立即開始學習本課

Hari Poter i Dvorana tajni, 2.4. Hari Poter i Dvorana tajni - Kod Brašnjavka i Mrljavka (1)

2.4. Hari Poter i Dvorana tajni - Kod Brašnjavka i Mrljavka (1)

4. Kod Kitnjavka i Mrljavka Život u Jazbini potpuno se razlikovao od života u Šimširovoj ulici. Darslijevi su voleli da sve bude uredno i na svom mestu; kuća Vizlijevih vrvela je čudnim i neočekivanim. Hari se zabezeknuo kada je prvi put pogledao u ogledalo iznad kuhinjskog kamina, a ono mu doviknulo: – Uvuci košulju, dronjavi! – Akrep na tavanu je zavijao i bacao cevi kad god bi osetio da postaje previše tiho, a male eksplozije koje su dolazile iz Fredove i Džordžove sobe smatrane su sasvim normalnim. Hariju je pak kod Vizlijevih najčudnije bilo ne ogledalo koje govori, niti akrepovo tandrkanje, već činjenica da su ga svi voleli. Gospođa Vizli brinula se u kakvom su mu stanju čarape i nutkala ga da za svaki obrok triput uzme repete. Gospodin Vizli je voleo da Hari sedi pored njega za večerom, da bi ga zasipao pitanjima o životu Normalaca, moleći ga da mu objasni kako funkcionišu stvari kao što su utikači ili poštanska služba. – Fascinantno! – rekao bi, dok mu je Hari objašnjavao čemu služi telefon. – Genijalno, stvarno – kako se sve dovijaju Normalci ne bi li preživeli bez magije. Jednog sunčanog jutra, nekih nedelju dana pošto je stigao u Jazbinu, Hari je dobio pismo s Hogvortsa. On i Ron sišli su na doručak i zatekli gospodina i gospođu Vizli i Džini već posednute za kuhinjskim stolom. Čim je ugledala Harija, Džini slučajno ispusti svoju činiju s kašom na pod uz glasan zveket. Džini je, činilo se, bila vrlo sklona da ispušta stvari kad god bi Hari ušao u sobu. Zagnjurila se ispod stola da dohvati činiju i pojavila s licem koje je sijalo kao zalazeće sunce. Pretvarajući se da nije ništa primetio, Hari sede i uze tost koji mu je gospođa Vizli ponudila. – Pisma iz škole – reče gospodin Vizli, dodajući Hariju i Ronu identične koverte od žućkastog pergamenta, adresirane zelenim mastilom. – Dambldor već zna da si ovde, Hari, tom čoveku ništa ne može da promakne. I vas dvojica ste dobili – dodade on, kad Fred i Džordž lenjo uđoše, još uvek u pidžamama. Nekoliko minuta je vladao tajac, dok je svako čitao svoje pismo. Hariju je rečeno da, kao i uvek, uhvati Hogvorts ekspres sa stanice Kings kros prvog septembra. Bio je priložen i spisak novih knjiga potrebnih za sledeću godinu. Ðacima drugog razreda potrebne su: * Standardna knjiga čini za drugi razred od Mirande Sovuljage; * Odmor s vilom zloslutnicom od Gilderoja Lokharta; * Lutanje sa zlodusima od Gilderoja Lokharta; * Raspust s baba-vešticama od Gilderoja Lokharta; * Putovanja s trolovima od Gilderoja Lokharta; * Plovidba s vampirima od Gilderoja Lokharta; * Vikend s vukodlacima od Gilderoja Lokharta; * Godina s jetijem od Gilderoja Lokharta. Fred, koji je završio svoju listu, zaviri u Harijevu. – I vama su rekli da nabavite sve Lokhartove knjige! – reče. – Novi nastavnik Odbrane od Mračnih veština mora da je njegov obožavatelj... kladim se da je neka veštica. U tom trenutku Fred uhvati majčin pogled i brzo se vrati svom džemu. – Ta gomila neće biti jeftina – reče Džordž, brzo pogledavši roditelje. – Lokhartove knjige su stvarno skupe... – Pa, snaći ćemo se – uzvrati gospođa Vizli, brižnog izraza. – Nadam se da ćemo makar za Džini uspeti da nabavimo što više polovnih stvari. – A ti polaziš u Hogvorts ove godine? – Hari upita Džini. Ona klimnu glavom, porumenevši do korena svoje plamene kose i nasloni lakat u dozu za puter. Na sreću, to niko osim Harija nije video jer je u kuhinju upravo ušao Ronov stariji brat Persi. Već je bio obučen, a hogvortska asistentska značka bila mu je zakačena za pleteni prsluk. – Dobro jutro svima – reče Persi živahno. – Divan dan. Seo je na jedinu slobodnu stolicu, ali je odmah poskočio, izvukavši ispod sebe očerupanu sivu perjanu pajalicu – ili se bar tako Hariju činilo, sve dok je nije video kako diše. – Erol! – reče Ron, uzimajući mlitavu sovu od Persija i izvlačeći pismo ispod njegovog krila. – Konačno... doneo je Hermionin odgovor. Pisao sam joj da ćemo pokušati da te spasimo od Darslijevih. Odneo je Erola do stalka za ptice kod izlaza za baštu i pokušao da ga nasadi na nju, ali se Erol ponovo skljokao, pa ga Ron umesto toga položi na rešetku za sušenje, promrmljavši: – Jadno. – Zatim otvori Hermionino pismo i pročita ga naglas: Dragi Rone i Hari, ako si tu, Nadam se da je kod vas sve u redu, i da je Hari okej a da ti, Rone, nisi učinio ništa nedozvoljeno da ga izvučeš, jer bi to dovelo i Harija u nevolju. Stvarno sam se brinula pa, ako je Hari dobro, molim te javi mi odmah, mada bi možda bilo bolje da koristiš neku drugu sovu. Mislim da bi još jedna pošiljka ovoj došla glave. Ja sam, naravno, vrlo zauzeta zadacima za školu... (– Kako može da bude zauzeta? – upita Ron, užasnut. – Na raspustu smo!)... ali sledeće srede idemo u London da kupimo nove knjige. Možda bismo mogli da se sretnemo u Dijagonaleji? Javi mi šta se dešava čim stigneš, voli te Hermiona. – Pa, to nam se uklapa, mogli bismo tada da uzmemo i stvari za vas – reče gospođa Vizli, počevši da raščišćava sto. – Šta ste naumili danas? Hari, Ron, Fred i Džordž nameravali su da idu na brdo gde su Vizlijevi imali malu ograđenu livadu. Bila je okružena drvećem, koje je skrivalo od pogleda iz sela podno brda. To je značilo da bi mogli da vežbaju kvidič, ukoliko ne lete previsoko. Nisu mogli da koriste prave lopte za kvidič, za koje teško da bi imali objašnjenje ako bi pobegle i odletele u selo. Umesto njih su jedan drugome dobacivali jabuke i na smenu se vozili na Harijevoj metli Nimbus 2000, koja je bila ubedljivo najbolja metla od svih. Ronovu staru Zvezdu padalicu često su prestizali prolazeći leptiri. Pet minuta kasnije marširali su uz brdo s metlama na ramenima. Pitali su Persija hoće li da im se pridruži, ali on je rekao da je zauzet. Hari je, za sada, Persija viđao samo za vreme jela; ostatak vremena provodio je zatvoren u svojoj sobi. – Voleo bih da znam šta smera – reče Fred mršteći se. – Ne liči na sebe. Rezultati njegovih ispita stigli su dan pre tebe, dvanaest O.Č.N.-a, a on gotovo da nije likovao. – Obični čarobnjački nivoi – objasni Džordž, primetivši Harijev zbunjen pogled. – I Bil je imao dvanaest. Ako ne budemo oprezni, imaćemo još jednog glavešinu dečaka u porodici. Mislim da bih umro od sramote. Bil je bio njihov najstariji brat. On i sledeći brat, Čarli, već su završili Hogvorts. Hari nije upoznao nijednog od njih, ali je znao da je Čarli u Rumuniji, gde proučava zmajeve, a Bil u Egiptu, gde radi u čarobnjačkoj banci Gringots. – Ne znam kako će mama i tata izaći na kraj s kupovinom svih školskih stvari – reče Džordž posle nekog vremena. – Pet kompleta Lokhartovih knjiga! A Džini je potrebna odora, i čarobni štapić, i sve... Hari je ćutao. Bilo mu je malčice neprijatno. U podzemnoj odaji banke Gringots u Londonu imao je čitavo malo bogatstvo koje su mu roditelji ostavili. Naravno, taj novac je važio samo u čarobnjačkom svetu; nije mogao da koristi galeone, sikle i knute u normalskim radnjama. Nikada nije spomenuo Darslijevima svoj račun u banci Gringots; nije verovao da bi njihovo užasavanje od svega što ima veze s magijom obuhvatilo i veliku gomilu zlata. * * * Sledeće srede, gospođa Vizli ih je sve probudila ranije. Pošto je brzo napravila za svakog po pola tuceta sendviča sa slaninom, obukli su kapute, a gospođa Vizli je uzela saksiju s kamina i zavirila unutra. – Ponestaje nam, Arture – uzdahnu ona. – Moraćemo danas da dokupimo još... pa dobro, gosti imaju prednost! Posle tebe, Hari dušo! I s tim rečima, ona ga ponudi saksijom. Hari je zurio u sve njih, a oni su ga zauzvrat pomno posmatrali. – Š-šta treba da radim? – promuca on – Nikada nije putovao pomoću flu-praška – iznenada reče Ron. – Izvini, Hari, zaboravio sam. – Nikada? – upita gospodin Vizli. – Ali kako si prošle godine stigao u Dijagonaleju da kupiš stvari za školu? – Išao sam metroom... – Stvarno? – upita gospodin Vizli radoznalo. – Ima li tamo okretnih stepenica? Kako, zapravo... – Ne sada, Arture – reče gospođa Vizli. – Flu-prašak je mnogo brži, dušo, ali zaboga, ako ga nikada nisi koristio... – Biće on dobro, mama – reče Fred. – Hari, gledaj prvo nas. On uze prstohvat svetlucave prašine iz saksije, priđe vatri i baci prašak u plamen. Uz tutanj, vatra postade smaragdnozelena i podiže se iznad Freda, koji uđe u nju, povika: – Dijagon-aleja! – i nestade. – Moraš da govoriš razgovetno, dušo – reče gospođa Vizli Hariju, dok je Džordž uvlačio ruku u saksiju. – I pazi da izađeš kroz pravu rešetku... – Pravu... šta? – upita Hari nervozno, dok je vatra tutnjala i odnosila Džordža s vidika. – Pa, imaš da biraš između mnogih čarobnjačkih ognjišta, znaš, ali sve dok budeš razgovetno govorio... – Biće sve u redu s njim, Moli, ne paniči – reče gospodin Vizli, te se i sâm posluži flu-praškom. – Ali, dragi, ako se izgubi, kako ćemo to objasniti njegovim tetki i teči? – Neće im smetati – uveravao ju je Hari. – Dadli će misliti da je to sjajan štos, to što sam nestao u dimnjaku, ne brinite zbog toga. – Pa... dobro... ti ćeš posle Artura – reče gospođa Vizli. – E sad, kad uđeš u vatru, reci kuda hoćeš da ideš... – I privij laktove uz telo – posavetova ga Ron. – I drži oči zatvorene – dodade gospođa Vizli. – Čađ... – Ne vrpolji se – reče Ron – inače lako možeš da ispadneš kroz pogrešan kamin... – Ali nemoj da se uspaničiš i prerano izađeš, čekaj dok ne vidiš Freda i Džordža. Trudeći se da zapamti sve ovo, Hari uze flu-praška među prste i priđe ivici kamina. Duboko udahnu, rasu prašak po vatri i zakorači napred; vatra mu se činila kao topli povetarac; otvorio je usta i odmah progutao oblak vrelog pepela. – D-Dijagon-aleja – zakašlja se. Osećao se kao da je usisan u nekakav veliki odvod. Činilo mu se da se kovitla vrlo brzo... tutnjanje u njegovim ušima bilo je zaglušujuće... pokušao je da drži oči otvorene, ali mu je bilo muka od vrtloga zelenih plamenova... nešto tvrdo ga udari u lakat i on privuče ruku čvrsto uza se, još uvek se kovitlajući i kovitlajući... a sada se osećao kao da ga hladne ruke šamaraju po licu...žmirkajući kroz svoje naočare, video je zamagljenu reku kamina, kroz koje bi tek letimično uspeo da ugleda sobe iza njih... sendviči sa slaninom su mu se komešali u stomaku... ponovo je zatvorio oči, poželevši da stane, a onda je pao, licem napred, na hladan kamen i osetio kako mu se naočare lome. Ošamućen, izubijan i čađav, oprezno se pridiže na noge, pridržavajući polomljene naočare pred očima. Bio je sasvim sam, ali nije imao pojma gde se nalazi. Jedino je uspeo da razluči da stoji u kamenom kaminu nečega što je ličilo na veliku, zadimljenu čarobnjačku radnju – ali teško da je išta unutra moglo da bude na spisku hogvortskih školskih potrepština. U staklenoj vitrini u blizini nalazili su se sasušena ruka na jastuku, krvav špil karata i zureće stakleno oko. Sa zida su se cerile zlokobne maske, na tezgi behu sortirane ljudske kosti, a s tavanice su visili zarđali šiljati instrumenti. Što je najgore, uska tamna ulica koju je Hari opazio kroz prašnjavi prozor radnje svakako nije bila Dijagon-aleja. Što pre ode odavde, to bolje. Nos ga je još uvek boleo na mestu kojim je udario o zemlju. Hari brzo i nečujno pođe ka vratima, ali nije stigao ni do pola puta kada se s druge strane izloga pojaviše dve osobe – a jedna od njih je bila osoba koju je Hari najmanje želeo da vidi sada, kada je bio izgubljen, čađav i nosio polomljene naočare – Drako Melfoj. Hari se brzo osvrnu i primeti veliku crnu vitrinu s leve strane; on uđe unutra i zatvori vrata za sobom, ostavivši mali otvor da bi mogao da viri kroz njega. Trenutak kasnije oglasi se zvono i Melfoj uđe u radnju. Čovek koji ga je pratio mogao je biti samo njegov otac. Imao je isto bledo šiljasto lice i identične hladne sive oči. Gospodin Melfoj pređe preko sobe, nezainteresovano razgledajući izloženu robu, a onda pritisnu zvonce na tezgi pre nego što se okrenu ka sinu i reče mu: – Drako, ništa ne diraj.

2.4. Hari Poter i Dvorana tajni - Kod Brašnjavka i Mrljavka (1) 2.4. Harry Potter and the Chamber of Secrets - At Brasnjavk and Mrljavk (1) 2.4. Гарри Поттер и Тайная комната - В Браснявке и Мрлявке (1)

4\\. Kod Kitnjavka i Mrljavka Život u Jazbini potpuno se razlikovao od života u Šimširovoj ulici. At Kitnjavka and Mrljavka Life in Jazbina was completely different from life in Šimširova Street. In Kitnjavka en Mrljavka Het leven in Jazbina was totaal anders dan het leven in de Šimširovastraat. Darslijevi su voleli da sve bude uredno i na svom mestu; kuća Vizlijevih vrvela je čudnim i neočekivanim. De Duffelingen hielden ervan dat alles netjes en op zijn plaats was; het Weasley-huis wemelde van het vreemde en onverwachte. Hari se zabezeknuo kada je prvi put pogledao u ogledalo iznad kuhinjskog kamina, a ono mu doviknulo: – Uvuci košulju, dronjavi! Harry war verblüfft, als er zum ersten Mal in den Spiegel über dem Küchenkamin schaute, und dieser rief ihm zu: „Zieh dein Hemd an, du Lump!“ Harry was startled when he first looked in the mirror above the kitchen fireplace, and it called out to him: - Put your shirt on, you rag! Harry schrok toen hij voor het eerst in de spiegel boven de open haard in de keuken keek, en het riep hem toe: - Doe je shirt aan, vod! – Akrep na tavanu je zavijao i bacao cevi kad god bi osetio da postaje previše tiho, a male eksplozije koje su dolazile iz Fredove i Džordžove sobe smatrane su sasvim normalnim. - Akrep auf dem Dachboden heulte und warf Pfeifen, wenn es ihm zu leise wurde, und kleine Explosionen aus Freds und Georges Zimmer galten als ganz normal. – De schorpioen op zolder huilde en gooide pijpen wanneer hij voelde dat het te stil werd, en de kleine explosies die uit de kamer van Fred en George kwamen, werden als volkomen normaal beschouwd. Hariju je pak kod Vizlijevih najčudnije bilo ne ogledalo koje govori, niti akrepovo tandrkanje, već činjenica da su ga svi voleli. Für Harry hingegen war das Seltsamste an den Weasleys nicht der sprechende Spiegel oder Acres Tandr, sondern die Tatsache, dass ihn alle liebten. For Harry, the strangest thing about the Weasleys was not the talking mirror, nor the scorpion's snarling, but the fact that everyone loved him. Gospođa Vizli brinula se u kakvom su mu stanju čarape i nutkala ga da za svaki obrok triput uzme repete. Mrs. Weasley machte sich Sorgen um den Zustand seiner Socken und drängte ihn, dreimal für jede Mahlzeit Wiederholungen zu nehmen. Mrs. Weasley worried about the condition of his socks and urged him to take three socks for each meal. Gospodin Vizli je voleo da Hari sedi pored njega za večerom, da bi ga zasipao pitanjima o životu Normalaca, moleći ga da mu objasni kako funkcionišu stvari kao što su utikači ili poštanska služba. Mr. Weasley mochte es, wenn Harry beim Abendessen neben ihm saß, ihn mit Fragen über das Leben normaler Menschen bombardierte und ihn bat, ihm zu erklären, wie Dinge wie Stecker oder der Postdienst funktionierten. – Fascinantno! – rekao bi, dok mu je Hari objašnjavao čemu služi telefon. – Genijalno, stvarno – kako se sve dovijaju Normalci ne bi li preživeli bez magije. - Genial, echt - wie alles normal ist Normale Menschen um ohne Magie zu überleben. - Ingenious, really - how do Normals come to survive without magic. Jednog sunčanog jutra, nekih nedelju dana pošto je stigao u Jazbinu, Hari je dobio pismo s Hogvortsa. On i Ron sišli su na doručak i zatekli gospodina i gospođu Vizli i Džini već posednute za kuhinjskim stolom. Er und Ron gingen hinunter zum Frühstück und fanden Mr. und Mrs. Weasley und Ginny bereits am Küchentisch sitzend vor. He and Ron came down to breakfast to find Mr. and Mrs. Weasley and Ginny already possessed at the kitchen table. Čim je ugledala Harija, Džini slučajno ispusti svoju činiju s kašom na pod uz glasan zveket. Sobald sie Harry sah, ließ Ginny versehentlich ihre Schüssel Haferbrei mit einem lauten Knall auf den Boden fallen. Džini je, činilo se, bila vrlo sklona da ispušta stvari kad god bi Hari ušao u sobu. Zagnjurila se ispod stola da dohvati činiju i pojavila s licem koje je sijalo kao zalazeće sunce. Pretvarajući se da nije ništa primetio, Hari sede i uze tost koji mu je gospođa Vizli ponudila. – Pisma iz škole – reče gospodin Vizli, dodajući Hariju i Ronu identične koverte od žućkastog pergamenta, adresirane zelenim mastilom. "Letters from school," said Mr. Weasley, handing Harry and Ron identical yellow parchment envelopes addressed in green ink. – Dambldor već zna da si ovde, Hari, tom čoveku ništa ne može da promakne. I vas dvojica ste dobili – dodade on, kad Fred i Džordž lenjo uđoše, još uvek u pidžamama. Ihr zwei habt es auch“, fügte er hinzu, als Fred und George träge hereinspazierten, immer noch in ihren Schlafanzügen. Nekoliko minuta je vladao tajac, dok je svako čitao svoje pismo. Hariju je rečeno da, kao i uvek, uhvati Hogvorts ekspres sa stanice Kings kros prvog septembra. Bio je priložen i spisak novih knjiga potrebnih za sledeću godinu. Ðacima drugog razreda potrebne su: * Standardna knjiga čini za drugi razred od Mirande Sovuljage; * Odmor s vilom zloslutnicom od Gilderoja Lokharta; * Lutanje sa zlodusima od Gilderoja Lokharta; * Raspust s baba-vešticama od Gilderoja Lokharta; * Putovanja s trolovima od Gilderoja Lokharta; * Plovidba s vampirima od Gilderoja Lokharta; * Vikend s vukodlacima od Gilderoja Lokharta; * Godina s jetijem od Gilderoja Lokharta. Zweitklässler brauchen: * Ein Standardbuch für die zweite Klasse von Miranda Sovuljaga; * Urlaub in der ominösen Villa von Gilderoy Lockhart; * Wandern mit Dämonen von Gilderoy Lockhart; * Urlaub bei den Hexen-Großmüttern von Gilderoy Lockhart; * Reisen mit Trollen von Gilderoy Lockhart; * Vampire Sailing von Gilderoy Lockhart; * Werwolf-Wochenende von Gilderoy Lockhart; * Ein Jahr mit einem Yeti von Gilderoy Lockhart. Second graders need: * Standard book of spells for second grade by Miranda Sovuljaga; * Vacation with the Ominous Fairy by Gilderoy Lockhart; * Wandering with the Wicked by Gilderoy Lockhart; * Holiday with Granny Witches by Gilderoy Lockhart; * Travels with Trolls by Gilderoy Lockhart; * Sailing with Vampires by Gilderoy Lockhart; * Werewolf Weekend by Gilderoy Lockhart; * The Year with the Yeti by Gilderoy Lockhart. Fred, koji je završio svoju listu, zaviri u Harijevu. – I vama su rekli da nabavite sve Lokhartove knjige! - They told you to get all Lockhart's books too! – reče. – Novi nastavnik Odbrane od Mračnih veština mora da je njegov obožavatelj... kladim se da je neka veštica. - Die neue Lehrerin für Dark Skills Defense muss sein Fan sein ... Ich wette, sie ist eine Hexe. U tom trenutku Fred uhvati majčin pogled i brzo se vrati svom džemu. – Ta gomila neće biti jeftina – reče Džordž, brzo pogledavši roditelje. – Lokhartove knjige su stvarno skupe... – Pa, snaći ćemo se – uzvrati gospođa Vizli, brižnog izraza. „Lockharts Bücher sind wirklich teuer …“ „Nun, wir werden schon zurechtkommen“, sagte Mrs. Weasley mit fürsorglichem Gesichtsausdruck. – Nadam se da ćemo makar za Džini uspeti da nabavimo što više polovnih stvari. - I hope that at least we will manage to get as many used things as possible for Ginny. – A ti polaziš u Hogvorts ove godine? - And you're going to Hogwarts this year? – Hari upita Džini. Ona klimnu glavom, porumenevši do korena svoje plamene kose i nasloni lakat u dozu za puter. Sie nickte, errötete bis zu den Wurzeln ihres flammenden Haares und stützte ihren Ellbogen auf die Butterdose. She nodded, blushing to the roots of her flaming hair, and rested her elbow on the butter dish. Na sreću, to niko osim Harija nije video jer je u kuhinju upravo ušao Ronov stariji brat Persi. Fortunately, no one but Harry saw this as Ron's older brother Percy had just entered the kitchen. Već je bio obučen, a hogvortska asistentska značka bila mu je zakačena za pleteni prsluk. Er war bereits angezogen und sein Hogwarts-Assistentenabzeichen war an seiner gestrickten Weste befestigt. He was already dressed, his Hogwarts assistant badge clipped to his knitted waistcoat. – Dobro jutro svima – reče Persi živahno. – Divan dan. Seo je na jedinu slobodnu stolicu, ali je odmah poskočio, izvukavši ispod sebe očerupanu sivu perjanu pajalicu – ili se bar tako Hariju činilo, sve dok je nije video kako diše. Er setzte sich auf den einzigen freien Stuhl, sprang aber sofort auf und zog einen zerfledderten, grauen, gefiederten Lötkolben heraus – so kam es Harry zumindest vor, bis er sie atmen sah. He sat down on the only available chair, but immediately jumped up, pulling out a tattered gray feather duster from under him – or so it seemed to Harry, until he saw her breathing. – Erol! – reče Ron, uzimajući mlitavu sovu od Persija i izvlačeći pismo ispod njegovog krila. – Konačno... doneo je Hermionin odgovor. - Endlich ... brachte er Hermines Antwort. Pisao sam joj da ćemo pokušati da te spasimo od Darslijevih. Odneo je Erola do stalka za ptice kod izlaza za baštu i pokušao da ga nasadi na nju, ali se Erol ponovo skljokao, pa ga Ron umesto toga položi na rešetku za sušenje, promrmljavši: – Jadno. Er brachte Erol zum Vogelständer am Gartenausgang und versuchte ihn darauf zu pflanzen, aber Erol brach wieder zusammen, also legte Ron ihn stattdessen auf den Wäscheständer und murmelte: „Armes Ding.“ He carried Errol to the bird stand by the garden gate and tried to perch him on it, but Errol slumped again, so Ron laid him on the drying rack instead, muttering, “Poor. – Zatim otvori Hermionino pismo i pročita ga naglas: Dragi Rone i Hari, ako si tu, Nadam se da je kod vas sve u redu, i da je Hari okej a da ti, Rone, nisi učinio ništa nedozvoljeno da ga izvučeš, jer bi to dovelo i Harija u nevolju. Stvarno sam se brinula pa, ako je Hari dobro, molim te javi mi odmah, mada bi možda bilo bolje da koristiš neku drugu sovu. Mislim da bi još jedna pošiljka ovoj došla glave. Ich denke, eine weitere Lieferung würde zu diesem Höhepunkt kommen. I think another shipment would beat this one. Ja sam, naravno, vrlo zauzeta zadacima za školu... (– Kako može da bude zauzeta? – upita Ron, užasnut. – Na raspustu smo!)... - Wir sind im Urlaub!) ... ali sledeće srede idemo u London da kupimo nove knjige. Možda bismo mogli da se sretnemo u Dijagonaleji? Javi mi šta se dešava čim stigneš, voli te Hermiona. Lass mich wissen, was passiert, sobald du ankommst, Hermine liebt dich. – Pa, to nam se uklapa, mogli bismo tada da uzmemo i stvari za vas – reče gospođa Vizli, počevši da raščišćava sto. „Nun, das passt zu uns, dann könnten wir die Sachen für dich übernehmen“, sagte Mrs. Weasley und begann, den Tisch abzuräumen. – Šta ste naumili danas? - What are you up to today? Hari, Ron, Fred i Džordž nameravali su da idu na brdo gde su Vizlijevi imali malu ograđenu livadu. Harry, Ron, Fred und George wollten zu dem Hügel gehen, wo die Weasleys eine kleine eingezäunte Wiese hatten. Bila je okružena drvećem, koje je skrivalo od pogleda iz sela podno brda. Es war von Bäumen umgeben, die sich vor dem Dorf am Fuße des Hügels versteckten. To je značilo da bi mogli da vežbaju kvidič, ukoliko ne lete previsoko. That meant they could practice Quidditch, as long as they didn't fly too high. Nisu mogli da koriste prave lopte za kvidič, za koje teško da bi imali objašnjenje ako bi pobegle i odletele u selo. Sie konnten keine echten Quidditchbälle gebrauchen, wofür sie kaum eine Erklärung hätten, wenn sie entkommen und ins Dorf fliehen würden. Umesto njih su jedan drugome dobacivali jabuke i na smenu se vozili na Harijevoj metli Nimbus 2000, koja je bila ubedljivo najbolja metla od svih. Stattdessen bewarfen sie sich gegenseitig mit Äpfeln und ritten abwechselnd auf Harrys Besen Nimbus 2000, der mit Abstand der beste Besen von allen war. Instead they threw apples at each other and took turns riding Harry's Nimbus 2000 broom, which was by far the best broom of all. Ronovu staru Zvezdu padalicu često su prestizali prolazeći leptiri. Rons alte Sternschnuppe wurde oft von vorbeifliegenden Schmetterlingen überholt. Ron's old Shooting Star was often overtaken by passing butterflies. Pet minuta kasnije marširali su uz brdo s metlama na ramenima. Pitali su Persija hoće li da im se pridruži, ali on je rekao da je zauzet. Hari je, za sada, Persija viđao samo za vreme jela; ostatak vremena provodio je zatvoren u svojoj sobi. – Voleo bih da znam šta smera – reče Fred mršteći se. – Ne liči na sebe. Rezultati njegovih ispita stigli su dan pre tebe, dvanaest O.Č.N.-a, a on gotovo da nije likovao. Die Ergebnisse seiner Prüfungen kamen einen Tag vor Ihnen, zwölf O.C.N., und er freute sich fast nicht. – Obični čarobnjački nivoi – objasni Džordž, primetivši Harijev zbunjen pogled. „Gewöhnliche Zaubererlevel“, erklärte George, als er Harrys verwirrten Blick bemerkte. "Normal wizarding levels," George explained, noticing Harry's confused look. – I Bil je imao dvanaest. - Und Bill war zwölf. - And Bill was twelve. Ako ne budemo oprezni, imaćemo još jednog glavešinu dečaka u porodici. Wenn wir nicht aufpassen, bekommen wir noch einen Jungen in der Familie. Mislim da bih umro od sramote. Ich glaube, ich würde vor Scham sterben. Bil je bio njihov najstariji brat. On i sledeći brat, Čarli, već su završili Hogvorts. Hari nije upoznao nijednog od njih, ali je znao da je Čarli u Rumuniji, gde proučava zmajeve, a Bil u Egiptu, gde radi u čarobnjačkoj banci Gringots. – Ne znam kako će mama i tata izaći na kraj s kupovinom svih školskih stvari – reče Džordž posle nekog vremena. – Pet kompleta Lokhartovih knjiga! A Džini je potrebna odora, i čarobni štapić, i sve... Hari je ćutao. Bilo mu je malčice neprijatno. U podzemnoj odaji banke Gringots u Londonu imao je čitavo malo bogatstvo koje su mu roditelji ostavili. Naravno, taj novac je važio samo u čarobnjačkom svetu; nije mogao da koristi galeone, sikle i knute u normalskim radnjama. Nikada nije spomenuo Darslijevima svoj račun u banci Gringots; nije verovao da bi njihovo užasavanje od svega što ima veze s magijom obuhvatilo i veliku gomilu zlata. He never mentioned his Gringotts bank account to the Dursleys; he didn't believe their horror of all things magical would extend to a large pile of gold. * * * Sledeće srede, gospođa Vizli ih je sve probudila ranije. Pošto je brzo napravila za svakog po pola tuceta sendviča sa slaninom, obukli su kapute, a gospođa Vizli je uzela saksiju s kamina i zavirila unutra. Während sie schnell ein halbes Dutzend Specksandwiches für jeden zubereitete, zogen sie ihre Mäntel an und Mrs. Weasley nahm einen Topf vom Kamin und spähte hinein. – Ponestaje nam, Arture – uzdahnu ona. – Moraćemo danas da dokupimo još... pa dobro, gosti imaju prednost! - Wir müssen heute mehr kaufen ... na ja, die Gäste haben den Vorteil! Posle tebe, Hari dušo! I s tim rečima, ona ga ponudi saksijom. Hari je zurio u sve njih, a oni su ga zauzvrat pomno posmatrali. Harry starrte sie alle an und sie wiederum beobachteten ihn genau. – Š-šta treba da radim? – promuca on – Nikada nije putovao pomoću flu-praška – iznenada reče Ron. „Er stammelte.“ „Er ist nie mit Grippepulver gereist“, sagte Ron plötzlich. - he stammered - He's never traveled with a flu shot - said Ron suddenly. – Izvini, Hari, zaboravio sam. – Nikada? – upita gospodin Vizli. – Ali kako si prošle godine stigao u Dijagonaleju da kupiš stvari za školu? – Išao sam metroom... – Stvarno? - Ich bin mit der U-Bahn gefahren ... - Wirklich? – upita gospodin Vizli radoznalo. – Ima li tamo okretnih stepenica? - Are there turnstiles there? Kako, zapravo... – Ne sada, Arture – reče gospođa Vizli. Wie eigentlich … „Nicht jetzt, Arthur“, sagte Mrs. Weasley. – Flu-prašak je mnogo brži, dušo, ali zaboga, ako ga nikada nisi koristio... – Biće on dobro, mama – reče Fred. – Hari, gledaj prvo nas. On uze prstohvat svetlucave prašine iz saksije, priđe vatri i baci prašak u plamen. Uz tutanj, vatra postade smaragdnozelena i podiže se iznad Freda, koji uđe u nju, povika: – Dijagon-aleja! Mit einem Gebrüll wurde das Feuer smaragdgrün und erhob sich über Fred, der es betrat und rief: - Winkelgasse! – i nestade. – Moraš da govoriš razgovetno, dušo – reče gospođa Vizli Hariju, dok je Džordž uvlačio ruku u saksiju. – I pazi da izađeš kroz pravu rešetku... – Pravu... šta? - Und stellen Sie sicher, dass Sie durch das richtige Gitter kommen ... - Das richtige ... was? - And make sure you exit through the right gate... - The right... what? – upita Hari nervozno, dok je vatra tutnjala i odnosila Džordža s vidika. Harry asked nervously as the fire roared and carried George out of sight. – Pa, imaš da biraš između mnogih čarobnjačkih ognjišta, znaš, ali sve dok budeš razgovetno govorio... – Biće sve u redu s njim, Moli, ne paniči – reče gospodin Vizli, te se i sâm posluži flu-praškom. „Nun, du musst aus vielen Zaubererherden wählen, weißt du, aber solange du deutlich sprichst …“ „Er wird es schaffen, Molly, keine Panik“, sagte Mr. Weasley und benutzte Grippe -Pulver selbst. – Ali, dragi, ako se izgubi, kako ćemo to objasniti njegovim tetki i teči? – Neće im smetati – uveravao ju je Hari. „Sie werden nichts dagegen haben“, versicherte Harry ihr. "Ze zullen het niet erg vinden," verzekerde Harry haar. – Dadli će misliti da je to sjajan štos, to što sam nestao u dimnjaku, ne brinite zbog toga. - Dudley wird denken, dass es ein toller Stunt ist, dass ich im Schornstein verschwunden bin, keine Sorge. – Dudley will think it's a great stunt, that I disappeared down the chimney, don't worry about it. – Dudley zal het een geweldige stunt vinden, dat ik door de schoorsteen ben verdwenen, maak je daar maar geen zorgen over. – Pa... dobro... ti ćeš posle Artura – reče gospođa Vizli. 'Nou... nou... jij gaat achter Arthur aan,' zei mevrouw Wemel. – E sad, kad uđeš u vatru, reci kuda hoćeš da ideš... – I privij laktove uz telo – posavetova ga Ron. „Nun, wenn du ins Feuer gehst, sag mir, wohin du gehen willst …“ „Und leg deine Ellbogen eng an deinen Körper“, riet Ron. - Als je nu het vuur ingaat, zeg dan waar je heen wilt... - En houd je ellebogen dicht bij je lichaam - adviseerde Ron hem. – I drži oči zatvorene – dodade gospođa Vizli. – Čađ... – Ne vrpolji se – reče Ron – inače lako možeš da ispadneš kroz pogrešan kamin... – Ali nemoj da se uspaničiš i prerano izađeš, čekaj dok ne vidiš Freda i Džordža. „Rauch …“ „Zappel nicht“, sagte Ron, „sonst könntest du leicht aus dem falschen Kamin fallen …“ „Aber keine Panik und verschwinde zu früh, warte, bis du Fred und George siehst ." - Roet... - Niet friemelen - zei Ron - anders val je gemakkelijk door de verkeerde haard... - Maar raak niet in paniek en vertrek te vroeg, wacht tot je Fred en George ziet. Trudeći se da zapamti sve ovo, Hari uze flu-praška među prste i priđe ivici kamina. Harry versuchte sich an all das zu erinnern, nahm das Grippepulver zwischen seine Finger und näherte sich dem Rand des Kamins. Harry probeerde zich dit allemaal te herinneren, nam het grieppoeder tussen zijn vingers en liep naar de rand van de open haard. Duboko udahnu, rasu prašak po vatri i zakorači napred; vatra mu se činila kao topli povetarac; otvorio je usta i odmah progutao oblak vrelog pepela. Er holte tief Luft, streute das Pulver auf das Feuer und trat vor; das Feuer erschien ihm wie eine warme Brise; Er öffnete seinen Mund und schluckte sofort eine Wolke heißer Asche. Ze haalden diep adem, sprenkelden het poeder op het vuur en stapten naar voren; het vuur leek hem een warme bries; hij deed zijn mond open en slikte onmiddellijk een wolk hete as in. – D-Dijagon-aleja – zakašlja se. – D-Diagon Alley – hij hoestte. Osećao se kao da je usisan u nekakav veliki odvod. Es fühlte sich an, als wäre es in einen großen Abfluss gesaugt worden. Hij had het gevoel alsof hij in een soort grote afvoer was gezogen. Činilo mu se da se kovitla vrlo brzo... tutnjanje u njegovim ušima bilo je zaglušujuće... pokušao je da drži oči otvorene, ali mu je bilo muka od vrtloga zelenih plamenova... nešto tvrdo ga udari u lakat i on privuče ruku čvrsto uza se, još uvek se kovitlajući i kovitlajući... a sada se osećao kao da ga hladne ruke šamaraju po licu...žmirkajući kroz svoje naočare, video je zamagljenu reku kamina, kroz koje bi tek letimično uspeo da ugleda sobe iza njih... sendviči sa slaninom su mu se komešali u stomaku... ponovo je zatvorio oči, poželevši da stane, a onda je pao, licem napred, na hladan kamen i osetio kako mu se naočare lome. Es schien sehr schnell zu wirbeln ... das Grollen in seinen Ohren war ohrenbetäubend ... er versuchte, die Augen offen zu halten, aber er hatte den Wirbelwind grüner Flammen satt ... etwas Hartes traf ihn am Ellbogen und er zog seine Hand klammerte sich an ihn, immer noch wirbelnd und wirbelnd ... und jetzt fühlte er sich, als würden ihm kalte Hände ins Gesicht schlagen ... er blinzelte durch seine Brille und sah einen nebligen Strom von Kaminen, durch die er nur spähen konnte die Zimmer hinter ihnen … Specksandwiches regten sich in seinem Magen … er schloss wieder die Augen, wollte aufhören, und dann fiel er mit dem Gesicht nach vorn auf einen kalten Stein und spürte, wie seine Brille zerbrach. It seemed to be swirling very fast... the roaring in his ears was deafening... he tried to keep his eyes open but was sickened by the swirl of green flames... something hard hit his elbow and he pulled his hand back he clung tightly, still swirling and swirling... and now he felt as if cold hands were slapping him in the face... squinting through his glasses, he saw the hazy river of fireplaces, through which he could only glimpse the rooms beyond ... the bacon sandwiches churned in his stomach ... he closed his eyes again, willing himself to stop, and then he fell face first onto the cold stone and felt his glasses shatter. Het leek heel snel te wervelen... het gebrul in zijn oren was oorverdovend... hij probeerde zijn ogen open te houden, maar werd misselijk van de werveling van groene vlammen... iets hards raakte zijn elleboog en hij trok zijn hand terug hij klampte zich stevig vast, nog steeds kolkend en kolkend... en nu had hij het gevoel alsof koude handen hem in het gezicht sloegen... door zijn bril dichtgeknepen, zag hij een wazige rivier van open haarden, waardoor hij slechts een glimp kon opvangen van de kamers erachter ... de boterhammen met spek kolkten in zijn maag ... hij sloot zijn ogen weer en dwong zichzelf te stoppen, en toen viel hij met zijn gezicht voorover op de koude steen en voelde zijn bril verbrijzelen. Ošamućen, izubijan i čađav, oprezno se pridiže na noge, pridržavajući polomljene naočare pred očima. Verdoofd, gehavend en roetachtig staat hij behoedzaam op, zijn gebroken bril voor zijn ogen houdend. Bio je sasvim sam, ali nije imao pojma gde se nalazi. Hij was helemaal alleen, maar hij had geen idee waar hij was. Jedino je uspeo da razluči da stoji u kamenom kaminu nečega što je ličilo na veliku, zadimljenu čarobnjačku radnju – ali teško da je išta unutra moglo da bude na spisku hogvortskih školskih potrepština. Er schaffte es nur zu erkennen, dass sich in dem steinernen Kamin etwas befand, das wie ein großer, verrauchter Zaubererladen aussah – aber kaum etwas darin konnte auf Hogwarts' Schulbedarfsliste stehen. He could only make out that he was standing in the stone fireplace of what looked like a large, smoky wizarding shop – but hardly anything inside could have been on the Hogwarts school supply list. Hij kon alleen maar zien dat hij in de stenen open haard stond van wat leek op een grote, rokerige tovenaarswinkel, maar er stond nauwelijks iets op de lijst met voorraden van Zweinstein. U staklenoj vitrini u blizini nalazili su se sasušena ruka na jastuku, krvav špil karata i zureće stakleno oko. A glass case nearby contained a withered hand on a pillow, a bloody deck of cards, and a staring glass eye. Sa zida su se cerile zlokobne maske, na tezgi behu sortirane ljudske kosti, a s tavanice su visili zarđali šiljati instrumenti. Von der Wand grinsten bedrohliche Masken, auf dem Tresen lagen Menschenknochen sortiert, und von der Decke hingen rostige spitze Instrumente. Ominous masks were grinning from the wall, human bones were sorted on the counter, and rusty pointed instruments hung from the ceiling. Onheilspellende maskers grijnsden vanaf de muur, menselijke botten werden gesorteerd op de toonbank en roestige puntige instrumenten hingen aan het plafond. Što je najgore, uska tamna ulica koju je Hari opazio kroz prašnjavi prozor radnje svakako nije bila Dijagon-aleja. Het ergste van alles was dat de smalle donkere straat die Harry door het stoffige raam van de winkel kon zien, zeker niet de Wegisweg was. Što pre ode odavde, to bolje. The sooner he gets out of here, the better. Hoe sneller hij hier weg is, hoe beter. Nos ga je još uvek boleo na mestu kojim je udario o zemlju. Zijn neus deed nog pijn waar hij de grond raakte. Hari brzo i nečujno pođe ka vratima, ali nije stigao ni do pola puta kada se s druge strane izloga pojaviše dve osobe – a jedna od njih je bila osoba koju je Hari najmanje želeo da vidi sada, kada je bio izgubljen, čađav i nosio polomljene naočare – Drako Melfoj. Harry liep snel en geruisloos naar de deur, maar hij was nog niet eens halverwege toen er twee mensen aan de andere kant van het raam verschenen – en een van hen was de persoon die Harry het minst wilde zien nu hij verdwaald, roetachtig en gekleed was. gebroken bril – Draco Malfidus. Hari se brzo osvrnu i primeti veliku crnu vitrinu s leve strane; on uđe unutra i zatvori vrata za sobom, ostavivši mali otvor da bi mogao da viri kroz njega. Harry sah sich schnell um und bemerkte eine große schwarze Vitrine zu seiner Linken; Er ging hinein und schloss die Tür hinter sich, wobei er eine kleine Öffnung ließ, durch die er hindurchsehen konnte. Harry keek snel om zich heen en zag links een grote zwarte vitrine; hij stapte naar binnen en deed de deur achter zich dicht, waardoor er een kleine opening overbleef waar hij doorheen kon kijken. Trenutak kasnije oglasi se zvono i Melfoj uđe u radnju. A moment later the bell rang and Malfoy entered the shop. Čovek koji ga je pratio mogao je biti samo njegov otac. De man die hem volgde kon alleen maar zijn vader zijn. Imao je isto bledo šiljasto lice i identične hladne sive oči. Gospodin Melfoj pređe preko sobe, nezainteresovano razgledajući izloženu robu, a onda pritisnu zvonce na tezgi pre nego što se okrenu ka sinu i reče mu: – Drako, ništa ne diraj. Mr. Melfoy durchquerte den Raum, betrachtete desinteressiert die ausgestellten Waren, drückte dann die Klingel auf der Theke, bevor er sich zu seinem Sohn umdrehte und sagte: „Draco, fass nichts an.“ Meneer Malfidus liep door de kamer, keek ongeïnteresseerd naar de uitgestalde goederen, drukte toen op de bel op de toonbank voordat hij zich tot zijn zoon wendde en zei: “Draco, raak niets aan.