×

我們使用cookies幫助改善LingQ。通過流覽本網站,表示你同意我們的 cookie 政策.


image

Hari Poter i Kamen mudrosti, 1.12. Hari Poter i Kamen mudrosti - Ogledalo žudnje (audio knjiga) (1)

1.12. Hari Poter i Kamen mudrosti - Ogledalo žudnje (audio knjiga) (1)

12. Ogledalo Ejnduž Približavao se Božić. Jednog jutra sredinom decembra Hogvorts je osvanuo pod nekoliko stopa debelim snežnim pokrivačem. Površina jezera se baš dobro zamrzla, a Vizlijevi blizanci bili su kažnjeni zbog toga što su začarali nekoliko grudvi da prate Kvirela i odbijaju se o zadnji deo njegovog turbana. Onih nekoliko sova koje su uspele da se probiju kroz olujno nebo da dostave poštu morale su na oporavak kod Hagrida da bi mogle ponovo da polete. Svi su jedva čekali početak prazničnog raspusta. Dok je u grifindorskom dnevnom boravku i u Velikoj sali pucketala vatrica, promajni hodnici postali su ledeni, a oštar vetar je tresao prozore u učionicama. Najgore je bilo na Snejpovim časovima u podrumskim tamnicama, gde im se, pred vlastitim očima, dah pretvarao u maglu i svi se, što su više mogli, pribijali uz svoje tople kotlove. – Baš mi je žao – reče Drako Melfoj na jednom od časova Napitaka – žao mi je svih tih ljudi koji moraju da ostanu na Hogvortsu za Božić jer ih kod kuće ne žele. Gledao je u Harija dok je to govorio. Kreb i Gojl se zakikotaše. Hari, koji je upravo merio prah od peraja lavlje ribice, nije obraćao pažnju na njih. Nakon utakmice kvidiča Melfoj je bio neprijatniji nego inače. Razočaran što su sliterinci izgubili, pokušavao je da sve zasmeje dosetkom o tome kako će, umesto Harija, sledeći put Tragač biti žaba širom razjapljenih usta. A onda je shvatio da to nikom nije smešno jer su svi bili impresionirani time što je Hari uspeo da se održi na svojoj pobesneloj metli. Zato je Melfoj, ljubomoran i ljut, ponovo počeo da zadirkuje Harija zbog toga što nema pravu porodicu. Istina je da Hari nije ni nameravao da ode u Šimširovu ulicu za vreme božićnih praznika. Profesorka Mek Gonagal je prethodne nedelje obišla učenike, napravila spisak svih koji će ostati u školi tokom praznika i Hari se odmah upisao. Nije mu uopšte bilo žao; biće to možda najlepši Božić u njegovom životu. Ron i njegova braća takođe će ostati, pošto gospodin i gospođa Vizli putuju u Rumuniju da posete Čarlija. Kada su napustili tamnice na kraju časa Napitaka, nađoše se u hodniku zakrčenom ogromnim komadom četinarskog debla. Dva ogromna stopala na dnu i glasno frktanje rekoše im da se iza njega nalazi Hagrid. – Ćao, Hagride, treba li ti pomoć? – upita ga Ron, promolivši glavu kroz grančice. – Ne, u redu je, hvala ti, Rone. – Hoćeš li mi se skloniti s puta? – začu se Melfojev hladan i razvučen glas otpozadi. – Pokušavaš da zaradiš nešto para sa strane, Vizli? Verovatno se nadaš se da ćeš i sâm jednog dana postati čuvar imanja kada napustiš Hogvorts... Hagridova koliba mora da je prava palata u poređenju s onim na šta je tvoja porodica navikla. Ron nasrnu na Melfoja upravo u trenutku kad se Snejp pojavi na stepeništu. – VIZLI! Ron ispusti krajičak Melfojeve odore. – Isprovocirali su ga, profesore Snejp – reče Hagrid, pomaljajući svoje ogromno lice iza drveta. – Melfoj mu je vređ'o porodicu. – Bilo kako bilo, tuča je protivna hogvortskim pravilima, Hagride – reče Snejp svilenim glasom. – Pet poena manje za Grifindor, Vizli, i budi srećan da nije više. Gubite se, svi. Melfoj, Kreb i Gojl grubo se probiše pored stabla, rasturajući iglice na sve strane i podrugljivo se smejuljeći. – Srediću ga ja – reče Ron, škrgućući zubima ka Melfojevim leđima – kad-tad će mi pasti šaka... – Mrzim ih obojicu – reče Hari – i Melfoja i Snejpa. – Ma ajde, razvedri se, već je skoro Božić – reče Hagrid. – Znaš šta, ajde sa mnom da vidite Veliku salu, izgleda bogovski. I tako Hari, Ron i Hermiona pođoše za Hagridom i njegovim drvetom ka Velikoj sali, u kojoj su profesorka Mek Gonagal i profesor Flitvik pripremali božićne ukrase. – Ah, Hagride, to poslednje drvo stavi u onaj najudaljeniji kutak, hoćeš li? Sala je izgledala raskošno. Ukrasne niske grančica imele visile su svuda po zidovima, a okolo je bilo postavljeno barem dvanaestak visokih jelki; na nekima su svetlucale majušne ledenice, a neke su bleštale sjajem stotina svećica. – Kol'ko još dana ima do raspusta? – upita Hagrid. – Samo jedan – reče Hermiona. – A to me je podsetilo... Hari, Rone, imamo još pola sata do ručka, treba da smo u biblioteci. – Da, u pravu si – reče Ron, odvajajući pogled od profesora Flitvika, koji je svojim čarobnim štapićem izbacivao zlatne balončiće i kačio ih po granama nove jelke. – Biblioteka? – reče Hagrid, prateći ih iz Sale. – Baš uoči praznika? Al'ste željni znanja, je l' te? – Ma ne, mi ne učimo – reče mu Hari. – Još otkako si spomenuo Nikolasa Flamela pokušavamo da otkrijemo ko je on. – Šta radite? – Hagrid je bio preneražen. – Čujte 'vamo... rek'o sam vam: okan'te se toga. Ne tiče vas se šta to pašče čuva. – Samo hoćemo da saznamo ko je Nikolas Flamel, to je sve – reče Hermiona. – Sem ukoliko nećeš sam da nam kažeš i uštediš nam trud – dodade Hari. – Već smo prelistali na stotine knjiga i nigde ne možemo da ga nađemo... daj nam neki trag... znam da sam negde pročitao njegovo ime... – Neću niš' da vam kažem – reče Hagrid odsečno. – Onda ćemo morati sami da otkrijemo – reče Ron, i oni pojuriše prema biblioteci ostavljajući Hagrida neraspoloženog. I zaista, prelistavali su knjige tražeći Flamelovo ime još otkako se ono slučajno otelo iz usta Hagridu, jer kako inače da otkriju šta to Snejp hoće da ukrade? Problem je bio u tome što nisu znali odakle da počnu, jer nisu znali po čemu se Flamel proslavio da bi ušao u knjigu. Nije ga bilo u Velikim čarobnjacima XX veka , niti u Značajnim čarobnjačkim imenima našeg doba; izostavljen je i iz Važnih modernih magičnih otkrića i Studije o najnovijim dostignućima u čarobnjaštvu. A i biblioteka je bila ogromna; desetine hiljada knjiga, hiljade polica, stotine uskih redova. Hermiona je izvadila spisak oblasti i naslova koje je htela da istraži, dok se Ron šetkao između redova i nasumično ih vadio s polica. Hari je odlutao u Zabranjeni odeljak. Odavno se pitao da li se Flamel možda nalazi tu negde. Na nesreću, za pregledanje zabranjenih knjiga bila je potrebna pismena dozvola nekog od nastavnika, a Hari je znao da je nikada ne bi dobio. U tim knjigama sadržane su moćne crne magije koje se na Hogvortsu nikad nisu predavale, a čitali su ih samo stariji učenici koji su izučavali naprednu Odbranu od Mračnih veština. – Šta to tražiš, dečače? – Ništa – reče Hari. Madam Pins, bibliotekarka, pripreti mu svojom pajalicom. – Onda izađi. Hajde – briši! Žaleći što nije bio brži i smislio nekakav izgovor, Hari napusti biblioteku. On, Ron i Hermiona već su se dogovorili da je bolje da ne pitaju Madam Pins gde mogu da nađu nešto o Flamelu. Bili su sigurni da bi mogla da im to kaže, ali nisu smeli da rizikuju da Snejp sazna šta traže. Hari je sačekao u hodniku da vidi da li su ono dvoje otkrili nešto, ali nije gajio previše nade. Već nekoliko nedelja su tragali, ali pošto su koristili samo retke trenutke predaha između časova, nije bilo čudno što ništa nisu našli. Zaista im je nedostajalo da jednom mogu lepo natenane da pretražuju knjige, a da im Madam Pins ne stoji za vratom. Ron i Hermiona mu se pridružiše pet minuta kasnije, odmahujući glavama. Svi zajedno odoše na ručak. – Nastavićete da tragate dok budem odsutna, zar ne? – reče Hermiona. – I pošaljite mi sovu ako nešto otkrijete. – A ti bi mogla da pitaš svoje roditelje da li znaju ko je Flamel – reče Ron. – Sasvim je bezbedno da njih pitaš, bez brige. – Naravno, pogotovu pošto su oboje zubari – reče Hermiona. * * * Kada je počeo raspust, Ron i Hari su se previše dobro provodili da bi mnogo razmišljali o Flamelu. Ostali su sami u spavaonici, a dnevni boravak je bio daleko prazniji nego obično, pa su mogli da izaberu najbolje fotelje kraj kamina. Sedeli su satima i jeli sve što su mogli da nabodu na viljušku – hleb, lepinje, slatkiše od belog sleza – kujući planove kako da srede da Melfoja izbace iz škole, što je bila zabavna tema za razgovor, čak i da im to ne pođe za rukom. Ron je, takođe, počeo da podučava Harija čarobnjačkom šahu. Igrao se na isti način na koji ga igraju Normalci, samo što su figure bile žive, pa je igra umnogome ličila na usmeravanje trupa tokom bitke. Ronov komplet za šah bio je veoma star i izlizan. Kao i sve ostalo što je posedovao, i taj komplet je pripadao najpre nekom drugom u njegovoj porodici – u ovom slučaju njegovom dedi. Međutim, stare figure nisu im nimalo smetale. Ron ih je tako dobro poznavao da mu nije bilo teško da ih natera da rade ono što on hoće. Hari je igrao s figurama koje mu je pozajmio Šejmus Finigan, i one mu nisu nimalo verovale. Nije bio baš dobar igrač, a one su mu stalno dobacivale različite savete, što ga je zbunjivalo: – Ne šalji me tamo, zar ne vidiš njegovog konja? Pošalji njega, on je potrošna roba, topovsko meso. Na Badnje veče Hari je otišao u krevet unapred se radujući sledećem danu, zbog sjajne hrane i zabave, ali nije ni od koga očekivao poklon. Međutim, kada se sledećeg jutra probudio, prvo što je ugledao bila je mala hrpa paketića u podnožju njegovog kreveta. – Srećan Božić – reče Ron pospano kad se Hari iskobelja iz kreveta i prebaci oko sebe kućni ogrtač. – I tebi – reče Hari. – Pogledaj ovo! Dobio sam neke poklone! – A šta si očekivao, rotkve? – upita Ron, okrenuvši se svojoj, znatno većoj gomili poklona. Hari podiže paket na vrhu. Bio je uvijen u debelu smeđu hartiju, a preko nje je bilo naškrabano: Hariju, od Hagrida. Unutra je bila grubo izrezbarena drvena frula. Hagrid ju je očigledno sam izdeljao. Hari dunu u nju – zvučala je pomalo kao huktanje sove. U drugom, vrlo malom paketiću nalazila se beleška. Primili smo tvoju poruku i šaljemo ti božićni poklon. Od teče Vernona i tetke Petunije. Za pisamce je selotejpom bio prikačen novčić od pedeset penija. – Baš srdačno – reče Hari. Ron je bio fasciniran metalnim novčićem. – Uvrnuto! – reče on. – Kakav oblik! To je novac? – Možeš da ga zadržiš – reče Hari, smejući se Ronovoj sreći. – Ovi su od Hagrida i moje tetke i teče – a od koga su ovi? – Mislim da znam od koga je taj – reče Ron, malo pocrvenevši, pokazujući na veoma džombast paket. – Od moje mame. Rekao sam joj da ne očekuješ nikakav poklon i... o, ne – zahropta Ron – napravila ti je vizlijevski džemper! Hari brzo otvori paket, i nađe u njemu debeo, rukom ispleten džemper smaragdnozelene boje, i veliku kutiju domaćih karamela. – Svake godine nam isplete džempere – reče Ron, odmotavajući svoj paket – a moj je uvek tamnocrven. – Baš lepo od nje – reče Hari, uzevši jednu karamelu, koja je bila vrlo ukusna. Sledeći poklon za Harija takođe je sadržao slatkiše – bila je to velika kutija puna čokoladnih žabica, od Hermione. Ostao je još samo jedan paket. Hari ga podiže i odmeri u ruci. Bio je vrlo lagan. On ga odmota. Nešto tečno i srebrnastosivo skliznu na pod, i ostade da leži u sjajnim naborima. Ron uskliknu. – Čuo sam za njih – reče tihim glasom, ispustivši kutiju Berti Botovih bombona svih aroma koju je dobio od Hermione. – Ako je to ono što mislim da je... oni su veoma retki i izuzetno dragoceni. – Šta je to? Hari podiže svetlucavu, srebrnastu tkaninu s poda. Delovala je čudno na dodir, kao voda koja je ispletena u tkaninu. – To je Nevidljivi ogrtač – reče Ron, sa strahopoštovanjem na licu. – Siguran sam da jeste... probaj ga. Hari prebaci Ogrtač preko ramena i Ron vrisnu. – Jeste! Pogledaj dole! Hari pogleda u svoja stopala, ali njih nije bilo. On odjuri do ogledala. I stvarno, odraz njegove glave gledao ga je iz ogledala lebdeći u vazduhu, dok je telo bilo potpuno nevidljivo. On prebaci Ogrtač preko glave, i njegov odraz potpuno nestade. – Ima i poruka – reče Ron iznenada. – Ispala je neka poruka iz njega! Hari svuče ogrtač i podiže pismo. Uskim i uvijenim rukopisom, kakav Hari nikada ranije nije video, bile su ispisane sledeće reči: Tvoj otac je ovo ostavio u mom posedu pre svoje smrti. Vreme je da ti bude vraćen. Iskoristi ga na pravi način. Želim ti veoma srećan Božić.

1.12. Hari Poter i Kamen mudrosti - Ogledalo žudnje (audio knjiga) (1) 1.12. Harry Potter und der Stein der Weisen - Der Spiegel der Begierde (Hörbuch) (1) 1.12. Harry Potter and the Philosopher's Stone - The Mirror of Desire (Audiobook) (1) 1.12. Гарри Поттер и философский камень - Зеркало желаний (Аудиокнига) (1)

12\\. Ogledalo Ejnduž Približavao se Božić. Mirror Enduž Weihnachten rückte näher. Mirror Einduz Christmas was approaching. Jednog jutra sredinom decembra Hogvorts je osvanuo pod nekoliko stopa debelim snežnim pokrivačem. Eines Morgens Mitte Dezember dämmerte Hogwarts unter einer ein paar Meter dicken Schneedecke. One morning in mid-December, Hogwarts dawned under a blanket of snow several feet thick. Površina jezera se baš dobro zamrzla, a Vizlijevi blizanci bili su kažnjeni zbog toga što su začarali nekoliko grudvi da prate Kvirela i odbijaju se o zadnji deo njegovog turbana. Die Oberfläche des Sees fror sehr gut und Weasleys Zwillinge wurden dafür bestraft, dass sie mehrere Klumpen verzauberten, damit sie Quirrell folgten und von der Rückseite seines Turbans abprallten. The surface of the lake froze just fine, and the Weasley twins were punished for conjuring a few clods to follow Quirrell and bounce off the back of his turban. Onih nekoliko sova koje su uspele da se probiju kroz olujno nebo da dostave poštu morale su na oporavak kod Hagrida da bi mogle ponovo da polete. Die wenigen Eulen, die es schafften, den stürmischen Himmel zu durchbrechen, um Post zuzustellen, mussten sich bei Hagrid erholen, um wieder zu fliegen. The few owls that managed to make it through the stormy sky to deliver the mail had to be rehabilitated by Hagrid before they could fly again. Svi su jedva čekali početak prazničnog raspusta. Everyone was looking forward to the start of the holiday break. Dok je u grifindorskom dnevnom boravku i u Velikoj sali pucketala vatrica, promajni hodnici postali su ledeni, a oštar vetar je tresao prozore u učionicama. While the fire was crackling in the Gryffindor living room and the Great Hall, the drafty corridors became icy, and a sharp wind shook the windows in the classrooms. Najgore je bilo na Snejpovim časovima u podrumskim tamnicama, gde im se, pred vlastitim očima, dah pretvarao u maglu i svi se, što su više mogli, pribijali uz svoje tople kotlove. Am schlimmsten war es bei Snapes Unterricht in den Kellerverliesen, wo sich ihr Atem vor ihren eigenen Augen in Nebel verwandelte und sich alle so sehr wie möglich an ihre heißen Boiler klammerten. The worst was in Snape's classes in the basement dungeons, where, before their very eyes, their breath turned to mist and everyone huddled as close as they could to their warm cauldrons. – Baš mi je žao – reče Drako Melfoj na jednom od časova Napitaka – žao mi je svih tih ljudi koji moraju da ostanu na Hogvortsu za Božić jer ih kod kuće ne žele. - I'm so sorry - said Draco Malfoy in one of the Potions classes - I feel sorry for all those people who have to stay at Hogwarts for Christmas because they don't want them at home. Gledao je u Harija dok je to govorio. Kreb i Gojl se zakikotaše. Hari, koji je upravo merio prah od peraja lavlje ribice, nije obraćao pažnju na njih. Harry, der lige havde målt pulveret fra løvefiskens finner, var ikke opmærksom på dem. Harry, der gerade das Pulver einer Löwenfeder abmaß, beachtete sie nicht. Harry, who had just been measuring out the powder from the lionfish's fins, paid no attention to them. Nakon utakmice kvidiča Melfoj je bio neprijatniji nego inače. After the Quidditch match Malfoy was more uncomfortable than usual. Razočaran što su sliterinci izgubili, pokušavao je da sve zasmeje dosetkom o tome kako će, umesto Harija, sledeći put Tragač biti žaba širom razjapljenih usta. Enttäuscht, dass die Slytherins verloren hatten, versuchte er, alle zum Lachen zu bringen, indem er einen Witz darüber machte, dass der Sucher das nächste Mal anstelle von Harry ein Frosch mit weit geöffnetem Mund sein würde. Disappointed that the Slytherins had lost, he tried to make everyone laugh with a quip about how, instead of Harry, the next Seeker would be a frog with his mouth wide open. A onda je shvatio da to nikom nije smešno jer su svi bili impresionirani time što je Hari uspeo da se održi na svojoj pobesneloj metli. And then he realized that it wasn't funny to anyone because everyone was impressed that Harry had managed to stay on his raging broomstick. Zato je Melfoj, ljubomoran i ljut, ponovo počeo da zadirkuje Harija zbog toga što nema pravu porodicu. Istina je da Hari nije ni nameravao da ode u Šimširovu ulicu za vreme božićnih praznika. Es stimmt, dass Harry nicht einmal vorhatte, in den Weihnachtsferien in die Boxwood Street zu gehen. The truth was that Harry had no intention of going to Boxwood Street during the Christmas holidays. Profesorka Mek Gonagal je prethodne nedelje obišla učenike, napravila spisak svih koji će ostati u školi tokom praznika i Hari se odmah upisao. Professor McGonagall besuchte die Schüler letzte Woche, erstellte eine Liste von allen, die während der Ferien an der Schule bleiben werden, und Harry schrieb sich sofort ein. Professor McGonagall had gone round the students the week before, made a list of everyone who would be staying at school during the holidays and Harry signed up straight away. Nije mu uopšte bilo žao; biće to možda najlepši Božić u njegovom životu. Ron i njegova braća takođe će ostati, pošto gospodin i gospođa Vizli putuju u Rumuniju da posete Čarlija. Kada su napustili tamnice na kraju časa Napitaka, nađoše se u hodniku zakrčenom ogromnim komadom četinarskog debla. Als sie am Ende des Zaubertränkeunterrichts die Kerker verließen, fanden sie sich in einem Flur wieder, der mit einem riesigen Stück Nadelbaum verstopft war. When they left the dungeons at the end of Potions class, they found themselves in a hallway blocked by a huge piece of conifer trunk. Dva ogromna stopala na dnu i glasno frktanje rekoše im da se iza njega nalazi Hagrid. Zwei riesige Füße am Boden und ein lautes Schnauben sagten ihnen, dass Hagrid hinter ihm war. Two huge feet at the bottom and a loud snort told them that Hagrid was behind him. – Ćao, Hagride, treba li ti pomoć? – upita ga Ron, promolivši glavu kroz grančice. – asked Ron, poking his head through the branches. – Ne, u redu je, hvala ti, Rone. – Hoćeš li mi se skloniti s puta? - Gehst du mir aus dem Weg? - Will you get out of my way? – začu se Melfojev hladan i razvučen glas otpozadi. Melfoys kalte, langgezogene Stimme kam von hinten. - came Malfoy's cold and drawn-out voice from behind. – Pokušavaš da zaradiš nešto para sa strane, Vizli? - Versuchst du nebenbei etwas Geld zu verdienen, Weasley? Verovatno se nadaš se da ćeš i sâm jednog dana postati čuvar imanja kada napustiš Hogvorts... Hagridova koliba mora da je prava palata u poređenju s onim na šta je tvoja porodica navikla. Ron nasrnu na Melfoja upravo u trenutku kad se Snejp pojavi na stepeništu. Ron pounced on Malfoy just as Snape appeared on the stairs. – VIZLI! Ron ispusti krajičak Melfojeve odore. Ron slap kanten af Malfoys klæder. Ron let go of the edge of Malfoy's robes. – Isprovocirali su ga, profesore Snejp – reče Hagrid, pomaljajući svoje ogromno lice iza drveta. "They provoked him, Professor Snape," said Hagrid, rubbing his huge face behind a tree. – Melfoj mu je vređ'o porodicu. - Melfoy hat seine Familie beleidigt. – Bilo kako bilo, tuča je protivna hogvortskim pravilima, Hagride – reče Snejp svilenim glasom. "Anyway, fighting is against Hogwarts rules, Hagrid," Snape said in a silky voice. – Pet poena manje za Grifindor, Vizli, i budi srećan da nije više. Gubite se, svi. Verschwindet alle. Get lost, everyone. Melfoj, Kreb i Gojl grubo se probiše pored stabla, rasturajući iglice na sve strane i podrugljivo se smejuljeći. Malfoy, Crabbe and Goyle roughed their way past the tree, scattering needles in all directions and laughing mockingly. – Srediću ga ja – reče Ron, škrgućući zubima ka Melfojevim leđima – kad-tad će mi pasti šaka... – Mrzim ih obojicu – reče Hari – i Melfoja i Snejpa. - I'll take care of him - said Ron, grinding his teeth at Malfoy's back - at some point I'll get a fist... - I hate them both - said Harry - both Malfoy and Snape. – Ma ajde, razvedri se, već je skoro Božić – reče Hagrid. – Znaš šta, ajde sa mnom da vidite Veliku salu, izgleda bogovski. - You know what, come with me to see the Great Hall, it looks divine. I tako Hari, Ron i Hermiona pođoše za Hagridom i njegovim drvetom ka Velikoj sali, u kojoj su profesorka Mek Gonagal i profesor Flitvik pripremali božićne ukrase. – Ah, Hagride, to poslednje drvo stavi u onaj najudaljeniji kutak, hoćeš li? "Ah, Hagrid, stell den letzten Baum in die hinterste Ecke, ja?" Sala je izgledala raskošno. Die Halle sah prächtig aus. Ukrasne niske grančica imele visile su svuda po zidovima, a okolo je bilo postavljeno barem dvanaestak visokih jelki; na nekima su svetlucale majušne ledenice, a neke su bleštale sjajem stotina svećica. Ornamental low sprigs of mistletoe hung all over the walls, and at least a dozen tall Christmas trees were placed around; on some, tiny icicles glistened, and some glittered with the glow of hundreds of candles. – Kol'ko još dana ima do raspusta? – upita Hagrid. – Samo jedan – reče Hermiona. – A to me je podsetilo... Hari, Rone, imamo još pola sata do ručka, treba da smo u biblioteci. - Und das erinnerte mich ... Harry, Ron, wir haben eine halbe Stunde bis zum Mittagessen, wir sollten in der Bibliothek sein. - And that reminded me... Harry, Ron, we still have half an hour until lunch, we should be in the library. – Da, u pravu si – reče Ron, odvajajući pogled od profesora Flitvika, koji je svojim čarobnim štapićem izbacivao zlatne balončiće i kačio ih po granama nove jelke. "Yes, you're right," said Ron, looking away from Professor Flitwick, who was blowing out golden bubbles with his wand and hanging them on the branches of the new Christmas tree. – Biblioteka? – reče Hagrid, prateći ih iz Sale. Sagte Hagrid und folgte ihnen aus der Halle. – Baš uoči praznika? - Lige før ferien? - Kurz vor den Ferien? Al'ste željni znanja, je l' te? – Ma ne, mi ne učimo – reče mu Hari. – Još otkako si spomenuo Nikolasa Flamela pokušavamo da otkrijemo ko je on. - Ever since you mentioned Nicholas Flamel, we've been trying to find out who he is. – Šta radite? – Hagrid je bio preneražen. – Čujte 'vamo... rek'o sam vam: okan'te se toga. - Hören Sie zu ... Ich habe Ihnen gesagt: Geben Sie es auf. Ne tiče vas se šta to pašče čuva. It is none of your business what the shepherd is keeping. – Samo hoćemo da saznamo ko je Nikolas Flamel, to je sve – reče Hermiona. – Sem ukoliko nećeš sam da nam kažeš i uštediš nam trud – dodade Hari. „Es sei denn, du willst es uns selbst sagen und uns die Mühe ersparen“, fügte Harry hinzu. – Već smo prelistali na stotine knjiga i nigde ne možemo da ga nađemo... daj nam neki trag... znam da sam negde pročitao njegovo ime... – Neću niš' da vam kažem – reče Hagrid odsečno. "Wir haben schon Hunderte von Büchern durchgesehen und können ihn nirgendwo finden ... gib uns einen Hinweis ... ich weiß, ich habe irgendwo seinen Namen gelesen ..." "Ich werde dir nichts sagen, “, sagte Hagrid rundheraus. - We've already looked through hundreds of books and we can't find him anywhere... give us a clue... I know I read his name somewhere... - I'm not going to tell you anything - said Hagrid bluntly. – Onda ćemo morati sami da otkrijemo – reče Ron, i oni pojuriše prema biblioteci ostavljajući Hagrida neraspoloženog. "Then we'll have to find out for ourselves," said Ron, and they hurried off towards the library, leaving Hagrid in a moody state. I zaista, prelistavali su knjige tražeći Flamelovo ime još otkako se ono slučajno otelo iz usta Hagridu, jer kako inače da otkriju šta to Snejp hoće da ukrade? Und tatsächlich haben sie Bücher durchgeblättert, um nach Flamels Namen zu suchen, seit er versehentlich Hagrids Mund entgangen ist, denn wie sonst könnten sie herausfinden, was Snape stehlen will? And indeed, they'd been leafing through the books looking for Flamel's name ever since it accidentally slipped out of Hagrid's mouth, because how else were they going to find out what Snape was trying to steal? Problem je bio u tome što nisu znali odakle da počnu, jer nisu znali po čemu se Flamel proslavio da bi ušao u knjigu. The problem was that they didn't know where to start because they didn't know what Flamel was famous for to get into the book. Nije ga bilo u Velikim čarobnjacima XX veka , niti u Značajnim čarobnjačkim imenima našeg doba; izostavljen je i iz Važnih modernih magičnih otkrića i Studije o najnovijim dostignućima u čarobnjaštvu. It was not in the Great Wizards of the 20th century, nor in the Significant wizard names of our era; it is omitted from both Important Modern Magical Discoveries and Studies in Recent Advances in Wizardry. A i biblioteka je bila ogromna; desetine hiljada knjiga, hiljade polica, stotine uskih redova. Und die Bibliothek war riesig; zehntausende Bücher, tausende Regale, hunderte schmale Linien. And the library was huge; tens of thousands of books, thousands of shelves, hundreds of narrow rows. Hermiona je izvadila spisak oblasti i naslova koje je htela da istraži, dok se Ron šetkao između redova i nasumično ih vadio s polica. Hari je odlutao u Zabranjeni odeljak. Harry wandered into the Forbidden Section. Odavno se pitao da li se Flamel možda nalazi tu negde. Na nesreću, za pregledanje zabranjenih knjiga bila je potrebna pismena dozvola nekog od nastavnika, a Hari je znao da je nikada ne bi dobio. Unglücklicherweise war die schriftliche Erlaubnis eines der Lehrer erforderlich, um die verbotenen Bücher zu rezensieren, und Harry wusste, dass er sie niemals bekommen würde. Unfortunately, looking at the forbidden books required written permission from one of the teachers, and Harry knew he would never get it. U tim knjigama sadržane su moćne crne magije koje se na Hogvortsu nikad nisu predavale, a čitali su ih samo stariji učenici koji su izučavali naprednu Odbranu od Mračnih veština. – Šta to tražiš, dečače? – Ništa – reče Hari. Madam Pins, bibliotekarka, pripreti mu svojom pajalicom. Madame Pins, die Bibliothekarin, bedrohte ihn mit ihrem Lötkolben. Madam Pince, the librarian, threatened him with her soldering iron. – Onda izađi. Hajde – briši! Žaleći što nije bio brži i smislio nekakav izgovor, Hari napusti biblioteku. Regretting that he hadn't been faster and come up with some sort of excuse, Harry left the library. On, Ron i Hermiona već su se dogovorili da je bolje da ne pitaju Madam Pins gde mogu da nađu nešto o Flamelu. Bili su sigurni da bi mogla da im to kaže, ali nisu smeli da rizikuju da Snejp sazna šta traže. Hari je sačekao u hodniku da vidi da li su ono dvoje otkrili nešto, ali nije gajio previše nade. Harry wartete im Flur, um zu sehen, ob die beiden etwas entdeckt hatten, aber er hatte nicht viel Hoffnung. Harry waited in the hallway to see if the two of them discovered anything, but he didn't hold out much hope. Već nekoliko nedelja su tragali, ali pošto su koristili samo retke trenutke predaha između časova, nije bilo čudno što ništa nisu našli. Sie hatten mehrere Wochen lang gesucht, aber da sie nur selten Pausen zwischen den Unterrichtsstunden nutzten, war es nicht verwunderlich, dass sie nichts fanden. They had been searching for several weeks, but since they only used the rare moments of respite between classes, it was no wonder they found nothing. Zaista im je nedostajalo da jednom mogu lepo natenane da pretražuju knjige, a da im Madam Pins ne stoji za vratom. Sie vermissten es wirklich, endlich nach Büchern suchen zu können, ohne dass Madame Pins hinter ihnen stand. They really missed being able to browse the books nicely for once without Madam Pince at their backs. Ron i Hermiona mu se pridružiše pet minuta kasnije, odmahujući glavama. Svi zajedno odoše na ručak. – Nastavićete da tragate dok budem odsutna, zar ne? - Du suchst weiter, während ich weg bin, oder? "You'll keep searching while I'm gone, won't you?" – reče Hermiona. – I pošaljite mi sovu ako nešto otkrijete. - And send me an owl if you discover something. – A ti bi mogla da pitaš svoje roditelje da li znaju ko je Flamel – reče Ron. – Sasvim je bezbedno da njih pitaš, bez brige. - Es ist absolut sicher, sie zu fragen, keine Sorge. - It is completely safe to ask them, no worries. – Naravno, pogotovu pošto su oboje zubari – reče Hermiona. * * * Kada je počeo raspust, Ron i Hari su se previše dobro provodili da bi mnogo razmišljali o Flamelu. * * * Als die Ferien begannen, hatten Ron und Harry zu viel Spaß, um viel über Flamel nachzudenken. Ostali su sami u spavaonici, a dnevni boravak je bio daleko prazniji nego obično, pa su mogli da izaberu najbolje fotelje kraj kamina. They were left alone in the bedroom, and the living room was much emptier than usual, so they could choose the best armchairs by the fireplace. Sedeli su satima i jeli sve što su mogli da nabodu na viljušku – hleb, lepinje, slatkiše od belog sleza – kujući planove kako da srede da Melfoja izbace iz škole, što je bila zabavna tema za razgovor, čak i da im to ne pođe za rukom. Sie saßen stundenlang da und aßen alles, was sie konnten, auf einer Gabel – Brot, Brötchen, Marshmallows – und machten Pläne, Melfoy von der Schule zu werfen, was ein lustiges Gesprächsthema war, auch wenn es nicht funktionierte. They sat for hours eating whatever they could get their hands on - bread, buns, marshmallows - hatching plans to get Malfoy kicked out of school, which was a fun topic to talk about, even if it didn't work out for them. by hand. Ron je, takođe, počeo da podučava Harija čarobnjačkom šahu. Ron also began teaching Harry wizarding chess. Igrao se na isti način na koji ga igraju Normalci, samo što su figure bile žive, pa je igra umnogome ličila na usmeravanje trupa tokom bitke. Es wurde genauso gespielt wie die Normals, außer dass die Figuren am Leben waren, also war das Spiel dem Führen der Truppen während der Schlacht sehr ähnlich. Ronov komplet za šah bio je veoma star i izlizan. Kao i sve ostalo što je posedovao, i taj komplet je pripadao najpre nekom drugom u njegovoj porodici – u ovom slučaju njegovom dedi. Wie alles andere, was er besaß, gehörte dieses Set zuerst jemand anderem in seiner Familie – in diesem Fall seinem Großvater. Like everything else he owned, that kit first belonged to someone else in his family – in this case, his grandfather. Međutim, stare figure nisu im nimalo smetale. Die alten Zahlen störten sie jedoch überhaupt nicht. However, the old figures did not bother them at all. Ron ih je tako dobro poznavao da mu nije bilo teško da ih natera da rade ono što on hoće. Ron kannte sie so gut, dass es ihm nicht schwer fiel, sie dazu zu bringen, das zu tun, was er wollte. Ron knew them so well that he had no trouble getting them to do what he wanted. Hari je igrao s figurama koje mu je pozajmio Šejmus Finigan, i one mu nisu nimalo verovale. Harry spielte mit Figuren, die Seamus Finigan ihm geliehen hatte, und sie glaubten ihm überhaupt nicht. Harry played with the pieces that Seamus Finnigan had lent him, and they didn't trust him at all. Nije bio baš dobar igrač, a one su mu stalno dobacivale različite savete, što ga je zbunjivalo: – Ne šalji me tamo, zar ne vidiš njegovog konja? Er war kein sehr guter Spieler, und sie warfen ihm immer wieder andere Ratschläge zu, die ihn verwirrten: - Schicken Sie mich nicht dorthin, sehen Sie sein Pferd nicht? He was not a very good player, and they kept giving him different advice, which confused him: - Don't send me there, can't you see his horse? Pošalji njega, on je potrošna roba, topovsko meso. Schickt ihn, er ist eine Ware, Kanonenfutter. Send him, he is expendable, cannon fodder. Na Badnje veče Hari je otišao u krevet unapred se radujući sledećem danu, zbog sjajne hrane i zabave, ali nije ni od koga očekivao poklon. An Heiligabend ging Harry früh ins Bett und freute sich auf den nächsten Tag, auf gutes Essen und Spaß, aber er erwartete nie ein Geschenk. On Christmas Eve, Harry went to bed looking forward to the next day, because of the great food and entertainment, but he didn't expect a present from anyone. Međutim, kada se sledećeg jutra probudio, prvo što je ugledao bila je mala hrpa paketića u podnožju njegovog kreveta. However, when he woke up the next morning, the first thing he saw was a small pile of packages at the foot of his bed. – Srećan Božić – reče Ron pospano kad se Hari iskobelja iz kreveta i prebaci oko sebe kućni ogrtač. „Frohe Weihnachten“, sagte Ron schläfrig, als Harry aus dem Bett kletterte und sich in seinen Umhang wickelte. "Merry Christmas," said Ron sleepily as Harry scrambled out of bed and wrapped his dressing gown around himself. – I tebi – reče Hari. – Pogledaj ovo! Dobio sam neke poklone! – A šta si očekivao, rotkve? – upita Ron, okrenuvši se svojoj, znatno većoj gomili poklona. Ron asked, turning to his much larger pile of presents. Hari podiže paket na vrhu. Harry hob das Paket oben auf. Bio je uvijen u debelu smeđu hartiju, a preko nje je bilo naškrabano: Hariju, od Hagrida. Den var pakket ind i tykt brunt papir, skriblet henover det: Til Harry, fra Hagrid. Es war in dickes braunes Papier eingewickelt und darüber gekritzelt: Harry, von Hagrid. It was wrapped in thick brown paper, scrawled across it: To Harry, from Hagrid. Unutra je bila grubo izrezbarena drvena frula. Darin befand sich eine grob geschnitzte Holzflöte. Hagrid ju je očigledno sam izdeljao. Hari dunu u nju – zvučala je pomalo kao huktanje sove. Harry blies in sie hinein – es klang ein bisschen wie das Quaken einer Eule. Harry blew into it – it sounded a bit like the hooting of an owl. U drugom, vrlo malom paketiću nalazila se beleška. In the second, very small package, there was a note. Primili smo tvoju poruku i šaljemo ti božićni poklon. Od teče Vernona i tetke Petunije. Za pisamce je selotejpom bio prikačen novčić od pedeset penija. En halvtreds pence mønt blev tapet til bogstaverne. A fifty pence coin was taped to the letters. – Baš srdačno – reče Hari. „Sehr herzlich“, sagte Harry. Ron je bio fasciniran metalnim novčićem. – Uvrnuto! - Snoet! – reče on. – Kakav oblik! To je novac? – Možeš da ga zadržiš – reče Hari, smejući se Ronovoj sreći. – Ovi su od Hagrida i moje tetke i teče – a od koga su ovi? – Mislim da znam od koga je taj – reče Ron, malo pocrvenevši, pokazujući na veoma džombast paket. "I think I know who that's from," said Ron, blushing slightly, pointing to a very large package. – Od moje mame. Rekao sam joj da ne očekuješ nikakav poklon i... o, ne – zahropta Ron – napravila ti je vizlijevski džemper! Hari brzo otvori paket, i nađe u njemu debeo, rukom ispleten džemper smaragdnozelene boje, i veliku kutiju domaćih karamela. Harry quickly opened the package, and found inside a thick, hand-knit emerald green sweater, and a large box of homemade caramels. – Svake godine nam isplete džempere – reče Ron, odmotavajući svoj paket – a moj je uvek tamnocrven. "She knits us sweaters every year," said Ron, unwrapping his package, "and mine is always dark red." – Baš lepo od nje – reče Hari, uzevši jednu karamelu, koja je bila vrlo ukusna. Sledeći poklon za Harija takođe je sadržao slatkiše – bila je to velika kutija puna čokoladnih žabica, od Hermione. Ostao je još samo jedan paket. Hari ga podiže i odmeri u ruci. Harry tog den op og vejede den i hånden. Bio je vrlo lagan. On ga odmota. Er hat es ausgepackt. Nešto tečno i srebrnastosivo skliznu na pod, i ostade da leži u sjajnim naborima. Etwas Flüssiges und Silbergraues glitt zu Boden und lag in glänzenden Falten. Something liquid and silvery-gray slid to the floor, and lay there in shiny folds. Ron uskliknu. rief Ron aus. Ron exclaimed. – Čuo sam za njih – reče tihim glasom, ispustivši kutiju Berti Botovih bombona svih aroma koju je dobio od Hermione. „Ich habe davon gehört“, sagte er mit leiser Stimme und ließ eine Schachtel mit Bertie Bots Bonbons in allen Geschmacksrichtungen von Hermine fallen. "I've heard of them," he said in a low voice, dropping the box of Bertie Bott candies in all the flavors he'd gotten from Hermione. – Ako je to ono što mislim da je... oni su veoma retki i izuzetno dragoceni. – If it is what I think it is... they are very rare and extremely valuable. – Šta je to? Hari podiže svetlucavu, srebrnastu tkaninu s poda. Harry picked up the shimmering, silvery cloth from the floor. Delovala je čudno na dodir, kao voda koja je ispletena u tkaninu. Es fühlte sich seltsam an, wie Wasser, das in ein Tuch gewebt wurde. – To je Nevidljivi ogrtač – reče Ron, sa strahopoštovanjem na licu. – Siguran sam da jeste... probaj ga. Hari prebaci Ogrtač preko ramena i Ron vrisnu. Harry threw the Cloak over his shoulder and Ron screamed. – Jeste! Pogledaj dole! Hari pogleda u svoja stopala, ali njih nije bilo. On odjuri do ogledala. I stvarno, odraz njegove glave gledao ga je iz ogledala lebdeći u vazduhu, dok je telo bilo potpuno nevidljivo. On prebaci Ogrtač preko glave, i njegov odraz potpuno nestade. He draped the Cloak over his head, and his reflection disappeared completely. – Ima i poruka – reče Ron iznenada. "There's also a message," said Ron suddenly. – Ispala je neka poruka iz njega! - Some message fell out of him! Hari svuče ogrtač i podiže pismo. Uskim i uvijenim rukopisom, kakav Hari nikada ranije nije video, bile su ispisane sledeće reči: Tvoj otac je ovo ostavio u mom posedu pre svoje smrti. Die folgenden Worte waren in einer schmalen, verzerrten Handschrift geschrieben, die Harry noch nie zuvor gesehen hatte: Dein Vater hat dies vor seinem Tod in meinem Besitz hinterlassen. Written in narrow and curled handwriting, the likes of which Harry had never seen before, were the following words: Your father left this in my possession before his death. Vreme je da ti bude vraćen. Iskoristi ga na pravi način. Želim ti veoma srećan Božić.