Živite li ili samo ŽIVOTARITE?
Dragi moji, dobro mi došli! Ja sam Slavica, a ovo je moj YouTube kanal.
Svakog četvrtka ovde možete da nađete savete
kako da kreirate i da živite
život koji ćete da obožavate.
I da radite posao koji ćete da volite.
Danas, u današnjoj temi, radi se o tome
da se u stvari ne treba bojati smrti,
već da se treba bojati
da nikada nećemo ni živeti.
Kaže se da
većina ljudi, ogromna većina ljudi
sa 25 godina umre,
ali ih sahrane tamo negde do 80.
I to je zato što u stvari
ljudi dok su mladi imaju svoje snove.
Neko voli da postane pilot, neko bi voleo da bude vatrogasac,
neko bi voleo da proputuje svet,
opet, neko drugi da promeni svet...
Ljudi imaju svoje snove.
Ali tamo negde oko 20.
već im okruženje objasni
da su to samo snovi, da se nikada neće ostvariti
da je glupo verovati u njih
da je glupo za njima ići
i da treba da nađu "realan, dobar posao"
I onda ljudi krenu da traže posao,
zaposle se u nekoj kancelariji
u kojoj se osećaju zatvoreni, zarobljeni
sa ljudima koje ne vole,
iako se ljudi oko njih u kancelarijama
ponašaju kao da su prijatelji
u suštini, to im nisu prijatelji.
Međusobno se jako često uopšte ne vole.
i neće biti tu za njih kad im bude teško
kao što to rade prijatelji.
Provode život sa tim ljudima radeći posao
koji uopšte ne vole,
a rade ga samo da bi zaradili novac
i platili račune.
I tako, u stvari, prolazi dan za danom
i to uopšte i nije neki život.
To je više kao neka vrsta preživljavanja.
A dani prolaze, godine prolaze
i ljudi prosto i ne primećuju
da život prolazi.
I u nekom trenutku shvate: Ok,
dosta života je prošlo,
dođu do četrdesete godine možda
ali onda ne mogu da izađu više iz tog začaranog kruga, zato što su se
zapetljali u to, kreirali jedan stil života
koji sad treba da finansiraju
i ne mogu da izađu više, da se oslobode,
da izađu iz te kancelarije
da odu od tih ljudi koje ne vole,
da počnu da rade nešto što vole i da
počnu da žive svoj život.
Već tako životare.
A to životarenje je neka vrsta osrednjosti.
Kada ih ja pitam, a često mi dolaze takvi ljudi
kod mene, da vide šta mogu da urade
mogu da prožive,
i onda kada ih pitam kakav je to život,
onda oni meni kažu: "Pa ok mi je..."
"Meni je to ok".
I onda zamislite:
na svojoj samrtnoj postelji, kada razmišljate o svom životu unazad,
da na primer sve što vam padne na pamet bude:
"pa bio je to ok život".
To je stvarno velika šteta.
Jer niko ne ide u bioskop da gleda neki osrednji film
koji je "ok"
Ljudi hoće spektakl! Hoće
da vide nešto fantastično
i ljudi neće osrednji film
ljudi neće osrednji telefon,
ljudi neće osrednje..., ne znam, bilo šta.
Ljudi hoće da imaju
naročito ti ljudi koji
koji, eto tako, u kancelarijama rade
i imaju neku ambiciju, oni hoće
najbolji sat, hoće najbolji auto, hoće
najbolje ovo, najbolje ono
a onda ih ja pitam: A zašto se, ljudi, zadovoljavate
osrednjim životom koji je ok?
I to je stvarno jako tužno, jer ja znam
da svi oni imaju snove
odnosno, da su imali snove
i imaju ih još, samo su negde pokopani duboko u njima
zatrpani slojem svih onih priča
koje su čuli od drugih koji su pre njih zakopali svoje snove
koji su im rekli: Ma daj molim te, šta ti...
O čemu ti sanjaš?
Ma jeste, baš ćeš ti... Samo tebe čekaju...
Hajde, budi pametan, uzmi se u pamet
zaposli se u kancelariji
dobro je to. Ćuti!
Sedi di si, ni za di si nisi.
I tako...
To su sve neke stvari kojih se naslušamo i onda poverujemo u to.
I jednostavno, onoga dana kada
u to toliko poverujemo,
da svoje snove odbacimo
da ih se odreknemo,
svako ko to uradi
on nekako umre.
I ja to mogu da kažem i iz svog nekog iskustva.
Meni je trebalo puno godina da dođem do NLP-a
ove fenomenalne metodologije,
koja mi je dala hrabrosti
da izađem iz toga.
Jer jako je bilo teško.
Iznam da je ljudima jako teško
jer kreiraju jedan stil života
koji je "ok"
da sad izađu u nešto što ne znaju šta je
i u nešto što su im svi rekli da ne postoji
u nešto što im svako kaže da je nemoguće,
i da deluju kao da nešto s njima nije u redu.
To je jako teško.
I vremenom se naši snovi smanjuju
Ljudi počnu sve manje i manje da misle o tome
nekako odbace te snove
kao da ih nikad nisu ni imali, iako ih duboko u sebi nose.
Verujući da je ipak najbolje da budu na sigurnom.
To je ok. Možda će ostvariti svoje snove nekad
I onda krene ona
onaj začarani krug "nekada... kad..."
"Samo da nađem bolji posao, pa ću onda..."
"Da imam veću platu, pa ću onda više da štedim..."
"Samo da mi deca porastu..."
"Samo da deca završe školu..."
"Samo da se deca dobro zaposle..."
"I samo da ovo... i samo da ono..."
i ta osrednjost
ljude pojede.
Potpuno im izvuče, život isisa iz njih
i oni tako žive kao
pod nekom anestezijom.
Polumrtvi. Više mrtvi nego živi.
Nema života u njima.
I stvarno se istroše i izgube snagu.
I onda kad prođu godine, misle da je kasno
i misle da ne mogu više da žive
svoje snove, da ne mogu da ih ostvare,
da nema smisla više počinjati
I zaista to ljudi nekad misle
krajem tridesetih
ili početkom četrdesetih
što je velika šteta jer
mnogi veliki ljudi su počeli
u pedesetima,
u šezdesetima čak,
da ostvaruju svoje snove.
Jer zaista, kada ljudi shvate nekako
da će umreti... Ja se sećam, jedan moj učitelj je rekao:
"Ja sam shvatio kada sam napunio 50 godina"
"da ću umreti i onda sam počeo sasvim drugačije da gledam na život".
I ja sam imala tu sreću da sam možda to shvatila još i ranije
zato što su meni umrli roditelji kad su bili veoma mladi
i ja sam imala otprilike nekih 40 godina
i onda sam shvatila
pošto su mi umrli roditelji, a ja sam starija sestra,
ja sam sledeća!
Ja sam sledeća.
I onda sam shvatila da zaista
je važno šta ću napraviti od života
da je meni važno šta ću napraviti od života
I da zaista ne želim da
protraćim svoj život za
neke gluposti.
I to vidim isto kod mojih klijenata
Oni dolaze kod mene na kraju tridesetih, početkom četrdesetih
potpuno pogođeni
tom svešću o tome
da je ogromna količina života već otišla
da su je protraćili, da nisu uživali
da su radili stvari koje su drugi hteli,
da su slušali one koji ni sami nisu srećni
da su zaista nekako pregaženi i zgaženi
i da sada slabo imaju snage da bilo šta urade.
I zato sam ja jako srećna kada
ljudi dođu na moje seminare
i u nekom trenutku
bude im jako teško kada shvate
koliko je u stvari ta osrednjost nešto što ih boli.
nešto u čemu ne uživaju, nešto što im
troši život, ali onda
donesu odluku.
Donesu odluku da će
svoj život da promene.
Jer to je u stvari najvažnija stvar:
Ljudi se dele nekako
na dve vrste: na one koji nalaze izgovore
i ostanu u tome i zadrže se u toj osrednjosti zauvek,
ostanu ceo život
i na one koji donesu odluku
koji kažu: "Bez obzira na sve..."
"Bez obzira na sve".
"Živim tu gde živim, živim kako živim,"
"tako je kako je, ali bez obzira na sve, "
"ja želim da ostvarim svoje snove"
"i da živim život punim plućima".
"Danas donosim odluku da ću to da uradim".
I onoga dana kada donesete odluku,
vi ne možete da promenite svoj život,
U jednom danu ne možete da promenite svoj život
da sad odjednom postane drugačiji,
ali u jednom danu možete da donesete odluku
da ćete od sada pa ubuduće, svakoga dana raditi nešto
što će vas voditi korak po korak
tako da za pet godina ne budete
idući istom stazom kao i do sada
ostanete i postanete
još istrošeniji, još tužniji, još
"mrtviji",
nego da kažete: "Ok, za pet godina ću uraditi sve što je potrebno"
"svakoga dana"
"da oživim".
"Da se preporodim, da proživim".
"I znam da postoji metodologija koja može u tome da mi pomogne"
"I znam da mogu da potražim pomoć od ljudi koji"
"koji znaju nešto, koji imaju iskustvo".
"i želim zaista da uradim to za sebe".
Znači, da donesete u jednom danu odluku
da ćete to da promenite
i naravno
mnogi od vas će da kažu: "Pa dobro, moj život je stvarno ok".
i opet da se vratim na ono:
Ok
Da li je to zaista vama dovoljno dobro?
Da li je dovoljno dobro da
taj jedan život koji imamo
provedemo, eto tako...?
U osrednjosti. Sigurno.
Da slučajno ne izađemo
u nepoznato
jer ko zna šta nas tamo čeka...
ja vam predlažem da zaista razmotrite
kakav je vaš život i da budete nemilosrdno
iskreni prema sebi
Sa čim ste zadovoljni?
Da li vi ujutru kada ustanete
kažete: "Wow, kakav život!"
"Kakav ispunjen život!"
"Moj život je predivan! Moj život je pun blagoslova!"
"Ja zaista utičem na ljude oko sebe"
"i srećna sam zbog toga"
Ili kažete: "Jao, Bože, opet danas moram da idem na posao..."
"Opet moram s onim ljudima..."
Da se osećate zatvoreno, da se osećate
izgubljeno...
Razmislite o tome.
I ako jednoga dana odlučite nešto da promenite
u svom životu, postoji metodologija koja može da vam pomogne
korak po korak i mi smo to stvarno
razradili. Puno toga radimo na raznim našim edukacijama
ali srž svega onoga što radimo na svim našim edukacijama
srž je NLP.
Zato vam od srca preporučujem da
da razmotrite da krenete na ONLINE NLP edukaciju
koja je mnogima promenila život.
Znači, ljudi kada dođu na to
jednostavno dele život na pre i posle NLP-a
Znam da to sada zvuči kao: "Ma daj, Slavice, jeste, sigurno tako..."
Evo, pogledajte mene i puno mojih drugih polaznika
koji zaista računaju svoj život na pre i posle
zato što život ne bude nikad više isti
a znam da znate
iz iskustva drugih ljudi
i iz iskustava koja vas okružuju
da je moguće
kreirati i živeti predivan život.
Da je moguće!
I to je važno da znate
da pretresete svoj život s jedne strane
da li je to predivan život
a s druge strane da shvatite da je moguće
kreirati predivan život.
Gde god da ste sad.
Moguće je!
Nije moguće za jedan dan,
ali moguće je danas doneti odluku da ćete
to uraditi bez obzira na sve.
I ja vas pozivam na taj put
i mislim da ćete to uraditi
jer sama činjenica da gledate moje videe
znači da ste neko ko traga.
I ko možda nije zadovoljan sa osrednjošću
I ko želi za sebe najbolje.
Ja sam tu da vam budem podrška.
Tako da, vidimo se! Imate dole link,
i pišite mi
još, šta vam još treba,
šta biste još voleli da ja ovde pričam
šta bi vama značilo kada bih ja
ispričala. Šta biste voleli da znate od mojih iskustava
mojih znanja,
možda neko moje lično iskustvo, nešto vas zanima...
Slobodno mi pišite dole u komentar
i ja ću u sledećim videima
snimati nešto što mislim da može stvarno da vam bude korisno
i što ste napisali da je za vas.
Eto, a do tad, razmišljajte malo.
I prestanite da se plašite smrti.
Bojte se da nikada
da nikada nećete živeti.
Dok ste živi.
To je gore. To je gore od smrti.
I vidimo se.
