvarno smeta.
Neka vrsta ispovesti svoje.
Znači napišite to slobodno.
I ono što bi bilo super korisno za vas,
je da negde razmišljate o tome da,
ljudi greše i da svi greše.
I drugi korak je da shvatite da
ste vi ok.
Da ste jedna ok osoba,
i da to što ste pogrešili,
što nešto ste uradili
ili niste uradili
je ljudski.
I da se to svima dešava.
I da većinom ljudi kada greše,
oni ne znaju šta rade,
jednostavno nisu u stanju da urade nešto bolje.
Ja često kažem mojim polaznicima,
znate niko, niko,
se ne probudi danas
sa idejom da će nekoga koga voli
i ko mu je važan, da povredi.
To ljudi ne planiraju,
znači ljudi su većinom dobri
i ne planiraju sad da povrede svoje roditelje, da povrede svoju decu,
da povrede svoje supružnike.
Ali se to svaki dan dešava.
Zato što jednostavno nismo u stanju
i ne možemo da uradimo tog trenutka bolje.
Zato je jako važno da razumemo,
ok.
Niko namerno ne povređuje
ljude oko sebe,
svoje bližnje.
Pa to ne radite ni vi namerno.
Ali se stvarno dešava.
Dešava se da smo nekad nervozni,
da smo preopterećeni,
da kažemo stvari koje su teške
i koje nisu prijatne.
Dešava se nekad da, jednostavno
ne možemo više,
nešto ni da trpimo,
ali to znači da je to neka interakcija.
Da su za te stvari potrebno dvoje,
znači da je to neka naša reakcija
na nešto što se desilo
sa druge strane.
Iako je to interakcija, za nas je važno
da preuzmemo odgovornost, ali ne da preuzmemo krivicu.
Negde sam čula jedno fino objasnjenje,
za ovu stvar,
a to je:
Kada je beba mala,
kada je dete malo, sasvim malo,
još možda tek uči da hoda,
ono ne zna mnoge stvari
i onda ona vidi u stvari onako,
stolnjak, možda puzi i vidi stolnjak
i misli, super za njega ću da se uhvatim, da ustanem.
Dete ne zna da stolnjak nije dovoljno čvrst,
da može da ga povuče na gore.
Ali se uhvati za stolnjak.
I naravno kad povuče taj stolnjak,
sve ono što je bilo na stolu,
padne na to dete
i dete ne može da ustane.
Sada šta je u stvari tu poruka za vas?
Dete nije krivo,
jel tako?
Dete jednostavno ne zna.
Dete nije u tom trenutku znalo bolje.
Nije krivo,
ali da mu je sve palo na glavu,
palo mu je na glavu.
Isto tako i vi razmišljajte o sebi.
Znači imajte prema sebi,
ljubav i poštovanje
i budite blagi i nežni.
I kažite sebi:
Ja opraštam sebi, jer jednostavno
u tom trenutku,
ja nisam znala bolje,
ja nisam umela bolje.
I isto tako opraštajte i drugima
i kažite u sebi za druge:
U tom trenutku,
oni nisu znali i umeli bolje.
I zato im opraštam.
Ko god da je u pitanju.
Opraštam sebi i opraštam drugima,
zato što u tom trenutku jednostavno,
nije bilo moguće uraditi nešto bolje.
Da je bilo moguće, verovatno bi odreagovali bolje,
ali nije.
Možda mi sad kad pogledamo iz ove perspektive,
možemo i da sagledamo to.
Zato je možda dobro da na momenat
zatvorite oči
i da odete u sebe
u tom trenutku.
Znači baš da odete u tom trenutku,
da proživite to
i da shvatite taj trenutak.
Ne iz ove perspektive sada,
kada možda znate sve bolje,
nego taj trenutak.
Šta je sve tada vam se sručilo na glavu?
Šta ste sve preživeli?
Šta ste sve mislili?
U kakvom ste stanju emocionalnom bili?
I da možda razumete,
šta vas je u stvari sprečilo da možda
odreagujete na bolji način?
I šta vam je možda trebalo da odreagujete na bolji način,
ali toga nije bilo tu?
Tako da razumete sebe
i da oprostite sebi.
Jer to je važno,
da možete da oprostite sebi
i da shvatite da svi ljudi prave greške,
i da niko to ne radi namerno
i da ne radite ni vi namerno.
I pod broj 3 je u stvari,
preuzeti odgovornost za to što se desilo,
ne znači isto što i krivica.
Preuzeti odgovornost
i potruditi se da to ispravite.
Znači da nađete način da to ispravite.
Ako ste nekoga povredili,
a bili ste možda uplašeni,
može da se desi da se nekad jako uplašite
i onda viknete na svoje dete.
Ja se sećam jednom kad je Tedi meni
hteo da pretrči ulicu
i zamalo ga nije udario auto,
ja sam se toliko prepala,
da prvo što sam uradila,
kad je prišao, ja sam ga onako udarila.
I posle mi je to toliko bilo teško,
ali toliko sam bila preplašena,
da sam bila izbezumnjena.
Isto često na primer,
ja imam grižu savest kada putujem nedge
bez Tedija.
Zato što kad sam ga uzela,
uzela sam ga sa pristankom da ću uvek biti uz njega.
Znači ta svoja očekivanja da ću uvek biti uz njega,
sam jednostavno povredila time što
odem negde.
I onda uvek sebi kažem,
ok on je u dobrim rukama. Znači uradila sam najbolje što mogu,
da je u dobrim rukama.
Tako i vi.
Znači razmislite, šta ste u stvari uradili
da ste pogrešili, da je to u redu.
Preuzmite odgovornost za grešku
koju ste napravili,
ali probajte to nekako da učinite dobrim.
I onda uradite sledeće:
Napišite neko izvinjenje,
ako ne možete da pristupite osobi,
ako je mnogo ljuta na vas
i neće da sasluša izvinjenje,
najbolje bi bilo da uradite nešto za tu osobu lepo.
Da se nekako iskupite,
da probate da se iskupite bilo kako,
šta god smislite,
dobro je.
Bilo bi dobro da razumete
da je dobro uraditi tri stvari.
Kažu, tri stvari kad uradimo
može da popusti osoba koja je sa nama.
Smislite tri lepe stvari.
Ali ako ne možete to,
ako nemate priliku, ako osoba ne daje priliku,
onda rasteretite barem sebe,
prihvatite odgovornost za to što ste uradili.
Ok pogrešili ste.
Sedite, napišite,
šta ste sve pogrešili, šta sve zamerate sebi
i napišite da opraštate sebi,
jer jednostavno niste znali drugačije.
I napišite jedno pismo izvinjenja toj osobi.
Znači izvinite se.
Sve napišite šta vam je žao.
I ako ne možete da joj pošaljte,
onda spalite to pismo,
nije važno.
U svakom slučaju vam predlažem
da uzmete moju knjigu,
"Najbolja osveta je od svih sreća".
U njoj ima jako puno vežbi koje će vam pomoći
da oprostite sebi, da oprostite drugima,
za stvari koje su vam se desile.
Mnogi ljudi koji su pročitali tu knjigu
kažu, da im je pao kamen sa srca,
da su se rasteretili i da su im vežbe bile
stvarno, stvarno super korisne.
Da su uradivši te vežbe,
jednom, se rasteretili,
ali da su ih prolazili više puta.
Da im je to kao neka vrsta radne sveske,
koju prolaze kad god se onako nakupi nešto,
kad god ih uhvati tako neki osećaj
krivice i griže savesti,
oni prođu kroz neku od tih vežbi,
koja im pomogne da se rasterete.
Kažnjavati sebe osećajem krivice,
nikome ništa ne donosi.
Vi trošite energiju na tu svoju krivicu,
na kažnjavanje samoj sebe,
umesto da potrošite energiju na to,
kako da to popravite.
Šta možete da uradite, da učinite nešto lepo
za nekoga koga ste možda povredili.
Jer dešava se, dešava se, znači.
Eto to je to, to je moj savet,
da uradite te tri stvari.
Da sagledate stvari, zaista
šta ste uradili, kako ste uradili.
Pod broj dva, da shvatite da ste vi ok,
da ljudi greše i da vi grešite
i da se to dešava,
da preuzmete odgovornost za to
i da učinite to boljim.
Znači da shvatite da ste ok i da preuzmete odgovornost,
je jedan korak.
Drugi korak je da nađete način da to popravite nekako.
Pa makar da se izvinite direktno ili pismom, indirektno.
Nadam se da vam je ovo korisno,
obavezno pritisnite subscribe i pritisnite zvonce,
da vas obavesti svaki put kada,
ima nešto novo,
ali i pišite mi komentare,
zato što mi je jako važno da znam.
Da li ovakvi videi vama zaista
donose neko olakšanje?
Da li su vam korisni?
I šta biste još voleli da ja snimim za vas?
I pritisnite like ako vam se dopao ovaj video.
I onda se vidimo sledećeg četvrtka.