1.15. Hari Poter i Kamen mudrosti - Zabranjena šuma (audio knjiga) (1)
15. Zabranjena šuma Stvari nisu mogle biti gore. Filč ih odvede do kabineta profesorke Mek Gonagal na prvom spratu, gde su morali da sede i čekaju ne progovorivši ni reč jedno drugom. Hermiona je drhtala. Izgovori, alibiji i sumanute priče motali su se po Harijevoj glavi, svaki neuverljiviji od prethodnog. Ovoga puta nije video načina da se izvuku iz nevolje. Bili su saterani u ćošak. Kako su mogli da budu tako glupi da zaborave Ogrtač. Nije bilo razloga koji bi profesorka Mek Gonagal uvažila kada je reč o skitnji i bekstvu iz kreveta u mrtvo doba noći, još manje jer su išli na najvišu, astronomsku kulu, na koju im je pristup bio zabranjen, izuzev za vreme časova. Ako tome dodaju Norberta i Nevidljivi ogrtač, mogu slobodno da počnu da se pakuju. Da li je to Hari pomislio kako stvari ne mogu biti gore? Nije bio u pravu. Kada se profesorka Mek Gonagal pojavila, vodila je sa sobom Nevila. – Hari! – povika Nevil, čim ih spazi. – Pokušavao sam da vas pronađem i upozorim, čuo sam Melfoja kako kaže da ide da vas uhvati, rekao je da imaš zma... Hari očajnički zatrese glavom da bi ućutkao Nevila, ali profesorka Mek Gonagal to vide. Izgledalo je kao da će iz nje pokuljati veći plamen nego iz Norberta kad se nadnela nad njih troje. – Ne bih nikada poverovala da biste vas troje izveli nešto ovako. Gospodin Filč kaže da ste bili gore, u astronomskoj kuli. Sada je jedan sat izjutra. Objasnite svoje postupke. Bio je to prvi put da Hermiona nije mogla da odgovori na neko pitanje nastavnika. Zurila je u svoje papuče, mirna poput kipa. – Mislim da znam šta se dešava – reče profesorka Mek Gonagal. – Ne treba biti genije da bi se to otkrilo. Napunili ste glavu Draku Melfoju nekakvim budalastim pričama o zmaju, da biste ga izvukli iz kreveta i uvalili u nevolju. Već sam ga uhvatila. Pretpostavljam da mislite da je mnogo smešno to što je i Longbotom čuo za tu priču i poverovao u nju? Hari uhvati Nevilov pogled i pokuša da mu ćutke objasni da to nije tačno, jer je Nevil izgledao zbunjeno i povređeno. Siroti šeprtljavi Nevil – Hari je znao koliko ga je koštalo da se usudi da pođe kroz mrak za njima, da bi ih upozorio. – Zgrožena sam – reče profesorka Mek Gonagal. – Četiri učenika izvan svojih kreveta u jednoj noći! Nikada dosad nisam čula za tako nešto! Vi, gospođice Grejndžer, mislila sam da imate više pameti. A vi, gospodine Poter, mislila sam da vam Grifindor više znači. Sve troje ćete morati na kaznenu nastavu, da, vi takođe, gospodine Longbotom, ništa vam ne daje za pravo da šetate po školi noću, naročito ovih dana, to je vrlo opasno – a Grifindoru ćemo oduzeti pedeset poena. – Pedeset? – prodahta Hari. Time će izgubiti vođstvo, vođstvo koje je on postigao u poslednjem meču kvidiča. – Pedeset poena po osobi – reče profesorka Mek Gonagal, teško dišući kroz svoj dugi šiljati nos. – Profesorka, molim vas... – Ne možete... – Nemojte mi vi govoriti šta mogu a šta ne mogu, Poteru. A sada natrag u krevet, svi. Nikad se nisam više stidela zbog grifindorskih učenika. Sto pedeset poena izgubljeno. Grifindor će dospeti na poslednje mesto. Za jednu noć su uništili sve šanse Grifindora da osvoji Školski kup. Hari se osećao kao da su mu sve lađe potonule. Kako da to ikada nadoknade? Hari cele noći nije spavao. Mogao je da čuje Nevila kako satima jeca u jastuk. Hari nije mogao da smisli ništa što bi ga utešilo. Znao je da se Nevil, kao i on, pribojava zore. Šta će biti kad ostali grifindorci saznaju šta su uradili? Grifindorci koji su prolazili pored ogromnih staklenih satova za zbrajanje poena isprva su mislili da je u pitanju greška. Kako mogu odjednom da imaju sto pedeset poena manje nego juče? A onda krenu priča: Hari Poter, čuveni Hari Poter, junak dva meča kvidiča, izgubio je sve te poene, on i još par glupih prvaka. Od najpopularnije i najomiljenije osobe u školi, Hari odjednom postade najomraženiji. Čak se i rejvenklovci i haflpafovci okrenuše protiv njega, jer su svi čeznuli da sliterinci izgube Školski pehar. Kud god bi pošao svi su pokazivali na Harija, i nisu čak ni spuštali glas kad bi ga obasipali uvredama iza njegovih leđa. Sliterinci su ga, s druge strane, tapšali kad bi prošao pored njih, zviždeći i radujući se: – Hvala, Poteru, mnogo ti dugujemo! Samo je Ron ostao uz njega. – Sve će oni to zaboraviti kroz nekoliko nedelja. Fred i Džordž su izgubili brdo poena svih ovih godina koliko su ovde, a ljudi ih još uvek vole. – Ali nikada nisu izgubili sto pedeset poena odjednom, zar ne? – reče Hari očajavajući. – Pa... nisu – priznade Ron. Bilo je prekasno da se nadoknadi šteta, ali Hari se zakleo da više neće da se meša u stvari koje ga se ne tiču. Bilo mu je već preko glave šunjanja naokolo i špijuniranja. Toliko se stideo samog sebe da je otišao do Drvceta i ponudio mu da se povuče iz kvidičkog tima. – Da se povučeš? – zagrme Drvce. – Šta time dobijamo? Kako da ponovo osvojimo bilo koji poen ako ne možemo da pobeđujemo u kvidiču? Ali je i kvidič izgubio svoju draž. Ostatak tima nije govorio s Harijem za vreme treninga, a kada su i govorili o njemu nazivali bi ga samo Tragač. Hermiona i Nevil su takođe ispaštali. Nisu imali toliko problema kao Hari, jer nisu bili toliko poznati, ali ni sa njima niko nije govorio. Hermiona je prestala da skreće pažnju na sebe u razredu, radila je u tišini, pognute glave. Hariju je čak bilo gotovo drago što ispiti nisu daleko. Gradivo koje je morao da obnavlja odvraćalo mu je misli od nevolje u koju je zapao. On, Ron i Hermiona povukoše se u samoću, radeći do kasno u noć. Pokušavali su da upamte sastojke složenih napitaka, da nauče čini i vradžbine napamet, da zapamte datume čarobnih otkrića i pobuna goblina... A onda, nedelju dana pre početka ispita, Harijeva čvrsta odluka da se ne meša ni u šta što ga se ne tiče stavljena je na neočekivanu probu. Vraćajući se sâm iz biblioteke jednog popodneva, čuo je kako neko cvili iz učionice ispred njega. Kada se približio, začuo je Kvirelov glas. – Ne... ne... ne ponovo, molim te... Zvučalo je kao da mu neko preti. Hari se približi. – U redu... u redu – čuo je Kvirela kako jeca. Sledećeg trenutka Kvirel izlete iz učionice, učvršćujući turban. Bio je bled i izgledalo je kao da će zaplakati. Začas se izgubi; Hari je imao utisak da ga Kvirel nije ni primetio. Sačekao je dok bat njegovih koraka nije zamro, a onda proviri u učionicu. Bila je prazna, ali su vrata na suprotnom kraju bila otškrinuta. Hari je bio na pola puta do njih pre nego što se seti da je obećao sebi da neće zabadati nos u tuđe stvari. Svejedno, mogao se kladiti u dvanaest Kamenova mudrosti da je Snejp trenutak ranije napustio sobu, a po onome što je upravo čuo, Snejp je otišao s novim elanom – izgleda da je Kvirel najzad pokleknuo. Hari se vrati u biblioteku, gde je Hermiona propitivala Rona astronomiju. Hari im ispriča šta je čuo. – Snejp je, dakle, uspeo! – reče Ron. – Ako mu je Kvirel otkrio kako da razbije njegove čini protiv Mračnih veština... – Tu je, međutim, još uvek Pufnica – reče Hermiona. – Možda je Snejp otkrio kako da prođe pored njega a da ne pita Hagrida – reče Ron, pogledavši hiljade knjiga koje su ih okruživale: – Kladim se da tu negde postoji knjiga u kojoj je objašnjeno kako se može proći pored džinovskog, troglavog psa. Dakle, šta da radimo, Hari? U Ronovim očima ponovo zasja pustolovna iskra, ali Hermiona odgovori pre Harija: – Idi kod Dambldora. To je odavno trebalo da učinimo. Ako išta pokušamo sami, bićemo sigurno izbačeni. – Ali nemamo nikakav dokaz! – reče Hari. – Kvirel je i suviše preplašen da bi nas podržao. Snejp može da kaže da nema pojma otkud se trol pojavio na Noć veštica, i da on nije bio ni blizu trećeg sprata... šta misliš, kome će poverovati, njemu ili nama? Nije tajna da ga mrzimo. Dambldor će protumačiti da smo to smislili kako bismo mu smestili igru. Filč nam ne bi pomogao ni kad bi mu život od toga zavisio. I suviše je dobar prijatelj sa Snejpom, a što više učenika izbace, to bolje, tako on misli. A i ne zaboravi da ne bi trebalo ništa da znamo ni o Kamenu, ni o Pufnici. Dugo bi nam trebalo da sve to objasnimo. Hermionu je ubedio, ali ne i Rona. – Kad bismo samo malo procunjali naokolo... – Ne – reče Hari odsečno – već smo dosta cunjali naokolo. On privuče jednu mapu Jupitera pred sebe i poče da uči imena njegovih meseca. * * * Sledećeg jutra za vreme doručka, Hari, Hermiona i Nevil dobiše poruke za stolom. Sve su bile iste: Vaša kaznena nastava počinje večeras u jedanaest časova. Nađite se s gospodinom Filčom u Ulaznoj dvorani. Profesorka M. Mek Gonagal Hari je u ljutnji oko izgubljenih poena zaboravio da moraju da idu i na kaznenu nastavu. Očekivao je da će se Hermiona požaliti kako to znači da će izgubiti celu noć za obnavljanje gradiva, ali ona ne reče ni reč. Kao Hari, i ona je verovala da su dobili šta su zaslužili. U jedanaest sati te večeri pozdraviše se s Ronom u dnevnom boravku, i pođoše u Ulaznu dvoranu s Nevilom. Filč je već bio tamo – kao i Melfoj. Hari je bio zaboravio da je i Melfoj dobio kaznene časove. – Pođite za mnom – reče Filč, upalivši fenjer i vodeći ih napolje. – Kladim se da ćete dvaput promisliti pre nego što opet prekršite školska pravila, zar ne? – nastavi on, zagledajući se u njih. – O, da... naporan rad i bol najbolji su učitelji, ako mene pitate... Šteta što su izumrli stari običaji kažnjavanja... da vas okače za ruke da visite nekoliko dana s tavanice. U svojoj kancelariji i dalje držim bukagije, dobro podmazane, za slučaj da ikada zatrebaju... idemo pravo, i nemojte ni da pomislite da pobegnete, teško vama ako to uradite! Koračali su za njim preko mračnog školskog terena. Nevil je i dalje šmrktao, trudeći se da ne zaplače. Hari se pitao u čemu se sastoji kazna koju su im namenili. Mora da je nešto užasno, ili Filč ne bi bio tako ushićen. Mesec je bio sjajan, ali su oblaci koji su se navlačili preko njega pravili tminu svuda okolo. Ispred njih, Hari je mogao da razazna osvetljene prozore Hagridove kolibe. A onda se začu udaljen povik. – Jesi l' to ti, Filč? Požuri, ja bi' da počnem. Hariju srce zaigra; ako će raditi s Hagridom, to i neće biti tako loše. Mora da mu se na licu videlo olakšanje, pošto Filč reče: – Verovatno misliš da ćeš uživati s tom volinom? Pa, razmisli ponovo, dečače. Idete pravo u Zabranjenu šumu, i pogrešio bih ako kažem da ćete iz nje svi izaći čitavi. Na to Nevil prigušeno jauknu, a Melfoj stade kao ukopan u mestu. – Šuma? – ponovi on, kao da nije čuo, ali nije zvučao onako hladnokrvno kao obično. – Ne možemo tamo noću – tamo ima svačega – čak i vukodlaka, kako sam čuo. Nevil se uhvati za rukav Harijeve odore i ispusti zvuk kao da se guši. – To je već tvoja briga – reče Filč ushićenim glasom. – Trebalo je da misliš na vukodlake pre nego što si zapao u nevolju, zar ne? Hagrid iskrsnu iz mraka i priđe im gegajući se, s Fengom za petama. Nosio je svoj veliki samostrel, a preko ramena mu je visio tobolac sa strelama. – Bilo je i vreme – reče on. – Čekam, vala, već pola sata. Sve u redu Hari, Hermiona? – Ne bih bio tako prijateljski raspoložen prema njima, Hagride – reče Filč hladno – oni su, ipak, ovde po kazni. – Zato kasnite, je l'? – upita Hagrid, narogušivši se na Filča. – Očit'o si im bukvicu, je l' da? Nije tvoje da to radiš. Ti si svoje odradijo, sad i' ja preuzimam. – Vratiću se po njih u zoru – reče Filč. – Odnosno po ono što ostane od njih – dodade pakosno, a onda se okrenu i pođe ka zamku, dok je svetlost njegove lampe bleskala kroz tminu.
