×

我们使用cookies帮助改善LingQ。通过浏览本网站,表示你同意我们的 cookie 政策.


image

Slavica Squire, 4 taktike za oslobađanje od straha

4 taktike za oslobađanje od straha

Dragi moji, dobro mi došli!

Ja sam Slavica, ovo je moj YouTube kanal

i zaista je istina:

mene ponekad uhvati strah...

i osećam napetost.

I zato u ovom videu ja želim sa vama da popričam o tome

koje su to stvari, koje su to

četiri strategije

koje ja koristim da jako brzo

smanjim napetost

i oslobodim se straha

i idem napred.

Sigurna sam da će vam biti korisno.

Prošla godina je bila puna takvih trenutaka za mene.

Imala sam jako puno

momenata u kojima sam mogla

zaista ovo da vežbam

i da se dokaže da je ovo stvarno fantastično,

da radi, da pomaže.

Svakog četvrtka na ovom kanalu

imate korisne videe

na razne teme, sa raznim strategijama

i idejama kako možete svoj život da

kreirate po svome i da uživate u njemu.

I zato kliknite subscribe

i kliknite zvonce

ako želite da budete redovno obavešteni o tome.

Strah je današnja tema.

Znam da mi mnogi pišu: "Slavice, kako sa strahom?"

"Šta da radim kad me uhvati strah?"

I ja sam neke stvari ovde i govorila

tako da ćete imati još neki video zakačen ovde

ali ono što hoću danas su četiri stvari

koje mi jako brzo pomognu.

Jer strah je, u stvari, normalna stvar.

Nama je to usađeno odvajkada

kao ljudima da

imamo strah; kao neka vrsta

unutrašnjeg alarma

da nam preti neka opasnost.

I zato,

kada osetimo to

nije uvek realno u današnje vreme.

Ranije, kad nam je to usađeno, je bilo

mi smo osećali strah kada se suočimo sa

neprijateljski raspoloženom velikom zverkom,

sa oštrim zubima,

ili neprijateljski raspoloženim

ljudima koji imaju nešto oštro u rukama.

I tada je strah bio nešto što

je alarm da se ili pravimo mrtvi,

ili da izvadimo i mi neko oružje

ili da bežimo najbrže što možemo.

Međutim, danas u našem realnom svetu,

ne postoje baš takve opasnosti.

Postoje neke opasnosti

koje naš mehanizam onako

alarmira kao opasnost.

I šta se u stvari dešava:

s obzirom na to da smo mi negde

svesni da to nije egzistencijalna opasnost,

da nećemo umreti od toga,

mi u stvari i potiskujemo te strahove.

Mi negde osećamo taj strah, on u nama

raste i ta napetost raste,

ali mi shvatamo da

to možda nije baš realno

i da to nije možda tako strašno ili

kako će drugi ljudi to uopšte

proceniti,

i onda skrivamo te strahove.

Nekako ih potiskujemo

a što ih više potiskujemo,

oni postaju sve snažniji.

Sve dok ne dobiju neko drugo ime.

Pa naprimer, to mogu da budu bolovi u leđima,

ukočen vrat,

može da bude, na primer,

burnout ili još gore stvari,

kao što su, na primer, depresija ili

svašta nešto iz tog potiskivanja ili

pojačavanja strahova može da nastane.

Zato su stvarno dve stvari koje ja

radim i koje meni mnogo pomažu,

a predlažem i vama

kada je to u pitanju,

potiskivanje samo po sebi,

da jednostavno kažem sebi: ok, ja prihvatam

da sam ja normalno ljudsko biće i da imam

strahove. I to je

normalno. "Ok, ja prihvatam da imam strah, to je u redu".

I takođe druga stvar koju ja radim je da kažem:

"Da, prihvatam, ali ne prihvatam da se oni šire u mom životu preterano".

"nego ću uraditi sve što je potrebno i sve što znam"

naročito ove četiri stvari koje ću danas podeliti sa vama

da nekako prisustvo straha

učinim potpuno bezopasnim,

da smanjim količinu straha i trajanje.

Tako da predlažem i vama da

možda negde zapišete rečenicu i

u kojoj ćete da kažete: "Ok, biti uplašen i biti napet"

"je normalno! To je ljudski, to je u redu".

"U redu je što si napeta, u redu je što si uplašena".

I ja sebi kažem: "Ti si Slavice jaka"

"i znaš puno toga"

"i sada ćeš da iskoristiš to"

"da smanjiš ovaj strah"

"i da svoj život učiniš lepšim"

Nećeš da dozvoliš da tvojim životom zavlada strah.

Jer strah je kao neki nepozvan gost koji se onda širi

u vašoj dnevnoj sobi. Onako, širi se...

Znači, ako je nepozvan gost, ok, on je došao,

prihvatam njegovo prisustvo,

ali ću učiniti sve što mogu,

a mogu puno toga da učinim,

da ga se rešim! I tako radim.

I koje su to stvari koje ja koristim? Šta meni zaista pomaže da

se jako brzo rešim straha?

Ovo kada uradim, bukvalno

taj strah nestaje ili se

totalno smanjuje jako, jako, jako brzo.

Prvo što je važno da uradite:

kao u "Karate Kid"-u, kada učitelj kaže:

"Ako tvoj život ispadne iz balansa",

"onda se vrati na ono što je osnova života, a to je"

"dah". Znači, disanje.

Koliko god banalno da deluje,

neverovatno je koliko pomaže.

Kao što je normalno da imamo strah kao ljudska bića

isto tako je normalno da kada imamo strah

nama dah nekako postane

kratak i plitak.

I ta emocija se onda širi u nama.

I zato postoji jedna fantastična vežba

koja je iz joge. Ja sam je prihvatila

iako nisam baš neko ko se stalno bavi jogom,

ali nešto što se zove: 4 - 7 - 8.

To jako puno pomaže.

Znači, polako, kada osetim da me hvata

strah. Evo, daću vam neki primer:

Kada su prošle godine objavili da

nema okupljanja, a mi smo imali upisane treninge

i ogroman prostor i sve te stvari, ja sam se

svakodnevno bavila ovim. Svakodnevno

mi se vraćao strah i plašila sam se toga.

Naravno da mi je bilo jasno da

neću umreti, zato što se ne okupljamo, ali

na neki način mi je bila ugrožena egzistencija.

I stvarno sam svakog dana morala da se borim i da koristim sve što znam.

I prva stvar koju sam uvek koristila da bih došla do

mozga, da koristim i druge neke stvari,

mi je uvek bilo disanje.

Znači, uvek uzmem i

izbrojim polako, uvlačim vazduh kroz nos,

i brojim do četiri sasvim polako.

I onda zadržim dah

i brojim od jedan do sedam.

I onda, nakon toga

polako na usta ispuštam dah

i brojim do osam.

I to mi jako pomaže.

Ako nisam sama kada osetim

da me uhvati strah,

ja onda jednostavno samo malo

pomerim fokus na disanje,

malo jače dišem. Ali ne mogu sad tako da dišem kad

su oko mene moji saradnici koji

možda ne treba da vide da sam ja u strahu, ali s druge strane,

ja i ne prikrivam svoj strah.

Kada ga osetim, radim na tome da ga smanjim.

Ne da ga potisnem, nego da ga smanjim.

I onda mi disanje puno pomaže.

Druga stvar koja mi ekstremno pomaže:

je kretanje.

Vi i sami znate, kad je čovek uplašen, kad je nervozan, kad je pod pritiskom,

kada je napet,

on kucka rukama ili mu se trese noga,

ili počne da se vrpolji u stolici...

To je prirodna reakcija tela na strah.

Što znači: telo traži kretanje.

Kretanjem se strah mnogo suzbija.

Meni je, na primer, mnogo značilo

prošle godine, cele ove godine

kada je krenuo kovid i sve to,

mislim, još uvek je tu, ali

mnogo mi je značilo na samom početku da prevaziđem sve one stvari

Napolje! Uzmem svoja dva psa

i idem napolje. Šetam. Naravno da ne možemo uvek to.

Prvo, nemate svi psa kog možete da uzmete da prošetate,

kao izgovor: "Moram da prošetam psa".

Drugo, ne možete možda uvek

da izađete baš napolje,

ali ako možete, iskoristite to!

Meni je to mnogo značilo! Ja onda spojim

te dve stvari: izađem napolje i onda se koncentrišem na svoje disanje.

Dok gledam pse i gde se nalaze, ja

dišem: 4 - 7 - 8

Od jedan do četiri, od jedan do sedam, od jedan do osam.

Znači, udišem od jedan do četiri,

zadržim od jedan do sedam i izdišem od jedan do osam.

I stvarno mi je to neverovatno pomoglo.

Šetala sam pored Save u to vreme

i to mi je bilo spas.

Znam da vam deluje banalno

i znam da ćete reći: "Ma daj Slavice, molim te, kako ja mogu da šetam..."

Ali ako biste znali da će to da spreči da imate razne simptome

koji će vas mučiti mnogo više, da ćete morati

mnoge stvari da preduzmete

to vas ništa ne košta! Možete da prošetate

ne možete, naravno, u svakoj sekundi, u svakom

trenutku, ali možete da prošetate na primer

posle posla oko kvarta,

gde radite ili možete da

prošetate ujutru kad krenete u prodavnicu

možda možete negde dalje da odete u prodavnicu.

Da onako svesno dišete i da

zaista vidite kako će to da

utiče na vas. To mnogo znači, neverovatno

ali tako je: mnogo znači.

Kad vam krene strah, kad vas uhvati, ako možete,

makar po kući: krećite se

i dišite. Krećite se i dišite.

Možda vam je samo potrebno minut - dva

i već ćete osećati da napetost popušta i da vam je bolje.

I treća stvar koju vam od srca preporučujem

i znam da mnogi moji polaznici zaista

koji su živeli sa anksioznošću

i kojima je stvarno život bio težak

su koristili to i kažu da imaju fenomenalne rezultate.

A naročito imamo kada nas tako uhvati neki strah

za bilo šta ili od bilo čega.

Jako je važno: zahvalnost.

Jer pokazalo se da je zahvalnost zaista

protivotrov za strah i napetost.

Jednostavno, kad smo zahvalni, napetost

i strah ne mogu da postoje u isto vreme u našem telu.

I znam da sam već dosadna sa tim,

sa tom zahvalnošću,

i dnevnikom zahvalnosti

ali vas molim da probate

pre nego što prosudite da li će to da vam pomogne ili neće.

Na mom sajtu možete da skinete, dole isto imate i link,

potpuno besplatno "Dnevnik sreće" u kom imate

pitanja i ako svakoga dana to radite, biće vam lakše.

Ali kada vas uhvati strah, vi možete samo da sednete i

da napravite jednu listu.

Znači, sednete i napravite listu

stvari na kojima ste zahvalni.

I neka tu budu neobične stvari i obične stvari.

Neka bude ono što u životu podrazumevate

i neka bude nešto što vam je jako važno.

Sve stavite na tu listu.

Ja na primer imam svoju listu na kojoj

mi se nalazi krov nad glavom

stan u kom živim,

ovaj moj stančić kog obožavam,

nalaze se razne obične stvari.

Na primer, ja pišem kako sam zahvalna što živim u zemlji

gde mogu slobodno da izađem na ulicu,

gde mogu slobodno da hodam,

jer to je toliko

važno, čak i kad smo bili zatvoreni

shvatili smo koliko je važno

moći samo izaći na ulicu - ništa drugo.

Onda, pišem stvari kao što su, na primer,

moj Milan, moji psi...

i naročito posao koji obožavam

i što mogu da ga radim. To je nešto što je uvek na mojoj listi zahvalnosti.

I kad se fokusiram na te stvari

kada počnem da prolazim kroz tu listu

sve nestaje čega se plašim

a što je možda i tako i tako

nekako

bez veze. Stvarno mi to

često pomaže. Zahvalnost i još jedna dobra stvar

da upitam sebe

koliko će me ovo plašiti ili koliko će mi ovo biti važno

za godinu dana? Znači, stvarno

ponekad su to takve gluposti

za koje počnem da talasam

da onda kažem sebi: ma ajde Slavice, mislim stvarno...

I odmah mi onako...

bude mi lakše. Znači, kad vas uhvati nešto

idite u zahvalnost i postavite sebi to pitanje

Koliko će vam ovo biti važno za

godinu dana.

I da li ćete stvarno i dalje da mislite o tome.

Verovatno ćete zaboraviti, zato možete odmah

i odmah će napetost popustiti.

I jako je važno samo da probate ove stvari.

I četvrta stvar koju bih volela da podelim sa vama

koja meni neverovatno znači

je da na primer

kada su tako neke stvari koje

me odjednom onako uhvate za gušu,

da ja sebi postavim pitanje: zašto je ovo uopšte važno

za ono što ja želim u životu da postignem.

Kako je ovo važno u odnosu na

moje životne ciljeve?

I kako to uopšte

me koči ili uopšte ima uticaja na to?

Kao da se onako izdvojim i pogledam širu sliku.

I ja koristim jednu fenomenalnu tehniku iz NLP-a

koja kaže: zamislim

tu situaciju, šta god da je, na primer,

imala sam neku prezentaciju na nekoj konferenciji

i imala sam nekoliko slovnih grešaka

ili na primer, na engleskom imam prezentaciju

i mene uhvati: "Jao, moram sad na engleskom da przentujem, nisam baš dobra..."

"u engleskom... Imaću greške..." i tako dalje.

I ja jednostavno stavim tu

situaciju kao da je gledam malo odozgo

zamislim sebe kako držim tu prezentaciju

koja traje recimo pola sata

na konferenciji i ja se plašim kako će to

da bude i šta ja znam,

i onda zamislim sebe kao da se na neko brdo penjem

unazad, kao da me vuče nešto unazad.

I to sve dalje bude i sve manje i manje...

I onda, kada se popnem na brdo i to bude skroz malo

ja shvatim koliko je tih pola sata

i ta prezentacija u stvari

mala u odnosu na ceo moj život

i na sve što ja radim i da stvarno

mogu da udahnem i da budem

zahvalna što imam priliku za tako nešto

i da prestanem da se gušim

od straha kako će to da ispadne

i stvarno onda dam sebi priliku.

Ja bih često neke stvari tako iz straha odbila

a to bi bila šteta.

A onda zamislim: šta bi meni bilo stvarno važno

znači, neki viši cilj, nešto

Da li mi je stvarno da li ću pogrešiti tu ili

mi je važno da uopšte učestvujem u tome.

I onda prihvatam takve stvari

zato što shvatim da u

perspektivi koja je mnogo viša

iz visine kada pogledam,

pod znacima navoda,

to deluje kao jedna mala stvar

koja se uklapa u moje ciljeve

a to što ću ja pogrešiti nema nikakve veze.

Tako da, pogledajte te neke stvari iz jedne

više perspektive. Probajte da upotrebite svoju maštu.

Znam da ja vama ovde pričam stvari koje

možda vama nisu uobičajene

ali s druge strane isto tako znam

da vi to možete.

Da možete da upotrebite svoju maštu

da pomognete sebi

da se momentalno

osećate bolje kada

vas uhvati strah

u nekoj situaciji: šta će šef reći...

ako ste pogrešili na prezentaciji,

ili ne znam šta vam sve pravi napetost i strah.

Ovo je isto jako važno za muškarce.

Znam da je većina ljudi koji gledaju moje

YouTube videe žene,

ali je jako važno za muškarce, jer mušakrci

imaju tendenciju da skrivaju strah.

I da se to pretvori na kraju u vrlo ozbiljne simptome.

Godinama skrivanje tih svojih malih strahova

koji se kupe i postaju ozbiljna stvar.

Tako da, nemojte podceniti ove četiri stvari:

znači, da pod broj jedan, dišete,

da se krećete,

da budete zahvalni,

i da pogledate iz druge perspektive,

iz perspektive godinu dana ili

nekih vaših viših ciljeva i

jednostavno promenite perspektivu da odozgo ili

iz budućnosti da pogledate tu celu stvar.

Tako da je to stvarno

te četiri stvari ako iskoristite, videćete.

Mnogo će vam biti lakše. Ja ne kažem da nećete imati strah. Ja imam stalno.

Meni se to dešava stalno da me uhvati strah

da me uhvati panika oko nečega,

da sam napeta i da osećam pritisak da neću stići

da snimim video za vas,

da neću stići da budem i youtube-rka i trener,

i direktor u mojoj firmi i Milanu dobra partnerka,

da imam vremena i za njega i da se pobrinem za svoje zdravlje i sve...

Hvata me često ta panika, ali

ono što uradim mi pomogne momentalno.

Da se pokrenem, da dišem,

da budem zahvalna što imam priliku da budem sve to,

i da pogledam stvari iz jedne druge perspektive.

i da onda nastavim da

po prioritetima ređam stvari

i radim stvari onako kako

su važne iz neke druge perspektive.

Probajte ovo, molim vas. Baš me zanima kako će

na vas da utiče. Meni mnogo znači

i sigurna sam da će i vama mnogo da znači.

Nemojte potcenjivati zato što su lake stvari.

da mislite da vam treba ne znam šta

da biste se osećali bolje. Ne, ovo vam je sasvim dovoljno.

Isprobajte, uradite i pišite mi u komentar

kako vam je delovalo. Sigurna sam da imate trenutno neki strah

koji vas malo guši i koji vam pravi napetost

Upotrebite ove četiri stvari na taj strah

i javite kako deluje.

I naravno, obavezno pritisnite subscribe

i pritisnite zvonce, ako hoćete

da više ovakvih bude tema

za vas tu i ono što mi je stvarno važno

je da želim svima da se zahvalim

jer, evo, pre neki dan moj kanal je prešao 50.000 subscribera

Budite među njima, stisnite subscribe,

jako se radujem i hvala vam puno

što me pratite, što mi ukazujete poverenje,

što me komentarišete, hvalite me i podstičete

da uzmem zanimljive teme za vas

u razmatranje, naravno, i da snimim.

Sve vas ljubim i vidimo se!

4 taktike za oslobađanje od straha 4 Taktiken, um die Angst loszuwerden 4 tactics to get rid of fear

Dragi moji, dobro mi došli!

Ja sam Slavica, ovo je moj YouTube kanal

i zaista je istina:

mene ponekad uhvati strah... sometimes I get scared...

i osećam napetost.

I zato u ovom videu ja želim sa vama da popričam o tome

koje su to stvari, koje su to

četiri strategije

koje ja koristim da jako brzo which I use to very quickly

smanjim napetost

i oslobodim se straha and free myself from fear

i idem napred.

Sigurna sam da će vam biti korisno.

Prošla godina je bila puna takvih trenutaka za mene. Last year was full of such moments for me.

Imala sam jako puno

momenata u kojima sam mogla

zaista ovo da vežbam

i da se dokaže da je ovo stvarno fantastično, and to prove that this is really fantastic,

da radi, da pomaže. to work, to help.

Svakog četvrtka na ovom kanalu

imate korisne videe

na razne teme, sa raznim strategijama

i idejama kako možete svoj život da

kreirate po svome i da uživate u njemu.

I zato kliknite subscribe

i kliknite zvonce

ako želite da budete redovno obavešteni o tome.

Strah je današnja tema.

Znam da mi mnogi pišu: "Slavice, kako sa strahom?" I know that many people write to me: "Slavice, what about fear?"

"Šta da radim kad me uhvati strah?"

I ja sam neke stvari ovde i govorila

tako da ćete imati još neki video zakačen ovde so you will have some more video pinned here

ali ono što hoću danas su četiri stvari

koje mi jako brzo pomognu.

Jer strah je, u stvari, normalna stvar.

Nama je to usađeno odvajkada It has been instilled in us ever since

kao ljudima da

imamo strah; kao neka vrsta

unutrašnjeg alarma

da nam preti neka opasnost. that some danger threatens us.

I zato,

kada osetimo to when we feel it

nije uvek realno u današnje vreme. it's not always realistic these days.

Ranije, kad nam je to usađeno, je bilo Earlier, when it was instilled in us, it was

mi smo osećali strah kada se suočimo sa we felt fear when faced with

neprijateljski raspoloženom velikom zverkom, by a hostile large beast,

sa oštrim zubima, with sharp teeth,

ili neprijateljski raspoloženim

ljudima koji imaju nešto oštro u rukama. to people who have something sharp in their hands.

I tada je strah bio nešto što

je alarm da se ili pravimo mrtvi, is an alarm to either play dead,

ili da izvadimo i mi neko oružje or to take out some weapons

ili da bežimo najbrže što možemo.

Međutim, danas u našem realnom svetu, However, today in our real world,

ne postoje baš takve opasnosti.

Postoje neke opasnosti

koje naš mehanizam onako

alarmira kao opasnost.

I šta se u stvari dešava:

s obzirom na to da smo mi negde

svesni da to nije egzistencijalna opasnost,

da nećemo umreti od toga,

mi u stvari i potiskujemo te strahove. we actually suppress those fears.

Mi negde osećamo taj strah, on u nama We feel that fear somewhere, it is in us

raste i ta napetost raste, grows and that tension grows,

ali mi shvatamo da

to možda nije baš realno

i da to nije možda tako strašno ili and that maybe it's not so terrible or

kako će drugi ljudi to uopšte

proceniti, estimate,

i onda skrivamo te strahove. and then we hide those fears.

Nekako ih potiskujemo We somehow suppress them

a što ih više potiskujemo,

oni postaju sve snažniji. they become more and more powerful.

Sve dok ne dobiju neko drugo ime. Until they get another name.

Pa naprimer, to mogu da budu bolovi u leđima, For example, it can be back pain,

ukočen vrat, stiff neck,

može da bude, na primer,

burnout ili još gore stvari,

kao što su, na primer, depresija ili such as, for example, depression or

svašta nešto iz tog potiskivanja ili anything from that suppression or

pojačavanja strahova može da nastane. intensification of fears may occur.

Zato su stvarno dve stvari koje ja

radim i koje meni mnogo pomažu,

a predlažem i vama

kada je to u pitanju,

potiskivanje samo po sebi, suppression per se,

da jednostavno kažem sebi: ok, ja prihvatam to simply say to myself: ok, I accept

da sam ja normalno ljudsko biće i da imam

strahove. I to je

normalno. "Ok, ja prihvatam da imam strah, to je u redu".

I takođe druga stvar koju ja radim je da kažem:

"Da, prihvatam, ali ne prihvatam da se oni šire u mom životu preterano". "Yes, I accept, but I do not accept that they spread in my life excessively".

"nego ću uraditi sve što je potrebno i sve što znam" "but I will do all that is necessary and all that I know"

naročito ove četiri stvari koje ću danas podeliti sa vama especially these four things I'm going to share with you today

da nekako prisustvo straha that somehow the presence of fear

učinim potpuno bezopasnim,

da smanjim količinu straha i trajanje. to reduce the amount of fear and its duration.

Tako da predlažem i vama da

možda negde zapišete rečenicu i

u kojoj ćete da kažete: "Ok, biti uplašen i biti napet"

"je normalno! To je ljudski, to je u redu".

"U redu je što si napeta, u redu je što si uplašena". "It's okay to be tense, it's okay to be scared."

I ja sebi kažem: "Ti si Slavice jaka"

"i znaš puno toga"

"i sada ćeš da iskoristiš to" "and now you're going to use it"

"da smanjiš ovaj strah"

"i da svoj život učiniš lepšim"

Nećeš da dozvoliš da tvojim životom zavlada strah. You will not let fear rule your life.

Jer strah je kao neki nepozvan gost koji se onda širi Because fear is like an uninvited guest that then spreads

u vašoj dnevnoj sobi. Onako, širi se...

Znači, ako je nepozvan gost, ok, on je došao,

prihvatam njegovo prisustvo,

ali ću učiniti sve što mogu,

a mogu puno toga da učinim,

da ga se rešim! I tako radim.

I koje su to stvari koje ja koristim? Šta meni zaista pomaže da And what are these things that I use? What really helps me

se jako brzo rešim straha?

Ovo kada uradim, bukvalno

taj strah nestaje ili se that fear disappears or

totalno smanjuje jako, jako, jako brzo.

Prvo što je važno da uradite:

kao u "Karate Kid"-u, kada učitelj kaže:

"Ako tvoj život ispadne iz balansa", "If Your Life Gets Out of Balance",

"onda se vrati na ono što je osnova života, a to je" "then return to what is the basis of life, which is"

"dah". Znači, disanje. "breath". So, breathing.

Koliko god banalno da deluje,

neverovatno je koliko pomaže.

Kao što je normalno da imamo strah kao ljudska bića As it is normal for us to have fear as human beings

isto tako je normalno da kada imamo strah

nama dah nekako postane our breath somehow becomes

kratak i plitak. short and shallow.

I ta emocija se onda širi u nama.

I zato postoji jedna fantastična vežba

koja je iz joge. Ja sam je prihvatila which is from yoga. I accepted her

iako nisam baš neko ko se stalno bavi jogom, even though I'm not much of a regular yoga person,

ali nešto što se zove: 4 - 7 - 8.

To jako puno pomaže.

Znači, polako, kada osetim da me hvata

strah. Evo, daću vam neki primer: Fear. Here, I'll give you an example:

Kada su prošle godine objavili da

nema okupljanja, a mi smo imali upisane treninge there are no gatherings, and we had registered training sessions

i ogroman prostor i sve te stvari, ja sam se and huge space and all that stuff, I'm

svakodnevno bavila ovim. Svakodnevno

mi se vraćao strah i plašila sam se toga. my fear was coming back and I was afraid of it.

Naravno da mi je bilo jasno da

neću umreti, zato što se ne okupljamo, ali I won't die, because we don't get together, but

na neki način mi je bila ugrožena egzistencija. in some way my existence was threatened.

I stvarno sam svakog dana morala da se borim i da koristim sve što znam. And I really had to fight every day and use everything I know.

I prva stvar koju sam uvek koristila da bih došla do And the first thing I always used to get to

mozga, da koristim i druge neke stvari, brain, to use some other things,

mi je uvek bilo disanje.

Znači, uvek uzmem i

izbrojim polako, uvlačim vazduh kroz nos, I count slowly, I draw air through my nose,

i brojim do četiri sasvim polako.

I onda zadržim dah

i brojim od jedan do sedam.

I onda, nakon toga

polako na usta ispuštam dah I slowly release my breath through my mouth

i brojim do osam.

I to mi jako pomaže.

Ako nisam sama kada osetim If I'm not alone when I feel

da me uhvati strah,

ja onda jednostavno samo malo

pomerim fokus na disanje, shift focus to breathing,

malo jače dišem. Ali ne mogu sad tako da dišem kad I breathe a little harder. But I can't breathe like that now

su oko mene moji saradnici koji around me are my co-workers who

možda ne treba da vide da sam ja u strahu, ali s druge strane, maybe they don't need to see that I'm scared, but on the other hand,

ja i ne prikrivam svoj strah. I don't hide my fear.

Kada ga osetim, radim na tome da ga smanjim. When I feel it, I work to reduce it.

Ne da ga potisnem, nego da ga smanjim. Not to suppress it, but to reduce it.

I onda mi disanje puno pomaže.

Druga stvar koja mi ekstremno pomaže:

je kretanje.

Vi i sami znate, kad je čovek uplašen, kad je nervozan, kad je pod pritiskom,

kada je napet,

on kucka rukama ili mu se trese noga, he taps his hands or his leg shakes,

ili počne da se vrpolji u stolici... or starts fidgeting in the chair...

To je prirodna reakcija tela na strah.

Što znači: telo traži kretanje. Which means: the body is looking for movement.

Kretanjem se strah mnogo suzbija. Movement suppresses fear a lot.

Meni je, na primer, mnogo značilo

prošle godine, cele ove godine

kada je krenuo kovid i sve to,

mislim, još uvek je tu, ali

mnogo mi je značilo na samom početku da prevaziđem sve one stvari it meant a lot to me at the very beginning to overcome all those things

Napolje! Uzmem svoja dva psa

i idem napolje. Šetam. Naravno da ne možemo uvek to.

Prvo, nemate svi psa kog možete da uzmete da prošetate, First, not everyone has a dog to take for a walk,

kao izgovor: "Moram da prošetam psa". as an excuse: "I have to walk the dog".

Drugo, ne možete možda uvek

da izađete baš napolje,

ali ako možete, iskoristite to!

Meni je to mnogo značilo! Ja onda spojim

te dve stvari: izađem napolje i onda se koncentrišem na svoje disanje. those two things: I go outside and then I concentrate on my breathing.

Dok gledam pse i gde se nalaze, ja As I look at the dogs and where they are, I

dišem: 4 - 7 - 8

Od jedan do četiri, od jedan do sedam, od jedan do osam.

Znači, udišem od jedan do četiri,

zadržim od jedan do sedam i izdišem od jedan do osam.

I stvarno mi je to neverovatno pomoglo.

Šetala sam pored Save u to vreme

i to mi je bilo spas. and that was my salvation.

Znam da vam deluje banalno I know it seems banal to you

i znam da ćete reći: "Ma daj Slavice, molim te, kako ja mogu da šetam..." and I know you will say: "Come on Slavica, please, how can I walk..."

Ali ako biste znali da će to da spreči da imate razne simptome But if you knew it would prevent you from having various symptoms

koji će vas mučiti mnogo više, da ćete morati which will trouble you much more, that you will have to

mnoge stvari da preduzmete

to vas ništa ne košta! Možete da prošetate

ne možete, naravno, u svakoj sekundi, u svakom you can't, of course, every second, every time

trenutku, ali možete da prošetate na primer

posle posla oko kvarta, after work around the neighborhood,

gde radite ili možete da

prošetate ujutru kad krenete u prodavnicu

možda možete negde dalje da odete u prodavnicu.

Da onako svesno dišete i da To breathe consciously and yes

zaista vidite kako će to da

utiče na vas. To mnogo znači, neverovatno

ali tako je: mnogo znači.

Kad vam krene strah, kad vas uhvati, ako možete, When you are afraid, when you are caught, if you can,

makar po kući: krećite se even around the house: move around

i dišite. Krećite se i dišite.

Možda vam je samo potrebno minut - dva Maybe you just need a minute or two

i već ćete osećati da napetost popušta i da vam je bolje. and you will already feel that the tension is easing and that you are better.

I treća stvar koju vam od srca preporučujem And the third thing that I heartily recommend to you

i znam da mnogi moji polaznici zaista and I know that many of my students really do

koji su živeli sa anksioznošću who lived with anxiety

i kojima je stvarno život bio težak

su koristili to i kažu da imaju fenomenalne rezultate.

A naročito imamo kada nas tako uhvati neki strah

za bilo šta ili od bilo čega.

Jako je važno: zahvalnost.

Jer pokazalo se da je zahvalnost zaista

protivotrov za strah i napetost.

Jednostavno, kad smo zahvalni, napetost

i strah ne mogu da postoje u isto vreme u našem telu.

I znam da sam već dosadna sa tim,

sa tom zahvalnošću, with that gratitude,

i dnevnikom zahvalnosti

ali vas molim da probate

pre nego što prosudite da li će to da vam pomogne ili neće.

Na mom sajtu možete da skinete, dole isto imate i link,

potpuno besplatno "Dnevnik sreće" u kom imate

pitanja i ako svakoga dana to radite, biće vam lakše.

Ali kada vas uhvati strah, vi možete samo da sednete i

da napravite jednu listu.

Znači, sednete i napravite listu

stvari na kojima ste zahvalni.

I neka tu budu neobične stvari i obične stvari.

Neka bude ono što u životu podrazumevate

i neka bude nešto što vam je jako važno.

Sve stavite na tu listu.

Ja na primer imam svoju listu na kojoj

mi se nalazi krov nad glavom I have a roof over my head

stan u kom živim,

ovaj moj stančić kog obožavam, this apartment of mine that I adore,

nalaze se razne obične stvari.

Na primer, ja pišem kako sam zahvalna što živim u zemlji

gde mogu slobodno da izađem na ulicu,

gde mogu slobodno da hodam,

jer to je toliko

važno, čak i kad smo bili zatvoreni important, even when we were closed

shvatili smo koliko je važno

moći samo izaći na ulicu - ništa drugo.

Onda, pišem stvari kao što su, na primer,

moj Milan, moji psi...

i naročito posao koji obožavam

i što mogu da ga radim. To je nešto što je uvek na mojoj listi zahvalnosti.

I kad se fokusiram na te stvari

kada počnem da prolazim kroz tu listu

sve nestaje čega se plašim

a što je možda i tako i tako

nekako

bez veze. Stvarno mi to

često pomaže. Zahvalnost i još jedna dobra stvar often helps. Gratitude and another good thing

da upitam sebe to ask myself

koliko će me ovo plašiti ili koliko će mi ovo biti važno how much this will scare me or how important this will be to me

za godinu dana? Znači, stvarno

ponekad su to takve gluposti

za koje počnem da talasam for which I start to wave

da onda kažem sebi: ma ajde Slavice, mislim stvarno...

I odmah mi onako...

bude mi lakše. Znači, kad vas uhvati nešto

idite u zahvalnost i postavite sebi to pitanje

Koliko će vam ovo biti važno za

godinu dana.

I da li ćete stvarno i dalje da mislite o tome.

Verovatno ćete zaboraviti, zato možete odmah

i odmah će napetost popustiti. and immediately the tension will ease.

I jako je važno samo da probate ove stvari.

I četvrta stvar koju bih volela da podelim sa vama And the fourth thing I would like to share with you

koja meni neverovatno znači

je da na primer

kada su tako neke stvari koje

me odjednom onako uhvate za gušu, they suddenly grab me by the throat,

da ja sebi postavim pitanje: zašto je ovo uopšte važno to ask myself the question: why is this even important?

za ono što ja želim u životu da postignem.

Kako je ovo važno u odnosu na How important is this in relation to

moje životne ciljeve?

I kako to uopšte

me koči ili uopšte ima uticaja na to?

Kao da se onako izdvojim i pogledam širu sliku. It's like I stand out and look at the bigger picture.

I ja koristim jednu fenomenalnu tehniku iz NLP-a

koja kaže: zamislim

tu situaciju, šta god da je, na primer,

imala sam neku prezentaciju na nekoj konferenciji

i imala sam nekoliko slovnih grešaka

ili na primer, na engleskom imam prezentaciju

i mene uhvati: "Jao, moram sad na engleskom da przentujem, nisam baš dobra..." caught me too: "Oh, I have to present in English now, I'm not very good..."

"u engleskom... Imaću greške..." i tako dalje.

I ja jednostavno stavim tu

situaciju kao da je gledam malo odozgo

zamislim sebe kako držim tu prezentaciju

koja traje recimo pola sata which lasts, say, half an hour

na konferenciji i ja se plašim kako će to

da bude i šta ja znam,

i onda zamislim sebe kao da se na neko brdo penjem and then I imagine myself climbing a hill

unazad, kao da me vuče nešto unazad. backwards, as if something is pulling me backwards.

I to sve dalje bude i sve manje i manje...

I onda, kada se popnem na brdo i to bude skroz malo

ja shvatim koliko je tih pola sata I realize what half an hour it is

i ta prezentacija u stvari

mala u odnosu na ceo moj život small compared to my whole life

i na sve što ja radim i da stvarno

mogu da udahnem i da budem

zahvalna što imam priliku za tako nešto

i da prestanem da se gušim and to stop choking

od straha kako će to da ispadne

i stvarno onda dam sebi priliku.

Ja bih često neke stvari tako iz straha odbila

a to bi bila šteta.

A onda zamislim: šta bi meni bilo stvarno važno

znači, neki viši cilj, nešto

Da li mi je stvarno da li ću pogrešiti tu ili

mi je važno da uopšte učestvujem u tome.

I onda prihvatam takve stvari

zato što shvatim da u

perspektivi koja je mnogo viša

iz visine kada pogledam,

pod znacima navoda,

to deluje kao jedna mala stvar it seems like a small thing

koja se uklapa u moje ciljeve

a to što ću ja pogrešiti nema nikakve veze.

Tako da, pogledajte te neke stvari iz jedne

više perspektive. Probajte da upotrebite svoju maštu.

Znam da ja vama ovde pričam stvari koje I know that I am telling you things here that

možda vama nisu uobičajene maybe they are not common to you

ali s druge strane isto tako znam

da vi to možete.

Da možete da upotrebite svoju maštu

da pomognete sebi

da se momentalno

osećate bolje kada

vas uhvati strah

u nekoj situaciji: šta će šef reći...

ako ste pogrešili na prezentaciji,

ili ne znam šta vam sve pravi napetost i strah.

Ovo je isto jako važno za muškarce.

Znam da je većina ljudi koji gledaju moje

YouTube videe žene,

ali je jako važno za muškarce, jer mušakrci

imaju tendenciju da skrivaju strah.

I da se to pretvori na kraju u vrlo ozbiljne simptome.

Godinama skrivanje tih svojih malih strahova

koji se kupe i postaju ozbiljna stvar.

Tako da, nemojte podceniti ove četiri stvari:

znači, da pod broj jedan, dišete,

da se krećete,

da budete zahvalni,

i da pogledate iz druge perspektive,

iz perspektive godinu dana ili

nekih vaših viših ciljeva i of some of your higher goals and

jednostavno promenite perspektivu da odozgo ili simply change the perspective that from above or

iz budućnosti da pogledate tu celu stvar.

Tako da je to stvarno

te četiri stvari ako iskoristite, videćete.

Mnogo će vam biti lakše. Ja ne kažem da nećete imati strah. Ja imam stalno.

Meni se to dešava stalno da me uhvati strah

da me uhvati panika oko nečega,

da sam napeta i da osećam pritisak da neću stići that I am tense and that I feel the pressure that I will not make it

da snimim video za vas,

da neću stići da budem i youtube-rka i trener,

i direktor u mojoj firmi i Milanu dobra partnerka,

da imam vremena i za njega i da se pobrinem za svoje zdravlje i sve...

Hvata me često ta panika, ali I often get that panic, but

ono što uradim mi pomogne momentalno. what i do helps me instantly.

Da se pokrenem, da dišem,

da budem zahvalna što imam priliku da budem sve to,

i da pogledam stvari iz jedne druge perspektive.

i da onda nastavim da

po prioritetima ređam stvari I prioritize things

i radim stvari onako kako

su važne iz neke druge perspektive.

Probajte ovo, molim vas. Baš me zanima kako će

na vas da utiče. Meni mnogo znači

i sigurna sam da će i vama mnogo da znači.

Nemojte potcenjivati zato što su lake stvari. Don't underestimate because they are easy things.

da mislite da vam treba ne znam šta

da biste se osećali bolje. Ne, ovo vam je sasvim dovoljno.

Isprobajte, uradite i pišite mi u komentar

kako vam je delovalo. Sigurna sam da imate trenutno neki strah

koji vas malo guši i koji vam pravi napetost

Upotrebite ove četiri stvari na taj strah

i javite kako deluje.

I naravno, obavezno pritisnite subscribe

i pritisnite zvonce, ako hoćete

da više ovakvih bude tema

za vas tu i ono što mi je stvarno važno

je da želim svima da se zahvalim

jer, evo, pre neki dan moj kanal je prešao 50.000 subscribera because, here, the other day my channel crossed 50,000 subscribers

Budite među njima, stisnite subscribe,

jako se radujem i hvala vam puno

što me pratite, što mi ukazujete poverenje,

što me komentarišete, hvalite me i podstičete for commenting, praising and encouraging me

da uzmem zanimljive teme za vas

u razmatranje, naravno, i da snimim.

Sve vas ljubim i vidimo se!